Na licu mesta

Bivši policajci koje je u RB Kolubara doveo nesmenjivi direktor Milorad Grčić, zastrašuju radnike, sindikalce ali i građane Lazarevca i Obrenovca

Sezona naručenih hapšenja

Još od aprila meseca ove godine, kada je nepoznata osoba (ili više njih) zapalila automobil Milorada Grčića, generalnog direktora Rudarskog basena Kolubara, desetine sindikalaca i stranačkih aktivista privedeno je u policiju gde su satima saslušavani i stavljani na poligraf, kako bi dokazali da su nevini, odnosno da nemaju veze sa paljenjem Grčićevog automobila. Po Grčićevom izričitom naređenju, progon tih ljudi i dalje traje, ali sada sa drugim razlozima: radi zastrašivanja radnika i daljeg opstanka na ovoj funkciji

Piše: Vuk Stanić

Posle višemesečne histerije zbog paljenja njegovog automobila u aprilu ove godine, direktor RB Kolubara Milorad Grčić, tražio je da policija uhapsi i sasluša predsednika Radničkog sindikata javnog preduzeća Kolubara Milana Ralića. Naime, Grčić je prijavio policiji da sumnja da mu je aprila ove godine Ralić zapalio automobil, koji se nalazio ispred njegove kuće u Obrenovcu. Tim povodom Beogradska kriminalistička policija, pre nekoliko dana zaista je pozvala predsednika sindikata iz Lazarevca, Milana Ralića, na informativni razgovor. Ralić je policiji rekao da to Grčić čini "...ne zato što misli da sam mu je zaista zapalio automobil, on zna da nisam, već zbog toga što vrši pritisak na naš sindikat..."

Pitali su me da li pristajem da idem na detektor laži, rekao sam da sumnjam da bi policajci sa kojima je Grčić blizak mogli da utiču da se rezulati falsifikuju i odbio sam, priča Ralić, a u međuvremenu se ispostavilo da Ralić nije jedini saslušan tim povodom, i da je po prijavi Grčića, Beogradska policija do sada saslušala pedesetak građana iz Lazarevca i Obrenovca! Načelnik Policijske uprave za Beograd je Veselin Milić. Povodom ovog slučaja, Tabloidov izvor u policiji kaže da građani uglavnom sami traže da idu na poligraf, kako bi se neprijatnosti kojima se izlažu zbog Grčićevih prijava, što pre završile. Ipak, ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Grčić u Kolubari zaposlio puno bivših policajaca koji koriste veze koje imaju u beogradskoj policiji, kako bi mu pomogli da sprovede strahovladu u Lazarevcu i Obrenovcu.

U Obrenovcu se mogu čuti dve teorije o Grčićevom automobilu koji je goreo krajem aprila ove godine: prva teorija je da je Grčić sam sebi zapalio automobil kako bi imao osnova da priča da mu je život ugoržen. Prema drugoj teoriji, koja je verovatnija, Grčićev automobil je zapalio čovek od koga je direktor Kolubare godinama pozajmljivao novac, a nije ga vratio!

Svi teoretičari zavere kao i privedeni građani slažu se u jednom: Grčić koristi situaciju kako bi se svetio političkim protivnicima unutar opštinskog odbora Srpske napredne stranke i kako bi proganjao zaposlene u RB Kolubara iz Lazarevca koji se protive načinu na koji on vodi firmu.

Izvor Tabloida iz policije kaže da je glavni Grčićev čovek za "bezbednost" u Kolubari bivši policajac Branko Milojević. Milojević u Kolubari prima platu od oko 150.000 dinara mesečno, ali po ugovoru prima i naknadu u firmi Građevinar u iznosu od pedeset hiljada dinara.

Grčić nije u sukobu sa svim sindikalcima, on lepo sarađuje sa Milanom Đorđevićem, predsednikom granskog sindikata, koji je u Lazarevcu poznat pod nadimkom Đokin. Isti jezik sa Grčićem našao je i predsednik granskog sindikata EPS Miodrag Ranković, koga u firmi zovu Pici. Jedini sindikat sa kojim se Grčić sukobio je Radnički sindikat Kolubara, jer su konstantno razotkrivali njegove lopovluke. Ovaj sindikat je protekle dve godine uporno pokretao pitanja loših uslova rada u tom preduzeću.

Radnički Sindikat Kolubara je kako u firmi tako i u medijima otvarao pitanje poginulih rudara. Grčiću se nije sviđalo da se to pitanje otvara, iako po lokalnim pričama u Kolubari proteklih deset godina gine više od jednog rudara godišnje. Ovaj, za Grčića neposlušni sindikat, tražio je da deca poginulih rudara imaju prednost pri zapošljavanju u Kolubari. Direktorima se takav predlog nije sviđao, a spisak onih koji su uzimali novac da nekog zaposle u Kolubari je dugačak.

Problem zaštite na radu je priča o kojoj sindikati moraju da ćute, jer je previše mafijaških firmi uključeno u snabdevanje Kolubare lošom HTZ opremom.

Ralićev sindikat je pitao zašto se konstantno kupuju čizme i rukavice toliko male, ili toliko velike, da gotovo ne postoji radnik koji može da ih nosi. U pitanju su brojevi čizama manji od broja 40 i veći od broja 46.

Borba ovog sindikata za prava radnika je toliko izludela Grčića, da ih je on izbacio iz prostorija koje su imali u Kolubari, uskratio im je novac za radničke igre i oduzeo sva službena vozila.

Više članova ovog sindikata suočilo se sa progonom Milojevićevog tima koji je sastavljen od bivših policajaca, a mnogi su pod pritiskom odlučili i da prekinu sa sindikalnim delovanjem. Ipak u ovom sindikatu ostalo je više od hiljadu radnika, pa je Grčić odlučio da im se osveti tako što je predsednika prijavio za podmetanje požara na njegovom automobilu.

Broj onih koji su u opštini Obrenovac privedeni po prijavi Grčića zbog paljenja automobila takođe se meri desetinama.

Milorad Grčić osim što je direktor JP Kolubara, je i predsednik opštinskog odobora Srpske napredne stranke u Obrenovcu. Ipak on nije naprednjak od početka. Grčić je zajedno sa demokratama i strankom G17 plus učestvovao u opštinskoj vlasti u Obrenovcu preko udruženja građana "Zajedno za Obrenovac".

Taj pokret je formiran u Grčićevoj pečenjari zvanoj Fantazija, koja se nalazila odmah preko puta Opštine Obrenovac. Od stalnih gostiju koji su voleli pivo i pečenje, ali nisu uvek imali novca da plate, Grčić je formirao udruženje građana, učestvovao na izborima i prešao cenzus. Brzo se dogovorio sa "demokratskom opcijom" i ušao u opštinsku vlast. U jednom trenutku se sa njima posvađao i prešao u opoziciju, počeo je pregovore sa naprednjacima i njegovo udruženje građana se kolektivno učlanilo u SNS. Kako SNS u Obrenovcu nije bio u vlasti, Grčić i njegovi ljudi iz udruženja građana nisu se preterano tukli za funkcije u stranci, na nivou opštine.

Kada je predsednik opštine Miroslav Čučković posle prošlogodišnjih poplava promenio dres, napustio Dinkićevu i prešao u Srpsku naprednu stranku, Grčićeva partija je i bez održavanja lokalnih izbora postala vlast u Obrenovcu.

U tom trenutku Grčiću je postalo jasno da je on de fakto predsednik opštinskog odbora SNS Obrenovac, gde je SNS na vlasti, ali da on i njegovi ljudi nisu na glavnim funkcijama.

U Obrenovcu je sada situacija takva da su se praktično svi ljudi koji imaju neki uticaj na javno mnenje okupljeni unutar SNS, pa iz njihovog ugla deluje da će oni bez problema ponovo uzeti vlast na lokalnim izborima.

- Na vidiku nema opozicije koja bi mogla da nam se suprotstavi - zaključio je Grčić, i počeo obračun sa stranačkim kolegama.

Pretpostavlja se da je početkom ove godine posetio prvi mesni odbor SNS-a i tražio da se smeni lokalni predsednik odbora i na njegovo mesto postavi proveren čovek iz "njegove pečenjare".

Kada je to uradio prvi put nije se digla velika prašina u opštinskom odboru SNS-a u Obrenovcu, ipak kako je to postala praksa narednih meseci, aktivisti su počeli da pružaju otpor. Grčić je uporno obilazio jedan po jedan mesni odbor, uvek sa istim zahtevom da se na čelo postavi njegov čovek, eko od ljudi iz njegovog udruženja građana, koje unutar SNS-a zovu "Frakcija-fantazija".

Ukoliko bi se desilo da Grčićev predlog ne bude prihvaćen i ako bi članovi mesnog odbora glasali protiv izbora njegovog kandidata, narednih dana jednog po jednog člana mesnog odbora odvozila bi marica, na saslušanje u Beograd. Grčićeve veze u policiji su to organizovale tako da se ljudi bude noću posle ponoći i odvoze za Beograd na saslušanje.Za ovo nasilje odgovoran je Veelin Milić, načelnik beogrdske policije.

- Grčićeve patrole dolaze posle ponoći, dižu veliku buku, namerno kako bi se komšije probudile, u nekoliko navrata ljudima su čak stavljali lisice na ruke i pretili da se dugo dugo neće vratiti sa robije, priča za Tabloid jedan od aktivista SNS iz Obrenovca.

Naš sagovornik navodi da je epilog uvek isti: marica odveze ljude do Beograda, tamo ih saslušaju, uključuju ih na detektor laži, a posle ih izbace ispred stanice i puste ih da se sami snađu za prevoz do Obrenovca!

Dešavalo se da oni koji su noću pušteni sa saslušanja, moraju do ujutru da čekaju da krene prvi autobus za Obrenovac. Najgore je prošao obrenovački aktivista koji se suprotstavio Grčiću, pa je iz policije pušten noću sa subote na nedelju. Kod sebe nije imao novaca za autobus, a kako pošta nije radila njegovi nisu mogli ni pare da mu pošalju. Čovek je krenuo autobusom kući bez karte, pa mu je usput i kontrola napisala kaznu!

Kako stvari stoje, Grčićeve represalije su urodile plodom, pa je sada većina mesnih odbora u Obrenovcu pod njegovom kontrolom, a on se nada da će na taj način uspeti da bude sledeći predsednik ove opštine.

A 1. Alo, ministre, zovem iz kafane!

Predsednik granskog sindikata Milan Đorđević, jedan je od najmoćnijih ljudi u RB Kolubara. Đorđević često sedi u Lazarevcu u kafani "Kod Soke", gde donosi najvažnije odluke. On voli da tamo popije koju, a dešavalo se, kažu, i da se potuče. Đorđević voli da seljacima koji sa polja navrate u kafanu demonstrira svoju moć, pa često pred njima sa mobilnog zove ministre, ali i druge uticajne funkcionere Srpske napredne stranke.

Iz kafane često pozove nekog od ministara, uključi ga na razglas da svi čuju sa kim priča, pa se dere na čoveka. Mnogi u Lazarevcu misle da je Đorđević moćniji i od samog Aleksandra Vučića.

Đorđevićeva moć proizilazi iz njegove poslušnosti, kažu upućeni. On se nikada ne buni protiv direktora, a novi zakon o radu je među prvima podržao. Takvi javni istupi do te mere su razbesneli pojedine radnike da su kako se priča počeli protiv njega pišu krivičnu prijavu.

Po sindikalnim pravilima, on nije mogao da podrži zakon u ime svih radnika Kolubare kako je učinio, a da prethodno ne sprovede anketu. Prilikom podržavanja novog zakona o radu nije čak dobio ni saglasnost većine članova njegovog sindikata. Mnogi u Lazarevcu tvrde da bi se proverom njegove imovine i imovine njegovih rođaka moglo otkriti mnogo toga što Đorđević ne bi voleo da se zna.

Na primer, najveći preprodavac uglja u Kolubari ove godine je bio Dragan Radojčić, zvani Mangura, dobar Đorđevićev prijatelj. Mangura je u 2014. i 2015. godini, kažu, bio u svim kombinacijama i pojavio se nas svim tenderima. Na pomenutim tenderima često je nabavljana oprema najlošijeg mogućeg kvaliteta, male uniforme i male cipele. Zbog Mangure je posao izgubio Miodrag Pavić, a priča se da je Pavić spreman sada da svedoči o svim Mangurinim mahinacijama.