Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (88)

Porodični zakon i njegove žrtve

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Hapšenjem predsednika Višeg suda u Šapcu Gojka Lazareva, otkinuta je i druga glava hidri koju je u ovom regionu stvorio Dušan Petrović zvani DuPe.. Ostala mu je još samo jedna. Vlast na lokalu. A dokle, videće se ubrzo. Inače, same sudije za Lazareva govore da ima više članskih karata stranaka nego deca sličica fudbalera.

U trenutku hapšenja u sudijinom radnom stolu je pronađeno, po nepotvrđenim glasinama, koje su saopštene našem saradniku Milanu Milinkoviću, preko 200.000 evra!? To je ono što je pronađeno. Nama ubogaljenim smrtnicima ta suma zvuči fantastično. Gotovo nestvarno.

Predsednik suda Lazarev je uhapšen zbog navodne korupcije, jer je sa predsednikom i sudijom Osnovnog suda u Loznici, navodno, hteo da dozvoli ponavljanje postupka kojim je jedan carinik osuđen na 7 meseci zatvora.

Ali, niko ne pominje slučaj građana Koceljeva, i preko tri hiljade uništenih domaćinstava zelenaškim kamatama Dušana Jovanovića Dula Ciganina, zahvaljujući sudijama Osnovnog suda u Koceljevi, koje je Lazarov potvrdio. Ili slučaj radnika nekadašnjeg solidnog preduzeća iz Loznice FAK Loznica, koji su izgubili sporove.

Neuspele domaćice u sudijskim togama ostavili su previše pisanog traga u svojim presudama i ako je država načinila presedan, još od 45-te, hapšenjem predsednika Višeg suda. Naravno, Lazarev se od optužbe može i spasiti jer je uhapšen u traljavo sprovedenoj akciji policije. Ali, niko neće iščitati sulude presude sudija Marije Ivanović, Ružice Martinović, Biljane Kulezić, i da se ne nabraja dalje, jer većina sudija pod kapom šabačkog Višeg suda su, doslovno, ili za zatvor ili za psihijatrijsku ustanovu. I slepcu je jasno, posle hapšenja Lazareva, da on sam nije mogao sve to da odradi!

Koliko je alavost samog Lazareva i bestijalnost sudija-saučesnika ovog najvećeg sudskog skandala od rata naovamo svedoči način na koji je Lazarev skupljao pare sa celog šabačkog okruga. Dok se mehanizam nije uhodao, Lazarev je lično dolazio na KV veće Osnovnog suda, iako to po zakonu ne sme da radi. I nije mu mesto tu. Da podsetimo, na KV veću se odlučuje o pritvoru. Prava krava muzara. Po svedočenju nekoliko poštenih sudija to prisustvovanju KV veću otprilike je izgledalo ovako: neuspele domaćice od sudija gledaju u svetog Gojka i ako, onako trupast, promrmlja sebi u bradu: "jok", što je svima zvučalo kao "njok", pritvor se određuje. Nasuprot njok stajalo je ok, sa prizvukom groktanja. Osumnjičeni se naravno pušta na slobodu. Bez obzira na učinjeno krivično delo. Legle pare.

Interesantno je da većina advokata nisu pristajali na kupovinu presuda. I tu je nađeno rešenje. Posrednik, koji nije iz struke.

Da bi stigao da pokupi harač sa celog upravnog okruga, gde spadaju područni sudovi od Ljubovije do Koceljeve, Lazarev je morao da uključi i predsednika Osnovnog suda u Loznici Dragana Cvetinovića ali i sudije dovoljno glupe da poveruju da su za vjeki i vjekov nedodirljive kao Olivera Lazarević iz Osnovnog suda u Loznici. Interesantno je da je Olivera postala sudija tek nešto pre osam meseci. U tih osam meseci uspela je da proputuje svet, okusi slatki život. Cena? Sitnica! Hiljade unesrećenih jadnika presudama ovakvih sudija.

Razgovarajući u Regionalnoj advokatskoj komori, iako su priželjkivali nekako ovakav epilog, jer i sami advokati su u mnogome bili žrtve pravosudne hajdučije, dosta njih je zabrinuto vrtelo glavama...Na nesreću Selakovića i njegove naslednice u fotelji ministra pravde, ostaje otvoreno pitanje Niša, Novog Sada, svih onih gradova gde su DuPe i Ristić kadrovali po sudovima. Što se tiče nesrećnika koji su od ovakvog pravosuđa masakrirani, Ministarstvo pravde, Visoki savet pravosuđa i sve instance koje su trebale da kontrolišu, a očito to nisu, rad sudova nek se češu tamo gde ne mogu da se dohvate.

Javna je tajna da predmete vezane za „Interkop" u Šapcu u fiokama drži „sudija" Biljana Ružić. I još ih drži, kao da je nesvesna da je lađa na koju se ukrcala pušta vodu na sve strane. I sve predmete ojađenih radnika Farmakoma Miroslava Bogićevića. Oni koji godinama ne primaju platu, spor protiv Bogićevićevih firmi ne mogu dobiti pred sudijom poput Biljane Ružić.

Ilustracije radi, koja najbolje svedoči o njihovoj bahatosti je primer i sudije Slađane Jovanović koja u presudama koristi nepostojeće zakone!? Zakone koji su tek u nacrtu i nisu usvojeni, ili oni koji su već promenjeni. Zavisno od prilike. Ne tangira se mnogo, sve će to Gojko da potvrdi.

Da bi kontrolisao novosadski Apelacioni sud, kao sudiju zaduženog za predmete iz oblasti privrede (jasno je i zbog čega), Petrović postavlja svog čoveka od poverenja, Slobodana Velisavljevića. Poslušnog i svojoj partiji odanog.

Kao logistiku Velisavljeviću, zaduženu za kurirske poslove nošenja novca iz šabačkog Višeg suda u Novi Sad, ali i kao nagradu za dobro obavljen posao u urnisanju radnika nekadašnjeg DP „Remont-Prometa" u Apelaciju šalje tetka Slavku Milisavljević-Stojčić. Da podsetimo da gospođa Slavka zaustavlja pravosnažna izvršenja bivših radnika DP „Remont-Prometa" iz 2005-te godine, čineći krivično delo. Ali...

Sudija Lazarev je uhapšen pod smešnom optužbom. A rasprodaja pravde u Šapcu se nastavlja. Uz malo veći oprez. A desetine hiljada građana ove regije osetili su na svojoj koži surovost delilaca pravde pod nadležnošću Višeg suda u Šapcu.

Njok ili grok?

Porodični Zakon - zakon protiv porodice

Milan Vasiljev

Kada je 1981. godine donešen zakon o braku i porodičnim odnosima, bio je na ponos autorima i pokojnom profesoru porodičnog prava, Marku Mladenoviću, jer je važio za jedan od najboljih porodičnih zakona u Evropi i svetu. Ali, obični građanin je malo znao o tom zakonu. Malo, jer je bio pravedan, nediskriminišući, i ostvarivao je primenom svoju svrhu, te građani nisu morali znati mnogo o njemu. Bio je toliko jasan, da se za porodična pitanja, na sud moglo ići i bez ikakvog pravnog saveta.

Ipak, ako je pravosuđe na putu ka dnu, moraju biti i zakoni. Zato je Srbija, umesto u svetskim okvirima cenjenog zakona, 2005. godine, dobila nešto što se zove-Porodični Zakon, mutanta napravljenog u stranim laboratorijama, projekat koji su progurali oni koji mrze porodicu, tradicionalne vrednosti ovog podneblja, i decu, a još i plaćeni od onih koji smatraju da Srbija nije dovoljno platila izgubljeni rat.

Njihova seksualna orijentacija je zaista samo njihova stvar, koja ne treba nikoga da zanima (mada autor ovog teksta poznaje heteroseksualne osobe u okviru raznih LGBT udruženja i NVO, koji se izjašnjavaju drugačije, jer tamo ima novca, i dobro je biti deo toga), ali mržnja nekih iz tog lobija prema svetu koji samo želi da živi normalno, kroz pomenuti projekat, pokazala je svu jačinu nezdravih umova koji žele da dotuku i na poseban način ljude sa ovih prostora vrate u kameno doba, koliko god se kleli u budućnost i toleranciju. Mutanta iz stranih psiholoških laboratorija u vidu pomenutog zakona, svaka nova vlast mora još malo izmeniti, pa su 2012. godine doneli izmene i dopune, i mutanta pretvorili u nakazu, koja omogućava sistemu, da sve koji prežive sa ovim platama (nekada se to zvalo džeparac) a misle svojom glavom pohapse, a svakog onog koji im staje na put, učine zlikovcem koji razara sopstvenu porodicu. Taj biva nasilnik i kao takav zatvoren, osuđen, i zauvek ozloglašen, jer u Srbiji, porodica je svetinja.

Te iste, 2012. godine, u izmenama i dopunama, Porodični zakon kaže da je porodica širi krug lica, ne pominjući ko bi to mogao biti, zbog čega se retki autoriteti koji su učestvovali u pisanju priručnika za pravosudne organe, zapravo sprdaju sa temom, jer su nepreciznosti takve, da ih nije moguće tumačiti, niti dati uputstva.

Nije za sprdnju, nije slučajno, i ne vodi dobru, ako se prisetimo staljinizma i ljudi koji su po zakonu, donetog zarad humanizma, u ludačkim košuljama odvedeni negde, jer su se usprotivili diktaturi i od kada više niko nije saznao ništa o njihovoj sudbini. Da se dodvore lobiju koji ima novac, vlastodršci 2013.godine, rade još izmena i dopuna, te u ZKP 2013.god unose član 2, tačku 25, gde objašnjavajući šta je to porodica, koja inače podrazumeva i vanbračnu zajednicu muškarca i žene, navodi da je to i - „druga trajna zajednica života", je zajednica dva lica koja po trajanju i uzajamnim obavezama ima odlike porodičnog života. Potpuno nejasno ako se ne posmatra teleološki i gramatički.

Nema iskusnog advokata kome nije poznato da je to ozvaničenje gej i lezbo brakova na mala vrata. Izmene i dopune tog zakona, najavljene za kraj godine, verovatno će obesmisliti porodicu u Srbiji, a avanzovaće samo pomenuta populacija, ne zato što će biti izjednačeni sa ostalima, već što će učesnici u tom poslu, dobiti silan novac za uspešno izvršen zadatak, dokusurivanja Srbije.

Ne, nije Srbija samo brak i porodica, ona je mnogo više, ali kako su sve ostalo rasturili, ostaje još ovaj stub društva. Zapita li se čovek, zašto one sede glave od znanja i autoriteta, posebno profesori prava u javnosti , ne podignu glas, usprotive se, mora razumeti da bi njihova reakcija bila jednaka reakciji lekara koji objašnjava pacijentu da nije dobro što ima kancer, tako da im nije za zameriti.

Ostavimo za trenutak po strani pravnu nauku, šta ovi zakoni zapravo donose građaninu Srbije, i društvu kao celini? Vratimo se u obični svakodnevni život, gde muškarac postaje diskriminisan od strane sistema, te mnogi ugledni advokati tvrde da je lezbo lobi direktan učesnik u ovom zamešateljstvu.

Ako supruga, koja ima dete sa supružnikom, odluči da se razvede, sud u 99% slučajeva decu dodeljuje majci, i određuje alimentaciju, koja u sudskoj praksi, nije ispod 33% zarade. Human je sud, pa otac može viđati decu dva puta nedeljno, svaki drugi vikend, pola raspusta i svaki drugi praznik. E, šta biva sa ocem koji radi za dvesta eura, i kada mu za život ostaje 133 evra, pa zatim troškovi viđanja dece, obezbeđivanja obroka za njih kada su kod njega, gde su računi komunalije, prevoz...Može sud da odredi i fiksno u novcu, te imamo slučaj da je taksisti koji je operisan od raka debelog creva, i kasnije prostate, a zbog teške bolesti, nije moguće uraditi operaciju kičme, te nije radno sposoban, sud odredi da plaća 21.000 dinara bivšoj vanbračnoj supruzi, inače zameniku tužioca u jednom Beogradskom sudu, sa platom od oko 100.000,00 dinara.

To je „fraus legis", prevarno zaobilaženje prava. Ko ne plati alimentaciju, ide u zatvor. Nema izuzetka, ne priznaje se gubitak posla i odsustvo prihoda, ništa. Sve zarad porodice. Porodice? Zamislite dete kome je otac u zatvoru jer je majka prijavila da ne plaća ili kasni sa alimentacijom. Ono dobija averziju prema majci sa kojom živi, otac je zatvorenik, u školi upiru prstom u njega...e takve zakone su mogli doneti samo oni koji nemaju decu, jer je zbog sopstvene seksualne orijentacije ne mogu imati. A srpski sudovi su ažurni jedino u ovakvim predmetima, brzi i efikasni. Svi ostali nije vredno pomena, sve manje ljudi i pomišlja da ostvari svoja prava preko suda.

Setimo se intervjua sa tadašnjim ministrom policije, Ivicom Dačićem, koji je na tv kanalima besneo jer su neki radnici blokirali ulicu zbog neisplaćenih zarada. Rekao je: "...Šta vi hoćete, pa ko još danas redovno prima plate, kasne im mesecima, pa ne blokiraju svi ulice?" Za sud to ne važi. Tvoj problem što nema plate, ili kasni, ti novac moraš uplatiti do određenog datuma u mesecu.

Imamo sudski predmet gde je čovek neopravdano optužen da nije godinama plaćao alimentaciju. Dokazao je na sudu, uplatnicama, koje nažalost ne sačuva svako, da zapravo jeste, svakoga meseca, ali povremeno sa zakašnjenjem, jer mu je firma u stečaju. Nesrećnik sam zna na koje se sve načine snalazio da nekako uplati, a da ne postane kriminalac. Dobio je godinu dana zatvora,uslovno, sa rokom provere od dve, jer je plaćao, ali sa zakašnjenjem. Niko nije pitao ex suprugu zašto je lažno prijavila da ne plaća alimentaciju. Namerno autor ovog teksta ne pominje imena sudija koji donose presude, i ostalih pomenutih. Toliko ih ima, da štampana slova zaslužuju samo imena koja budu drugačije postupala, ako se pojave.

Drugi slučaj iz prakse, taksista, koji je radio celu noć, tražio umanjenje alimentacije, i bio na poternici (uhapšen kada je došao u MUP da registruje automobil), u zvaničnoj sudskoj presudi u kojoj se odbija njegov zahtev, dobija savet, potpisan od sudije, da ako noću taksira, danju radi na građevini, ili seče drva?, pa će moći plaćati pun iznos alimentacije. Dobro, sve je to samo novac, pređimo na mnogo opasniji deo ovoga zakona- nasilje u porodici. Jedini zakon koji se brzo i efikasno sprovodi. Dobro je kada nešto funkcioniše, samo ostaje pitanje zašto samo to? Pođimo od člana 194., tačka 1 slatko nazvanog, Nasilje u porodici (šta znaju novokomponovani pravnici sa diskutabilnim diplomama, nego da sve bude u dve reči), koji kaže da- Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, .........kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Lepo, samo u praksi to izgleda ovako. Po zakonu više ne znamo ko je član porodice, šta je to drsko (da se drskost kažnjava, većina državnih službenika bila bi u zatvorima,šta je to bezobzirno ponašanje i ko ga tumači kao takvo, jer bezobzirnijeg od državnog aparata na čelu sa njihovim firerom nisam video), o tome odluku donose nadležni organi.

U praksi, iz jednog skorašnjeg slučaja, to izgleda ovako: Izvesni gospodin je u svojoj kući došao u verbalni sukob sa roditeljima oko bizarne stvari. U besu, baca svoj mobilni telefon na patos, i razbija ga, potom odlazi. U pitanju je čovek koji je dobio kredit, i sa nešto svog novca ugovorio da za dva dana kupi opremu i pokrene biznis koji su do tada radili neki drugi u tom malom vojvođanskom mestu, i uredno plaćali reket nekim strukturama. Tada dolazi interventna patrola policije koju je pozvao član porodice, zet??, koji je iz drugog grada, politički angažovan. Izvodi ga iz kola i odvozi u PU. Uz rutinsko batinanjanje (čovek nikada privođen, nikada osuđivan...), biva odvežen u zatvor u Sremsku Mitrovicu, da bi ga sutra, u subotu, policijska "marica" dovezla u njegovo mesto, gde pred sudijom za prethodni postupak i zamenikom tužioca, biva saslušan. Nakon što se susreo konačno sa svojim advokatom, jer kritične večeri policija nije htela da mu dozvoli da ga pozove, jer nije na njihovom spisku, (ali je PU pozvala onoga koji jeste, te su verovatno raspodelili novac od države dobijen za službenu odbranu), daje izjavu, pojasnivši događaj, pokazavši modrice i rane po telu, što potvrđuju supruga i maloletni sin, koji tvrde da je u pitanju čovek koji nikada nije digao ruku ni na koga!

Sudija određuje pritvor u KPZ Sremska Mitrovica, do 30 dana. Advokat ulaže žalbu u kojoj navodi da niko nije povređen, osim optuženog, da niko iz porodice ne tereti optuženog, da je u pitanju samo svađa, bez nasilja... "Da mihi facta, dabo tibi ius" (daj mi činjenice, daću ti pravo). Veće prihvata sve, stavlja sve detalje u pismenu formu, ali odbija žalbu jer postoji mogućnost ponavljanja krivičnog dela?! O kakvom pravu i pravosuđu je reč? Dodato je i krivično delo Ometanja službenog lica u vršenju dužnosti, jer je optuženi imao povrede na telu, pa da se policija pokrije.

Epilog- dete optuženog ide kod psihologa, roditelji plaču, od biznisa neće biti ničega, čovek je već 20 dana u zatvoru, advokati tu ne mogu ništa, sve im je prihvaćeno ali je Zakon takav.

Pomenuti gospodin je već 30 dana u pritvoru KPZ Sremska Mitrovica, i čeka izveštaj psihijatra na zahtev zamenika tužioca, ali nema psihijatra da ga pregleda. Tu niko nije kriv, osim njega. Psihijatar može doći kada hoće, ako ne dođe do tridesetog dana njegovog boravka u pritvoru, produžiće mu još za 60! Zašto? Jer je razbio sopstveni telefon u sopstvenoj kući...Ili zato što je želeo da radi sopstvenim novcem, na sopstveni rizik posao koji bi ugrozio nečije druge.

Iz istog vojvođanskog mesta, čovek koji je pokušao, zaduživši se u Austriji, jer posao ovde nije imao, da gaji svinje, jer je imao sve uslove za to, osuđen je i odležao je 9 meseci zatvora, jer nije isplatio nekoliko alimentacija. Kako sve navedeno pod okriljem kvazi-zakona, i zaštite porodice, i šta god izmislili, liči na zabranu privatne svojine stvorene sopstvenim radom i biznisa, jer to nije za sluge i robove, to je za njih i njima odabrane, našim novcima, zdravljem i krvlju. Vojvodina je sledeće posle Kosova, kažu „zli jezici", ali i ako bude, neće biti zbog stranih službi, najmanje zbog mnoštva različitih nacija, biće zbog domaćih izdajnika. Kako mi sve to miriše na Andreja Vučića...Naravno, svi režimski mediji odmah objave vest o teškom porodičnom nasilju...

Zanimljivo, jer te kvazi-novine ne objave vest o saobraćajki koja je odnela tri života, u istom tom mestu, iako pišu samo o ljudskim nesrećama i uspesima vlade, ali objave on line i u štampanim izdanjima o teškom porodičnom nasilju. Koliko da donatori uništenja zemlje vide da AV obavlja posao. Složiće se svako očuvanog razuma, da nasilje treba sprečiti, obuzdati i sankcionisati. Samo, uništenje porodice, to zahteva borbu svih svesnih, borbu u specijalnom ratu koji se vodi protivu nas sa ovih prostora. Kako protumačiti da autor ovih redova bude prebijen u Skadarliji, od strane „navijača", jer je imao crne pantalone i belu košulju, a potom bude osuđen od strane sudije za prekršaje, najvišom novčanom kaznom za narušavanje javnog reda i mira! A „navijači" (ne znam nijedan stadion u Skadarliju, niti utakmicu koja se igra ponedeljkom da bi bili tako okvalifikovani!), dobiju manju, samo na osnovu policijskog zapisnika, koji je sadržao samo lične podatke i kratak opis događaja. Valjda zato što ih je bilo više, pa valjda, da ne bude toliko novca za samo jednog prebijenog. Kuda ideš Srbijo, možeš li se probuditi iz hibernacije? Dajemo li dozvolu za sopstvenu eutanaziju?

Ako se ukloni pravednost, šta su kraljevstva nego velika razbojništva?