Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države" (88)

PROTESTI POLJOPRIVREDNIKA U SRBIJI - Digla se kuka i motika

Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, književnik i novinar. On se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Ispunjavanje zahteva seljaka, sad na ulicama, što nije dobro, predstavlja spasavanje vlasti, sela, seljaka i - države!

U vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su bile namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno je čak četiri milijarde evra za političke partije! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima!

Potreban je novi koncept agrara koji može rešiti probleme. Jer, uredbama se samo gase požari!

Samo u vremenu od 2016. do 2018. godine stočarstvu je upućeno 28 milijardi dinara za subvencije, ali rezultata nema u povećanju proizvodnje tona mesa, kvalitetu, kvantitetu, izvozu, poboljšanju rasnog sastava, ali nema ni traga parama.

Slično se dogodilo od 2018. do 2020. godine kad je upućeno 26 milijardi dinara za ruralni razvoj. Zaključak Državne revizorske institucije, koji je potpisao njen direktor, je gotovo identičan, nema rezultata, ali nema ni para. Sve ovo je utvrdila Državna revizorska institucija kontrolišući trošenje novca koji je otišao iz Minstarstva poljoprivrede Vlade Srbije, u vremenu od 2016. pa do 2020. godine. Samo u ove dve kontrole radi se o 54 milijarde dinara ili 457 miliona evra. O kolikim parama se radi najbolje potvrđuje je činjenica da je u 2021. godini Agrarni budžet u Srbiji iznosio 400 miliona evra. Sve je konstatovao državni revizor, ali vlasti ih nisu slušale.

Da je novac došao do seljaka kojima je bio namenjen oni ovih dana ne bi bili na ulicama. I tako su prisiljeni da tu potraže pravdu i rešenja za bolji život. Sve u svemu, domaći paori, nikako da dočekaju bolji život. Mogu da ga vide samo kad se reprizira istoimena serija na RTS. Ili uoči izbora, kada im svaka vlast obećava kule i gradove. Što bi napisao i Ivo Andrić: ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju i sve što ne žele i čemu se ni ne nadaju''!

I dok je proizvođačima hrana jeftina (poskupela je za godinu dana 37 odsto) u Srbiji je skuplja nego nekim komšijama, a na nju troše više od 40 odsto prihoda. I pri tome, više od pola miliona građana živi ispod linije apsolutnog siromaštva,a rastuća inflacija (koja sad iznosi oko 12 odsto), gurnuće još neke ispod te crte. Globalni rast cena hrane, koji je počeo i pre, a vrhunac doživeo u prvom mesecu rata Rusije i Ukrajine, dva velika igrača na svetskom tržištu hrane, uznemirio je i vlast u Srbiji, koja je nespretno reagovala. Kao da se uplašila nestašica u zemlji koja ima viškova hrane.

U svakom slučaju, SNS model privrednog razvoja zasnovan na ino investicijama i ulaganje u infrastrukturu (uz veoma verovatnu ugradnju) je doživeo poraz. Ako se ekipa na vlasti ne opameti i shvati važnost proizvodnje hrane, čeka nas teška zima, ali i mnogo teških godišnjh doba nakon ove zime.

Ratar napustio sastanak u Vladi: Premijerka nas ubeđuje da smo mi krivi

Jedan od predstavnika nezadovoljnih ratara Slavko Ilić rekao je da je napustio pregovore sa premijerkom Anom Brnabić u vezi sa cenom otkupa suncokreta i drugim zahtevima, jer je uveren da pregovori neće uroditi plodom. „Napustio sam sastanak, jer je premijerka odmah počela da nas ubeđuje da smo mi krivi", kazao je Ilić. Po njegovim rečima, ratari su spremni za pregovore i žele da se postigne rešenje za sve. Kako je objasnio, imaju razumevanja i za nedostatak finansija, ali da osnovni uslovi moraju biti ispunjeni. „Plašim se samo da usled ove nervoze ne dođe do fizičkog nasilja između poljoprivrednika i naroda, svi su nervozni", poručio je Ilić (rečeno je 15. avgusta 2022. godine). On je istakao da su traktori krenuli iz Vršca, Pančeva, Kragujevca, Požarevca i drugih gradova u Beograd, ali da ih je zaustavila policija. Ukoliko zahtevi ne budu ispunjeni, Ilić navodi da će ratari nastaviti blokade. Sastanak sa premijerkom počeo je 15. avgusta 2022. godine u 10 časova, a ona je kazala da neće izaći iz Vlade dok se ne postigne dogovor. I to je bila prevara, jer se nije ostvarilo dato obećanje.

Dva mandata jednog ministra

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je, nakon sastanka sa predstavnicima Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, da će vlada doneti odluku o slobodnom izvozu žitarica, što je bio glavni zahtev poljoprivrednika.

"Na sednici vlade biće predložen slobodan izvoz žitarica i ja sam obavestio predstavnike udruženja o tome. Isto tako imamo neke tehničke stvari koje smo dogovorili u vezi sa kreditima i odlaganjem plaćanja zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u delovima sa ekstremnom sušom", rekao je ministar. On je naveo da u vezi sa zahtevima poljoprivrednika o subvencionisanom dizelu i mineralnom đubrivu ne može još da govori. Kada je problem o viškovima pšenice, ovakva izjava ministra ukazuje na njegovo neznanje, nesmotrenost, grešku ili... Kako drugačije tumačiti prvo zabranu izvoza, pa kasnije odobravanje kroz uredbe. A, uredbe nikada u istoriji nisu dugoročno rešile probleme. Već su samo predstavljale gašenje požara. Takvo ponašanje vlasti da se prvo zabrani, pa tek onda posle dužeg vremena i nakon pritisaka odobri izvoz pšenice, ukazuje i na nepoznavanje materije kojom se bavi. Jer, svi koji se bave ovim poslom znaju da je Srbiji, godišnje dovoljno za ishranu, rezerve i setvu oko 1,55 miliona tona pšenice. To se može proizvesti na 300.000 hektara. A, Srbija je požnjela pšenicu na blizu 630.000 hektara. Dakle, površine su bile dvostruko veće od naših potreba!

Ministru, (koji je 13 po redu od 2000. godine, istekao je i drugi mandat), a i dolazi iz Srema gde se proizvodi pšenica, pa je morao sve to da zna, prilikom preuzimanja ove funkcije, a ne posle dva mandata! Svaka čast da je na toj ,,vrućoj stolici'' izdržao dva mandata i po tome je jedini od 13 ministara koji su sedeli na stolici od demokratskih promena 2000. godine do danas. I pored toga što su nam silosi u vreme donošenja odluke o zabrani bili zvanično puni (imamo 88 skladišta privatnih i tri državna za te namene) vlada je pogrešila, pa to sada priznaje, što je u prvom kvartalu 2022. godine prvo zabranila izvoz pšenice. Imali smo dovoljno za sebe do žetve (jer ekonomska godina u ovoj oblasti traje od žetve do žetve), značajne količine su odlazile u svet po ceni od oko 300 evra po toni. Dogodila se agresija Rusije na Ukrajinu, pa je značajno i porasla cena pšenice, dostigla je vrhunac i bila je to šansa seljaka da nešto i zarade. Lane je pšenica bila zasejana na 630.000 hektara i dobijen je rod od oko 3.184.000 tona. Po tome Srbija za svoje potrebe, potrošnje rezervi i semena, može da obezbedi setvom na 300.000 hektara. Sve ostalo može da ide u izvoz.

Vremenom rast cena se prvo smirio, pa je stabilizovan na manje od 35 dinara. Tako je tržište odlučilo jer će ove godine u svetu roditi oko 790 miliona tona pšenice. Posle je i to korigovano na 770 miliona tona. Na osnovu računice saradnika u Zadružnom savezu Vojvodine, Petra Radića, a na osnovu prinosa od 4,25 tona, troškovi po hektaru iznosi 163.738,74 dinara ili 38,53 dinara po kilogramu. Država je odlučila i da za Robne rezerve Srbije kupi 131.000 tona pšenice i da po kilogramu plati 40 dinara. Ni to nije bilo po ukusu seljaka, pa ni do danas te količine nisu ponuđene od strane seljaka. Približili smo se brojci od 100.000 tona. Pšenicu prodaju samo oni kojima je novac hitno potreban za izmirenje obaveza ili za jesenju setvu. Ostali je ostavljaju na skladištenje i čekaju bolje vreme i cene!

Ali, prvo zabranom pa posle kvotama njihova (paorska) država, kojoj oni uvek pomažu kada je u krizi, u tome ih je onemogućila! Kada se uvidela greška, a to je da imamo viškova pšenice, vlast je saznala da to sad zna, pa je kroz prvo određivanje kvota, a sad i odobravanjem za izvoz, priznala da nije bila u pravu!? Međutim, to se dogodilo tek posle mirnog protesta seljaka i obraćanja nadležnima. Ali, primarni proizvođači su tada mogli da zarade, a sad više ne mogu. Možda će moći država!? A, to je onda prevara seljaka!

Hrabrost ministra

Treba dodati da je aktuelni ministar skupio hrabrosti da od 15. decembra 2019. godine ukine vakcinaciju protiv bolesti svinjske kuge. Za kupovinu vakcina protiv te bolesti godišnje se decenijama trošilo po 25 miliona evra. Vakcinacija svinja bila je glavni razlog zašto nema izvoza svinjskog mesa u zemlje EU niti se može izvoziti preko zemalja EU. To je glavni razlog zašto je Srbija od zemlje izvoznika postala uvoznik svinjskog mesa. Recimo, samo da je 1990. godine bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti od 762 miliona dolara, dok je 2021. godine uvezeno za 64 miliona dolara. Za prva četiri meseca 2022. godine uvoz tog mesa bio je 12.769 tona što je plaćeno oko 27 miliona dolara. Odmah posle ukidanja vakcinacije aktuelni ministar je obećao izvoz u EU. Verovatno nije znao da treba da prođe najmanje četiri pa do sedam godina kako bi nestala i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Uz to uslov je bio da se više ne pojavi ni klasična ni afrička kuga. Međutim, one su se pojavile, posle toga, u još 300 sela! Dakle, od obećanog izvoza u EU, koji je tog trenutka, verovatno iz neznanja davao ministar, nije bilo ništa! Ali, i da nije bilo kuge zavisi da li bi mogli da nađemo kupce za naše meso u EU, koja svakog trenutka ima višak od 50 miliona svinja.

Stočarstvo je u velikoj krizi. Ono se po nivou razvoja nalazi kao što je bilo pred Prvi svetski rat! Primer sa svinjama je drastičan, jer je Srbija daleke 1866. godine na 1.000 stanovnika imala čak 1.300, svinja dok su SAD u to vreme imale samo između 800 i 900 svinja. Dakle, bili smo daleko razvijeniji od njih. Ali, to je bilo nekad davno! Ili o izvozu ,,bebi bifa''. Sad već daleke 1990. godine iz SFRJ je bilo izvezeno najkvalitetnijeg crvenog junećeg mesa ,,bebi bifa'' u količini od 54.000 tona. Od toga je sa prostora tadašnje i današnje Srbije u svet otišlo za 30.000 tona. Posle toga izvoz je stalno opadao. Poslednjih godina on se kreće oko 300 do 400 tona godišnje ili čak 100 puta manje nego pre više od tri decenije! Inače, posle ukidanja sankcija dobili smo dozvolu za godišnji izvoz ,,bebi bifa'' u EU od 8.875 tona. Međutim, nikada se nismo približili toj cifri jer nemamo goveda. Tako se sad izvozi samo oko 400 tona godišnje ili 100 puta manje nego pre tri decenije. Tada je te poslove u zemlji obavljao pok. Milan Njegomir, direktor firme STOFO, odnosno tadašnjeg fonda za unapređenje izvoza. Razlozi manjeg izvoza su loše agroekonomske mere i neadekvatna agrarna politika, pa su prazni obori za svinje i staje za goveda!

I još nešto vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se decenijama kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Ponekad bude blizu šest milijardi dolara, ali je to retkost. Zbog malog obrta kapitala vrednost agrarne proizvodnje po hektaru samo 1.000 evra ili dolara. Srbija ima 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina, obradivo je 4,1 miliona hektara, dok se prema podacima RZS koristi oko 3.476.000 hektara. U poslednja dva mandata aktuelnog ministra na tim površinama ostvareni su sledeći rezultati: U 2016. godini rast je bio osam odsto, u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara, država je priznala pad od 10,7 odsto. Nije smela da prizna štetu od elementarnih nepogoda, jer nije imala dovoljno novca. Posle tog pada, u 2018. godini uz pomoć Boga ostvaren je rast proizvodnje od preko 18 odsto. Zatim u 2019. godini bio je opet pad od samo 0,1 odsto, a u godini Korone 2020. RZS je objavila rast od 4,6 odsto, pa zatim u 2021. godini smo imali pad proizvodnje od pet odsto. U toj godini je, prema podacima RZS, zabeležena vrednost proizvodnje od 5,6 milijardi dolara i rekordan izvoz od 4,9 milijardi dolara.

Sve te godine Strategija razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine predviđala je godišnji rast od 9,1 odsto ili u slabijim godinama 6,1 odsto? Očito da je to bila Strategija želja koju je kreiralo 200 naših eksperata i napisalo je na 145 strana. Validna je i danas do 2024. godine. I to je bila i ostala do danas Strategija prevara, kao bi se strancima pokazalo kako imamo visok rast agrarne proizvodnje od 9,1 odnosno u lošoj godini čak 6,1 odsto. Nezvanično autori su za pisanje takve strategije između sebe podelili oko 8,23 miliona evra, novca koji je pristigao iz EU. Evo i rezultata sprovođenja u praksi te strategije: U prvoj godini njenog sprovođenja u praksi, 2015. godine bio je pad agrarne proizvodnje od osam odsto, u 2016. imali smo rast od osam odsto, zatim 2017. godine kada je suša odnela trećinu vrednosti proizvodnje (šteta je bila oko 1,5 milijardi evra) država nije imala novca da nadoknadi elementarnu nepogodu, pa je priznala pad proizvodnje od 10,7 odsto. U 2018. godini bio je rast koliki pad prethodne godine, ali je proglašen rast već od 18 odsto. Zatim u 2019. godini jedino je agrar imao pad proizvodnje u Srbiji od 0,1 odsto, a u godini Korone verovatno je bio dogovor da se ulije optimizam, pa je proglašen rast proizvodnje od 4,6 odsto. I u 2021. godini RZS je objavila pad proizvodnje u agraru od pet odsto. Ogroman pad se očekuje i u 2022. godini, pa se u pojedinim delovima Srbije očekuje i proglašenje elementarne nepogode. To zavisi koliko država ima novca za takve namene.

Seljaci stvaraju stranku?

,,Sve ovo, uz niz problema, govori da nam je potrebna nova organizacija, odnosno ujedinjenje seljaka u Srbiji. Jer, ovako razjedinjeni, moći će da dobijaju pomoć od države samo za gašenje požara. Ako budu imali stranku, da uđu u Parlament Srbije da organizovano nastupaju, jedino tako će moći da ostvare namere, a to je da se problem rešavaju sistemski. Moraju biti jedinstveni, a to znači da nam je potreban novi koncept agrara, od njive do trpeze, sa prerađivačkom industrijiom koja će biti i u zadrugama, horizontalno i vertikalno organizoana. U njima će obrt kapitala biti najmanje 50 puta godišnje! Tako rade uspešne kompanije u Holandiji i Danskoj koje imaju prihod po hektaru od 24.000, odnosno 17.000 evra! Nama bilo bilo dobro i uspeh kada bi sa sadašnjih 1.000 evra po hektaru godišnje, stigli prvo do 5.000, a potom i do 10.000 evra'', navodi prof. dr Vitomir Vidović, vlasnik farme svinje kod Novog Sada, u Rumenci.

Potpredsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Radoslav Adamović kaže za javnost da su nezadovoljni razgovorom sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem o ispunjenju njihovih zahteva za veću podršku toj grani privrede. Adamović je posle sastanka sa resornim ministrom rekao da osim zahteva za ukidanje zabrane izvoza pšenice ništa drugo nije ispunjeno. Dodao je da je ministar rekao da se rešavanje njihovih zahteva za ukidanje akcize na gorivo za 100 litara dizela po hektaru i subvencije dela cene mineralnog đubriva mora odložiti do formiranja nove vlade. "Nismo zadovoljni ispunjenjem zahteva i nakon razmatranja na Upravnom odboru donećemo odluku o daljim koracima", rekao je Adamović, uz naglasak da je sve to ličilo na ,,mlaćenje prazne slame''.

Tu treba dodati još i činjenicu da se stočarstvo gasi u Srbiji, a da stočari nisu upoznati gde je potrošeno oko 28 milijardi dinara (što je 237,3 miliona evra), koji su njima upućeni od 2016. do 2018. godine za subvencije, kako bi se poboljšao položaj ove grane. Subvencije se navodno šalju, ali ne stižu do onih kojima su namenjene. Da su stigle do seljaka, kaže Zoran Milićević, predsednik udruženja SPAS iz Kraljeva, seljaci ne bi bili na ulicama da traže pravdu. Slika stočarstva bi bila drugačija sa tolikim novcem. Imali bi pune obore i staje.

Najbolji podatak o trošenju subvencija namenjenih agraru, nalazi se u zapisniku Državne revizorske institucije, gde između ostalog piše da neko subvencije dobije za 30 dana, neko za 500 dana, a neki nikada!? Državna revizorska institucija je kontrolisala trošenje subvencija i između ostalog u zapisniku između ostalog je konstatovala: ,,...da nema povećanja broja grla, proizvodnje mesa, kvaliteta i kvantiteta i povećanja izvoza u oblasti stočarstva...''. Pored toga, u nalazu DRI piše, Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu. Međutim, navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u tom periodu ostvario strateške ciljeve... Izveštaj o reviziji svrsishodnosti podsticaja poslovanja ,,EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU'' napisan je na 85 strana. Broj dokumenta je: 400 - 1115/2019-04/15, Beograd, 17. decembra 2019. godine.

Državna revizorska institucija je kontrolisala i ulaganje 26 milijardi dinara (što je 220,33 miliona evra) od 2018. do 2020. godine, kao ,,podsticaje merama ruralnog razvoja" i donela sličan zaključak. U njemu piše: ,, ...Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera...'' To piše u izveštaju DRI pod nazivom ,,PODSTICAJI MERAMA RURALNOG RAZVOJA'', napisanog na 125 strana. Broj dokumenta je: 400 - 738/2020-04/38, Beograd, 14. decembra 2020. godine. Kada je reč o ulaganju novca u ruralni razvoj Srbije, Državna revizorska institucija je izradila izveštaj o trošenju novca za ruralni razvoj. Radi se o Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanjau toj oblasti.

Dakle, samo u ova dva dokumenta radi se o nemogućnosti da se utvrdi gde je i kako potrošeno 54 milijarde dinara što je u stvarnosti 457,6 miliona evra? Ogroman novac, ako se zna da je Agrarni budžet u 2021. godini bio 400 milioan evra! Jer, taj novac nije doneo očekivane rezultate niti je u životu opravdano njegovo ulaganje. Da je došao do onih kojima je bio namenejne verovatno seljaci pravdu ne bi tražili na ulici! Rezultat je da su nam prazne staje i obori, a da ni sela i život u njima na osnovu trošenja tog novca nisu oživeli! Dakle, o kolikoj sumi se radi, najbolji dokaz je da je u 2021. godini agrarni budžet Srbije bio oko 400 miliona evra.

Da su ove pare došle do seljaka i sela, stanje u stočarstvu i selima bi bilo bolje, pa oni ne bi posećivali nadležne ministre zbog svog nezadovoljstva! Inače Agrarni budžet Srbije u 2022. godini iznosi oko 62 milijarde dinara. Kada se to pretvori u evre iznosi oko 525,5 miliona evra. Njegovo trošenje je u toku, a rezultati će se videti ili u boljem životu na selu, punijim oborima i stajama, većem broju stanovnika, u selima koja se prazne i nestaju ali tek nakon nekoliko godina, ukoliko bude opet obavljena kontrola od strane DRI. Da napomenemo samo da je kompletno ovo ulaganje, ali i kontrola je obavljena, Ministarstva za poljoprivredu Vlade Srbije.

I tako, domaći paori, odnosno oni koji se bave poljoprivredom, a u zemlji je 565.000 takvih domaćinstava, nikako da dočekaju bolji život u selu. Mogu da ga vide samo kada se reprizira istoimena emisija na RTS. Ili uoči izbora, kada im svaka vlast obećava kule i gradove. Što je i napisao Ivo Andrić: ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju''.

Poljoprivreda decenijama stagnira

Poljoprivreda Srbije već decenijama stagnira. Jer, vrednost godišnje proizvodnje u godinama koje su bez suša kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Od 4,1 miliona hektara oraničnih površina koristi se samo 3.476.000 hektara. Te njive se obrađuju sa 450.000 traktora i 25.000 kombajna. Većina tih mašina je starija od svojih vlasnika. U zemlji imamo 565.000 gazdinstava, a od toga njih 216.723 imaju parcele manje od dva hektara. Sve te njive rasparčane su u 19 miliona parcela. Na njima se obezbedila prehrambena sigurnost Srbije i u prošloj, 2021. godini kada je pad proizvodnje bio pet odsto. Ovi protesti su posledica pljačkaške privatizacije, koja je obavljena uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine.

Tome je doprinela i štetna Strategija razvoja poljoprivrede, doneta krajem jula 2014. godine i važiće sve do 2024. Nju je napisalo 200 naših eksperata na 145 strana. O štetnosti te strategije i nemogućnosti njene primene u Srbiji ukazivao je tada prof. dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede. Na to njegovo upozorenje niko se nije osvrtao. Kreatori i vlasti su čak govorili kako je to idealno jer predviđa rast agrarne proizvodnje od 9,1 odsto ili najmanje 6,1 odsto godišnje! To je služilo samo za pokazivanje kako imamo vrhunsku proizvodnju, isplativu seljacima. Ne sme se gubiti iz vida da su seljaci uvek pomagali državi kada joj je bilo teško. I kada je bila u krizama još većim i težim nego što je sad. Vlast je imala šansu da im sve to vrati svojim odlukama ove godine, ali, zbog što duže vlasti, čuvali su svoje pozicije pa su se ogrešili o seljake.

Kada je došla kriza, posle početka rata Rusije i Ukrajine, imali smo dovoljno, čak i viškove pšenice i ulja, kukuruza... Mogli su značajni viškovi da se izvezu, jer je pšenica bila dostigla najvišu cenu u istoriji. Taj rat nije krivac ni uzročnik nevolja seljaka u Srbiji. Nevolje se sakupljaju godinama. Jer, već nekoliko decenija stočarstvo beleži godišnji pad proizvodnje od dva do tri odsto. Ali, vlada nije mogla ili nije htela da zna šta sve ima na zalihama, pa je stigla zabrana izvoza. Tek kada su seljaci izašli na ulice, a to je početak dizanja kuke i motike, da traže pravdu, naš 13 ministar agrara od 2000. godine, popuštanjem, zahtevima seljaka, priznao je te greške! I ne samo on, već i vlada, koja kroz svoje zakasnele kompromise, sa svojim zakasnelim odlukama, pokušava da ,,ugasi požar". I to radi sa uredbama koje nikada od kada postoje nisu donele dobro dugoročno rešenje.

Sad se ide u krajnost ne gledajući da i u mirnodopsko vreme u robnim rezervama mora da bude 10 odsto od ukupnih potreba životnih namirnica. Daje im se slobodni izbor! Ni to nije dobro,pa vlast ide u nove greške. Može slobodan izvoz, ali samo posle podmirenja sopstvenih potreba, pa se mogu prodavati tržišni viškovi. Jer, nekad davno, vlada koja je bila pre ove sa ,,vrhunskim rezultatima" bila je donela i zakona po kome i u mirnodopsko vreme tadašnja Jugoslavija i Srbija u okviru nje moraju da imaju, u robnim rezervama 10 odsto svih osnovnih prehrambenih potrepština. Oni to ni sad ne pominju kada sve odobravaju i pokušavaju novu prevaru seljaka! Vlada sve to opet čini kako bi spasila svoju vlast, seljake, selo i državu! Kreatori vlasti decenijama nisu hteli da slušaju njihove vapaje i molbu za pomoć. Sad hoće posrednim putem da ,,ugase požar". Ali, tako se rešava samo jedna problem. Svi mogu samo novim konceptom poljoprivrede, i to dugoročnim sistematskim rešenjem.Verujući u onu staru da seljak nikad neće ostaviti njivu nezasejanu, pa neće ni sad kad treba da počne jesenja setva na blizu milion hektara. Sad, možda i hoće, ali, posejaće znatno manje, samo za sebe. Mora se vratiti poverenje da bi se spasavala i država koja ih vara. A, povratak poverenja najteže će ići na ovaj način. Rešavanjem problema na ulici. Slušali smo da se oni ne mogu rešavati na ulici i da se to neće dogoditi u Srbiji...

Izvoz sirovina

Od izvoza sirovina za proizvodnju hrane u 2021. godini u Srbiju je stiglo 4,9 milijardi dolara! Od kukuruza 557 miliona dolara, pšenice 255, malina, 426 miliona, hrane za pse i mačke 147, ulja od suncokreta 86, zamrznuto voće je izvezeno za 94, sirovo ulje za 98, jabuke su donele 127 miliona dolara, šećer je prodat za 101 miliona dolara, šećerna voda za 102, sladoled je iz sveta doneo 80, duvan 196, cigarete su izvezene za 229 miliona dolara. Tu treba napomenuti da je u prošloj godini pšenica bila zauzela rekordne površine od 630.000 hektara i dobijen je rod od samo 3.184.000 miliona tona. Zadovoljni smo kvalitetom, ali ne i prinosom. Razlog se nalazi u tome što je skupo kvalitetno seme, pa je 60 odsto zasejanih površina, zauzelo nekvalitetno seme ,,tavanka" (sa tavana i skladišta proizvođača). U ovoj godini kada je suša obrala rod od blizu dve milijarde dolara, svega će biti manje. Ali, opet dovoljno za prehrambenu sigurnost zemlje. Sad je potez na državi da li će priznati elementarnu nepogodu i sve to nadoknaditi ili samo saopštiti procenat o padu proizvodnje?!

U toj 2021. godini rekordnog izvoza s kojim se vlasti hvale na uvoznoj strani među agrarnim proizvodima dominiraju: ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 155 miliona dolara, prerađeni duvan u vrednosti od 82 miliona dolara, duvan ižiljeni za koji smo platili 77 miliona dolara, banane sveže za koje smo platili 69 miliona dolara, ostali pekarski proizvodi u vrednosti od 63 miliona dolara, za sirovu kafu je potrošeno 63 miliona dolara zamrznuto svinjsko meso je plaćeno 64 miliona dolara, a uvezena je i hrana za pse i mačke u vrednosti od 64 miliona dolara.

štetama vlasti koja se nanosi seljacima najbolje pokazuje sledeće analiza bivšeg saveznog ministra poljoprivrede Jugoslavije dr Koviljka Lovre, izneta pre nekoliko godina na skupu poljoprivrednika, u kojoj se kaže: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

,,Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI, poslednjih godina, u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto. Tek kada su seljaci izašli na ulice da traže pravdu pred početak jesenje setve, vlada je počela da priznaje greške i svoje neznanje! I da popušta. Tako je Pravda ipak pronađena na ulici. Jer, niko nije slušao upozorenja i vapaje seljaka. Dakle, znalo se za njihove probleme.

Ovome treba dodati i nalaz državnog revizora u kome na 85 strana piše da nema rezultata, ali ni traga utrošenog novca od 28 milijardi dinara subvencija datih za stočarstvo poljoprivrede od 2016. do 2018. godine. Posle toga državni revizor je kontrolisao gde je utrošen novac namenjen za ruralni razvoj od 2018. do 2020. godine. I posle ove kontrole rezultat je isti, nema rezultata, ali ni novca. Samo u ova dva slučaja potrošeno je 54 milijarde dinara, a to je oko 457 miliona evra. Utrošen novac, a staje i obori prazni, nema stoke, nema ni mesa pa se mora uvoziti. Istovremeno sela se prazne i nestaju. Svi ovi sumnjivi poslovi i utrošeni novac obavljeni su preko Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije.

Svet napredovao, mi zaostajali

I dok su naše vlasti tako radile, svet u poljoprivredi napredovao naša zemlja nazaduje u agraru već decenijama. Jer,vrednost po hektaru agrarne proizvodnje samo je 1.000 evra. Istovremeno u Holandiji, koja ima površine kao i Vojvodina samo 1,7 miliona hektara otetih od mora, vrednost proizvodnje po hektaru je čak 24.000 dolara, Danskoj 17.000 dolara.

Posle donošenja odluke Vlade da se dozvoli slobodan izvoz sirovog i rafinisanog ulja, složila se i Privredna komora Srbije uz datu podršku, zakasnelu odluku vlasti. U njenom saopštenju stoji: prema procenama prinosa žetve suncorketa, koja je u toku, sa zasejanih površina od 250.000 hektara, očekuje se rod od oko 750.000 tona (?) suncokreta. Uzimajući u obzir i postojeće zalihe sirovog suncokretovog ulja, Grupacija proizvođača biljnih ulja u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, pokrenula je inicijativu da se dozvoli nesmetan izvoz i sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja.

Međutim, zaboravili su da je rod suncokreta od tri tone po hektaru procenjivan kada je on posejan, a da ćemo sad biti zadovoljni ako to bude i po dve tone. A, to je tek oko 500.000 tona. Jer, je suša obrala oko trećinu roda suncokreta. I to će obezbediti naše potrebe do 85.000 tona ulja i značajan izvoz, od najmanje 100.000 tona. Ali, to je sve zasluga seljaka i Boga koji još nije sve obrao. U ovakvom ohrabrenju još se navodi da će sa odobrenjem zadržati dosadašnja tržišta i dobiti šansu za osvajanje novih, da će se osloboditi zaliha za novi rod suncokreta. Seljaci su dobili i ohrabrenje da je svetsko tržište sirovog i rafinisanog ulja suncokreta, usled ukrajinske krize, potpuno destabilizovano rastom tražnje i cenama, pa je i to njihova šansa. Prema podacima PKS cena ulja je bila porasla sa 1.200 evra po toni na 2.000 evra po toni. Nakon skoro šest meseci, piše u ohrabrenju - saopštenju PKS, trenutna cena sirovog ulja je snižena i kreće se od 1.200 do 1.300 evra po toni. Takođe, varirala je i cena rafinisanog ulja na svetskom tržištu i iznosila je i do 3,5 evra po litru. Trenutno na navedenom tržištu cena je snižena i iznosi oko 2,2 evra po litru.

Cena jestivog ulja na domaćem tržištu, Uredbom Vlade RS je fiksna još od 15. novembra 2021. godine i novom izmenom Uredbe ta cena je ograničena do 31. avgusta. I samo ovo ohrabrenje sa Uredbama, koje su od postojanja služile samo za ,,gašenje požara", neće rešiti problem jer, uredbe nijednoj vlasti do sada za poslednjih pola veka nisu donele ništa dugoročno dobro. Već su služile samo trenutno za ,,gašenje požara". To se može reći i za ove.

Strategija agrara doneta jula 2014. godine u kojoj se predviđao godišnji rat od 9,1 ili najmanej 6,1 odsto bila je prevara seljaka. Na to je ukazao i nekadašnji savezni ministar poljoprivrede prof. dr Koviljko Lovre, koji je između ostalog rekao: Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare.

Nažalost to što je on upozoravao niko nije čuo niti je to želeo da čuje, ali se sve ostvarilo negativno, kako je Lovre i predvideo!

Ispunjavanje zahteva seljaka, sad na ulicama, što nije dobro, predstavlja spasavanje vlasti, sela, seljaka i - države! Jer, niko od vlasti nije hteo da ih čuje. Kada više nismo imali kud, morali smo pravdu da potražimo na ulici, kaže predsednik Udruženja seljaka u Kraljevu pod nazivom SPAS Zoran Milićević. U vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su bile namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno je čak četiri milijarde evra za političke partije! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima! Potreban novi koncept agrara koji može rešiti probleme. Jer, uredbama se samo ,,gase požari''!

I to sve dok ne dobijemo novi koncept agrarne politike po kojoj će prerađivačka industrija biti u rukama seljaka pa da oni imaju odlučujuću ulogu u svemu, a ne oni koji samo skidaju kajmak. Jer, prerađivačka industrija je otuđena od proizvođača, u vremenu pljačkaške privatizacije, koja je u zemlji obavljena uz pomoć države koja je obavljena od demokratskih promena od 2000. godine. Nju treba vratiti onima koji su je stvarali, pa im je neopravdano oduzeta. To mora država da uradi, ako ne želi svake godine da seljaci izlaze na puteve i da traže pravdu. Država po običaju reaguje tek kada se blokiraju ulice i čeka seljake u svojim kabinetima. A, trebala bi da ode u sela kod proizvođača pa da tamo, zajednički sa proizvođačima da nađe rešenje.

Vlast se opet ogrešila o seljake

Poljoprivreda Srbije već decenijama stagnira. Jer, vrednost godišnje proizvodnje u godinama koje su bez suša kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Od 4,1 miliona hektara oraničnih površina koristi se samo 3.476.000 hektara. Te njive se obrađuju sa 450.000 traktora i 25.000 kombajna. Većina tih mašina je starija od svojih vlasnika. U zemlji imamo 565.000 gazdinstava, a od toga njih 216.723 imaju parcele manje od dva hektara. Sve te njive rasparčane su u 19 miliona prcela. Na njima se obezbedila prehrambena sigurnost i u prošloj, 2021. godini kada je pad proizvodnje bio pet odsto. Ovi protesti su posledica pljačkaške privatizacije, koja je obavljena uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine. Tome je doprinela i štetna Strategija razvoja poljoprivrede, doneta krajem jula 2014. godine i važiće sve do 2024. godine. Nju je napisalo 200 naših eksperata na 145 strana. Prema nezvaničnim informacijama autori su su za taj rad podelili oko 8,2 miliona evra dobijenih za te namene na donaciju iz Francuske. Pare ne bi bile sporne da je Strategija valjana i upotrebljiva. Ali, rezutlati se vide - loši na čega je upozoravao i bivši savezni ministar poljoprivrede. O štetnosti te strategije i nemogućnosti njene primene u Srbiji ukazivao je tada prof. dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede. Na to njegovo upozorenje niko se nije osvrtao. Kreatori i vlasti su čak govorili kako je to idealno jer predviđa rast agrarne proizvodnje od 9,1 odsto ili najmanje 6,1 odsto godišnje! To je služilo samo za pokazivanje kako imamo vrhunsku proizvodnju, isplativu seljacima. Ne sme se gubiti iz vida da su seljaci uvek pomagali državi kada joj je bilo teško. I kada je bila u krizama još većim i težim nego što je sad. Vlast je imala šansu da im sve to vrati sa svojim odlukama ove godine, čime bi bilo vraćeno i poverenje kod proizvođača hrane, odnosno onih koji hrane ovu zemlju, ali i zbog što dužeg vladanja ove oligarhije, sačuvali bi svoje pozicije. Ali, opet su se ogrešili o seljake.

Kada je došla kriza imali smo dovoljno, čak i viškove pšenice i ulja, kukuruza... Mogli su značajni viškovi da se izvezu, jer je pšenica bila dostigla najvišu cenu u istoriji. Ali, vlada nije ili nije htela da zna šta sve ima na zalihama, pa stigla zabrana izvoza. Tek kada su seljaci izašli na ulice, a to je početak dizanja kuke i motike, da traže pravdu, naš 13 ministar agrara od 2000. godine, popuštanjem, zahtevima seljaka, priznao je te greške! I ne samo on, već i vlada, koja kroz svoje zakasnele kompromise, sa svojim zakasnelim odlukama, pokušava da ,,ugasi požar". Sad se ide u krajnost ne gledajući da i u mirnodopsko vreme u robnim rezervama mora da bude 10 odsto od ukupnih potreba životnih namirnica. Daje im se slobodni izvoz! Ni to nije dobro, pa vlast ide u nove greške. Može slobodan izvoz,ali samo posle tačnog podmirenja sopstvenih potreba, pa se mogu prodavati tržišni viškovi. Jer, nekad davno, vlada koja je bila pre ove sa ,,vrhunskim rezultatima" bila je donela i zakon po kome i u mirnodopsko vreme tadašnja Jugoslavija i Srbija u okviru nje morali su da imaju, u robnim rezervama 10 odsto, određenih osnovnih prehrambenih potrepština. Oni to ni sad ne pominju kada sve odobravaju i pokušavaju novu prevaru seljaka! Vlada sve to opet čini kako bi spasila svoju vlast, seljake, selo i državu! Kreatori vlasti decenijama nisu hteli da slušaju njihove vapaje i molbu za pomoć. Sad hoće posrednim putem da ,,ugase požar". Verujući u onu staru da seljak nikad neće ostaviti njivu nezasejanu, pa neće ni sad kad treba da počne jesenja setva na blizu milion hektara. Sad, možda i hoće, ali, posejaće znatno manje, samo za sebe. Mora se vratiti poverenje da bi se spasavala i država koja ih vara. A, povratak poverenja najteže će ići na ovaj način. Sa rešavanjem problema na ulici. Slušali smo da se oni ne mogu rešavati na taj način, uz ubeđivanje, da se to neće dogoditi u Srbiji... Ipak se događa!

Setio sam se kada je pokojni direktor novosadske banke prof. dr Vojin Bjelica govorio: Poslednje što čovek ispušta u životu je vlast. Posle toga ostaje mu samo da ispusti dušu!

Završen protest nezadovoljnih seljaka

Dogovor deblokirao saobraćajnice

Zoran Milićević, predsednik Udruženja seljaka SPAS iz Kraljeva kaže da je ovde bilo reč o suncokretu i gorivu. A, u svakoj delatnosti naše poljoprivrede, postoji problem. Problemi se rešavaju uredbama, to nije dobro. Takvo rešavanje problema nikad nikom nije donelo dugoročno rešenje. Sve treba sistemski rešiti, a ne na ulici. Sad će se javiti stočari, pa proizvođači kukuruza.

Nama je potreban novi koncept agrarne politike, po kome će se prerađivačka industrija vratiti primarnim proizvođačima. To znači da se novac mora obrtati godišnje bar 50 puta. I tu je ključ uspeha. Jer, naša vrednost proizvodnje po hektaru je 1.000 evra, a u EU nije manja od 10.000 evra.

Vlada Srbije postigla je dogovor najpre sa udruženjem Stig iz Požarevca i grupom građana Južni Banat, a potom, i sa Inicijativom za opstanak poljoprivrede čiji su predstavnici osam dana blokirali saobraćajnice. Posle toga potpisan je sporazum. Najpre su pristanak na Vladine uslove dala udruženja Stig iz Požarevca i grupa građana Južni Banat, a kasnije tokom dana i paori koji su blokirali novosadske ulice, i oni koji su iz Rače traktorima krenuli put Beograda i u Velikoj Plani sačekali pisanu ponudu Vlade.

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Radoslav Adamović je rekao da je nezadovoljan. Jer, umesto da su na njivama i da rade, oni su morali da dokazuju državi ko je u pravu. Dobro je, na kraju su ipak pobedili. Među stavkama koje bi trebalo da budu usaglašene su i one o moratorijumu na otplati kredita i amnestija za paore koji su kažnjeni zbog blokade traktorima.

"Menjali su stalno ponudu, što je neverovatno. Ljudi su počeli da nam se razilaze, uspeli su da nam razbiju redove na drugim mestima postavljanjem svojih ljudi i širenjem dezinformacija. Probali smo da uradimo koliko možemo. Osećam se kao general posle izgubljene bitke", rekao je Adamović.

Nebojša Milosavljević iz Inicijative za opstanak poljoprivrede iz Rače potvrdio je "Sporazum je postignut, papir smo dobili. Nakon osam dana blokada napokon se vraćamo kući", rekao je Milosavljević.

Prema dogovoru Vlade i poljoprivrednika Stiga i Južnog Banata, konačna cena suncokreta ka poljoprivrednim proizvođačima iznosi 73 dinara po kilogramu, a isplata je dogovorena do 15. oktobra tekuće godine. Istim dogovorom, ograničena je marža posrednika na maksimum 2,6 dinara, dok trošak transporta robe od otkupnog mesta do uljare, snose same uljare.

U toku pregovaranja u Vladi, umesto da se to radi u selima kod seljaka, Ana Brnabić je govorila: Ako svima sve što traže, tu više nema ni budžeta, ni Srbije.

Znači li to da je Srbija sad bez budžeta pored tolikog bogatstva?

Što se tiče goriva, podsticaj u narednom periodu iznosiće 20 dinara po litri, za 50 litara po hektaru, dok će se premija za mleko za jedan kvartal u 2022. godini povećati na 15 dinara. Međutim Srbija i dalje jedina u regionu nema trajno rešen problem goriva!

Jer, ovde je bila samo reč o suncokretu koji se nalazi na 250.000 hektara, a fabrika pod otvorenim nebom u Srbiji je veličine 4,1 miliona hektara, a hrana se proizvodi na 3.476.000 hektara. Može se očekivati da će i drugi izlaziti na ulice da potraže rešenje problema. Jer, ponajviše ih je u stočarstvu koje u BDP agrara učestvuje samo sa 29 odsto. U svetu sve što je ispod 60 odsto je sirotinja!

Dodatno, Vlada se obavezala da u narednom periodu, u vezi sa kreiranjem mera u sektoru stočarstva, razgovara sa stočarima. Istim dokumentom, poljoprivrednicima je obezbeđen moratorijum na kredite u periodu od 12 meseci.

Iz Vlade Srbije je rečeno da su zadovoljni uspešnim završetkom pregovora, kao i da su očekivali ovakav scenario s obzirom na to da je tokom sastanka postignut visok stepen saglasja.

Dodaju da im je drago da su udruženja Stig i Južni Banat pokazali visok stepen tolerancije, razumevanja i solidarnosti, imajući u vidu tešku nedelju koja je pred Srbijom i da su razumeli koliko je za Srbiju važno očuvanje unutrašnjeg mira i stabilnosti.

Obe strane su naglasile da će ubuduće zajedno raditi na svim daljim koracima ka poboljšanju uslova rada poljoprivrednika u Srbiji i sigurni su da će uz stalnu komunikaciju i redovne sastanke situacije poput ove biti predupređene.

Inicijativa: Ponuda bi mogla biti prihvatljiva

Poljoprivrednici koji već osam dana protestuju ispred Pokrajinske vlade i blokiraju deo saobraćajnica u centru Novog Sada nadomak su dogovora sa predstavnicima Vlade. Nakon novog sastanka sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, koji je u popodnevnim satima održan u zgradi Banovine, poljoprivrednici navode da su dobili novu ponudu koja bi mogla biti prihvatljiva.

Vlada je prihvatila njihov zahtev da otkupna cena suncokreta bude 73 dinara za kilogram, dok su ostale stavke nešto drugačije formulisane, rekao je predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Radoslav Adamović. Predlog će sada izneti pred kolege koje dežuraju na punktovima i ukoliko za njih bude prihvatljiv, to će značiti konačan dogovor i kraj blokada.