Su(lu)dovanje
Davno
izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (18)
Razmnožavanje
gnjida
Srpski
sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno
običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti
organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija
i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima
mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i
odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno,
priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu
paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom
građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu
sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne
slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad
primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast
nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike,
suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od
korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce
pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji
ljudi.
Milan Glamočanin
Komesar za
proširenje Evropske unije Štefan File čestitajući u Briselu 21.
januara Ivici Dačiću, premijeru Srbije, na otpočinjanju pregovora,
saopštio je da će ti pregovori biti teški i neizvesni, i da je odlučeno da se u
pregovorima sa Srbijom preskoče mnoga poglavlja i počne od onih koja se tiču
reforme srpskog pravosuđa, uspotavljanja nezavisnih institucija - nezavisnog
tužilaštva, sudstva i policije, i da se uspostave građanske slobode određene
evropskim standardima. Ali, srpsko pravosuđe je posrnulo, i nove vlasti su
nastavile da ideju bivše ministarke Snežane Malović o surovom porobljavanju
pravosudnih institucija dovedu do kraja. Besprizorno.
Kurte su zamenile Murte
Reforma srpskog
pravosuđa, u režiji ministarke Snežane Malović i državanog sekretara Slobodana
Homena, a po scenariju Demokratske stranke i njenog tadašnjeg rukovodstva,
za dugi period je razorila, poput atomske bombe, pravni siste, srpsko pravosuđe
i moral delilaca pravde.
Odlučan da po cenu
smrti realizuje sve zamisli i zlodela svog intimusa Miodraga Rakića, Aleksandar
Vučić, samoproglašani Veliki Vođa, za novog ministra pravde postavio je
nejakog i mladoumnog Nikolu Selakovića, životnog i profesionalnog marginalca
i homoseksualca.
Učinilo se, za
trenutak, da je ministar Selaković imao časne namere i želju da krene u reformu,
ali su ga, prvih dana, nakon izjave da je srpsko pravosuđe u nokdaunu, spotakli
i dali mu do znanja da je on samo prisutni građanin u procesima koji će se
nastaviti po scenariju koji je napisan u centrali Demokratske stranke.
Snežana Malović i
Slobodan Homen, po nalogu Aleksandra Vučića, i dalje su pod zaštitom
specijalnih policijskih snaga, a bivša ministarka, umesto u zatvor, smeštena je
u vilu koju plaća Ministarstvo pravde Srbije.
Novom reformom,
reorganizacijom mreže sudova i javnih tužilaštava, samo je izvršeno šminkanje
postojećeg stanja. Svesni da su preterali sa napadima na medije i sudske
procese, novim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava,
koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, propisano je da je Viši sud u
Beogradu nadležan za teritoriju cele Republike za sporove u vezi sa
objavljivanjem informacija u sredstvima javnog informisanja, i da se svi
predmeti, u kojim nije doneta odluka do 1. januara, moraju ustupiti u
nadležnost Višeg suda u Beogradu. A i vlast se pripremila da novinarima začepi
usta. Pripremila je, na vreme, podobne i prepodbne sudije, koji su se već pokazali
kao klimoglavci i nasilnici, spremni da pseći služe svakoj vlasti.
Oglasilo se, tim
povodom, i Udruženje novinara Srbije, na čijem je čelu Ljiljana Smajlović,
glavna urednica Politike, da pohvali vlast. Ona poručuje da ''...Sudije
koje budu sudile u medijskim sporovima imaće dopunsku obuku iz medijskih
prava"!
Vučićevi miljenici
Ko su sudije koje
će, ubuduće, suditi novinarima u Višem sudu u Beogradu?
Prošle godine po
nalogu Aleksandra Vučića za vršioca predsednika Višeg suda u Beogradu
postavljen je istražni sudija ovog suda Aleksandar Stepanović. Na ovu
funkciju postavio ga je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u
Beogradu Duško Milenković, koga je, na ovu funkciju, postavio upravo
Aleksandar Stepanović. Dvojica anonimnih sudija postali su desna i leva ruka Vučićeve
mašinerije smrti i nepravde. Ubrzo je Duško Milenković, odlukom Visokog saveta pravosuđa
predložen, a Narodna skupština Srbije ga je i izabrala za predsednika ovog
suda. Visoki savet sudstva je pomenutog Aleksandra Stepanovića unapredio za
sudiju Apelacionog suda u Beogradu, i ostavio ga na čelu Višeg suda u Beogradu,
da rasporedi svoje pulene, da pravda u Srbiji umre za duži period.
Visoki
saveta sudstva saopštio je 6. decembra prošle godine da je ''Na osnovu
oglasa za izbor sudija u višim sudovima i Prekršajnom sudu u Negotinu koji je
objavljen 25.10. 2013. godine u „Sl.glasniku RS", broj 93/12 i u dnevnom
listu Politika, Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 5.12.2013. godine
doneo odluke o izboru 37 sudija u više sudove i odluku o predlogu dva kandidata
za izbor sudija u Prekršajni sud u Negotinu.
Spisak
sudija koji su izabran u više sudove
1. Jelena
Bogdanović Ružić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, bira se za sudiju
Višeg suda u Beogradu; 2. Vladimir Vrhovšek, sudija Prvog osnovnog
suda u Beogradu, bira se za sudiju Višeg suda u Beogradu; 3. Maja Ilić,
sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, bira se za sudiju Višeg suda u
Beogradu; 4. Violeta Jovanović, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu,
bira se za sudiju Višeg suda u Beogradu; 5. Nebojša Kovačević, sudija
Prvog osnovnog suda u Beogradu, bira se za sudiju Višeg suda u Beogradu;
6. Miloš Labudović, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, bira se za sudiju
Višeg suda u Beogradu; 7. Maja Marinković, sudija Prvog osnovnog suda u
Beogradu, bira se za sudiju Višeg suda u Beogradu; 8. Ana Milošević,
sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, bira se za sudiju Višeg suda u Beogradu;
9. Nataša Milutinović, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, bira se za
sudiju Višeg suda u Beogradu; 10. Vesna Miljuš, sudija Prvog
osnovnog suda u Beogradu, bira se za sudiju Višeg suda u Beogradu; 11. Konstantin
Mitić udato Vranjkić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, bira se
za sudiju Višeg suda u Beogradu; 12. Snežana Savić Sabljić, sudija Prvog
osnovnog suda u Beogradu, bira se za sudiju Višeg suda u Beogradu; 13.
Jelena Stevanović, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, bira se za sudiju Višeg
suda u Beogradu; 14. Maja Čogurić, sudija Prvog osnovnog suda u
Beogradu, bira se za sudiju Višeg suda u Beogradu...
U Višem
sudu u Beogradu, piše na sajtu suda, postupaju sledeće sudije: sudija
Aleksandar Stepanović(sudija Apelacionog suda u Beogradu), vršilac funkcije
predsednika suda, sudija Jelena Stevanović, zamenik vršioca funkcije
predsednika suda..
U
prvostepenom građanskom odeljenju su: sudija Maja Čogurić - zamenik predsednika
odeljenja i predsednik veća, sudija Konstantin Mitić Vrankić - predsednik veća,
sudija Jelena Bogdanović Ružić - predsednik veća, sudija Jelena Kilibarda -
predsednik veća, sudija Božidar Vasić - predsednik veća, sudija Maja Ilić -
predsednik odeljenja i predsednik veća, sudija Vesna Miljuš - predsednik veća,
sudija Ivan Jovičić - predsednik veća i sudija Vladimir Vrhovšek - predsednik
veća
Sve
sudije prvostepenog građanskog odeljenja određene su za postupanje u predmetima
redovnih parničnih sporova (P, P3), za postupanje u predmetima radnih i statusnih
sporova (P1), u predmetima porodičnih sporova (P2), u predmetima zaštite
autorskih i srodnih prava (P4), kao i za postupanje u predmetima priznanja
stranih sudskih odluka (R), izuzev sudije Maje Čogurić i sudije Konstantina
Mitića Vrankića, koji postupaju u predmetima redovnih parničnih sporova (P, P3),
u predmetima radnih i statusnih sporova (P1), predmetima zaštite autorskih i
srodnih prava (P4) i predmetima priznanja stranih sudskih odluka.
Zašto
smo naveli imena sudija?
Jelena,
sudija koje nema
Od devet
sudija, koji će ubuduće suditi novinarima i njihovim redakcijama, samo troje su
i do sada sudili u ovim predmetima. Svo troje je, uglavnom, korektno presuđivalo,
ne udvarajući se vlastima, mada je njih dvoje dovedeno sa tim ciljem!
Anonimni
istražni sudija Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepnović, koga je izbacila
reforma Snežane Malović za sudiju Višeg suda u Beogradu, isticao se brutalnošću
u određivanju pritvora privedenima dok je bio na dežurstvu. Dugo je i sprovodio
istragu, uglavnom držeći osumnjičene utamničene.
Kada je
postavljen, na veliko iznenađenje stručne javnosti, za predsednika Višeg suda u
Beogradu, nije izgledalo da će pseći služiti novoj vlasti.
Supruga
gospodina Stepanovića je zaposlena na rukovodećem mestu u Ministarstvu pravde
Srbije. On je bio sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu, a sada je
promovisao kolege sa kojima je radio za sudije Višeg suda u Beogradu.
Za svog
zamenika Stepanović je postavio Jelenu Stevanović, koja je za sudiju
ovog suda imenovana 5. decembra prošle godine! Ona je u ovom sudu
raspoređena u građansko odeljenje, u drugostepeno veće, u kojem sudi kao drugi
član veća! A zamenjuje predsednika suda! O kakvoj sudiji je reč, ne treba
trošiti reč. Da smo pravna država, odavno bi bila u zatvoru.
Sudskim
odeljenjem, koje će ubuduće suditi novinarima, rukovodi sudija Maja Ilić, nekadašnji
sudija Trećeg opštinskog suda, a njena zamenica je Maja Čogurić, koja
ima rođake u vrhu Ministarstva pravde Srbije. Obe su sudije u ovom sudu od 1.
januara ove godine, kao i Jelena Bogdanović Ružić. Ona je, bez sumnje, najodvratnije
stvorenje koje je sudilo u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Uvek je znala da
pokaže ''zube'' nad onima koji su u nemilosti vlasti.
Umesto
smene, napredovanje
Gospođa
Jelena Bogdanović Ružić sudila je po tužbi Milorada Bracanovića, bivšeg
rukovodioca Bezbedonosno informativne agencije podnete protiv publiciste Vuka
Draškovića, muža Danice Drašković, zbog dugogodišnjeg klevetanja.
Bracanović je podneo tužbu sudu 18. septembra 2012. godine, a pripremno ročište
je zakazala tek za 13. novembra prošle godine, dakle nakon 14 meseci, i odmah
ga otkazala za maj ove godine!
Na Bracanovićevu
pritužbu odgovorila je zamenica predsednika suda, sudija Vesna Sekulić,
navodeći da je njegova predstavka osnovana, i da "...Sud ne može
naložiti imenovaoj sudiji da preduzme mere radi ubrzavanja postupka u ovom
predmetu, budući da je imenovana izabrana na stalnu funkciju ua sudiju Višeg
suda u Beogradu".
Ona je
obećala da će nakon reforme, uprava Drugog osnovnog suda u Beogradu dati
naredbu postupajućem sudiji da preduzme mere za ubrzavanje postupka, te će
pratiti postupanje u ovom predmetu.
Dakle,
nakon što je 21. mesec držala Bracanovićevu tužbu za ''pripremno ročište'',
sudija se dokazala kao podobna da ide dalje. U Viši sud u Beograd, da presuđuje
ko što je i do sada nekažnjeno radila.
Rekla
Maja
Ali, ni
to nije sve. Junoše iz Višeg suda u Beogradu su odlučile da ne sude predmete
koje su im ustupili drugi sudovi, kako to propisuje zakon! Jednostavno,
sudija Maja Ilić je, uz propratni akt, vratila sudijama Višeg suda u Požarevcu,
Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu predmete, nalažući im da oni sude! Bez
ikakvog rešenja. Tako je odlućila, i ima tako da bude. Rekla Maja!
Nigde u
svetu mesnu i stvarnu nadležnost ne propisuje sud, već zakon! Ali, kad kaže
Maja, ima tako da bude!
Uz ovaj
tekst objavljujemo rešenja o otkazivanju suđenja našem uredniku Milovanu Brkiću,
i o zakazivanju novih, jer sudija Maja Ilić iz Višeg suda u Beogradu je
tako naredila.
A ako
se građani žale, e tek tu će da ih dočekaju sudije Duška Milenkovića. I ima
krvi da im se napiju. U sledećim brojevima objavićemo i njihove biografije.
(Nastaviće
se)
A. 1
Smenjen predsednik Specijalnog suda
Vladimir Vučinić, sudija Specijalnog suda koji sudi Miroslavu
Miškoviću, vlasniku "Delta holdinga", smenjen je s
mesta predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, odlukom kolegijuma
svih sudija tog odeljenja, ali nastavlja da sudi Miškoviću.
Sudija Vučinić obratio se prethodno Visokom savetu
sudstva u vezi s pritiscima kojima je bio izložen kada je odlučio da Miškoviću
privremeno vrati pasoš, radi putovanja u London. Vučinić se požalio da je
sudija Aleksandar Stepanović (koji je vršilac funkcije predsednika Višeg
suda) zahtevao od njega da opozove odluku o vraćanju pasoša Miškoviću, što je
Vučinić odbio, uz objašnjenje da je njegova odluka zakonita i da ju je doneo na
osnovu procene stanja u predmetu.
Viši sud u Beogradu saopštio je 26. decembra da na
sudiju Posebnog odeljenja tog suda za organizovani kriminal Vladimira
Vučinića ni na koji način nije vršen pritisak prilikom njegovog postupanja
i odlučivanja u predmetu protiv Miroslava Miškovića, niti u bilo kom drugom
predmetu.
Visoki savet sudstva se potom oglasio i saopštio da je
jednoglasnom odlukom odbio prigovor sudije Vučinića da je predsednik suda
Aleksandar Stepanović na njega vršio bilo kakav pritisak, osim što ga je
smenio. Dakle, ako je tačna tvrdnja VSS, onda je sudija Vučinić lažov, i ne sme
ni da sudi Miškoviću, niti, kao nedostojan, da deli pravdu uopšte.
Društvo
sudija Srbije je, međutim, 18. januar 2014, saopštilo da je sa zabrinutošću
saznalo iz medija da je pritužba Vladimira Vučinića, sudije Posebnog odeljenja
za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, koju je podneo Visokom
savetu sudstva protiv predsednika Višeg suda u Beogradu, radi zaštite prava
da sudi nezavisno, jednoglasno odbijena kao neosnovana. Društvo sudija Srbije
očekuje da Visoki savet sudstva objavi obrazloženu odluku kako bi javnost imala
precizniji uvid u ovu situaciju bez presedana, posebno zbog toga što je odluku
doneo organ čija je većina članova svojim radom u poslednje tri godine dovela u
pitanje legitimitet i kredibilitet Visoki savet sudstva.
A. 2
Laži i pokušaj dokazivanja
laži
Prekrajanje istorije za dnevno-političke
potrebe uzima već monstruozne razmere. Neko bi voleo da dokaže kako su u
poslednjim ratovima Srbi ubijali sami sebe i da nisu ginuli od agresorske ruke.
Ovih dana, jedne režimske novine optužile su, za užasan zločin, ubistvo grupe
srpskih mladića na Kosovu 1998. godine, ni manje ni više, nego Jedinice za
specijalne operacije (JSO). A, prema pisanju tih novina, potkazao ih je lično Milorad
Ulemek Legija!
major Goran Mitrović
Posle skoro neverovatne objave u nekim
domaćim listovima, koji su se pozivali na navodno svedočanstvo Milorada Ulemeka
Legije, kako iza ubistva srpskih mladića u kafiću "Panda"
u Peći 14. decembra 1998. stoje pripadnici elitnih srpskih policijskih
jedinica, oglasili su se na svojoj internet stranici pripadnici nekadašnje
Jedinice za specijalne operacije (JSO, popularnije nazvane "Crvene
beretke") demantujući tu informaciju i iznoseći svedočanstvo
jednog od učesnika akcije pronalaženja i hapšenja počinilaca ovog stravičnog
zločina.
Indikativno je da je samo nekoliko dana
pre objavljivanja pomenute neistine, potpredsednik vlade Srbije Aleksandar
Vučić najavio iznošenje po srpsku javnost šokantnih podataka o pomenutom
zločinu od pre petnaest godina, uz opasku kako "nema dokaza da su
albanski teroristi izvršioci"!
Isto je tako indikativno da se
novine pozivaju na izjavu čoveka koji je među najbolje čuvanim zatvorenicima u
Srbiji, te zato nije u prilici da demantuje bilo šta što se o njemu napiše. U
međuvremenu je Vučić malo modifikovao svoju izjavu tvrdeći kako "ondašnja
istraga nije dobro sprovedena" iako su mediji koji su ga prethodno citirali
tada navodili da istraga nikada nije bila sprovedena. Na kraju je i Vuk
Drašković ponudio svoja "saznanja" kako je Slobodan
Milošević navodno naredio ondašnjem šefu Državne bezbednosti Radetu
Markoviću i Miloradu Ulemeku Legiji da ubiju srpsku decu!
Nasuprot ovim kontradiktornim izjavama
stoji svedočanstvo bivšeg pripadnika jedinice pod imenom "Munja"
iz Peći koji je na sajtu Crvenih beretki detaljno opisao akciju hapšenja
i imenovao neke od krivaca.
Prenosimo delove njegove izjave:
"...Dečake su toga dana 14.
decembra 1998. godine u 20 sati i 15 minuta i kafe baru „Panda", kod
gimnazije u Peći, ubili albanski teroristi Jablaničke operativne zone Ramuša
Haradinaja.
U kafić su ušla dvojica maskiranih
terorista, dok je treći čekao u vozilu ispred. Sa vrata su otvorili rafalnu
paljbu i na licu mesta ubili Radevića, Trifovića, Obradovića i Gvozdenovića. U
bolnici su od zadobijenih povreda preminuli Stanojević i Ristić. Njih dvojica
su prebačeni prvo u Pećku bolnicu, a odmah potom i u Klinički centar u
Prištini, ali im nije bilo pomoći, podlegli su povredama. U kafiću se nalazilo
još ljudi i neki su bili ranjeni što lakše, što teže. Ranjen je bio i gazda
kafića Šabović Mirsad i Vladica Lončarević.
Odmah posle napada je blokirano
naselje Kapišnica, svi prilazi pećkoj bolnici i svi ulazi i izlazi iz
grada. Posle sahrane te dece, koja je održana 16. decembra, pripadnici
Sekretarijata unutrašnjih poslova Peć, 17. decembra izvršili su raciju u
naselju Kapišnica i uhapsili Agrona Kolčakua, rođenog 1972. u Peći...
Rezultat te akcije je, uz navedenog,
još deset uhapšenih lica, svi albanske nacionalnosti. Kolčakuu je pri skrivanju
pomagala još jedna osoba koja je uhapšena. Pre toga su pripadnici policije
uhapsili još trojicu terorista Ramuša Haradinaja. To su: Gazmend Bajramiji, Dževdet
Bajrami i Verđeđa Vlaznimi, svi iz Peći, koji su kao suizvršioci učestvovali u
napadu na kafić 'Panda'.
Ujutru, 17. decembra je izvršena
akcija u selu Glođane (inače rodnom selu Ramuša Haradinaja) i pri tom su
likvidirane dve osobe obučene u maskirne uniforme sa vidljivim oznakama
terorističke OVK na rukavu, naoružane automatskim oružjem i minobacačima
kalibra 60 mm. Otkriven je štab terorista u kome je pronađena veća količina
oružja, uniformi i dokumentacije, a isto tako je pronađen veći broj vozila koja
su bila oduzeta i ukradena Srbima iz Peći, Dečana i okoline. U popodnevnim
satima, 17. decembra je policija u Peći i samoj opštini Peć, uhapsila još 23
osobe povezane sa zločinom u 'Pandi' i drugim zlodelima.
Bilans ove akcije je bio 34 uhapšena
lica i svi teroristi neposredno odgovorni za ubistvo dečaka. Način izvršenja
ovog zločina je identičan napadu na Srpsku kafanu 'Čakor' u Dečanima i jasno
pokazuje da je delo jedne te iste grupacije šiptarskih terorista...".