Tragom vesti

Kako je opasan prestupnik postao ve}inski vlasnik kompanije SBB (2)

Maher za pranje i isparavanje para

Većinski vlasnik kompanije SBB Dragan Šolak, državljanin je Slovenije i Srbije, opasan je prestupnik koji posao razvija ne plaćajući porez, ucenjujući i varajući poštene biznismene, davanjem novca pod kamatu... Slovenački dnevnik Delo i istražni organi ove zemlje su na tragu svim Šolakovim prevarama, ali on u Srbiji i dalje otima, izbegava porez, a sve štiteći se članstvom u masonskoj organizaciji i pozivajući se da iza njegovog lopovluka stoji ambasada SAD-a u Beogradu i bivši šef CIA Dejvid Petreus. U prošlom broju Magazina Tabloid opisali smo na koji način je, prevarom, pretnjama i ucenama g. Šolak stekao bogatstvo. SBB po najsvežijim dostupnim podacima ima u Srbiji 700.000 korisnika i više od 60 odsto tržišta. Ovo preduzeće je deo finansijske hobotnice koja ima sedište u Amsterdamu u Holandiji i pripada međunarodnoj investicionoj grupi KKR iz Londona. Umesto da investira u poboljšanje infrastrukture i poslovanja SBB novac prebacuje u inostranstvo, pere pare i izbegava i plaćanje poreza u Srbiji

Milica Grabež

U okviru istraživačkog novinarskog projekta „Ko je vlasnik interneta?" ljubljanskog dnevnika Delo, detaljno je proučena vlasnička struktura pojedinih kompanija koje pružaju internet usluge, poput slovenačkog Telemaha.

Njegovo vlasništvo je gledajući na druge aktere na istom tržištu nedvosmisleno najmanje pregledno. Petinu u svom vlasništvu ima predsednik uprave Telemachove „mame" "United Group" i prokurista "Telemacha" Dragan Šolak, ali to je do sada bilo sakriveno od očiju javnosti.

Ništa od toga ne bi bilo poznato da se u proleće 2014 nije desila verovatno jedna od najvećih kupovina na području telekomunikacija u Istočnoj Evropi. Tada je grupu u kojoj su paradni konji bili slovenački "Telemach" i srpski "Serbia Broadband" preuzela investiciona grupa KKR, koja inače upravlja milijardama evra po celom svetu

"Serbia Broadband" d.o.o. (SBB) osnovan je 2000. godine u Kragujevcu. Investicioni fond „Mid Europa Partners" iz Londona kupuje 2.007. istovremeno SBB i slovenački „Telemach" koji je nešto ranije preuzeo „Telemach Bosne i Hercegovine". Posle toga, da bi na jednom mestu okupio svoje investicije u bivšoj Jugoslaviji, fond zajedno sa „Evropskom bankom za obnovu i razvoj" (EBRD), takođe sa sedištem u Londonu, osniva „United Group" u koju ulaze sva tri pomenuta kablovska operatera sa Balkana.

Zvanični vlasnik SBB-a ispred „Mid Europa Partners" bilo je preduzeće „Adria Cable BV" iz Amsterdama u Holandiji.

U oktobru 2013. „Mid Europa Partners" prodaje svoj udeo u „United Group" za 1,3 milijarde dolara američkom investicionom fondu „ Kohlberg Kravis Roberts & Co" (KKR), koji time preuzima i kontrolu nad SBB-om. Pošto je prodaja izvršena u inostranstvu i to privrednog društva registrovanog u inostranstvu, za ovu transakciju u Srbiji nije plaćen ni dinar poreza. Ovo su podaci koji mogu da se nađu u Agenciji za privredne registre, gde se ne navodi ko stoji iza kapitala koji su "Mid Europa" i KKR investirali u kupovinu.

Istovremeno sa preuzimanjem od strane KKR-a promenio se i formalni neposredni vlasnik SBB-a ispred „United Group" i to je sada „Adria Serbia Holdco B.V." takođe sa sedištem u holandskom Amsterdamu.

"United Group" u svom okrilju ima čitav niz preduzeća koja u nazivu imaju reč "Adria" i koja se pojavljuju u veoma komplikovanoj mreži različitih firmi koje su jedna drugoj vlasnik.

I sam SBB poseduje vlasnički udeo u jednoj od njih, tačnije u preduzeću "Adria DTH BV" sa sedištem u Amsterdamu.

Osim ovog preduzeća, SBB je vlasnik ili suvlasnik u još osam firmi u zemlji i inostranstvu, koje su: "Total TV" d.o.o. (Slovenija), "Total TV BH" d.o.o. (Republika Srpska), "Total TV" d,o,o, (Makedonija), "Total TV Montenegro" d.o.o. (Crna Gora), "Cas Media" d.o.o. (Novi Beograd), "Atomski Zdesna" d.o.o. (u likvidaciji, Beograd), KDS d.o.o. (Novi Sad) i "Beograd" d.o.o. (Beograd).

Komplikovana vlasnička struktura omogućuje lakše izvlačenje para iz preduzeća, što se upravo i dešava sa SBB-om.

U godini kada je "United Group" prodata KKR-u, odnosno 2013, SBB je na poslovnom prihodu od 14.974.566.000 dinara iskazao gubitak od 159.382.000 dinara. U godinama od 2010. do 2014. SBB konstantno pravi gubitke, osim u 2011. kada je matično preduzeće iskazalo gubitak od 441.685.000 dinara, ali je zahvaljujući uspešnom poslovanju zavisnih privrednih društava konačni saldo bio u plusu za 383.082.000 dinara.

I u poslednjoj godini za koju su objavljeni poslovni podaci, 2014. godini, SBB je prikazao gubitak od 2.319.527.000 dinara, što je iznosilo oko 15 odsto ukupnih poslovnih prihoda ostvarenih u toj godini.

Konstantno praveći gubitke SBB je skoro potpuno potrošio svu svoju imovinu, odnosno njegove akumulirane obaveze do kraja 2014. dosegle su 98,3 odsto ukupne vrednosti imovine.

Neto gubitak u poslednjih pet godina poslovanja po konsolidovanim završnim godišnjim obračunima iznosio je ukupno 6.764.898.000 dinara.

Međutim, kada se pogleda struktura dugova, dobija se jedna sasvim drugačija slika poslovanja. Po napomenama uz godišnji obračun za 2014. godinu primetno je da su najveći gubici nastali po osnovu obaveza iz dugoročnih zajmova dobijenih od povezanih lica. U toj godini ove su obaveze iznosile 39.827.243.000 dinara, odnosno 329.055.882,68 evra. Skoro polovina tih sredstava predstavljaju potraživanja do 2013. vlasnika kompanije, amsterdamskog preduzeća "Adria Cable BV", a 177.268.523,65 evra otpada na kredit dobijen od "Adria BitCo BV", još jednog preduzeća iz stoglave hidre iz Amsterdama.

Iz poslovanja SBB-a svih ovih godina vidi se da su pomenuti zajmovi nastali na osnovu fiktivnih ugovora kojima se samo prikriva izvlačenje novca iz Srbije. U ovom trenutku SBB preživljava jedino zahvaljujući tome što stalno odlaže plaćanje potraživanja ovdašnjih privrednih subjekata i fiskusa.

Prikazujući da iz godine u godinu ostvaruje gubitke SBB takođe izbegava da plati porez na dobit.

Nekonsolidovani finansijski izveštaji:

Godina Poslovni prihod (u dinarima) Gubitak

2010. 9.088.090.000 2.648.742.000

2011. 10.448.983.000 441.685.000

2012. 12.508.524.000 1.089.600.000

2013. 14.199.427.000 143.266,000

2014. 16.130.500.000 2.435.044.000

Ukupni gubici u periodu od 2010. do 31. decembra 2014. godine: 6.758.337.000 dinara

Konsolidovani finansijski izveštaji (uključivo i sva zavisna društva:

Godina Poslovni prihod (u dinarima)Gubitak (-) / Dobitak (+)

2010. 9.454.259.000 - 3.455.585.000

2011. 11.237.929.000 + 353.082.000

2012. 13.257.512.000 - 1.183.486.000

2013. 14.974.566.000 - 159.382.000

2014. 17.314.085-000 - 2.319.527.000

Ukupni gubici u periodu od 2010. do 31. decembra 2014. godine: 6.764.898.000 dinara

Broj radnika u 2014. iznosio je 976 ljudi.

Holandsko društvo "United Group" sačinjava šest telekomunikacijskih ponuđača na području bivše Jugoslavije i opslužuje oko dva miliona potrošača. Za glavnog čoveka ove grupe je naveden Dragan Šolak iz Kragujevca. Istraživanje u okviru projekta "Vlasništvo interneta", u kojem je Delo sarađivalo sa Međunarodnom organizacijom za istraživanje međunarodnog kriminala i korupcije (OCCRP), je pokazalo da upravo Šolak stoji iza nekih preduzeća u poreskim oazama ili poresko ugodnijim okolinama, koja čine vlasništvo "Telemacha", i takođe najvećeg srpskog internetskog ponuđača "SerbiaBroadband" (SBB).

Vrednost Šolakovog udela u grupi nije potpuno jasna. Gledajući na vrednost preuzimanja (kupovine) grupe, koje se desilo 2013. godine, po nekim procenama bilo je vredno oko milijardu evra, a Šolakov udeo bi mogao biti vredan oko 200 miliona evra.

Međutim, korišćenjem javno dostupnih dokumenata i poslovnih registara u poreskim oazama, pa i na drugim mestima po svetu, uspelo se ući u trag Šolakovog vlasničkog udela, do izvornog preduzeća "Gerrard Enterprises", koje je bilo u poreskoj oazi Isle of Man osnovanog još 2001. godine.

Od osnivanja "Gerrard Enterprises" do Šolakovog današnjeg položaja predsednika uprave "United Group" dug je put, koji je pratio osnivanje mnogih preduzeća u različitim poslovnim okruženjima, koja su osnovali različiti akteri. U jednom slučaju čak tri preduzeća u jednom danu. U toj strukturi, a u zadnjih šest godina menjalo se za milione evra deonica vezanih preduzeća, više stomilionski krediti, kapitalno snižavanje i povećavanje ponekad neverovatnih iznosa i na kraju materijalnih uplata kapitalnih udela, koje je izuzetno teško slediti odnosno proveriti. U tim poslovima jednako zagrejano kao Šolakov "Gerrard Enterprises" sarađivao je većinski vlasnik grupe.

Raspletanje vlasničke pozadine tih društava je kao guljenje luka - svakom sloju sledi novi sloj. "Sloveniju Broadband" je 2009 godine osnovalo luksemburško društvo "Milford Lux" i tragovima zapletenih transakcija je u julu iste godine za direktora imenovan Šolak. To nije njegova prva uloga u društvu iz poreske oaze. Njegova poslovna istorija počinje u društvu "Gerrard Enterprises" na ostrvu Isle of Man. Tamo je 2002. godine, godinu posle formiranja društva, postao njegov direktor.

Godine 2006 je na Britanskim devičanskim ostrvima - u još više tajnovitoj poreskoj jurisdikciji, nego što je Isle of Man - osnovano još jedno društvo: "Cable Menagment Company". Dokumenti tamošnjeg registra, kad je u pitanju vlasništvo, su potpuno neupotrebljivi i to je sakriveno s profesionalnim suvlasnicima i direktorima.

Tako nije jasno ko stoji iza tog društva, a ipak je analiza poslovnih transakcija pokazala, da se "Cable Managment Company" više puta uhvatila istih poslovnih poteza, u istom času kao i "Gerrard Enterprises". Pitanje Šolaku da li je takođe povezan s "Cable Manament Company" ostalo je bez odgovora.

O oba društva je bilo moguće saznati nešto više informacija tek juna 2007, kad su pridobili približno trećinu holandskog društva "Adria Cable", koje je inače nadziralo istoimeno luksemburško društvo. Ta transakcija je tek pokazala obrise budućih poslova, koji su se u pozadini grupe SBB/Telemach (kasnije "United Group") pojavljivali u nepunoj deceniji koja je sledila.

Grupa društava koja će jednog dana postati deo "United Group", su se između 2009. i 2012. širila i razgranala.

Krajem 2012, godinu pre nego je grupu preuzeo investicioni fond KKR, je, kako sve pokazuje, u samo jednom mesecu iz kapitala društva "Slovenija Broadband", koje je bilo tada po podacima slovenačkog i srpskog poslovnog registra jedini suvlasnik "Telemacha" i SBB, nestalo 222 miliona evra. Analiza godišnjih izveštaja "Slovenija Broadbend" i drugih javno dostupnih dokumenata je pokazala da se vrednost kapitala luksemburškog društva u jednom mesecu povećala za 1,3 miliona odsto (sa 16.689 evra na 222.758.404,10 evra), a zatim je 222 miliona evra nestalo neznano gde.

Posao su započeli 13. novembra 2012, kad su suvlasnici "Broadband Investments" i "Gerrard Enterprises" odlučili da sa izdavanjem novih deonica povećaju kapital Slovenija Broadbanda sa skoro 17.000,00 evra na 37 miliona evra. Uplatili su ih suvlasnici, a sa materijalnim ulogom u obliku konvertabilnih obveznica (te je moguće kasnije konvertirati). Istog dana je "Broadband Investments", koji je tada kontrolisao fond "Mid Europa Partners", odlučio da će sve svoje deonice u "Slovenija Broadbendu" preneti na svoje podružničko društvo "BroadbadnInvestiments II".

Mesec dana kasnije, 12. i 13. decembra, deoničari "Slovenija Broadbanda" bili su veoma zaposleni. Prvo je "Slovenija Broadband" 12. decembra preuzeo holandsku "Adria Cable" - ono društvo u koje su 2007. godine svoja potraživanja uložili "Gerrard Enterprises" i "Cable Menagment Company", i koje je do tada bio u vlasništvu luksemburške "Adrie Cable".

Istoga dana suvlasnici "Slovenija Broadbanda" - to su bili "Broadband Investiments II" i "Garrard Enterprises" - opet su odlučili da dokapitalizuju društvo, ovaj put s novim deonicama u vrednosti 178 miliona evra i sve to s materijalnim ulaganjem - deonicama holandske "Adrie Cable" i povezanog društva - koje je uplatila luksemburška "Adria Cable". Na taj način je "Adria Cable" dobila 83 odsto udela u "Slovenija Broadbandu", međutim tako su se udeli društava "Broadband Investiments II" i "Gerrard Enterprises" smanjili na 13 odnosno 4 procenta.

Ali tek su se sada stvari dobro zaplele. Sledećeg dana, 13. decembra desile su se još najmanje četiri transakcije između povezanih društava i svima se povećao kapital i uplata novih deonica s materijalnim ulozima - s udelima u povezanima društvima. Pored toga desio se prenos svih dionica suvlasnika "Slovenija Broadband" na društvo "Broadband Investiments II". Deonice su bile u vlasništvu suvlasnika koji su imali suvlasništvo nad "Broadband Investiment II", a to su bili "Broadband Investiments", "Godolphin Services", "Gerrard Enterpises" i holandski "Adria Cable".

Ovu priču je zbog velikog broja učesnika skoro nemoguće pratiti. Do kraja tog dana je "Slovenia Broadband" imala jednog vlasnika: "Broadband Investiments II". Taj je posle svega napravio poslednju radnju u lancu transakcija, koja se počela zapetljavati pre mesec dana. Odlučio je da smanji deoničarski kapital društva za 222,5 miliona evra. Sve navedene transakcije su se, bar na papiru, odvijale u Luksemburgu, gde takve transakcije po našim podacima nisu oporezovane. Sredstva iz tih transakcija smo pokušali istražiti bar u godišnjim izveštajima podružničkih preduzeća ali ih nismo našli. Pregledali smo javno dostupne izveštaje 18 od 36 preduzeća, među njima i paradne konje "Telemach" i "Serbia Broadband".

Skoro godinu kasnije 3. oktobra 2013. bio je još jedan uspešan dan. Tog dana su u Holandiji otvorena tri nova društva: "Adria Bidco", "Adria Midco" i "Adria Topco". Sva tri su bila povezana pravna subjekta. "Adria Bidco" je kasnije promenio ime u "United Group," znači KKR-ovu telekomunikacijsku grupu kakvom je znamo danas.

Poređali su se kao u babuške: "Adria Bidco" ("United Group") je bio jedini vlasnik "Adria Midco", koji je opet jedini vlasnik bio" Adria Topco". Sve zajedno je bilo u vlasništvu još jedne Adrie i to "Adria Luxco" iz Luksemburga.

"Adria Luxco" je formirana 30. septembra 2013, par dana pre nego su ustanovili u Holandiji ostale delove babuške. "Adriu Luxco" je osnovala još jedna Adria, ovaj put iz poreske oaze na Kajmanskim ostrvima i koja se zove "KKR Adria Topco" i nju valjda kontroliše KKR, što nismo uspeli nezavisno da proverimo.

Sve to se događalo samo nekoliko sedmica pred objavu o potpisu kupoprodajnog ugovora između fonda "Mid Europa" i KKR, znači nekih šest meseci pred završetak kupovine, koja je bila javno objavljena marta 2014. U danima pred tom objavom kapital "Adrie Luxco" se, kako piše u godišnjem izveštaju, povećao za više od 550 milion evra.

Prvo je "KKR Adria Topco" u luksemburški "Adria Luxco" uložio 413,5 miliona evra, u gotovini. Posle su "Gerrard Enterprises" i "Cable Managment Company" dodali 146,5 miliona evra s materijalnim ulogom u obliku potraživanja. Nekoliko sedmica kasnije je "Cable Managment" dodao još 4,8 miliona evra u novcu. Kad se lanac transakcija završio, "KKR AdriaTopco" je po našoj matematici bio vlasnik 73 odsto "Adrie Luxco", "Gerrard Enterprises" je kontrolisao (vlasništvo) 22 odsto i "Cable Managment" sa 5 odsto. Ali, već 3. jula su svi suvlasnici isplatili 130 milion evra deoničarskog kapitala

U međuvremenu, dok se kapital prelivao iz društva u društvo u grupi United Group, u nju su se slivali krediti vredni više stotina miliona evra. Približno tri meseca kasnije od kad je "Adria Luxco" svoj kapital povećao za 550 miliona evra, "Slovenija Broadband" je kao jedini vlasnik "Telemacha" založio slovenačkog internet operatera za kredit od londonske podružnice banke "Unicredit" u iznosu 732 miliona evra, piše u evidencijama "Ajpesa".

Nekoliko dana kasnije, 3. jula je "Adria Luxco" isplatila 130miliona evra svojim suvlasnicima iz deoničarskog kapitala, što je predstavljalo razliku između (engl.share premium) nominalne i stvarne vrednosti. Dan pred Božić 2014. potpisan je još jedan ugovor o založnom pravu u vrednosti od oko 912 miliona evra.

Sličan scenario se dogodio u Srbiji. Sve deonice "Serbia Broadbanda" su bile uložene za osiguranje kredita još jedne Adrie - društva "Adria Serbia Holdco" koje je holandsk podružnica "Adria Bidco" (odnosno "United Group"). Ta je 14. novembra 2013. uzela ujedinjen (sindiciran) kredit s glavnicom od 535 miliona evra i maksimalno vrednim osiguranjem od 800 miliona evra, piše u srpskom registru. Dve godine kasnije cifre su bile povećane na 575 miliona evra glavnice i maksimalnim osiguranjem od 912 miliona evra.

Srpski registar založnog prava prvo nije ovo hteo da upiše, tobože da ugovor o založnom pravu nema preciznih cifara. Iz silnih razloga je u početku odbio upis još jednog založnog prava 2014. godine, takođe to je bilo ujedinjeno, ali za njega je bio značajan takođe neobičan raspon vrednosti - glavnica je bila 20 miliona evra, a maksimalna vrednost osiguranja 162 miliona.

Međutim, "Serbia Broadband" je, na osnovu dostupnih podataka, u 2014 prikazao 19 miliona evra gubitka, "Telemach" u istoj godini pa za 10 miliona više prihoda i 7,3 milion dobiti.

U oktobru prošle godine pojavio se novi igrač - društvo iz Hong Konga s imenom "Middlesbor Associates", koji je ušao u "Adria Luxco" s materijalnim ulogom. Ulog u obliku zaduženja 29 miliona evra, s čim je nepoznato azijsko preduzeće sebi obezbedilo 3,5 odsto udela u društvu. Zaključujemo, na osnovu godišnjeg izvještaja da se ovde radi o kupovini robne marke "Tušmobi''.Robnu marku je odlučio da kupi "Slovenija Broadband", koji je prodavcima Mirku i Tanji Tuš namenio iznos od 29 miliona evra. Taj iznos, naime nije bio gotovinski, već kreditni: bračni par je dogovorenu sumu pozajmio kupcu.

Na osnovu podataka slovenačke Kancelarije za intelektualno vlasništvo, robnu marku prvo je preuzelo društvo iz Hong Konga "Middlesbor Associates", prošle godine u julu, a kasnije u septembru je preuzeo "Slovenija Broadband", koji je danas i upisan kao vlasnik marke (brenda) "Tušmobil". "Telemach" robnu marku "Tušmobil" ne upotrebljava, zove je "Telemach Mobil".

Pred samim preuzimanjem grupe, na početku septembra 2013, "Slovenia Broadband" je preuzeo platformu "NetTV Plus". U godišenjem izvještaju su tu kupovinu označili kao transakcije između povezanih lica, tačnije, s bitnim upravljačkim kadrovima. Naveo je da je platformu kupio „od Šolaka za 30 miliona evra" i dodao da je transakcija bila izvedena nezavisno (engl. At arm's length, označava posao koji predstavlja nezavisnost kupca i prodavca i poštenu vrednost dobijene robe). Na osnovu dostupnih informacija posao najverovatnije nije bio nezavistan.

Snimci internetne stranice "NetTV Plus" jasno prikazuju da je platformom upravljalo društvo "Solford Trading Limited" sa Kipra. Metode plaćanja su naime navodile "Solfordove" bankarske račune u banci "Credit Suisse". To bi moglo da znači da je "Solfordom", čije je vlasništvo sakriveno "slamnatim" vlasnikom, mogao da upravlja Šolak. Ako je to tačno, Šolak istovremeno sedi na dve stolice: na prodavčevoj i na kupčevoj, a takvu kupoprodaju bi teško opisali kao nezavisnu transakciju. Pored toga je "Slovenia Broadband" u svom poslovnom izveštaju dobro ime "Solford Tradinga" procenio na 16,5 miliona evra, to je pa više od polovine kupovne vrednosti, što opet izaziva sumnju u vrednost posla.

Samo nekoliko sedmica kasnije - a možda je i slučajnost, a možda i ne - 24. septembra 2013. je Šolakova žena Gordana - suvlasnica u društvu "Gerrard Enterprises", koje je vlasnik "Slovenija Broadbanda" - kupila vilu na Ženevskom jezeru. Švajcarska zemljišna knjiga otkriva da je porez na kupovinu bio 8,35 miliona švajcarskih franaka ili oko 7,5milion evra. U decembru su sledile još dve kupovine.

"Gerrard Enterprises" je 6 decembra potpisao ugovor o založnom pravu za osiguranje 8,5 miliona dolara vrednog kredita sa američkom bankom "Apple Bank for Savings" iz Njujorka, da bi mogao finansirati kupovinu aviona Cessna Citation XLS. Dobijeni podaci iz američke avionske uprave (FAA) nam govore da je avion već bio kupljen, tako da pravi datum kupovine aviona nije jasan. Krajem marta 2013. je FAA, naime, obavestila srpskog direktora civilnog vazduhoplovstva, da pomenuti avion „nikad nije bilo upisan u registar civilnih aviona SAD-a", što znači da je direktno iz fabrike došao u Srbiju. Tamo ga po podacima srpskog registra aviona ima na upravljanju preduzeće "Prince Aviation", koje najverovatnije nije povezano sa Šolakom.

Avion je, inače, kupilo preduzeče iz američke poreske oaze Delavar s imenom "Airfinance Export 3". Za osiguranje kredita "Apple Bank for Savings" je društvo "Gerrard Enterprises" založilo 100 odsto udela u društvu "Gerrard Aircraft" iz Beča. To društvo je maja 2013. osnovao "Gerrard Enterprises", a Dragan Šolak je njegov prvi direktor.

Isto tako, decembra 2013. je Šolak od "Save Turizma" kupio igralište za golf na Bledu. Preduzeće "Eligo Bled", koje upravlja igralištem za golf, je "Gerrard Enterprises" kupio sredinom decembra, međutim, predmetne parcele su po podacima iz zemljišne knjige službeno zamenile vlasnika u junu 2014. Prodajna cena zvanično nije poznata.

Poreska uprava Srbije ne oglašava se u slučaju pranja i iznošenja para iz Srbije, u režiji Dragana Šolaka.

Naplatom poreza od nekoliko stotina miliona evra od porodice Šolak, srpski budžet bi mogao da iskoristi i za jačanje istražnih organa, koji su morali odavno da Šolaka i njegovu mafiju izvedu pred sud.

Da li će se oglasiti Poreska uprava Srbije?

A 1. Hronologija mahinacija

"SBB - Srpske kablovske mreže" najveći su operator digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji. Osnovane su 01.09.2000. godine. Današnji osnivač, sa kapitalom 25.537.578.444,35 dinara, je u vlasništvu „Adria Serbia Holdco" B.V. iz Holandije. Taj iznos kapitala 27.08.2014. godine prenet je u celosti od prethodnog vlasnika dela: „Adria Bidco", doo iz Beograda, koji je preuzeo vlasništvo dana 06.03.2014. godine (APR BD 19341/2014) od „Adria Cable" B.V. iz Holandije.

Kapital se umanjivao usled dugogodišnjeg iskazivanja gubitaka u poslovanju, koji su kumulirano do kraja 2014. godine dostigli 24,4 milijarde dinara, pa je preostali kapital, ne računajući gubitak/dobitak iz 2015. godine, za koje APR nije još objavio rezultate, preostao u iznosu od samo 1,17 milijardi dinara. Veoma je interesantan upis dana 11.07.2014. godine založnog prava Unicredit banke na 100 odsto udela društva. Taj upis založnog prava na ime obezbeđenja po osnovu sindiciranog ugovora o kreditu Unicredit banke Srbija ima i založno pravo na trgovačkim žigovima SBB i Total TV.

Postavlja se pitanje kada Unicredit bnka ima založno pravo na sto odsto udela u društvu, da li će i dalje iskazivanje gubitaka obezvrediti te udele.

Na drugoj strani, postavlja se pitanje šta predstavlja imovinu SBB u iznosu od 436 miliona evra, u tolikoj izuzetno visokoj vrednosti koja pokriva 31. decembra 2014. godine preostali sopstveni kapital od samo 9,5 miliona evra i obaveze od 426,5 miliona evra? Tu imovinu čini: procenjena vrednost goodwil-a u iznosu od, čak, 23,8 milijardi dinara, ili 194 miliona evra, zatim 12 milijardi dinara neotpisana vrednost objekata i opreme, što čini dodatnih 97 miliona evra, i ostala imovina (obrtna i druga) u iznosu od 145 miliona evra. Centralno pitanje je na čijoj imovini je procenjen goodwil u toliko visokoj vrednosti ikako duži niz godina se iskazuje gubitak u poslovanju, koji je u 2014. godini dostigao, čak, 15 odsto ukupnog prihoda, a da se preostali sopstveni kapital sveo na samo 2,19 odsto vrednosti ukupne imovine, dok su obaveze prema povezanim preduzećima iz inostranstva, dostigle skoro 98 odsto tako iskazane vrednosti ukupne imovine. Vrlo je interesantno kako se formira godišnji bilans ne holandske firme, sadašnjeg vlasnika SBB, uz toliko visoko iskazani goodwil i tako visoko obezvređen sopstveni kapital, kada Međunarodni računovodstveni standardi, koji se i u Srbiji i u Holandiji primenjuju više od petnest godina, obavezuju podnosioca godišnjeg obračuna, da prikaže realno stanje imovine. Iz svega iznetog proizlazi da država Srbija i njena Komisija za sprečavanje pranja novca, posebno istoimena komisija u Sastavu Narodne banke Srbije, treba da obrati posebnu pažnju na ovaj tzv. telekomunikacioni giganti i njegove procene vrednosti imovine.

Mediji su 2.04.2016. objavili da Dragan Šolak, preko svoje bliske saradnice Viktorije Boklag, stoji iza ofšor firme „BL. Media Group Limited" na Britanskim devičanskim ostrvima, prema istraživanju Međunarodnog konzorcijama istraživača (ICIJ)

Sadašnji zakonski zastupnik SBB je Goran Vasić, direktor, a registrovan je drugi zastupnik Saša Cunder, državljanin Republike Slovenije.

SBB ima pored ćerki firmi i registrovan ogranak za govorne usluge u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Marko Marković, ogranak SBB Solutions (kablovske komunikacije) čiji je zakonski zastupnik Srđan Tomašević, ogranak Kablovske televizije čiji je zakonski zastupnik Aleksandar Đurović i još 19 registrovanih ogranaka u većim mestima Srbije.

A 2. „..Pusti da novac radi za tebe"

Kolokvijalni naziv u srpskom jeziku za sva pravna lica koja upravljaju tuđim novcem je „investicioni fond", mada postoji bitna razlika između onog ko samo upravlja tuđim kapitalom u dogovoru sa klijentom (na engleskom „Equiti firm") i onog ko samostalno odlučuje kako će se plasirati tuđ kapital (na engleskom "private equiti fund").