Život je postao sramota najsiromašnijih sredina (a koja to nije u Srbiji), gde aktuelni vlasnici države uz „pomoć" lokalnih korisnih idiota, obesmišljavaju svaku nadu da bi se ovaj narod mogao spasiti bede i (samo)ponižavanja. Višedecenijski kontinuitet „razvijanja" nerazvijenosti, odnosno klasično rasturanje Žitišta, trenutno najsiromašnije opštine Vojvodine, kulminira poslednjih meseci pljačkaškim pohodom na bušnu opštinsku kasu.
Zoltan Horvat
Ovdašnja nazadnjačka funkcionerska klika SNS-SPS, „poludela" od otimačine para iz očiju naroda, gde socijalisti veoma lako kontrolišu koalicionu sabraćuiz haotične lokalne stranke premijera, iskoristila je za „savršenu" pljačkudevetu po redu manifestaciju Pile (čiken) Fest - u srcu Banata. Koliko je drsko „maznuto" miliona i miliona dinara, to znaju samo Mitar Vučurević - Mićura, predsednik opštine u koži predsednika opštinskog SNS-a i predsednika organizacionog odbora manifestacije, supruga Snežana mu lokalna potpredsednica stranke, plus odbornik, uz još nekoliko pluseva, Zoran Kasalović, predsednik skupštine, u fazi gomilanja pluseva...
Umesto polaganja računa od strane „mozgova" ofirane pljačke, smenjen je Petar Zrilić, častan čovek zalutao u politiku obesnih, sada već bivši predsednik upravnog odbora opštinske Turističke organizacije. „Kriv" je što je prijavio krađu i falsifikovane dokumente kojima se nesmetano opljačkala i ova manifestacija.
Iako je predsednik opštine pre tri meseca javno obećao da će troškovnik manifestacije Pile fest biti predočen javnosti, do dana današnjeg se ne zna gde su ulupane pare i u čijim privatnim džepovima su završili. Ovdašnjoj poniženoj javnosti nije saopšteno da je Turistička organizacija ispred opštine sve ugovore sa izvođačima, zakupcima štandova i preostalim „neophodnim" izvođačima papreno skupih radova, obavila sa fantomskom agencijom iz sela Vrmbdže (!) kod Soko Banje. Ova fantom agencija osnovana je mesec dana pre početka manifestacije, sve pare „uredno" su legle na njihov račun, da bi samo nekoliko dana nakon okončanja Pile Festa, agencija jednostavno ugašena?!?
Maja Glušac, takođe friško smenjena direktorka Turističke manifestacije, uredno je poslala uplatnice na kojima su upisani iznosi plaćeni za estradne i sve druge „proizvođače" elitnog turizma u Žitištu. Nešto je i uplaćivala, kome i koliko, zakon kaže nelegalno, ne zna se, jer je ovo zabranjena tema u Žitištu. Na bini etrdana zvezda Aco Pejović, a osim njega, svirao je i pevao Lexington Band. Zabava sve u šesnaest, al' bez završnog i čistog računa.
Zakupci štandova su na osnovu običnih uplatnica platili najmanje po 50 hiljada dinara, gde se nakon ekspresnog gašenja agencije iz Vrmbdže, ne zna ko je, kome i koliko platio.
Meštani opštine Žitište, taoci obesne nazadnjačke lokalne vlasti, nemaju pojma da su, umesto jedne, uvaljene najmanje dve priznanice na po 390 hiljada dinara za postavljanje zaštitne ograde, koju niko živ nije video tokom trajanja Pile Festa. Štandovi ovdašnjih guzonja iz redova nakaradne vlasti, nikli su ko' pečurke posle letnje kiše, i ne zna se da li je i ova „zabava" plaćena.
Ugostitelji su svoje štandove postavili i na obali Begeja, gde se takođe ne zna da li su i kome platili naknadu. Bilo je i najmanje 50 izlagača bižuterije, gde se takođe ne zna način na koji su platili svoje obaveze. Za postavljanje glavne bine prvi ponuđač je tražio 200 hiljada, ali je, isključivo zbog „rigorozne" štednje, izabran drugi ponuđač za 400 hiljadarki!
Posebno je bila „impresivna" VIP loža, iz koje su lokalni vrhovnici posmatrali večernji program do jutarnjih sati. Specijalna loža bila je ukrašena cvetnim aranžmanima, baldehinima i drugim „neophodnim" raskošnim rekvizitima lokalne elite.
Za odbranu lože od građana pobrinulo se i specijalno angažovano obezbeđenje, pored kojeg ni tica nije mogla prići ovdašnjim „afirmisanim" vlasnicima vlasti. Bilo je i gostiju, VIP guzonja srednjeg Banata, kojima su ponuđeni najskromniji specijaliteti najsiromašnije opštine Vojvodine: viski, kavijar, jagnjetina, i tako dalje...
U akciji osmišljavanja Pile Festa istakla se i deca, ispostavlja se odrasli ljudi, sinovi glavnokomandujućih žitištanskih bosova. Njih je bivša direktorica Turističke organizacije rado primala u svoje odaje, dočekujući ih razdragano raširenih ruku uz poljupce i pozdrav: gde ste, najlepša deco Žitišta. Mašala, zna se ko nasleđuje opštinske porodične fotelje.
Nakon okončanja manifestacije pretvorene u VIP iživljavanje uz punjenje privatnih džepova parama iz opštinske kase, Petar Zrilić je kao predsednik UO Turističke organizacije upozorio direktorku da je otkrio falsifikovana dokumenta (najmanje 5) bez njegovog potpisa, i da je, po službenoj dužnosti, prijavio slučaj nadležnim organima.
Odgovor predsednika opštine i njegove klike bio je očekivan: falsifikovana dokumenta su, brže-bolje usvojena na skupštinskom zasedanju. Pritisnut gnevom dela ovdašnje javnosti zbog prepoznavanja muljačine sa javnim parama, gosn' Mićura je najavio internu reviziju i češljanje spornih dokumenata na kojima je falsifikovan Zrilićev potpis od strane jednog SNS odbornika.
Kako je najavio sinoć, tako je jutros i zaboravio, a kao znak odmazde prema poštenom čoveku koji se, drznik, usudio da sumnja u pošten lopovluk čelnika opštine, zabranjen je dolazak članova upravnog odbora Turističke organizacije na redovne sastanke. Vrhunac zajebancije sa Zrilićem usledio je na poslednjem skupštinskom zasedanju, gde je supruga predsednika, dežurna obrazlagačica hajki na nepodobne, saopštila da je Petar nedozreo i da bi možda trebao da „oladi", jer remeti redovno funkcionisanje vlasti u Žitištu.
Ruke nečasne, u znak podrške omiljenoj im Sneški, digli su odbornici iz sklepanog SNS-a, a Snežana samoj sebi iz najdubljeg samopoštovanja. Boban Kordić, Cici Rajlić, prebeg Predrag Arsić, ripanjem ruku u vis pripomogli su iz SPS-a Zoran Kasalović, Duško Kuzman, Predrag Amižić, Mićo Pribišić i Brka Novaković, iz DSS-a vitlanjem ruku su se istakli Vlado Kovačević i Duško Ćurguz, SPO se razmahao rukama Predraga Milića i Borisa Ćurguza, Saša Ming i Zoran Vukelić „osvetlali su obraz" URS-u, a sprdačina od skupštine ne bi bila kompletna bez nezavisno-uvlakačko-zavisnih prebega poput Milana Pašića, junačkog razbijača reporterske kamere, (iz milošte nazvanog Mistera 20 posto) i Filipa Jonela - Nješketa.
Ovo i ovakvo društvo, na svu sramotu najbede od opštine Vojvodine, aminuje danas ofirani kriminal u Žitištu. Usput, vlasnici su i svih opštinskih komisija koje postoje samo na papiru, počev od skupštinskih poslova do rada MZ. Apanaže za fiktivno učešće u komisijama su od 10 do 60 hiljada dinara mesečno, što je alarm za grabež i prodaju ljudi koje vrh vladajuće koalicije savršeno kontroliše.
Da mažnjavanje opštinskih para ima trajni karakter, pokazuje i ubiranje sredstava od zakupa državnog zemljišta u opštinskom ataru. Od ukupno 300 hektara, 125 ima urednu dokumentaciju, ali je sporno preostalih 175 hektara, gde ne postoji pisani trag da ih neko zvanično obrađuje.Iz aviona se vidi da neko obrađuje i te hektare, čime su za najmanje 150 hiljada evra (po 250 evra za svaki hektar) oštećeni država i opštinska kasa. Na pitanje, ko je maznuo lovu od (ne)vidljivog zakupa, vlasnici opštinske vlasti horski ponavljaju blentavoj javnosti, posebno nepodobnim novinarima: nemamo pojma, a i, šta Vas samo briga!?!
Ovolike količine požrtvovanog aktivnog pelješenja najsiromašnije pokrajinske opštine, ne stide se funkcioneri na privremenom radu. Naime, ogromna većina čelnika opštine na posao dolazi iz Zrenjanina i Novog Sada uz posebnu naknadu, što je pouzdan znak da između sebe podele godišnje opštinske nagrade za trud, zalaganje i daanonoćno bdenje ispred opštinske kase. Jes da međusobno očima ne mogu da se vide, al, žena predsednika skupštine treba da dobije posao baš na teret budžeta, žene još nekolicine preko nepotrebnih moraju biti „pravilno raspoređene"...
Istovremeno, sastanci opštinskog veća održavaju se u najvećoj tajnosti, a tretman novinara zavisi od toga koliko je spreman, za mrvicu ičega, da bude sluga, lažov i ćutolog svega onoga što i mali Perica vidi.
Odvažni domaći novinar Bojan Marčeta iz žitištanskog Info Centra je u pokušaju da ostvari pravo na legalno i legitimno prisustvo sedme sile sednicama opštinskog veća, pozvao u pomoć i policiju, jer ga je predsedavajaći, bez ikakvog razloga, najurivao.
Na kraju, poruka obesnim gazdama Žitišta jednog ogorčenog radnika Agroživa izbačenog na ulicu, bila je očigledna: mi, građani, obični ljudi, krivi smo za sve što nam se dešava, ne treba nam očni lekar, jer savršeno vidimo ko nas žedne preko vode vodi...Da se dovatimo dobrih motki, možda još nije kasno da se (is)pegla...