Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (154)

Sudnji dani režimskih sudija

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Zašto je srpsko pravosuđe i nakon četiri godine od otvaranja poglavlja 23, i dalje na početku sa tehnološkim i kadrovskim rešenjima? Ovim pitanjem bavile su su dve nadležne institucije Saveta Evrope, pa čak i finansijer beskonačnih pravosudnih reformi u Srbiji, Svetska banka. Istraživanja koje su radili, govori o "nemogućoj misiji" i trošenju velikih suma novca. Ali, modernog i efikasnog pravosuđa još nema.

Bivši ministar pravde Nikola Selaković, dok je još bio na toj funkciji, a povodom tada tek otvorenog poglavlja 23 u pregovorima sa Evropskom unijom (o pravosuđu i osnovnim pravima), dana 18. jula 2016. godine, rekao je da taj čin podrazumeva nezavisnije sudstvo u Srbiji. Ne nezavisno, nego "nezavisnije"! Manje ili više nezavisno, računao je Selaković, to će "Vođa" da odredi.

A, kakvo je danas srpsko pravosuđe, nakon skoro četiri godine od te skandalozne izjave?

Broj nerešenih predmeta starijih od dve godine, iznosi preko milion, iako prema podacima nadležnih evropskih institucija (takozvana Funkcionalna analiza pravosuđa) srpski sudovi dobijaju 13,8 novih predmeta na 100 stanovnika, što je malo manje od evropskog proseka. Ali, sa druge strane, sa 39 sudija na 10.000 stanovnika, govori da je broj sudija prema broju stanovnika skoro dvostruko veći u Srbiji nego u svim zemljama EU, tako da se može zaključiti da problemi nisu u broju sudija ili predmeta, već u sistemskim problemima i načinu na koji pravosudni sistem funkcioniše. Jasnije rečeno, srpsko pravosuđe je glomazno, sektaško, mračno i opasno po život svakoga ko se makar malo našao u njegovom lavirintu.

Ključno pitanje koje danas, nakon četiri godine od otvaranja poglavlja 23, treba postaviti je da li je problem u Tužilaštvu koje bez dovoljno dokaza podiže optužnice ili u sudu koji predugo sudi ili loše "tumači" zakon. Prema Zakoniku o krivičnom postupku, tužba za naknadu štete podnosi se uvek protiv Republike Srbije, što znači da loš rad pravosuđa košta sve građane Srbije.

Samo u jednoj od proteklih nekoliko godina, čak 57 miliona evra je koštao građane Srbije iznos raznih odšteta zbog nestručnog i neodgovornog rada pravosudnih organa. U tu cifru ulaze samo odštete za neosnovani pritvor o kojima je odlučivala Komisija Ministarstva pravde. Komisija za štete zbog neosnovane osude i neosnovanog lišenja slobode, ova odlučuje godišnje u oko 400 slučajeva. U ostalim slučajevima oštećeni imaju pravo da nadoknadu traže na sudu, pa se pretpostavlja da je ukupan iznos isplaćen u ove svrhe još veći.

Dugo trajanje suđenja i politički pritisci, to je jedna od najvećih boljki pravosuđa u Srbiji, jer dovodi do zastarevanja slučajeva. Optuženima se u tom slučaju više ne može suditi, a građani Srbije opet plaćaju ogromne iznose na ime troškova postupaka.

Istovremeno, pokretanje istraga i sudskih postupaka vladajući režim koristi za pravljenje kampanja i tek osumnjičene proglašavaju krivima. Treba se samo setiti suđenja takozvanoj "Stečajnoj mafiji", koje je trajalo duže od deset godina. Od 48 optuženih, deo onih koji su podneli predlog za izvršenje i naplatu, dobili su 130 miliona dinara. Ali, to je bio samo deo od ukupne odštete.

Ni nakon četiri godine od otvaranja Poglavlja 23, nije rešeno mnoštvo tehničkih problema sa kojim se pravosudna mašinerija u Srbiji susreće, a potrošene su milionske donacije u raznorazne svrhe, namenske i nenamenske. Naime, kompjuterski hardver i softver toliko su zastareli da je rad u mnogim provincijskim (ali i prestoničkim) sudnicama nemerljivo usporen. Takođe, internet veze su nejednake na teritoriji Srbije, a mogućnosti postojećih softvera i kapaciteti servera su izuzetno slabi. Mnogim sudovima nedostaje čak i najosnovnija oprema za skeniranje.

Ipak, tokom 2018. godine, svi osnovni sudovi, te viši, apelacioni i Vrhovni kasacioni sud dobili su takozvane poslovne aplikacije u koje unose osnovne podatke o broju pristiglih, rešenih i nerešenih predmeta. Iz njih bi mogao da se vidi učinak i suda i sudija. Oni su u obavezi da ih šestomesečno i godišnje, na papiru (ipak na papiru!), sa pečatom i potpisom predsednika suda, pošalju svom neposredno višem sudu, i uz njih tabelu o rezultatima rada. Kako to u praksi funkcioniše, valjalo bi pročitati u izveštajima Venecijanske komisije. I sve je to rađeno po ideji izvesnog Marija Maletića, Vučićevog miljenika koji sedi u Ministarstvu pravde i smišlja informatičke "olakšice" u okolnostima kad većina sudova ima čitavu armiju zaposlenih koji ne znaju ni osnovne radnje na računaru.

Od kako je plan "digitalizacije" Srbije postao "modni detalj" Vučićevog režima, razmena dokumentacije između nižih i viših sudova, između sudova i tužilaštava i između sudova i spoljnih institucija (kao što su policija i zatvori) gotovo da je ručna, što dovodi do velikih zastoja, grešaka i kašnjenja u procesuiranju predmeta i kašnjenja u primanju sredstava koja se duguju sudovima ili trećim licima.

I dalje, posle četiri godine od otvaranja poglavlja 23, postoji hronični nedostatak sudnica u sudovima i kabineta u tužilaštvima. Mnogi zaposleni u srpskom pravosuđu opravdano ističu loše radne uslove kao bitan razlog nižeg kvaliteta sudskih usluga. Radovi na zgradi Palate pravde u Beogradu neće biti završeni pre 2020. godine, kada bi trebalo da u nekoliko meseci bude ponovo useljena sa ljudima i tehnikom.

Sudovi se u unutrašnjosti Srbije uglavnom nalaze u zgradama koje su označene kao kulturno nasleđe, što otežava i poskupljuje održavanje i renoviranje. Pored problema sa održavanjem, neke od zgrada nisu namenjene da budu sudovi, tako da ne pružaju funkcionalan prostor. U mnogim slučajevima, dvoje ili troje sudija dele isti kabinet i taj isti kabinet koriste i kao sudnicu, što narušava privatnosti i bezbednost neophodnu u radu.

Predsednici apelacionih i viših sudova slepo izvršavaju sve odluke koje im politička mafija stavlja u zadatak. Pijanici i propalici, sudiji Dragomiru Milojeviću istekao je mandat, ali ga je Visoki savet sudstva, kome on predsedava, postavio za vršioca dužnosti predsednika ovog suda!

Na Opštoj sednici svih sudija Vrhovnog kasacionog suda od 20. februara 2013. godine Milojević je postavljen za vršioca funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Na funkciju predsednika Suda stupio je 6. decembra 2013. godine na Opštoj sednici, pošto je prethodno izabran na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije 2013. godine, održanoj 31. oktobra 2013. godine.Dakle, Milojević, koji je rodom iz Kragujevca i koji se kalio u Opštinskom i Okružnom sudu u Kragujevcu, podržan od tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, verni je sluga Srpske napredne stranke, njenih ministara pravde i Aleksandra Vučića.

Nove vlasti bi morale hitno da suspenduju Milojevića, predsednike apelacionih sudova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, predsednike svih viših sudova u Srbiji, zatim javnog tužioca Srbije Zagorku Dolovac, a novi tužilac podređene tužioce. Sa onima, koji sada drmaju pravosuđem, građanima nema spasa od ove bande.

A1. Kuš na nas!

Sudija Višeg suda u Beogradu Zoran Šešić, koji je tada predsedavao vanraspravnim krivičnim većem, danas je 19. februara 2016. napao šamarima građanina Žarka Grujića, invalida (63), potom ga i pretukao i seksualno zlostavljao, a uveče, uz pomoć predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, tadašnjeg načelnika Policijske uprave Beograda Veselina Milića, i Nataše Krivokapić - Čitaković, višeg javnog tužioca, organizovao hapšenje i pritvaranje nesrećnog Grujića, pod optužbom da je izvršio krivično delo nasilničkog ponašanja!

Kada se obračunao sa Žarkom, sudija Šešić je zatražio pomoć predsednika suda Stepanovića, koji angažuje člana svog mafijaškog klana, tada načelnika PU Beograda Veselina Milića, koji naređuje inspektorima Policijske stanice Voždovac da odmah uhapse Grujića. To čine inspektor Zoran Pejić i njegova koleginica Joanovska. Oni, po nalogu Milića, sastavljaju lažnu krivičnu prijavu i po ovlašćenju zamenika Drugog opštinskog javnog tužioca određuju mu policijsko zadržavanje. Žarko je invalid, na insulinu je, ima visok krvni pritisak...Dvoje inspektora se iživljavaju nad Žarkom, zovu firmu u kojoj Žarko radi, kasno noću, i likuju da je Žarko ''lišen slobode''.

Dva dana kasnije sudija za prethodni postupak Drugog osnovnog suda u Beogradu Nebojša Bajić usvaja zahtev tužioca i određuje jednomesečni pritvor Žarku Grujiću, zbog nasilničkog ponašanja, uz obrazloženje da strahuje da ne ponovi krivično delo - da ga sudija Šešić opet ne istuče!

Porodica angažuje Žarku branioca, advokata Dragišu Ćukavca, koji je prijatelj sa sudijom Bajićem, po sopstvenom priznanju. On aktivno učestvuje u progonu klijenta, ne obaveštava porodicu da je određeno veštačenje Živka Grujića, ne izjavljuje prigovor na rešenje o produženju pritvora...Otkazuje punomoćje, uz obrazložnje da je "Žarko zauvek gotov, jer se zamerio moćnicima''.

Saslušan u svojstvu svedoka-oštećenog (!) sudija Šešić je pred zamenikom tužioca Snežanom Bilalović priznao da je prvi udario šamare Žarku Grujiću, kome su spale naočare, da ga je udario pesnicom u čelo i potom ga pribio uza kapiju ulaza u zgradu, svojim telom ga punih pet minuta otpozadi pritezao, a da je Grujić zapomagao i dozivao pomoć vičući - silovanje! (Ponovo objavljujemo saslušanje sudije Šešića).

Srećom, nakon što je advokat Ćukavac otkazao punomoćje, Yucom (Jukom) se prihvatio odbrane, i njegovi advokati već se spremaju za proces i obaveštavaju svetsku javnost. Srećom, postoji i nevladina organizacija koja brine o pravima obespravljenih građana.

Po nalogu javnog tužioca, shvativši da je optužba za ''nasilničko ponašanje'' neprihvatljiva, zamenica drugog osnovnog tužioca podnosi 11. marta optužni predlog protiv Grujića, zbog ''ugrožavanja sigurnosti'. Veće suda kojim predsedava sudija Dejan Garić, na opšte iznenađenje, ukinulo je pritvor Grujiću.

Drugi osnovni sud u Beogradu vodio je krivični postupak protiv građanina Žarka Grujića, optuženog da je ugrozio sigurnost sudije Višeg suda u Beogradu Zorana Šešića.

Iako je Visoki savet sudstva kaznio sudiju Šešića javnom opomenom, zbog ovog slučaja, to nije smetalo sudiji ovog suda Dejanu Stefanoviću da donese presudu, na predlog zamenice javnog tužioca Ljiljane Devrnje, zbog kojeg bi ga trebalo doživotno udaljiti iz pravosuđa, uz zabranu da se bavi i advokaturom.

Objavljujemo ponovo delove presude...

U IME NARODA

Drugi osnovni sud u Beogradu, sudija Dejan Stefanović, sudija pojedinac, sa zapisničarem Svetlanom Andrejić, u krivičnom postupku prema okr. Grujić Žarku, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a, po optužnom aktu javnog tužioca Drugog OJT u Beogradu Kt.br.744/16 od 14.03.2016. godine, preciziranom 19.12.2017.godine, nakon održanog javnog glavnog pretresa, dana 19.04.2018. godine, održanog u prisustvu zamenika Drugog OJT u Beogradu Ljiljane Devrnje, okr. Grujić Žarka sa braniocima adv. Kristinom Todorović i adv. Miroslavom Vasićem, doneo je i dana 24.04.2018.godine objavio:

PRESUDU

Okrivljeni GRUJIĆ ŽARKO, od oca Stanka i majke Desanke, rođen 16.07.1953.godine u Beogradu-Zemunu...

KRIV JE

Što je:

Dana 19.02.2016.godine, oko 16,15 časova, u Beogradu, u ul.Jove Ilića, kod broja 106, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, usled afekta gneva visokog intenziteta, svestan svoga dela i da je ono zabranjeno i čije je izvršenje hteo, ugrozio sigurnost oštećenog, sudije Višeg suda u Beogradu Zorana Šešića, pretnjom da će napasti na njegovo telo, na taj način što se navedenog dana i mesta, na ulici mimoišao sa oštećenim, koji je kucao poruku na mobilnom telefonu i nije obraćao pažnju na njega i uputio mu uvredu: "Jajaro", zbog čega je oštećeni stao, okrenuo se i zapitao ga: "Molim, šta si rekao?", na šta mu je okrivljeni odgovorio rečima: "Pičko jedna!", "Šta je, šta ti misliš da si u sudu?", na šta mu je oštećeni uzvratio rečima; "Da li si ti normalan?", a on mu odgovorio rečima: "Šta je?", "Misliš da si u sudu i da mi nešto možeš?", zatim je nastavio da ga vređa rečima, da je smrad, nakon čega su ušli u međusobnu verbalnu raspravu, gde su jedan drugome upućivali uvredljive reči i psovke, za koje vreme je okrivljeni u rukama držao povodac za psa, koji je bio od debljeg kanapa-sajle i na kraju imao metalne kuke, te su, u jednom trenutku krenuli da se guraju, koškaju, pa je okrivljeni svoju pretnju da će napasti oštećenog manifestovao tako što je telom zauzeo položaj kao da će krenuti u napad, jednom nogom napravivši iskorak prema oštećenom, držeći u ruci povodac, zbog čega je oštećeni pomislio da će ga okrivljeni udariti povodcem i ne želeći da ga ugrozi, braneći se, udario mu šamar najpre jednom rukom, a zatim i drugom rukom, usled čega je oštećeni počeo da se povlači unazad, par koraka, nakon čega okrivljeni zamahuje povodcem u njegovom pravcu da ga udari, posle čega se oštećeni okreće i beži od okrivljenog, pa ga okrivljeni juri niz ulicu 15-20 metara, te se u jednom trenutku oštećeni zaustavlja, okreće ka okrivljenom i podiže ruke kako bi se odbranio od napada, posle čega je okrivljeni ponovo zamahnuo povodcem i metalnim delom zakačio oštećenog no gornjoj usni, sa leve strane, te pokušao da ga još dva puta povodcem udari, zatim je savio povodac na dva dela i sa kanapom oštećenog udario u predelu zgloba desne ruke i to kada je oštećeni držao ruku u podignutom položaju kako bi se odbranio, posle kog udarca je okrivljeni ponovo zamahnuo povodcem, zbog čega ga je oštećeni pesnicom desne ruke udario po sred čela, od kog udarca se okrivljeni zaustavio, nakon čega je oštećeni okrivljenog okrenuo i gurnuo na dvorišnu ogradu kućnog broja 106, gde je okrivljeni nalegao grudima na ogradu, a oštećeni ga obgrlio držeći rukama ogradu i telom ga gurao uz ogradu, u kom trenutku je naišao čovek iz te kuće i pozvao policiju, pri tom do dolaska policije, okrivljeni je psovao oštećenog rečima: "Jebaću ti mater, videćeš ti od mojih prijatelja, izgubićeš posao", a nakon toga je vikao: "Silovanje, ljudi silovanje", kojom prilikom je oštećeni zadobio lake telesne povrede u vidu oguljotine u predelu gornje usne sa leve strane i krvni podliv u predelu donjeg okrajka desne podlaktice,

-čime je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a

Pa mu sud primenom napred navedenog zakonskog propisa i članova 42, 43, 45, 54, 64, 65 i 66 KZ-a izriče

USLOVNU OSUDU

Kojom se okr. Grujić Žarku utvrđuje kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i istovremeno određuje da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine ne izvrši novo krivično delo.

Ukoliko dođe do opozivanja uslovne osude okrivljenom se u izrečenu kaznu zatvora ima uračunati vreme koje je proveo u pritvoru po rešenju sudije za prethodni postupak Drugog osnovnog suda u Beogradu, KPP.D.br.12/16 i to od 19.02.201 b.godine, kada je lišen slobode, do 19.04.2016.godine. Snimak kamera, koji je sudu dostavljen, pokazao je da je sudija Šešić napao Žarka Grujića, ali sudija Stefanović, nakon dvogodišnjeg odugovlačenja, osuđuje Grujića.

Nije uvažio odluku Visokog saveta sudstva, koji je, po sprovedenom postupku uvida u sve dokaze, zaključio da je sudija Šešić kriv zbog napada na građanina Grujića i izrekao mu javnu opomenu.

Na ovu presudu Grujić je izjavio žalbu Višem sudu u Beogradu, a predmetom je zadužen sudija Zoran Tejić, koji u predmet prosleđuje Vrhovnom kasacionom sudu, radi delegiranja dugog suda, jer je Šešić sudija ovog suda. Sudija Vrhovnog kasacionog suda Nevenka Važić odbila je ovaj predlog. Takav nalog je dobila od predsednika suda Dragomira Milojevića.

Veće Višeg suda koje je zaduženo predmetom sastavljeno je od sudija Snežane Marković, predsednica Veća, sudija Zorana Tejića i Ivane Ramić.

Treba podsetiti daje muž sudije Ivane, Goran Ramić, kao sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, takođe montirao proces Žarku u vezi saobraćajnog udesa, u kojem je od krivice oslobođen čovek koji ga je udario autom, ali je poznati zlatar iz Beograda. Ivana je prošle godine postala sudija Prvog suda i brzo je prebačena u Viši sud u Beogradu.

Veće ovog suda je jednoglasno potvrdilo prvostepenoj presudu. Umesto Ivane Ramić, bez rešenja o izuzeću, veću je pridodat Raša Janković, čiji otac Dragoljub Janković je poslednji Miloševićev ministar pravde i dugogodišnji predsednik Prvog osnovnog suda. Njegov sin je, za njegovog ministrovanja, izabran za sudiju i nije imao probleme sa reizborom. Reč je o bolesnom kriminalcu.

Veliko iznenađenje je ponašanje sudije Zorana Tejića, koji je glasao za ovakvu odluku. On je, svojevremeno, kao sudija Četvrtog opštinskog suda zakazao ročište po tužbi protiv Slobodana Miloševića, što je bila ludost, a ne hrabrost u to vreme. Brzo mu je oduzet predmet, te je tužno da je i ovaj čovek, koji je tražio delegiranje drugog suda, glasao za ovu odluku, zbog koje mora biti razrešen i zabranjen mu svaki rad u pravosuđu.

Presuda Žarku Grujiću govori o sprezi pravosudne mafije, tužilaca i sudija, koji jedni drugima opraštaju grehe i osuđuju nevine građane, koje prethodno i fizički napadnu. Ni Visoki savet sudstva nema snage da stane na rep sudijama koji rasprodaju pravdu.