Likovi i senke

Čeda i beda

Milica Grabež

Skoro dve pune godine, Čedomir Jovanović, jedan od istaknutih zlotvora "demokratskog preporoda", uporno pokušava da se preporuči novom vođi, Aleksandru Vučiću, šaljući mu signale da je spreman da se uključi u resor evropskih integracija, ili bilo šta drugo vezano za spoljnu politiku, što bi ga vratilo na političku pozornicu.

Zašto baš evropske integracije i spoljna politika, nije teško zaključiti.

Posle više od deset godina velikih finansijskih ulaganja u njegovu stranku i njega lično, dozlogrdio je i svojim obaveštajnim tutorima iz Londona. Ne treba im više, imaju Vučića! I on im je dojadio. Ovu jednostavnu matricu, Jovanović, kao da ne shvata, nego se uporno nameće čoveku sa kojim je, ne tako davno, vodio ogorčene političke ratove.

Pre godinu dana, u ovo vreme, u emisiji "Utisak nedelje" (koja je u u međuvremenu skinuta sa programa RTV B92) na insistiranje voditeljke da kaže odakle mu novac i čime se bave firme u kojima je on vlasnik, Čedomir Jovanović, nekad siromašni student, a danas tajkun ogrezao u kriminalnim poslovima, rekao je, između ostalog, da "za život" zarađuje od poljoprivrede i izrade televizijskih projekata i medija.

Procenjuje se da sadašnja imovina Čedomira Jovanovića, nije manja od sto miliona evra. Sa tim kapitalom, on je već odavno deo Vučićevog režima. Ali, ni to mu nije dovoljno, nego hoće još, po svaku cenu, samo da bi se opet našao pod svetlima političke pozornice.

Jovanovićeva firma SHSF ("Basic solution group"), osnovana je krajem 2009. godine. Dakle, pre pet godina. Firma se od početka vodila na ime izvesnog Dragoslava Nedeljkovića, koji ima preko sedamdeset godina života. Pretežna delatnost firme je "konsalting i menadžment poslovi", a firma je, kako kaže Jovanović, osnovana "sa ciljem da se u periodu investicione gradnje u Srbiji pozicionira kao jedan od značajnijih snabdevača proizvodima od čelika".

Uprkos velikim naporima koje su pojedini istraživači ulagali, nikada niko nije došao do ostarelog Nedeljkovića. Tražili su ga, uzalud, po beogradskim predgrađima. Čim je počela potraga za njim, kompaniju je preuzela jedna of-šor kompanija iz Paname, a tek kasnije i Čedomir Jovanović.

Ali, zašto mu je toliko stalo da se približi sadašnjem vođi? Možda zato, da bi povratio svoj poljuljani ugled kod britanskih obaveštajnih službi? Ili, zato da bi sačuvao ono što je uz pomoć angloameričkih obaveštajaca uspeo da pokrade u Srbiji? Da sakrije svoje krave tragove i prste, jer Ljubiša Buha Čume može da ga odvede na doživotni zatvor, ako opiše njegove posete Šilerovoj ulici, količinu novca koju je dobijao od mafije i koliko je droge pošmrkao.

Iako nema nikakvu javnu funkciju, po Vučićevom odobrenju, Jovanovića obezbeđuje vod policijskih službenika, koji danonoćno čuvaju njega, ženu mu njegovu, tasta i taštu! Sve o državnom trošku. Umesto da Jovanovića čuva zatvorska straža.