Propadanje

Kako je Arheološki Institut u Beogradu postao svojevrsni institut za tatice i dečicu

Salepdžija za bozadžiju, ja tebi grofe, ti meni vojvodo

Ko je sve i kako pozapošljavao svoju dečicu u Arheološkom institutu. Da li ima sukoba interesa na relaciji Arheološki institut - Matematički institut. Gde su apsolutno svi objekti sagrađeni bespravno. Šta bi sve trebalo da proveri budžetska inspekcija. Ko je svojom kapitalnom izjavom stavio glavu na panj? Zbog čega su se totalno surduknuli i arheologija i naučni rad. Zbog čega je najveći deo svih diploma i ostalih arheoloških zvanja potpuno bezvredan i neupotrebljiv. Šta se sve dešavalo u sklopu nepotističkog slučaja „Mikić". Kako je s konca i konopca formirana komisija za jedan bizarni doktorat.

Stanislav Živkov

Tokom proteklih godina u više navrata smo u okviru ove rubrike pisali o familijarnosti i nepotizmu u ustanovama kulture i zaštite spomenika, ali ako bi trebalo da izdvojimo neku ustanovu koja je prerasla u svojevrsni sabirni centar nepotizma, onda bi tu svakako trebalo istaći Arheološki institut u Beogradu koji je prerastao u svojevrsni institut za tatice i dečicu, što svoju što tuđu.

Tako je recimo dr Miomir Korać tamo svojevremeno na projektu Viminacium zaposlio svoju kćerku Ninu, inače lekarku a istovremeno se razjasnio i poslovno tehnički odnos između Arheološkog Instituta i Matematičkog Instituta SANU, jerbo je tamo zaposlen izvesni Vanja Korać, odnosno sin dr Miomira Koraća koji je istovremeno još od 2006. godine web i sistem administrator Arheološkog Instituta a od 2011. web i sistem administrator veb sajta Viminacijuma, a naravno nikome nikada nije palo na pamet da se raspita ima li tu sukoba interesa.

Niko, koliko je poznato, nije reagovao ni kada je Dr Miomir Korać kao pomoćnik ministra kulture urgirao da ministarstvo njegovim projektima dodeljuje pare, ali pošto je neko to načuo, pronađeno je solomonsko rešenje tako što je Miško naprasno razrešen dužnosti pomoćnika ministra kulture navodno jer je samog sebe na pozivnicama za krajnje idiotski koncert pevaljke Eme Šaplen promovisao u Njegovu ekselenciju, o čemu se naveliko pisalo u medijima, a fiktivna smena je zapravo napravljena samo kako bi se izbegla pričica o sukobu interesa!

Dalje, nikada nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da Institut sa budžetskim parama finansira osnivanje čak dva privredna društva čiji su rukovodioci istovremeno i radnici Instituta i projekta Viminacijum.

Nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da su apsolutno svi objekti sagrađeni na lokalitetu Viminacijum zapravo najobičnija bespravna gradnja što potvrđuje uvid u sajt Katastra Srbije gde se jasno vidi da recimo ni na jednoj od parcela na kojima se nalaze ugostiteljski objekti arheološkog parka i amfiteatar, dakle parcele od br 499 pa redom do br 505 kao i one na kojima je iskopan amfiteatar odnosno br 410/1 pa redom do 410/11KO Kostolac selo, a koje su delom u privatnom, delom u državnom vlasništvu, još uz neke na kojima traje restitucija, apsolutno ne postoji upisan nikakav građevinski objekat ali stoji zabeležba kulturnog dobra.

E, ako se radi o kulturnom dobru izuzetne kategorije, a na njima su sagrađeni bespravni objekti, da li je iko ikada tražio saglasnost za bilo kakvu gradnju ili zaštitne radove od Republičkog zavoda za urnisanje spomenika koji je za to kao nadležan, u kome su konzervatori uveliko poludeli zbog divljanja na Viminacijumu?

Bilo bi takođe jako lepo kada bi se ispitala vlasnička struktura svih bivših i sadašnjih raznoraznih firmi, firmica i preduzetničkih radnji od kojih je recimo iznajmljivana oprema za raznorazna daljinska snimanja i sve ostalo kako bi se utvrdilo kakva je njihova međusobna povezanost sa pojedinim učesnicima projekta "Viminacijum".

Što se tiče podataka o osnivanju dva privredna društva, od kojih je jedno polovično, a drugo u kompletnom vlasništvu Arheološkog Instituta, pravo je čudo da je to dosad namerno previđano.

Iako svi kukaju kako nema dovoljno para ni za nauku, ni za obrazovanje, ni za kulturu, očito je da ih ima itekako a takođe je belodano jasno da bi tek ozbiljna budžetska revizija pod hitno morala da uđe u Arheološki Institut ne bi li ustanovila od kojih je to para AI mogao da izdvoji onolika sredstva i preusmeri ih u osnivački kapital privrednog društva.

Ako je to navodno nešto najnormalnije, onda bi trebalo pothitno sprovesti istragu o knjigovodstvenim hokus pokusima koji su decenijama izvođeni u Arheološkom Institutu jer su očito vršeni ozbiljni prekršaji sa prenamenom sredstava , jer je opšte poznato da se sva nepotrošena sredstva dobijena iz budžeta, dakle što finansiranjem preko projekata pri Ministarstvu nauke, ili Ministarstva kulture ili bilo kog drugog ministarstva, na kraju budžetske godine, koja najčešće traje do 15. decembra, moraju vratiti u budžet Srbije a da ta lova uopšte nije mala najbolje govore iznosi uplaćeni kao osnivački ulog.

Dalje, postavlja se pitanje na kakav je to knjigovodstveno akrobatski način izvršeno prebacivanje imovine Instituta, kao i konkretno koje to imovine, da li se radi o nezakonitom otpisu osnovnih sredstava, odnosno nameštaja opreme, motornih vozila radi prebacivanja u deo osnivačkog uloga u stvarima, a pošto su isto to radili i drugi, jasno je da bi istu vrstu kontrole država podthitno trebala da sprovede i u Matematičkom Institutu SANU, kao i na Matematičkom i Rudarsko geološkom fakultetu koji su takođe suvlasnici prvog deoničarskog društva!

U krajnoj liniji, ako ta deoničarska društva već postoje, nema problema, neka rade i dalje, ali onda lepo treba skinuti sve suvlasnike deoničarskih društava sa budžeta, dakle nema više love za projekte i plate, pa neka svi redom zarađuju na tržištu, pa neka tom lovom finansiraju i istraživanja što Arheološkog, što Matematičkog Instituta kao i deo nastave Matematičkog i Rudarsko geološkog fakulteta!

A krajnje je vreme da se prestane i sa sistematskim prodavanjem magle i kićenjem tuđim perjem što Korać sistematski radi preko svih mogućih medija koji mu redom dolaze na poklonjenje pošto najčešće niočemu pojma nemaju.

tome dokle se sa time stiglo, najbolje govori slučaj amfiteatra u Viminacijumu čije otkrivanje kao spada u najveća dostignuća projekta Viminacium pri čemu se zaboravlja prosta činjenica da je amfiteatar otkrio još Mihajlo Valtrović krajem XIX veka, te da se za to odavno znalo, a druga je stvar činjenica što niko očito nije čitao objavljenu literaturu. A bilo bi takođe jako lepo objasniti kakve veze ima gradnja delimične replike vile iz Pompeje u Viminacijumu što je očito glavno veoma akribično dostignuće Koraća i bulumente.

Sam Korać se javno hvalio kako je stavio glavu na panj izjavom kako će Viminacijum za 40 do 50 godina biti ako ne najznačajniji onda svakako među najznačajnijim lokalitetima na svetu ,što je megalomanska izjava koja može da prođe samo u Srbiji!!!

Postavlja se pitanje odakle dolazi ta, naizgled olako izgovorena, misao naučnika koji u krajnjoj liniji treba da zadrži akribičnost, utemeljenost i ozbiljnost? Naravno da tako nečega uopšte nema, jer se Korać naveliko za "Vreme" nalupetao kako je Viminacijum najznačajniji ne po objektima, zidovima i otkrivenim bedemima, već po informacijama koje će nam dati jer to je jedini grad i legijski logor (od oko stotinu u Rimskom carstvu) nad kojim se ne nalazi savremena aglomeracija nekog novog grada ili naselja, što navodi na gotovo metafizička razmišljanja da je Viminacijum jedna vremenska kapsula nad kojom se niko nije naselio, i svojom je graditeljskom aktivnošću nehotično uništio.

Kad jednog dana bude otvorena, ta Viminacijumska kapsula nešto će bitno promeniti u našem poimanju i prostora, i vremena. Šta je to ne zna se, ali arheološka prohodnost između prošlosti, savremenosti i budućnosti na to upućuje".

Elem Miško se malko zaneo pa je ili bio potpuo neobavešten, kao Koštunica recimo, ili je namerno prećutao prostu činjenicu da je veliki broj rimskih gradova zasnovanih na vojnim logorima i dan danas ostao neizgrađen kasnijim naseljavanjem, počevši od rimske Severne Afrike pa redom naovamo, a u krajnoj liniji u najbližoj okolini ni Caričin grad ni Zlata nisu kasnije bili naseljeni, baš kao ni Gamzigrad pa je onda ovakvo prodavanje magle očito samo vrhunski bezobrazluk!

Krajnje je vreme nakon ove 2020-e godine da se napokon na državnom nivou ozbiljno preispita čitav koncept organizovanja kompletnog naučnog rada, posebno u sferi društveno istorijskih nauka, a najviše sopstvenog etičkog i moralnog sistema vrednosti koji je zahvaljujući familijarnosti, nepotizmu, diletantizmu i krajnje idiotskim odlukama na svim nivoima na kojima se odlučuje o arheologiji, razotkrio strašno moralno i etičko propadanje naše arheologije, a pandemiji uprkos, arheologija je gurnuta u dodatnu sferu očaja.

Sve najgore osobine: korupciju, nepotizam, diletantizam, lopovluk, veoma uspešno je prikazao jedan deo društva koji ima disproporcionalno veliku važnost po razvoj društva: akademska zajednica. Pod time mislimo na sve one silne univerzitetske profesore, naučnike, stručnjake a pre svega na samoproglašene stručnjakinje po raznim ustanovama, redom po hijerarhiji od lokalnih zbirki i muzejčića, regionalnih muzeja i zavoda za urnisanje spomenika kulture, zatim preko istih ustanova regionalnog značaja i konačno i po onim republičkog značaja a posebno po kojekakvim javnim institutima.

Sve to isto važi i za sve ljude koji su plaćeni da svojim znanjem obogate društvo, bez obzira o kojem se području nauke radi. Potpuno je jasno da sa malim izuzecima, postoji akutna nestašica zaista kvalitetnih arheologa i resursa, a isto tako je jasno da se u arheologiji zapravo arče beslovesne pare na pitaj boga šta, a o tome da se zapravo manje više ne radi ništa najbolje govori činjenica da se recimo u najstarijem arheološkom časopisu Starinar koji sa prekidima izlazi od 1884, a neprekidno od 1950, gotovo uopšte ne objavljuju izveštaji sa arheoloških iskopavanja, već uglavnom kojekakva isprazna naklapanja o makarčemu.

Da li je recimo moguće da je izvesni Vidak Dimić iz Arheološkog Instituta plaćen da piskara kapitalnosti o cepanju kamena i rekonstruiše buzdovane od kanapa i oblutaka? Pa da bi čitava stvar izgledala monumentalnije naprasno se izmišljaju nove reči pa se cepanje kamena preimenuje u RASKUCAVANJE, iako u srpskom jeziku postoji daleko uvreženiji i direktan izraz rascopavanje?

Danima, nedeljama , mesecima godinama i decenijama se stalno kuka kako treba više ulagati u nauku i to je konstantno glavna poruka koja je zapravo potpuno pogrešna.

Glavna poruka koja je preko potrebna srpskoj arheologiji, kao i čitavoj službi zaštite i akademskoj zajednici i društvu uopšte je prosta činjenica da je barem dve trećine srpskih arheologa redom od onih sa diplomom četvorogodišnjih studija, zatim mastera, magistara doktora nauka, naučnih saradnika, viših naučnih saradnika, naučnih savetnika, kustosa, viših kustosa muzejskih savetnika , konzervatora zapravo nedostojno svih titula koje nose a njihove diplome ne vrede papira na kojem su štampane a ne vrede ni kao WC papir jer su štampane na pretvrdoj hartiji!

Oni su ne samo balast ovom društvu, nego i direktne štetočine iz barem dva razloga: 1) na njih se troši enorman novac koji je potrebniji onima koji su barem donekle zaslužili svojim znanjem titule koje imaju, te 2) oni stvaraju generacije fah idiota odnosno pod-educiranih ljudi, koji dobijaju diplome bez adekvatnog znanja i s takvim ne-znanjem dolaze na radna mjesta koja su od javnog interesa. Dovoljno je pogledati ekipe "stručnjaka" u vodećim ustanovama, Arheološkom Institutu i na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta.

Dovoljno je najpre pogledati kakvi su se sve kadrovi tamo nakotili skupljeni s konca i konopca po krevetskim, kumovskim, rotarijanskim i ostalim linijama. Potom bi trebalo pogledati kakve se sve tamo dele diploma, i kakvi se sve naučno istraživački projekti skupo plaćaju. Stanje u arheologiji samo potvrđuje staru poslovicu da riba smrdi od glave, dakle od Fakulteta i Arheološkog Instituta pa naniže! A totalni raspad akademskih vrednosti, etike i morala u bavljenju arheologijom, uveliko predvodi krajnje idiotska zakonska i podzakonska regulativa, zatim stanje u Ministarstvu kulture koje bi, da nije smešno bilo tragično, a sve je to odavno ogoljeno do kosti i nikom ništa! Republika Srbija finansira gomilu gluposti koje se nazivaju arheologijom!

Država Srbija arči enormne pare za plate ljudi koji, osim bezvrednih arheoloških diploma i titula nemaju nikakve, ama baš nikakve kompetencije da sebe nazivaju stručnjacima za bilo šta, upravo po sistemu: ponekada je bolje baš ništa nego makar šta! Pod izgovorom ulaska u 21 vek srpska arheologija se doslovce pretvorila u seoski panađur na kome se trguje akademskim titulama, terenima, muzejskim materijalom, recenzijama, temama za odbranu doktorata, mentorstvima, članstvom u komisijama, polaganjem ispita na faksu.

Ukratko rečeno svima je sve jasno, ali pošto su srpski arheolozi najvećim delom do vrata upali u septičku jamu arheologije, zato se svi prave naivni i teraju dalje u istom stilu.

Sve to podseća na jedan stari vic u kome đavo obilazi pakao u kome se u svakom kazanu kuva po jedan narod a neko đavolče loži vatru i gleda da neko ne izađe iz kazana. Elem došao đavo do kazana gde su Srbi , a ono vatra skoro ugašena, tek neka žiška, površina u kazanu mirna, đavolče drema.

Đavo mune onog pomoćnika i pita ga gde su ovi iz kazana a đavolče kaže da nema brige, jer ako neko i hoće da pobegne, ostali ga povuku natrag u kazan! A o tome da su su nepotizam, familijarnost, korupcija uveliko prisutni svuda i na svakom nivou najbolje govori već višedecenijski slučaj "Mikić & Mikić" koji najbolje pokazuje kakve se sve akrobacije i mućke rade među najupućenijima među upućenima a sve kako bi se najpodobniji, a ne najsposobniji ubaštrali namesto stručnijih a nepodobnijih. Naravno reč je o osnivaču i predvodniku pokreta arheološke nekrofilije sada pokojnom prof dr Živku Mikiću, zahvaljujući čijim nedelima se ispodešavalo svašta.

Elem pokojni dr Mikić rođen je 28. maja 1946. godine u Banatskom Aranđelovu, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Kikindi i Novom Sadu, a na beogradskom Filozofskom fakultetu diplomirao je 1970. godine na Odeljenju za arheologiju. Magistarski rad na temu „Afrički varijateti diluvijalnih ljudi", odbranio je 1974. godine.

Godine 1979. doktorirao je sa temom „Antropološki problemi praistorijskih populacija centralnog Balkana od neolita do kraja latenske epohe". Nedugo zatim, doktorsku disertaciju odbranio je na Gutenbergovom univerzitetu u Majncu (Nemačka), gde je boravio kao stipendista fondacije Aleksander fon Humbolt. U Balkanološkom centru Akademije nauka i umjetnosti BiH u Sarajevu radio je četrnaest godina, od 1972. do 1985. godine, kao naučni saradnik - antropolog.

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu zaposlen je od 1985. godine kao vanredni profesor, a zvanje redovnog profesora stiče 1991. godine. Umro je 2016 godine. To bi sve bilo lepo I krasno da dr Mikić nije imao i sina Iliju Mikića, rođenog 1982. godine koji je završio nekakav sportski fakultet pa je samo zahvaljujući činjenici da je Mikić Senior bio upravnik Odeljenja za arheologiju uopšte upisao studije arheologije na kojima se definitivno pokazalo kakvom se intelektualnom kapacitetu radi, a Mikić junior je čitavo vreme studija koristio očev položaj kako bi se nemilice upucavao koleginicama studentkinjama arheologije ali je veliki problem nastao kada Mikić junior iz više pokušaja nije uspeo da položi ispit kod prof dr Mihaila Milinkovića, koji je bio jedan od retkih nastavnika na Odeljenju za arheologiju koji je od studenata zahtevao da nešto i znaju.

Tako da je formirana specijalna komisija za ovaj slučaj u kojoj je, pored ostalih, bio i petostruki docent dr Đorđe Janković koji je nešto kasnije udaljen iz nastave, a koji je Mikiću junioru tokom ispita pred komisijom gestikulacijom pomagao da napokon položi ispit, a zato se Mikić Senior potom Jankoviću revanširao tako što je pisao referat za izbor. A Ilija Mikić je potom diplomirao kod pokojnog prof dr Aleksandra Jovanovića koji je istovremeno bio i član komisije za reizbor Jankovića. Međutim malo su poznate i sledeće činjenice.

Naime Živko Mikić je godinama bio u vrlo ustreptalim odnosima sa jednom radnicom u računovodstvu Fakulteta zbog čega je tamo od milja bio poznat kao "babojebac" a u mnogim stvarima mu je pajtaš bio upravo Jovanović pa su sva ta "sređivanja" oko Ilije Mikića radili zajedno, a Jovanović je nakon što je Janković bio najuren iz nastave, preuzeo veliki deo Jankovićevih magistranata i doktoranata.

Inače, još 1995 Mikić senior je na samom fakultetu dobio kapitalno pojačanje u vidu izvesne Sofije Stefanović koja je diplomirala 1995, i direktno iz kikindskog blatišta naprasno postala beogradska gospodža sa sve vanbračnim detetom za koje se nagađalo da li je možda Mikićevo, kome je pak bolesno ljubomorna žena, ex primadona Beogradske opera Vjera Miranović Mikić pravila ljubomorne scene, a uz to bila je bolesno ljubomorna i na daleko uspešnije kolegice u samoj Operi pa im je minirala premijerne podele kako bi zaštitila svoj nerad.

Elem, malo je poznato da su i Živko Mikić i Vjera Miranović Mikić svako za sebe dobili po jedan stan od Fakulteta i Narodnog pozorišta , da bi kasnije ta dva stana zamenili za jedan, nakon čega je Živko Mikić od Fakulteta dobio još jedan stan pod izgovorom obezbeđivanja prostora za naučni rad, a u toj akciji rešavanja problema nedostatka radnog prostora, intenzivno su učestvovali Aleksandar Jovanović i ta radnica iz računovodstva, a kada se o ovome na Fakultetu pročulo, došlo je do opravdanog revolta velikog broja zaposlenih bez rešenog stambenog pitanja.

U međuvremenu, znajući intelektualne kapacitete svog sinčića, Živko Mikić ga je ubaštrao kao saradnika na iskopavanje Sirmijuma kod dr Miomira Koraća a pošto je za dalje napredovanje i stalno zapošljavanje ipak bila potrebna još neka titula, Mikić junior je dobio master zvanje 2009. godine upravo kod Sofije Stefanović a tema rada je bila krajnje bizarna: Epigenetske varijacije na srednjovekovnim lobanjama iz Vinče: identifikacija i interpretacija.

Naravno, nakon toga je sledilo i pisanje doktorata pod bombastičnim nazivom Viminacijum - interdisciplinarna interpretacija odnosa naseljenosti i stanovništva od kasne praistorije do kasnog srednjeg veka, a taj je opet bio posebna priča jer je za potrebe odbrane tako kapitalnog doktorata formirana zaista eminentna komisija sačinjena redom od svih drugih osim arheologa pa su se tu našli sledeći stručnjaci: prof dr Aleksandar Sedmak sa Mašinskog fakulteta, inače recimo autor srednješkolskog udžbenika za prvi razred mašinske škole Mašinski materijali, koji je inače svojevremeno na Mašincu zaposlio i svoju kćerku Tamaru Sedmak udatu Golubović sa prosekom studija 9.95, zatim izvesni Bojan Radak koji je 1991. doktorirao sa temom Lasersko pobuđivanje i mehanizmi transfera vibracione energije kod metil-halogenida, svojevremeno predavao fizičku hemiju, a sada je savetnik direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu bezbednost Srbije, zatim izvesna Gordana M. Vojković sa Geografskog fakulteta koja je svojevremeno doktorirala sa temom Osnove demografske regionalizacije Srbije, a sa samog Fakulteta jedini član je bio Dragan Bulatović rođen 1951. koji je najmanje 25 godina radio u zvanju asistenta na predmetu Muzeologija i zaštita spomenika kulture, da bi 2004 nakon odbrane doktorata pod nazivom Objedinjeni diskurs o umetnosti i problem nealuzivnosti u slikarstvu XX veka u Srbiji, izmislio Katedru za Heritologiju odakle su se ispilele redom sve same štetočine.

Peti član je bio dr Miomir Korać, direktor Arheološkog Instituta u kome su po tatinoj liniji udomili nesposobnog Mikića a zbog svoje složenosti Mikićev doktorat od svega 235 strana je imao čak dvoje mentora: Radaka i Vojkovićku, a u poslednje vreme Ilija Mikić sa Koraćevom kćerkom Ninom, inače doktorkom detaljno forenzički proučava koščice!

A o trgovini, dogovaranju i nameštanju doktorata najbolje govori slučaj doktorata Izgradnja rimskog amfiteatra na primeru Viminacijuma izvesnog Bogdanović Ivana, čiji je mentor arheolog prehisteričar Tasić dr Nenad koji je samoproglašeni ekspert za Vinču i vinčologiju a članovi komisije dr Miomir Korać, dr Miroslav Vujović "Vujke" i njegova najbliža saradnica Jelena Cvijetić!!!

Ukratko rečeno, skupilo se društvance malo ali odabrano, po sistemu "Salepždija za bozadžiju, ja tebi grofe ti meni vojvodo"!!!!