https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

(P)likovi

Mi smo išli putem, put je bio dug, na kraju shvatismo da je bio krug

Vučić u paranoji

Sazrelo je sve što je Aleksandar Vučić posejao za tri i po godine vlasti. Sad mu se ne sviđa ono što će morati da žanje. Zaveo je diktaturu, iživljavao se nad političkim protivnicima, ugušio slobodu medija, državne institucije je iskoristio za ostvarenje ličnih ambicija, zloupotrebom policije i pravosuđa širio je strah i nasilje. Srbiju je preoblikovao tako da liči na njega: slaba je, bolešljiva, nesposobna, poremećena, depresivna, lenja i umorna, bez nade i budućnosti. Ipak, čak i takva, Srbija ga neće.A i oni koje Vučić označava svojim moćnim inostranim savzenicima tvrde da je njegova Vlada među deset najnesposobnijih u svetu!O tome piše novinar Predrag Popović, urednik dnevnih listova Dnevni Telegraf, Nacional i Pravda, dugogodišnji Vučićev saradnik

Predrag Popović

Uzalud celodnevne kampanje na svim televizijama i na svim novinskim naslovnim stranama, ni masovna hipnoza nije svemoguća. Uzalud i odlični izborni rezultati, iza svih osvojenih naprednjačkih mandata nalazi se samo 15 odsto glasača, ostali čekaju priliku da ih neko povede u deratizaciju Srbije. Nema vajde ni od svih para, koje je zgrnuo i odneo u strane banke, trošiće ih neko drugi.

Bliži se vreme svođenju računa, a Vučić zna šta ga čeka. Kad je došao na vlast, dizao je halabuku, zastrašivao tajkune i opozicionare, pretio hapšenjima, ponekog je i spakovao u pritvor, izigravao je super-heroja kome niko ne sme i ne može da se suprotstavi. Iako njegova fabrika laži i prevara i dalje radi punom parom, više ga niko ne smatra ozbiljnim i opasnim igračem, sad je samo smešna igračka u rukama sposobnijih i krupnijih vladara iz senke.

Dok on mahnita po medijima, posvećen proizvodnji propagandnih trikova, drumovi odoše, a on osta. Posle prvobitnog šoka, tajkuni su se konsolidovali, shvatili su s kakvim pacerom imaju posla, pa su opušteno nastavili da, po starom, razvijaju svoje poslove. Izuzev uplašenog i ucenjenog Dragana Đilasa, više se niko ne obazire na Vučićeve preteće izjave. Njemu su prepustili medijsku scenu, a oni se ugrađuju u sve kombinacije koje donose pare.

Diktator i njegova dvorska svita čerupaju još samo jedan krug beogradskih biznismena, finansijski i politički nedovoljno snažnih da mu se odupru. Međutim, i oni samo čekaju trenutak da mu se revanširaju.

Pritisnut sa svih strana, Vučić je upao u paranoju. Kako i ne bi, kad vidi ko su mu saradnici - lopovi, lažovi, prevaranti i hohštapleri bez imalo lojalnosti, nesposobni za bilo kakav normalan posao. Iz lagodne senke oni koriste njegovu moć, sklapaju poslove i pune džepove.

U takvom okruženju, vanknjižni vlasnik Srbije može da veruje samo jednom i po čoveku, tati Anđelku i bratu Andreju. Kao da im je Kopola režirao uloge, iskustvo, smirenost i mudrost don Vita ima don Anđelko, zvani Bata. Sonijevu eksplozivnost i primitivnu agresivnost nasledio je Andrej, a Alek se uživeo u lik Majkla Korleonea, koji je prilagodio svom plačipičkastom temperamentu. Kako sada izgleda, pohlepnog i blago retardiranog Fredija odlično glumi Nikola Petrović.

Glas razuma u tom gangu, tata Bata, odavno sina Aleksandra upozorava na mračnjaka Petrovića. Zabrinut za sina, Bata ga je oduvek upozoravao da se kloni tog piroćanskog mentalnog dvojnika Bebe Popovića. Razlozi za brigu sve više dolaze do izražaja. Petrović je Vučića okružio svojim partnerima i uvukao ga u dilove sa sumnjivim tipovima koji nikada nikome nisu doneli sreću. Gde je Petrović, tu su Cane Subotić, Vesko Barović, zvani Veskobar... Dakle, mrka kapa.

Anđelko je uvek bio spreman da sina prvenca brani i od njega samog. Kad god bi se Alek zaleteo, tata je peglao njegove greške. Naprednjaci tvrde da je Anđelko nedavno na svoju ruku, bez sinovljevog odobrenja, kod Tomislava Nikolića urgirao da ne potpiše zakon kojim je DIPOS-u omogućeno da rasproda državne vile na Dedinju, od kojih su dve trebalo da pripadnu Petroviću. Kakva osveta će snaći klan Vučića još se ne zna, ali sigurno neće izostati.

Možda su tačne priče da se i Anđelko razmahnuo, da uživa u vlasti i zgrće pare, ali treba verovati da se brine za sina. Za sebe je zabrinut i Alek. Posle svih političkih i ekonomskih kikseva, svestan da se bliži kraj igre, moraće da se suoči s posledicama svog avanturizma. Čemu može da se nada vidi svaki put kad od na internet, Tviter i Fejsbuk su puni šala na njegov račun. Omražen kao nijedan vladar pre, Vučićev krhki karakter ne može da podnese istinu. Bez snage da se odupre, sve češće zapada u teške depresije, posle kojih se vraća u trajno stanje paranoje.

Uveren da mu svi rade o glavi i da će ga, pre ili kasnije, izdati i ostaviti na cedilu, komunikaciju sa saradnicima sveo je na minimum. Nema više dugih sedeljki i divana na temu razno. Sastanke, koje ne može da otkaže, zbrza i skraćuje, opravdavajući se iskrenim priznanjem da se oseća loše, iscrpljen je i slab, sve ga je stislo. Koliko je depresivan najbolje pokazuje činjenica da sve češće noći provodi s bivšom suprugom Ksenijom. Tuga.

Ni u svom politikantskom kartelu, tzv. Srpskoj naprednoj stranci, Vučić više nema apsolutnu vlast. Vreme, koje je on koristio za uzdizanje kulta svoje (bez)ličnosti, mnogi naprednjaci iskoristili su da utvrde svoje feude. Na poslovne, kadrovske i ostale akcije SNS-a u Šumadiji i Pomoravlju Vučić nema nikakav uticaj. Zahvaljujući Tomislavu Nikoliću i sinu mu Radomiru, Vučić je u Kragujevcu dobrodošao kao u Srebrenici. Klan Nikolića, bez medijske pompe, na vodeća mesta u šumadijskim odborima postavlja svoje izabranike i, strpljivo i lukavo, plete mrežu iz koje Vučić, kad za to dođe vreme, neće uspeti da se iskobelja.

Naprednjačkim jugom Srbije upravlja Goran Cvetanović. U skladu sa svojim mentalnim i profesionalnim mogućnostima, gradonačelnik Leskovca čini sve što može kako bi i poslednjeg lakovernog glasača okrenuo protiv SNS-a. Okružen sirotinjom koja jedva sastavlja kraj s krajem, Cvetanović se neumesno bahati, organizuje skupe rođendanske proslave i progoni nezavisne medije, ali valja mu priznati i da ima značajnih kvaliteta - kad ga iznervira neki vučićevac, on ga prvo gađa pikslom, pa, ako promaši, onda ga nogama išutira, kao što je uradio s izvesnim Nenadom Arsićem.

O zaječarskom gazdi Saši Mirkoviću premijer Vučić misli isto što i Boško Ničić, vođa lokalne opozicije. Međutim, pre će Ničić uspeti da obori Mirkovića, nego što će Vučić sakupiti hrabrosti da se suprotstavi menadžeru koji ga bruka.

Za ispunjenje sna o apsolutnoj vlasti Vučiću je nedostajala samo Vojvodina. Jedva je čekao da dođe vreme za raspisivanje pokrajinskih izbora, da konačno najuri Bojana Pajtića i Demokratsku stranku. Međutim, snove mu u košmar pretvaraju vodeći vojvođanski naprednjaci Igor Mirović, Maja Gojković, pa i Miloš Vučević i Goran Knežević.

Iako je sklon potcenjivanju saradnika, Vučić sebi nikada nije dozvolio takav kiks u odnosu s Mirovićem. Karakterom i temperamentom bitno različiti, njih dvojicu vežu mnoge sličnosti. Politiku doživljavaju isključivo kao sredstvo za sticanje bogatstva, ideologija i opšta korist zanimaju ih koliko i nuklearna fizika. Koncentrisani samo na ostvarenje ličnih interesa, dokazali su sposobnost za sve vrste spletki, rasturali su kumstva i prijateljstva i sklapali ugovore sa đavolom. Neupućenom posmatraču učinilo bi se da Mirović, medijski marginalizovan, predstavlja lak zalogaj za Vučića. Međutim, Vučić nije tako naivan, zna s kim ima posla, zato i zazire od njega. Takođe, vođa naprednjaka zna da izvesna pobeda njegove stranke na budućim pokrajinskim izborima neće značiti dolazak na vlast SNS-a, nego Mirovića.

Kad, posle Pajtića, za gospodara Vojvodine dobije Mirovića, Vučić neće imati nikakav uticaj na finansijske tokove, stranačku nomenklaturu i širenje moći. Zbog takvih okolnosti, ravnoteža straha još postoji, ali to će se održavati samo dok diktator ne pokaže zube.

- Vučić je spreman da udari na Mirovića. Zbog stranke ne sme da ga potpuno demolira, ali pokušaće da mu značajno oslabi pozicije. Kad su svi zajedno bili u radikalima, kumovi Mirović, Maja Gojković i Milorad Mirčić od Novog Sada i Vojvodine napravili su svoj privatni zabran u koji ni Šešelj nije smeo da takne. Kad je došlo do raspada SRS, njih troje se lepo rasporedilo. Mirčić je ostao u radikalima, Gojkovićka je napravila svoju stranku, a Mirović se priklonio naprednjacima. Ipak, i danas funkcionišu kao uigran trio, niko im ništa ne može. Vučić ne sme da dozvoli da mu se i sa SNS ponovi ta igra.

Tri godine zamajava Mirovića pričama o tome kako će mu dati neko ministarstvo, kako ga treba u stranci... U decembru, kad budu raspisani izbori, sve te priče pašće u vodu, pobediće SNS, a Mirović će ubrati sve plodove. Međutim, Vučić će pokušati da ga sapliće. Već je pripremio debeli dosije, pun dokaza o Mirovićevim aferama, s kojima će puniti medije - kaže za „Tabloid" jedan od istaknutijih saradnika Aleksandra Vučića.

On je detaljno opisao afere koje Vučić namerava da otvori i kompromituje potpredsednika SNS-a.

Mirović je najviše brljao dok je bio direktor Zavoda za izgradnju grada Novog Sada. Slučaj "behaton" već je postao urbana legenda. Za popločavanje određenih površina, grad je 2006. godine iz budžeta izdvojio više od 600.000 evra. Odbijena je ponuda domaćeg proizvođača, koji je kvadrat behaton-ploča naplaćivao 11 evra. Posao je dobilo preduzeće JKP "Vojvodina-put".

Behaton je, odlukom ZIG-a,"Vojvodina-put" uvezla preko firme "AIC Project International", čiji vlasnik je Darko Čović, kum Igora Mirovića. Na kraju, ploče su plaćene 42 evra po kvadratu. O tom trošku, behatonom je popločan ideo oko SPENS-a. I to na specijalan način. Umetnička duša pesnika Mirovića zaključila je da rebraste ploče, od kojih se pravi staza za slepe, imaju samo estetsku svrhu, pa su poslagane u krug oko hale, pa slabovide osobe mogu da se vrte do mile volje. Budžet grada je oštećen, ali porodica Igora Mirovića je profitirala. Kum Čović je prvo poklonio stan Igorovom bratu Predragu, a onda još jedan roditeljima Milu i Olgi.

U to vreme, opštinsko Javno tužilaštvo optužilo je direktora ZIG-a za zloupotrebu službenog položaja prilikom izgradnje deonice magistralnog puta Novi Sad - Beograd. Prema tvrdnjama oštećenih pojedinaca, Mirović je prodao gradsko zemljište, ali nije ništa preduzeo da ga poveže na komunalni sistem. Zbog kršenja Zakona o izgradnji prilikom radana sportskom kompleksu "Meridijana", krivično je gonjena firma "Delfina", među čijim vlasnicima se nalazi i Igorov brat Predrag, dok je Milan Čović, sin kuma Darka, direktor "Meridijane".

Najteži slučaj predstavlja prevara Ilije Devića, biznismena koji je privatizovao ATP Vojvodina i izgradio novu autobusku stanicu u Novom Sadu. Gradska vlast, na čelu s Majom Gojković i Igorom Mirovićem, nije ispoštovala ugovor, zbog čega je Dević tužbom zahtevao nadoknadu štete od 57 miliona evra, plus kamate. U aprilu 2014. Vrhovni kasacioni sud doneo je rešenje kojim je naređeno da se iz budžeta Novog Sada isplati četiri miliona evra ATP Vojvodini, čiji slučaj se nalazi na spisku 24 sporne privatizacije u Srbiji čije sudsko razrešenje zahteva Evropska unija.

Pored Mirovića, Vučić s otvaranjem tih afera preti i Maji Gojković, u koju nema ni zrno poverenja.

- Vučić prema Igoru ima izvesnu dozu respekta, ali ne i prema Maji. O njoj misli sve najgore. Nedavno, kad se usudila da ga provocira u prisustvu nekih stranaca, Vučić joj je odbrusio da pazi šta priča da ne bi opet morala da rasprodaje imovinu. S tim je aludirao na paniku u koju je upala prošle godine, kad je mislila da će stradati zbog Ilije Devića. Tada je počela da rasprodaje nameštaj, slike, sve vrednosti koje je godinama skupljala. Plašila se da će joj i to biti zaplenjeno, zato je prodavala i novac stavljala na račune u stranim bankama, na tuđe ime. Ceo grad se smejao pričama Saše Adamovića, Majine najbolje drugarice, koji je detaljno opisivao kako joj se tikovi pojačavaju kad god neko pomene Devića ili autobusku stanicu. Ta panika je malo popustila, ali Gojkovićka i danas ima maniju gonjenja, uverena je da je neko prati, špijunira. Vučić sve to zna, zato joj otvorenim pretnjama daje do znanja šta će je snaći ako pomisli da može, kao nekad, s Igorom da vlada Novim Sadom i Vojvodinom - tvrdi sagovornik našeg magazina.

On ističe da Vučić nema poverenja ni u Miloša Vučevića, aktuelnog novosadskog gradonačelnika, koga smatra ne samo nelojalnim, nego i nesposobnim.

Uz sve to, predsednik SNS-a ima neraščišćene račune i s Goranom Kneževićem, najmoćnijim čovekom u Banatu. Po izlasku iz jednogodišnjeg pritvora, u kome se našao zbog optužbi za zloupotrebu položaja gradonačelnika Zrenjanina, Knežević je napustio Demokratsku stranku i prešao u SNS. U prvo vreme, izgledalo je kao da se dobro snašao u novom konvertitskom okruženju. Usponom na vlast, dobio je mesto ministra poljoprivrede. Međutim, bilo je dovoljno da poraste nivo aflatoksina u mleku, pa da vidi koliko znači Vučiću. Aflatoksin je ostao u mleku, Knežević je najuren iz vlade.

Iako ogorčen, nezvanični gazda Zrenjanina strpljivo čeka trenutak za osvetu. Ako mu se posreći, priliku će mu doneti pokrajinski izbori. Na njima će pobediti Bojana Pajtića, arhineprijatelja još iz vremena kad su se nadgornjavali u DS-u, a, usput, vlast će zadržati samo za sebe, bez Vučića. Uostalom, i sam Knežević koristi svaku priliku da naglasi kako će se Vučiću osvetiti za svaki put kad mu se rugao nazivajući ga „farkadžinskim svinjarem".

Da bi vojvođanske mangupe iz svojih redova pokušao da stavi pod kontrolu, Aleksandar je odredio brata Andreja za šefa izborne kampanje. Andrej je dobar za taj posao, ume da biznismene uveri da je finansiranje kampanje SNS-a pametna investicija, zna da pripreti, a batinaši u crnim džipovima odavno su postali deo njegove svakodnevice. U takvim okolnostima, Pana, Zelja, Zvonce i ostali naprednjački primerci tupog oruđa predstavljaće pretnju jednako za Mirovića kao i za Pajtića.

Kakvi god bili rezultati izbora u Vojvodini, Vučić će biti najveći gubitnik. Bez uticaja u stranci i među tajkunima, diktator je osuđen na sunovrat. Kad je naprednjački brod počeo da tone, shvatio je da mu je cela posada bila sastavljena od pacova. No, kasno mu je za kajanje, vreme je za svođenje računa. kao da su za njega napisani Disovi stihovi - Mi smo išli putem, put je bio dug, na kraju shvatismo da je bio krug. Zbogom Aleksandre!

KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU" NARUČITE NA 063/123-2702

A 1. Zbogom, Kosovo

Aleksandru Vučiću noge su u blatu, ali nadu su mu ulili Nemci. Prema planu nemačkih stratega, već u septembru Srbiji će biti ponuđeno da potpiše sporazum „Brisel 2". Na konferenciji o Kosovu i Metohiji, Evropska unija će predstaviti predlog da se odnosi između Srbije i Kosova regulišu u skladu s preporukama nemačkog diplomate Volfganga Išingera. Plan koji je Išinger izneo još 2007. godine predviđa kopiranje „Berlinskog sporazuma" iz 1972, kojim su regulisani odnosi između dve Nemačke.

Vučiću je obećano da će se taj plan sprovoditi dugoročno, kako bi javnost u Srbiji imala vremena da se privikne na njegove nepovoljne elemente. U suštini, takvim sporazumom Srbiji će biti naneta nenadoknadiva šteta, ali Vučić će dobiti priliku da ga predstavi kao prvu diplomatsku pobedu. Da ne bi tako jak adut potrošio samo na vojvođanske, izvesno je da će raspisati i republičke izbore.

Nove prevremene izbore Vučić će iskoristiti da očisti SNS od nepodobnih kadrova i vrati bar deo izgubljenog uticaja. S druge strane, ne rizikuje mnogo. Demokratska stranka bi u te izbore ušla bez pripreme, rovita unutrašnjim sukobima i sa značajno smanjenim finansijskim mogućnostima. Razbijanjem patriotskog bloka, kroz podršku Andreji Mladenoviću i Bošku Obradoviću, Vučić priprema teren za svog idola Vojislava Šešelja.

U pokušaju da učvrsti poljuljani tron, Vučić će se zauvek odreći Kosova. Ne bi mu bilo prvi put.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane