(P)likovi

Aleksandar Vučić u sukobu sa "zimzelenim tajkunima", koje je sam stvorio

Listopadni diktator

Koje funkcionere Srpske napredne stranke i svoje poslovne partnere je Aleksandar Vučić stavio na listu za odstrel? Zašto se na udaru vođe našao Ostoja Mijailović? Kakve garancije za bezbednost je dobio Zvonko Veselinović? Kakve poruke je Aleksandar Vulin doneo iz Moskve? Zašto Vučić nije uputio izraze saučešća Aleksandru Duginu, ocu Darije Dugin, koju su ubili ukrajinski teroristi? Zašto je patrijarh Porfirije za savetnika uzeo hrvatskog dragovoljca Dragu Pilsela? To su neke od tema o kojima piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Predrag Popović

Naprednjački kartel puca po svim šavovima. Suprotstavljene političke frakcije već pet meseci se bore za što veći uticaj u sledećoj Vladi, a nedavno se zaoštrio sukob među tajkunima bliskim vladajućoj porodici. Aleksandar Vučić se javno obrušio na Ostoju Mijailovića, Bobana Rajića i vlasnike "Millennium Team-a" Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka. Diktator priznaje da ih prezire, kao i oni njega.

Kao povod za napad na tajkune, koje je sam stvorio, Vučić je iskoristio informacije iz hrvatskih medija o njihovim jahtama na Jadranu. Zagrebački Jutarnji list objavio je tekst u kome se navodi da su Paklenski otoci i marina Palmižana na Hvaru "omiljena odredišta jahti u vlasništvu preduzetnika, sportista i estradnih zvezda iz Srbije". U tekstu se ističe jahta "Millennium II", čiji vlasnik je Ivan Bošnjak. Ta jahta, proizvedena u italijanskom brodogradilištu Azimut, duga je 30 metara, ima četiti VIP kabine na donjoj i jednu na glavnoj palubi. Svaka kabina ima svoje kupatilo. Elegantni enterijer je napravljen u sudio Sallvagni Architetti. Bošnjaku nije bilo teško da za uživanje u tom luksuzu plati osam miliona evra. Sa svojim partnerima Stojanom Vukom i Draganom Kilibardom, suvlasnicima kompanija "Millennium Team" i KBV, Bošnjak ostvaruje ogromnu dobit u kapitalnim državnim projektima. "Millenium Team" gradi u "Beogradu na vodi" i mnogim projektima gasifikacije, koje država realizuje u saradnji sa "Srbijagasom". U marini splitskog hotela "Le Meridien Lav" nalazi se 25 metara duga jahta Ostoje Mijailovića. I ona je proizvedena u italijanskom Azimutu, ali nešto je skromnija, pa košta samo pet miliona evra. Uz podatak da je Mijailović ekskluzivni uvoznik "Jaguar Land Rovera", hrvatski mediji ističu da ga, osim prijateljstva, s vladajućom porodicom povezuje i "partnerstvo sa Andrejem Vučićem u osiguravajućem društvu OMR Group iz Beograda".

Mi nikome ne branimo da ide u Hrvatsku na more. Pa, evo vam ga vlasnik Novosti i Politike, slika se u majici s napisom "Rovinj Croatia", najviše na svetu voli Rovinj i Hrvatsku. Tamo su i drugi tajkuni, Ostoja i ovi iz "Millennium-a". Kad je objavljeno da letuju u Hrvatskoj, mislite li da su sklonili jahte? Nisu i neće. Zato što su svi oni zimzeleni, a ja sam listopadni. Sutra će da kažu kako su i letovanjem u Hrvatskoj pružali otpor diktatoru. Oni ne razumeju da ja s dozom gađenja i prezira gledam u njih. I obrnuto, i oni u mene. Nemam problem s tim, neka idu gde hoće s tim jahtama, s milionima koje su uzeli od svog naroda, a troše ga negde drugo - rekao je Vučić na konferenciji za medije u Predsedništvu Srbije.

Vučić svakog avgusta na isti način upotrebljava hrvatske zločine u "Oluji" za svoje propagandne trikove, kojima pokušava da se predstavi kao da je pravi Srbin, takoreći radikal. Scenario je uvek isti. Isti je i glavni junak. Menjaju se samo sporedni likovi, koje glavni junak kritikuje jer idu na letovanje u Hrvatsku. Nekada je optuživao Milana Jankovića, tzv. Filipa Ceptera, i Acu Lukasa. Na meti Vučićeve kritike bio je i Novak Đoković, koji je u Umagu pozirao zagrljen s tadašnjom hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović baš 5. avgusta, kad se tamo proslavlja etničko čišćenje Hrvatske od Srba. Kad je shvatio da pljuvanjem Đokovića pljuje u vis, snizio je ambicije, pa sad vređa televizijskog voditelja Ivana Ivanovića i Milana Popovića, bivšeg muža Severine Vučković. Sa istim motivima, Vučić je javno disciplinovao i Zorana Babića, kome je na sednici Glavnog odbora SNS-a, rekao da ne ide na letovanje kod prijatelja na Brione, neka nađe prijatelja u Sopotu. Po tom šablonu, sad je udario na vlasnike "Millennium Team-a", koji imaju status solidno rangiranih pripadnika dvorske svite. Kako u poslu, nerazdvojni su i na privatnim žurkama.

Poput Bošnjaka i Vujka, milione evra od naroda uzeo je i Ostoja Mijailović, čačanski tajkun u usponu. Mijajilović se vinuo u vrh politike, sporta i biznisa kad je napustio Novu Srbiju i Velju Ilića, pa prešao u Vučićev kartel. Postao je član Glavnog odbora SNS-a, da bi posle kratkog staža u Upravnom odboru FK Partizan prešao na mesto predsednika Košarkaškog kluba Partizan. Mijailovićeva firma "British Motors" dobro je zarađivala u poslovima s državom. O tome govori prodaja 18 džipova "Range Rover" beogradskom javnom preduzeću Parking servis sredinom 2020. godine. Konkursni uslovi u toj javnoj nabavci prilagođeni su karakteristikama vozila koja je nudila firma Ostoje Mijailovića. Ugovor o lizingu, koji je potpisan na 48 meseci, vredan je 610.169 evra. Uzalud su opozicionari ukazivali da je sistem elektronske kontrole nepropisnog parkiranja, tzv. Oko sokolovo, mogao da se instalira na Fijatovom "Puntu", a ne na luksuznim džipovima "Land Rover Discovery".

Takođe uzalud, opozicionari su zahtevali da tužilaštvo sprovede istragu i utvrdi poreklo tih džipova. Miloš Pavlović iz Narodne stranke je upozoravao da postoji mogućnost da je, zapravo, ta vozila policiji poklonila firma GIM, iza koje je stajao Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. Od zarade na prodaji naoružanja iz "Krušika", GIM je poklonio MUP-u 49 "Land Rovera". Vlada, MUP i tužilaštvo do danas nisu objavili da li su ta vozila dodeljena beogradskom Parking servisu.

Ostoja Mijailović se nije oglašavao povodom te sporne javne nabavke. Za razliku od srpskih, nije ignorisao hrvatske medije. Demantovao je partnerstvo s Andrejem Vučićem u osiguravajućoj kući OMG Group. Biće zanimljivo videti da li će demantovati i glasine o njegovim privatnim nestašlucima, koje je nedavno plasirao Aleksandar Vučić.

Da li je Ostoja na krstarenje po Jadranu poveo Sašu ili Adama? - pitao je Vučić posle sednice GO SNS, na kojoj je javno prozvao Mijailovića.

Podlo, u skladu sa svojim karakterom, Vučić je insinuirao da Mijailović prevario svog dečka Sašu Kovačevića sa izvesnim Adamom, novom čačanskom estradnom zvezdom. Svi prozvani učesnici romantičnog gej trougla glasno ćute.

Ćuti i Boban Rajić, koga je Vučić takođe optužio da novac, zarađen u Srbiji, troši u Hrvatskoj. Na srpskoj javnoj sceni, u politici i biznisu, Rajić nije postojao do 2019. godine. Tada je njegova firma "Media 026" iz smederevskog sela Vučak, osnovana godinu dana ranije, kupila Večernje novosti za 2,5 miliona evra. Rajić je u maju ove godine postao vlasnik 50 odsto kompanije "Politika novine i magazini". Kupoprodaju je organizovao Miroslav Bogićević, za koga se veruje da je bio nezvanični vlasnik ruske firme "East Media Group". Bogićević je tih 50 odsto vlasništva nad Politikom kupio od nemačkog WAZ-a sredinom 2012. godine, a za zvaničnog vlasnika je postavio izvesnog Aleksandra Trbovića, čije ime je stajalo u Agenciji za privredne registre sve do ovog maja, kad je umesto njega upisana "Media 026" doo Vučak.

Rajić je, prema podacima iz privrednog registra, vlasnik preduzeća "Rajić invest", "Media 026" i RCBGD. Do septembra 2019. godine bio je vlasnik, a potom direktor kompanije "Coka". Rajić je bio i direktor smederevske firme "Dunav", u čijem Nadzornom odboru je bio član Igor Isailović, advokat Siniše Malog i poslovni partner Ane Brnabić. Portal raskrinkavanje.rs objavio je informaciju da je Rajić angažovao Isailovića da osnuje firmu "Media 025", koja je kupila Večernje novosti.

Rajićeva poslovna karijera dokazuje da je Vučićev bes sasvim opravdan. Umesto što nosi majicu "Rovinj Croatia", Rajić bi trebalo da na grudima ima aplikaciju na kojoj piše: "Volim samo svog tvorca i svedržitelja Aleksandra Vučića, amin". Takve majice trebalo bi da nosi većina naprednjačkih tajkuna. Do juče su bili konobari, pekari, limari, automehaničari, pošteni proleteri i mali preduzetnici. Danas, kad ih je Vučić uvukao u svoj kartel, postali su tajkuni. Vučić je to uradio po principu koji je poznat svakom srpskom seljaku: prvo uštrojiš, onda toviš. Vučić je tako uštrojio mnoge političke protivnike, biznismene, policajce, sudije i novinare, pa od njih napravio zadrigle bogataše, kojima je ispunio sve snove. Kad vidi ko su i kakvi su pripadnici nove naprednjačke tajkunske kaste, Vučić priznaje da oseća gađenje i prezir. Isti osećaj i njih obuzme kad vide njega, listopadnog diktatora. Kako i ne bi, kad ih javno proziva i bruka zbog onoga što je i sam radio.

Da podsetimo, Vučić je političku transformaciju i prvi korak ka tronu napravio baš na hrvatskom primorju. U to vreme, 2004. godine, Vučić nije imao novca ni za telefonske račune, a kamoli da kupi jahtu. Međutim, imao je bogate i uticajne prijatelje poput Miodraga Kostića, vlasnika MK Komerca. Kostić je tada pozvao Vučića na krstarenje od Budve do Dubrovnika. U Cavtatu im se pridružio tadašnji američki ambasador Vilijem Montgomeri. Uz vino i mesečinu, koja se presijavala na morskoj pučini, sklopili su dogovor o trgovini. Vučić je pristao da razbije SRS i patriotski blok, pa da rasterećen šešeljizma, kad dođe vreme, pogura Srbiju prema Evropskoj uniji, naravno bez Kosova i Metohije.

Od tada, mnogo toga se promenilo i u Americi i u Srbiji, ali proces i dalje teče u dogovorenom smeru. Vučić usput nastavlja da trguje javnim resursima, tuđom imovinom, pa i sudbinama. Sad pravi kombinacije s davno uštrojenim i utovljenim Zvonkom Veselinovićem. Vučić od Amerikanaca traži da ne diraju Veselinovića, potreban je za zajedničke manipulacije oko Kosova, da diže i spušta tenzije. Kao dokaz Veselinovićeve lojalnosti, Vučić je američkim gazdama ponudio uveravanje da će imati njegovu podršku kad Srbija zvanično uvede sankcije Rusiji. Pošto očekuje ulične izlive nezadovoljstva naroda zbog te odluke, Vučić priznaje da mu je potreban Veselinović, kako bi njegovi ljudi obavljali prljav posao koji je nekada radila grupa Veljka Belivuka. S druge strane, Vučić je uverio vođu kosovskog klana da nema razloga za brigu zbog toga što je stavljen na američku crnu listu. I Vučić se deset godina nalazio na crnoj listi, a vidi ga sad, najznačajniji je američki sluga na Balkanu.

Istovremeno, Vučić pokušava da dokaže lojalnost i saveznicima iz Rusije. U svakom obraćanju javnosti, Vučić ističe da je imao više susreta s Vladimirom Putinom nego svi prethodni predsednici Srbije zajedno. Osim toga, Putin mu je dodelio orden kakav je, pre sto godina, dobio još samo Nikola Pašić. Ipak, kad Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, kaže da predsednici Vučić i Putin "često razgovaraju telefonom, upoređuju pozicije i usklađuju korake", Vučić odmah naredi Zorani Mihajlović da to demantuje. Ne sme sam da demantuje Lavrova, a značajno mu je da se distancira od njega kako ne bi naljutio Amerikance. I to govori mnogo o Vučićevim intelektualnim kapacitetima. On je zaista uveren da može manipulisati Amerikancima i Rusima, da oni ne znaju kad ih i kako laže. Kao što Zoranu Mihajlović koristi za dodvoravanje Amerikancima, tako je Rusima poslao Aleksandra Vulina.

Vulin je iz Moskve doneo dobre i loše poruke. Dobra je, bar za Vulina, što mu je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu dodelio orden za zasluge u unapređenju vojne saradnje Srbije i Rusije. Ostale poruke su loše, bar za Vučića. Dve i po milijarde evra, koliko ima deponovano na računima u dve moskovske banke, i dalje su tamo, nisu zaplenjene, ali Vučić ne može da ih skine ili prebaci u neku drugu, ne samo zapadnu, nego ni u kinesku banku. Taj novac predstavlja nezvanični depozit bez koga će Vučić ostati kad uvede sankcije Rusiji. Vulin nije uspeo da u Moskvi nađe sagovornika na tu temu, nekoga ko bi hteo i mogao da reši Vučićev problem i omogući mu da izvuče novac iz Rusije.

Prema Vulinovom izveštaju, na tu temu nije hteo da razgovara ni Lavrov, koga Vučić percepira kao liberalnog, prozapadnog partnera. Vučić u tu grupu svrstava Dmitrija Medvedeva, Anatolija Čubajsa i najkrupnije oligarhe. Pozicije u vlasti i stečenu imovinu neki od njih pokušavaju da održe jakim, često i neodmerenim ratnohuškačkim izjavama, a neki bekstvom u inostranstvo. Trenutno, opozicija ne postoji. Zapadna rasistička propaganda uspela je da homogenizuje ruski narod, pa i Putinovi politički protivnici ne dolaze do izražaja. Ipak, to ne znači da u Rusiji nema borbe za vlast.

Naprotiv, Putinova pozicija nije sigurna. Ali, on nije ugrožen od liberalnih pojedinaca i stranaka, kao što se pogrešno tvrdi na Zapadu i Srbiji, nego od vojske. U vrhu ruske vojske značajan uticaj ima grupa generala koja nije zadovoljna Putinovom ratnom strategijom. Umesto iznuravanja Ukrajine i Evrope ekonomskim, odnosno energentskim sredstvima, generali se zalažu za žestok udar na Ukrajince, da se "sprži Kijev" i po kratkom postupku reši problem.

Putin pritisak vojske amortizuje pozivima na strpljenje, ali to daje sve slabije rezultate, naročito posle ubistva Darije Dugine. Sad generali podsećaju Putina da je žrtvovao 130 ruskih građana u moskovskom pozorištu Dubrovka, ne želeći da popusti teroristima. Od Putina se traži da na isti način odgovori Ukrajincima na teroristički akt u kome je ubijena ćerka Aleksandra Dugina. Putin, zasad, odbija takvu strategiju, zna da time faktički prepustio vlast vojsci.

Dok Putin vodi rat protiv NATO-a, Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Ukrajine, Vučić brine samo za ono što jedino voli - za pare. Kad bi mogao da taj novac iznese iz moskovskih banaka, Vučić bi istog časa uveo sankcije Rusiji. Iako ne pominje taj motiv, Vučić svakodnevno uverava američkog ambasadora Kristofera Hila da je samo pitanje dana kada će Srbija usaglasiti spoljnu politiku s Evropskom unijom i uvesti sankcije Rusiji. Vučić tvrdi da će to biti prvi zadatak nove vlade i novog skupštinskog saziva. Ukoliko Socijalistička partija Srbije odbije da učestvuje u tome, biće raspisani vanredni parlamentarni izbori, posle kojih će SNS izabrati nove koalicione partnere prozapadne orijentacije, pa će zajedno obaviti taj zadatak.

Neumeren u svemu, Vučić ne nudi Hilu samo političke garancije, nego i morbidne dokaze ličnog animoziteta prema svemu ruskom, pa i prema nevinim ruskim žrtvama, kao što je Darija Dugina. Prilikom poslednjeg avgustovskog susreta, Vučić se Hilu pohvalio kako je uvek izražavao saučešće američkim građanima, Džou Bajdenu zbog smrti sina Boa, pa i porodici NBA zvezde Kobija Brajanta. No, ne samo što nije izrazio saučešće ocu Darije Dugine, već njeno ubistvo naziva "pogibijom", u skladu sa zapadnjačkom terminologijom.

I taj slučaj ilustruje prirodu Vučićevog karaktera. Autor ovog teksta je dva puta razgovarao sa Aleksandrom Duginom, 1994. i 1995. godine. Oba susreta su održana u prostorijama Srpske radikalne stranke, u organizaciji Aleksandra Vučića. Tada je Vučić opisivao Dugina kao "najznačajnijeg mislioca i političkog stratega moderne Rusije" i "najvećeg prijatelja Srbije". Vučić je, tada, procenio da će imati političku i medijsku korist od hvalospeva o Duginu. Isto tako, danas procenjuje da će imati korist od toga da se Amerikancima hvali kako Duginu nije izrazio saučešće zbog smrti ćerke.

Ljudi su samo potrošni reprometerijal u Vučićevoj fabrici političkih prevara i mafijaških zločina. To su na svojoj koži već osetili Vučićevi politički očevi i oci Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić. To sad osećaju kumovi Nebojša Stefanović i Slaviša Kokeza, a treba da se na udare pripreme Mijailović, Bošnjak, Vujko, Rajić i svi ostali naprednjački tajkuni. "Ja stvorio, ja ubio", omiljena je Vučićeva krilatica, koju je pozajmio od Tarasa Buljbe. Vođa neprednjačkog kartela je uveren da svi njegovi rođaci, kumovi i saradnici sve duguju isključivo njemu. U Vučićevoj svesti, njihov novac je njegov. Bez njega, ne bi bilo ni njihovih kompanija, poslovnih kombinacija, limuzina, jahti, hotela i hacijendi. Vučićev nervni sistem teško podnosi činjenicu da njegovi tajkuni opušteno troše ogromne količine novca otetog od naroda. Još teže mu pada svest o njihovoj zimzelenoj prirodi. Kad dođe do smene vlasti, Vučić će da padne, oni će ostati gde su sada, samo će provizije i reket plaćati sledećem gospodaru. Zato se i sada, dok su na vlasti, uzajamno preziru i gade.

Kad prođe naprednjačka pošast, protiv Vučića će graknuti svi politikanti iz DS-a, DSS-a, SRS-a i ostalih stranaka, koje je on okupio na svojoj deponiji parazita i štetočina. Moći će da se brane od odgovornosti samo napadom na vođu, kome su verno služili i koji im je omogućio da postanu ministri, direktori, tajkuni... Tako će da se peru i medijski promoteri naprednjačkog zla. Dragan J. Vučićević će priznati da je svinja, a, jelte, niko ne može da okrivi svinju što se valja u blatu, takva je. Željko Mitrović će tvrditi da nije znao šta radi, neko mu je sipao neki otrov u drogu. Milomir Marić će dokazivati da se uvek gerilski borio protiv Vučića. Zaista, samo je Marić Vučiću u lice pominjao da mu je pravi otac Fahri Musliu i da mu je sin Danilo bio igračka u rukama kriminalaca.

Vučić je srpsko pravosuđe pretvorio u najznačajniji deo organizovanog kriminala. Na ključna mesta u tužilaštvima i sudovima postavio je ljude od svog poverenja, spremne da izvršavaju sve naloge. Vučić godinama hapsi, tuži, zastupa stranke u postupku, nekad okrivljene, nekad tužioce, donosi i objavljuje presude, sve uz podršku abonenata iz korumpiranog i kriminalizovanog pravosuđa. Zbog toga, zaslužio je da mu, kad padne s vlasti, sude iste te sudije. Toga se najviše plaši, zna s kim ima posla. Vučić je upravo na tome, dok je bio u opoziciji, gradio nadu da će biti kažnjeni zlikovci iz svake vladajuće vrteške. Kao primere isticao je sudije Gorana Čavlinu i Natu Mesarović. Čavlina je, u vreme Slobodana Miloševića, po tužbi tadašnjeg predsednika vlade Mirka Marjanovića, osudio Zorana Đinđića na godinu dana zatvora, uslovno, zbog izjave da je "Progres" stranim kompanijama prodavao žito iz robnih rezervi.

Isti Čavlina je u noći 1. aprila 2001. godine doneo rešenje o određivanju pritvora Miloševiću. Oko dva sata posle ponoći, Čavlina je ugasio poslednju cigaretu, bivšem predsedniku države je pokazao praznu kutiju "Besta" i rekao: "Idemo, Slobo, ionako više nema cigareta". Milošević je rekao da mu veruje, pošto ga zna kao poštenog čoveka, koji je u julu 2000. izbačen iz pravosuđa zbog javne podrške progonjenom sudiji Miroslavu Todoroviću. Milošević je verovao i sudiji Nati Mesarović, koja je potpisala drugostepenu presudu Slavku Ćuruviji.

Presuda kojom je vlasnik Dnevnog telegrafa osuđen na šest meseci zatvora nije izvršena, pošto je u međuvremenu likvidiran. Kao što je bila dobra za Miloševićevo, Mesarović je bila dobra i za Tadićevo i Koštuničino pravosuđe, pa je dobila priliku da dobije i pročita presudu okrivljenima za ubistvo Zorana Đinđića. Za Vučića, a i za Srbiju, bilo bi bolje da mu ne sude njegove sudije. Da, on je to zaslužio, ali Srbija mora da zasluži sprovođenje kompletne čistke naprednjačkih kadrova u svim institucijama. Samo tako može da se izvrši dekontaminacija od Vučićeve zaostavštine.

Oko Vučića su svi zimzeleni, samo je on listopadni. A, pad mu se bliži. Kad padne, pašće kao klada od koje će njegovi zimzeleni stranački i poslovni ortaci, tužioci, sudije i novinari napraviti strugotinu. Tako su prošli svi diktatori, to čeka i listopadnog Vučića.