Otvoreno pismo patrijarhu Irineju Gavriloviću

Otpadnik, po presudi Crkvenog suda

.......

Vlast

Hristos voskrese - vaistinu voskrese!

Evo, osmi put, umoljavam crkvene vlasti da mi dostave Presudu Velikog crkvenog suda budući da me, prema onome što objaviše sredstva informisanja, SPC osiljeni bezakonici koji su umislili da su oni „crkva", izbaciše iz Crkve mojih đedova pre sedam godina, a da mi još ne uručiše Presudu, što, po slovu crkvenijeh propisa, bejahu dužni.

Zašto ustvrdih da su moje sudije osiljeni bezakonici? Budući da nas samo istina može izbaviti (Jn 8. 32) - istina je ovo:

- Suprotno čl. 25 Ustava SPC, nenadležni episkop, je pre više od sedam godina (januara 2011) naložio nenadležnom tužiocu da pred nenadležnim crkvenim sudom podigne optužnicu protiv moje malenkosti, zato što sam pod svoj krov primio obeskućene raško-prizrenske monahe (izvršavajući time Jevanđelje po Mateju 25. 31-46) i zato što sam se molio Bogu sa vladikom Artemijem (umesto kao moji progonitelji sa jereticima), pa će me nenadležne sudije toga suda „revnosno" kazniti najstrožjom kaznom koja postoji pod svodom nebeskim.

- Neki od tih „revnosnih" sudija su unapređeni zbog svoje odanosti bezakonju kao, na primer, moj sudija - pop Milan Jordović koji je iz priličke parohije (posle te presude) nagrađen parohijom na Savincu u Požegi. Ko zna gde bi mu bio kraj u napredovanju da ga policija (nezavisno od bezakonja koje je činio u gaženju bogoslužbenog poretka) nije uhvatila i u gaženju ovozemaljskih zakona, tj. u švercu drogom, a uzgredno se otkri i njegova preljuba sa nekim ženama, kao i sodomija sa veroučiteljem. Ali, svejedno on će, kad se stiša bura verovatno napredovati i biti pomilovan, ako ni zbog čeg drugog ono barem zbog sklonosti sodomiji, koju čak i crkveni „velokodostojnici" promovišu.Ali oko ovih mojih nenadležnih sudija ne treba arčiti reči, jer takvi će svagda, umesto Božje, ispunjavati volju onih od kojih im zavisi bogatija parohija, a zbog šačice srebrenika trgovaće i verom, i drogom i dušom.

- Veću pažnju, međutim, zaslužuje krupnije zlo - nadležne sudije Velikog ckvenog suda (VCS), koji svojim bezakonjem potkopavaju temelje svetosavske Crkve:

1. Tadašnji predsednik VCS bijaše papoljubac i nosilac papinog prstena Amfilohije Radović, bratoubica, drugi Kain, koji o sebi snimi film u kome se predstavi kao „kosovski junak" ne pominjući Avelja (vladiku Artemija koji bejaše napunio opustele kosovsko-metohijske manastire monaštvom o čemu svedčanstvo ostavi patrijarh Pavle)Tu brojnu duhovnu decu vladike Artemja papoljubivi Amfilohije raspudi iz Kosovskih svetinja. Potom, neke od tih svetinja, kako tvrde poznavaoci naših i svetskih prilika, dođoše u ruke „agentima CIA" (Central Intelligence Agency - CIA) koji ih pretvoriše u „CIA stanice", eda bi ih totalno uništili u skladu sa tajnim sporazumom koji potpisaše papa, SAD i Nemačka.

Taj papoljub, Amfilohije, iz Srpske crkve u Crnoj Gori odavno izbaci ono „srpska" a rad bijaše da zdomča tron patrijarha srpskog, misleći, valjda, da bi on brže i bolje od svih gurnuo „decu Sv. Save da se utope u baruštinama punim mulja i žabokrečine duhovne koje se zovu milozvučnim imenom ekumenizam" - kako reče (pa poreče!) portparol SPC (koji ima moć, čak, i da demantuje i prepravlja stavove Patrijarha). Ovom bestidnom papoljubu - Amfilohiju Radoviću nije dosta to što se Patrijarh moljaše Bogu da im (tamo njima) papa dođe u Srbiju, pa čak ni to što se javno samoproglasi ekumenistom, čime se - avaj! - po učenju svetih otaca uvrsti u jeretike, budući da je ekumenizam = jeres = svejeres.

2. Drugi sudija VCS Irinej Karanušić-Bulović (inače kreator i nalogodavac ove „sudske" farse kojom je hteo da poplaši Srbe koji u vladici Artemiju vide verno bogoljubivo čedo sv. Justina, zbog čega je on davno nameračio da mu „slomi kičmu") se nije samo odrekao svoga duhovnog oca i svog prezimena - on se odrekao i svoje vere. O tome postoji more dokaza, ali dovoljno je navesti samo nekoliko iz kojih se vidi da je on, pravilima Svetih Otaca, odavno odlučen od Crkve, jer je od pravoslavlja otpao, zato što je: osvedočeni papoljubac papin verenik i nosilac papinog prstena i naprsnog „križa"namigivač na sve vere (ne samo na tri) dvoličnjak kakog svet ne vide, palioc sveća u jevrejskoj sinagogi i nažalost još formalni episkop i vladar iz senke ojađenom nam SPC-om, a sa novim Ustavom priprema teren da se, ne daj Bože, i mitropolitom proglasi.

3. Prof dr Radomir Popović i

4. Prof dr Dragomir Sando - učene sudije, kojima u momentu suđenja nedostajahu dve sitnice: hrabrost i obraz. Kad se obraza setiše i šćadijahu ga oprati, stiže ih sud: meriše im merom kojom oni mojoj malenkosti meriše - bejahu smenjeni što su, tobož, poharali crkveno srebro i zlato

5. Peti delilac mi „pravde" bejaše Fotije Sladojević, koji bi proizveden u dvoženca", - čime se, po ko zna koji put, kanoni „okačiše mačku o rep''). Naime, on ostavi dalmatinsku i venča se sa zvorničko-tuzlanskom nevestom. Valjda mu je to nagrada za ono što može „dično" da parafrazira „najbližeg" brata mu Stipeta Mesića (pošto Patrijarh srpski tvrdi „Mi Srbi nemamo bliže od Hrvata.") te da se ponizi, poput kolege mu Grigorija, i papi raportira: „Sveti oče, posao sam obavio: Srpske pravoslavne eparhije dalmatinske više nema, sem na žartiji, sve sam ih (sem nekolicinu) upisao u carsku veru kod Jova Kljaka obećavši im da će iz te poganije izići kad na vrbi rodi grožđe, ili sam, pak, mudro posmatrao kako moja žnajbližaž katolička braća one nepokatoličene pravoslavce progone ili ubijaju po planu 1/3+1/3+1/3=0."

***

Budući da je važnije Bogu ugoditi nego ljudima, i da za spasenije naše nije važno šta su, ili šta će ljudi reći, molim Patrijarha da moje sudije umoli (pošto znadem da im ne može narediti, jer su ogrezli u neposlušnost svakom poretku) da mi dostave Presudu, e, dabi potomcima ostavio i to svedočanstvo. Njima je znano da su me komunisti pre 35 godina proglasili za „neprijatelja države i partije", i da su, ondašnji moji progonitelji, i državu i partiju, potom, uništili. Neka znadu i to da su me ekumenisti prognali iz Crkve, koju su naumili uništiti. Nek se zna i tuvi da su i jedni i drugi bili vukovi u jagnjećoj koži, istog duha, samo im barjaci bejahu različiti: prvi gurnuše narod u propast pod barjakom: „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!" a ovi drugi propadaju pod barjakom: „Jeretici svih zemalja, ujedinite se!"

Najmoćnijem čoveku u državi, u vreme ono, rekoh da laže (tvrdeći da ne zna šta se na Kosovu događa, jer nije informisan) da bi se nakon 30 godina saznalo da on, Stane Dolanc, činjaše mnogo više od laži - kao agent naših neprijatelja i da je, umesto da služi narodu, služio našim dželatima.

Nadam se da ovom ojađenom narodu srpskom neće trebati trideset godina da shvati da svetosavskom Crkvom upravljaju crkvorušitelji, verolomci i jeretici i da ti otpadnici narod ne vode nego ga zavode, dodvoravajući se papi koji se upodobio satani - kako kaza i dokaza sveti Justin u gore pomenutoj knjizi (str. 117), na čije čitanje bi Atanasije Jevtić bio rad da nam stavi zabranu.

Vidim da, spremajući novi Ustav, predlagači pokazuju svoju rešenost da dostovere urušavanje Crkve koju nam je utemeljio i na čuvanje predao Sveti Sava, čime će se ubarabariti sa onima koje opeva i prokle vladika Rade: „Velikaši, proklete im duše, na komate razdrobiše carstvo (čitaj: Crkvu - op. M. S), srpske sile grdno satriješe; velikaši trag im se ut'ro, raspre sjeme posijaše grko, te s njim pleme srpsko otrovaše; velikaši grdne kukakvice, postadoše roda izdajice."

Rad bih bio da moji potomci znadu da ne šćadijah ni za ondašnjim, ni za ovdašnjim osiljenicima koji me progonjahu, uzdajući se da svako od mojijeg progonitelja samo snuje, a da Gospod odlučuje.

Budući da u okruženju Patrijarha imade podosta moralno posrnulih i jeretičkom otpadijom iskaljanih ljudi koji osramotiše našu svetu Crkvu, pitam se da li on namerava makar pokušati da sa majke nam Crkve skine kolko bilo te sramote ili će ćutati do poslednjeg vozdihanija iz straha da ga (moje sudije) ne utamniče u toj patrijaršijskoj zgradi koja je pretvorena u tvrđavu bogoizdaje, a da narod obaveste da je Patrijarh u nemoći, kako im je to bastalo kad su hteli da otmu tron od blaženopočivšeg patrijarha Pavla u svom crkvorušilačkom pohodu? I još se pitam da li su Patrijarha gurnuli da uzme udeo u tom sramoćenju, kako bi mu ruke bile vezane da bilo šta preduzme protiv „mnogih u mantijama koji danas služe antihristu" - kako ustvrdi jedan častan kaluđer.

Moleći se da Patrijarhu Bog podari moći da Ga ćutanjem ne izda do kraja, želim mu spasenje, bez obzira što neće ni ovoga puta uslišiti moje moljenje.

U Beogradu, o Vaskrsu 2018 . godine Gospodnje

Miloje Stevanović

Terazije 29, Beograd