Milovan Brkić
Američki državni sekretar za spoljne poslove Entoni Blinken oglasio se tvrdnjom da je ugovoren njegov sastanak sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim, koji je malo ko u Evropi očekivao. Gospodin Lavrov je ljubazno odgovorio da nema ništa protiv toga, ali da vidi kada će imati vremena. U Moskvi se zna ko kosi a ko vodu nosi, a taj sastanak prvo treba da odobri i uokviri Kremlj.
Administracija vremešnog američkog predsednika Džozefa Bajdena došla je do amibisa. Nepromišljen rat sa Rusijom, preko Ukrajine i najava rata ostatku sveta, pokazala je da jedna otuđena grupa ljudi vodi Sjedinjene Države u istorijsku propast, a svoje verne saveznike, evropske države gura u nezapamćenu katastrofu.
Preteći Rusiji nestankom, senilni američki predsednik i njegov ratnohuškač Blinken su pokušali da zavrnu uši Indiji, Pakistanu, Turskoj, Saudijskoj Arabiji, islamskim zemljama, Egiptu, a gospodin Bajden je lično najavio uništenje Kine.
I bi sudbina.
Niko se nije osvrtao na njegove pretnje.
Posebno je bilo šokantno na koji način su ga otkačili na Bliskom istoku. Ni trepnuli nisu u Rijadu i Dubaiu na njegove pretnje, Iranci su se takođe okrenuli partnerstvu sa Rusima.
Došlo je vreme da se gospodin Blinken pokuša izvući iz sosa koji je sa svojim šefom spremio. Šta reći Englezima, Nemcima, Italijanima, Francuzima, Holanđanima, vernim saveznicima koji su ostali bez oružja, hrane, energenata, novca, pa na kraju i bez vlada, koje su pale?
Neka ih, nek propadnu, nije šteta, rekle bi Lale.
I Balkan se, pogotovo Srbija, našao u proračunima gospodina Blinkena.
Amerika se povlači sa Balkana, ostavlja Srbiju (sa Kosovom), Maćedoniju, Bosnu, Crnu Goru i Albaniju starteškom partneru, sa kojim g. Blinken žuri da sklopi dogovor, što je moguće pre, da okončaju i rat sa Ukrajinom, da se Ujka Sem vrati sebi.
Iznenada, kao i sa Avganistanom, administracija iz Vašingtona se, bez pozdrava, povlači sa Balkana. Ostavlja da Europol i Eurodžast reše pitanje balkanske narko mafije, trgovaca oružjem, peračima novca, ubicama i zločincima koji su nas opljačkali, pod pokroviteljstvom vašingtonskih centara moći.
Kosovo i Bosnu i Hercegovinu Vašington je držao kao keca u rukavu, da se dopadne svojim prijateljima sa Bliskog istoka, islamskom svetu, da to od njih debelo naplati. Uvidevši da su sada previše omraženi u Rijadu, Teheranu, Ankari, Dubaiu, Bagdadu, Blinken shvata da uzalud na Kosovu drže Bondstil, a u Bosni bazu u Tuzli, koje koštaju đavo ipo. Ostaviće ih, otići će bez pozdrava, sve zavisi šta će predsednik Putin reći ministru Lavrovu šta može da prihvati od ponuđenog.
Zatečeni su i balkanski diktatori. Oni su pregovarali sa gazdama iz Vašingtona. Plaćali su koliko god je traženo. A sada?
Crna ruka duboke države, gospodin Soroš, koji je rukovodio USAID-om, američkom vladinom agencijom, shvata da je od ideje Otvorenog društva i Otvorenog Balkana ostala zločinačka mafijaška grupa u pravosuđu i društvima koja je on reformisao, sada ideja zatvorenog društva.. USAID se povlači. Ambasada i službe su dobile zadatak da restruktuiraju aktivnosti. Moraju da se oslobađaju ličnih veza prema prijateljima, saradnicima, doušnicima, marionetama. Izgovor je - zauzeti smo, javićemo se, čućemo se...
Narednih dana pašće dogovor - šta sa glavnim zlotvorom? Evropska elita se pita - da li će ovaj šizofreni diktator nadživeti politički sve evropske lidere? Oni znaju šta im je raditi. Doveli su Europol i Eurudžast da ''operu prljav veš'' koje amerikanci ostavljaju iza sebe. Vučić se nada da će ove jeseni otići kod braće u Dubai, da će se vratiti Alahu i veri koju je uzeo. Ako Rusi na to pristanu. I Englezi, koji su posebno ljuti na ovo smeće.
Svi smo se nadali da će Vučić završiti na Terazijama. Mnogi evropski lideri bi voleli da se dogodi to rešenje. Nije ni isključeno da ''kad ustane kuka i motika"' biće Vučićevim u Srbiji muka.
Zatečena je i korumpirana srpska opozicija. Đilas i njegovi sledbenici, trojanski konji diktatora koji je i sam danas čardak ni na nebu ni na zemlji. Šolak je pogrešno koncipirao svoju medijskusku imperiju, prema odlazećim gospodarima.
Šta će biti sa nama, opljačkanim, obespravljenim, posramljenim... Uzmimo motke u ruke i ispratimo okupatore, tako što ćemo im pred nosom obesiti one koji su nas, služeći njima, ostavili čak i bez nade.
Bog pomaže hrabrima.