https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Trovanje

Trovanje

 

Ministar poljoprivrede Goran Knežević legalizovao prisustvo antibiotika i kokcidiostatika u hrani, lažno ih predstavljajući kao aditive (2.)

 

Masovne ubice iz ministrovog kabineta

 

Pod budnim okom ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, u prodaji je meso obogaćeno hormonima, antibioticima i sedativima. Tačnije, dozvoljeno je da se u hranu dodaje kancerogeni aditiv E407 koji izaziva rak debelog creva! U hrani za stoku dozvoljena je salmonela, a dodaju se i sedativi. Dozvoljena je prodaja viršli i kobasica koje ne sadrže nijedan gram životinjskih proteina! Ali, umesto da spreči masovno trovanje, resorni ministar dojavljuje prozvođačima imena novinara koji istražuju ovu temu, kako bi zaštitio profite koje ostvaruju od prodaje đubreta, koje je upakovano kao hrana...

 

Vuk Stanić

 

Bivši kadrovi bivše ministarke poljoprivrede Ivane Dulić-Marković, i dalje upravljaju ovim resorom. Sadašnji ministar Goran Knežević, nema svoj stav, a i da ga ima, ne sme da ga saopšti. I tu se vidi kakav je kontinuitet ostvarila naprednjačka vlast sa Demokratskom strankom, i ko je tu, ustvari, glavni.

Naime, ministarstvo vode sekretari, Danilo Golubović i Dejan Krnjajić, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu dobrobit životinja, Budimir Plavšić, načelnik Odeljenja za veterinarsko javno zdravlje u Upravi za veterinu Slobodan Šibalić, načelnik Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju  Siniša Kotur i načelnik veterinarske republičke inspekcije Sanja Čelebićanin.

U međuvremenu, narod jede meso od bruceloznih krava, leukemičnih konja, hibridnih pilića nakljukanih antibioticima, hormonima rasta i esterogenima, suhomesnate proizvode napunjene kancerogenim aditivima...

Glavobolja, peckanje u vratu i na podlakticama, natečeno lice, hladno znojenje, vrtoglavica, malaksalost, dijareja, stomačni grčevi, smetnje u srčanom ritmu, posledice su aditiva E621 piše na listi o aditivima koje treba izbegavati, a koju je sastavilo Hrvatsko udruženje za zaštitu potrošača.

Istraživači Tabloida su obišli prodavnice i utvrdila da je ovaj aditiv prisutan u viršlama i drugoj hrani koja se kod nas prodaju. Za E621, već je pisalo da je uzrokovao oštećenje mozga na laboratorijskim životinjama, a kako smo objavili u prošlom broju Tabloida, ovaj i druge aditive u Srbiji je dozvoljeno stavljati čak i u hranu za bebe!

Protokol smrti koji sve ovo dozvoljava, zove se, ustvari, "Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa".

Ovim Pravilnikom dozvoljeno je srpskim potrošačima u hranu stavljati gotovo sve aditive koje je svetska prehrambena industrija ikada patentirala.

 Goran Knežević i njegovi saradnici sa budžetskim platama pet puta većim od srpskog proseka, umesto da spreče Petra Matijevića i njemu slične proizvođače da nemilosrdno u hranu guraju kancerogene dodatke, antibiotike, hormone rasta, esterogene, odobrili su prošle godine još jedan monstruozni pravilnik koji su izradili njegovi službenici.

-Antibiotik "Kokcidiostatic" sada se u pravilniku vodi kao aditiv, u pitanju je Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kvalitetu hrane za životinje broj 1113/12, priča dobro upućen sagovornik Tabloida i objašnjava da je na ovaj način legalizovano sistemsko kljukanje životinja sa antibioticima.

Naš sagovornik objašnjava i zašto proizvođači pribegavaju antibioticima:

- U procesu proizvodnje postoji uginuće životinja koje se penje i do 12 odsto. To znači da od deset hiljada životinja 1.200 neće doživeti da ih zakolju i prerade u hranu. Ovo za proizvođača znači gubitak od 3.000 do 7.000 evra na svakih 10.000 životinja. Dodavanjem antibiotika, isključuje se uginuće i 100 odsto životinja biva prerađeno u hranu. Ti antibiotici ostaju u mesu, pogotovo u pilećem mesu, i tako stižu u organizme konzumenata i izazivaju poremećaj u radu jetre, bubrega, u sistemu za varenje, a dugoročno dovode i do mutacije poznatih bakterija, za koje potom nema leka.

Na pitanje koji je motiv da se antibiotik sada predstavi kao legalan aditiv stočnoj i živinskoj hrani i ugrozi zdravlje nacije, naš sagovornik kratko odgovara: "Profit"

On kaže da bi na ovakve stvari trebalo da reaguje Načelnik veterinarske inspekcije, Sanja Čelebićanin.

Na žalost, Čelebićaninova na ovakve stvari nikada ne reaguje. Kada je optuže ona spremno odgovara: "Ja ništa nisam potpisala - ništa nisam kriva!"

Ipak sama funkcija načelnika vetrinarske inspekcije nosi sa sobom obavezu da se sprečava trovanje naroda, a nesprečavanje takvog kriminala, ili aminovanje uvoza bruceloznih krava je u normalnoj državi teško krivično delo.

 

 

"Ja ništa ne potpisujem, to je bitno!"

 

Nekoliko sati nakon što se Tabloid pojavio na kioscima, Sanja Čelebićanin je pozvala našeg sagovornika iz prošlog broja doktora veterine Miroslava Stojšića i zapretila mu da je više ne spominje jer će u suprotnom morati da se seli iz Srbije! Prema Stojšićevim beleškama, razgovori između njih dvoje je tekao na sledeći način:

Čelebićanin: Kolega šta si ovo pisao preko Tabloida? Direktno napad na mene, a ja ništa nisam kriva, jer ništa nisam potpisala. Ja nikome nisam naredila. Ja nisam učestvovala u donošenju pravilnika (takozvanog Protokola smrti, prim aut.).

Stojšić: Ti si dala predlog komisiji ispred tvoje uprave. Uprava za veterinu je dala predlog.

Čelebićanin: Nisam ja dala predlog dali su ga Šibalić, Jova Ćirković i Mirjana Radović

Stojšić: Načelnik mora da pregleda da li je predlog prihvatljiv ili ne, a ti si načelnik.

Čelebićanin: Komisija je dala pravilnik!

Stojšić: Jeste, Vuković, Petrović i ostali koji su učestvovali. Ali su oni vama dali taj pravilnik da ga pregledate. Vi pregledate, kažete u redu je, i tek se onda objavljuje u službenom glasniku.

Vi ste zaduženi za kontrolu namirnica i bezbednost hrane, dužnost Vam je da u pravilnicima precizirate koji aditivi mogu u kojim dozama da se stave. Morate da odredite i količinu proteina.

Čelebićanin: Ja sam poslala demanti u Tabloid i obavestila advokata da podnese tužbu protiv tebe. Platićeš milion i po dinara! Ako nastaviš sa pisanjem biće ti prodata kuća, za kazne i troškove. A ti i svi koji udarite na mene, proteraću vas iz ove zemlje!

Stojšić: Sanja, kako te nije sramota da tvoje ministarstvo dozvoli uvoz "MOM-a*" na zapadu su ga zabranili za mačke i pse! To je treća kategorija, a dozvolila si da ga stave u hranu za decu! Zašto ste dozvolili da u mleveno meso za ćevap stave led, loj, soju? I to se prodaje 380 dinara za kilogram, a kilogram junetine je 380 dinara!

(* MOM = Otpadna materija mesa, sastavljena od pluća pilića, pilećih trtica, izaziva razne bolesti u EU zabranjena za ishranu ljudi i kućnih ljubimaca)

Čelebićanin: Ja za to ne snosim odgovornost. Postoje inspektori koji su ovlašćeni i oni treba za to da odgovaraju.

Stojšić: Inspektori su mi rekli da si im zabranila uzorkovanje kada sumnjaju. Kažu, rekla si da mogu da rade samo po prijavi potrošača.

Čelebićanin: Nije tačno da sam ja zabranila! Daj ime jednog inspektora koji ti je to rekao!

Stojšić: Ne mogu da ti dam jedno ime, to priča cela Srbija.

Čelebićanin: Svi ćete biti proterani iz Srbije! Ma ti si mi napravio problem, jer si dozvolio da se registruju male klanice, buvare!

Stojšić: Tačno je da sam dozvolio, ali je postojala i kontrola pre klanja.

Čelebićanin: Mi kontrole u subjektima* ne radimo. Subjekat sam odgovara za svoje postupke ("Subjekat" znači nešto drugo: načelnica je mislila na klanice).

Stojšić: Male klanice ali sve je bilo pod kontrolom. Imali smo sigurno meso.

Čelebićanin: Dođi ti pa budi načelnik i sve nas rasteraj i da znaš ja nisam kriva za brucelozne krave! To je kriv Siniša Kotur, on radi na kompjuteru, kada se izdaju dozvole...

Stojšić: Ti si išla u Nemačku na razgovore sa prodavcem bruceloznih krava i njihovom inspekcijom. Kada si se vratila krave su poslate na klanje. U klanicu Mramor kod Niša.

Čelebićanin: Ja nisam ništa potpisala! Ja ništa ne potpisujem, to je bitno!

 

Srpskim laboratorijama niko ne veruje

 

Prema navodima našeg izvora u ministarstvu poljoprivrede, Sanja Čelebićanin i njen zvanični pokrovitelj, Goran Knežević, su samo deo ekipe koja bi u interesu nacije trebalo da bude smenjena u potpunosti.

-U pitanju je nekoliko kadrova kojima je zajednička bliskost sa bivšom ministarkom Ivanom Dulić i njenom strankom, objašnjava izvor Tabloida iz ministarstva poljoprivrede.

Kadrovi za koje on smatra da moraju biti sklonjeni su državni sekretari Danilo Golubović i Dejan Krnjajić, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu dobrobit i sledljivost životinja Budimir Plavšić, načelnik Odeljenja za veterinarsko javno zdravlje u Upravi za veterinu Slobodan Šibalić, načelnik Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju Siniša Kotur i ranije pomenuta Sanja Čelebićanin.

Prema rečima našeg izvora, najuticajniji među njima je Danilo Golubović, pa se tako u ministarstvu u šali kaže da je Goran Knežević ministar u ministarstvu Danila Golubovića. On je u ministarstvo poljoprivrede došao davne 2004. godine, kao kadar DSS, ali je zapravo od početka bio deo Dulićkine ekipe. Kada je Dulićka otišla sa mesta ministra, sklonjen je,  2008. postaje član DSS i kada je naprednjacima posle pobede na izborima dodeljeno ministarstvo poljoprivrede, on ponovo postaje državni sekretar.

-U ministrastvu je posle izbora radio i Ivan Sočo, vršilac dužnost direktora uprave za veterinu. Tokom afere sa povišenim količinama afla toksina u mleku, Sočo je odgovornim proglasio Slobodana Šibalića. Pokrenuo je disciplinski postupak protiv Šibalića, suspendovao ga je i predložio njegovu smenu. Inače, Šibalić je zadužen za monitoring on bi trebalo Sanju Čelebičanin da upozorava, a ona da reaguje na njegova upozorenja, da kažnjava i zatvara, priča naš izvor. Objašnjava da je Sočo tim potezom toliko iznervirao Golubovića, koji je odmah na sve načine počeo da štiti Šibalića i da traži smenu Soča.

-Ministar Knežević je našao razumevanje za Golubovićeve predloge i Soču oterao iz ministarstva, priča naš sagovornik.

On navodi i da je drugi najuticajniji čovek Dulićkine alfa grupe sekretar Dejan Krnjajić, koji je ranije bio na mestu direktora Uprave za veterinu. Od 2004. godine, sa manjim prekidima, obavljao je različite državne funkcija do danas.

U vreme kada je bio direktor akreditacionog tela Srbije, Krnjajić je fabrici "Soja protein" dao akreditaciju da može da vrši analizu za bolest ludih  krava. U tom trenutku oni nisu imali nijednog zaposlenog veterinara. Priča se da je Krnjajić od njih zauzvrat dobio stan na Novom Beogradu kao nagradu.

Ta laboratorija kao i fabrika "Soja protein" deo su Viktorija grupe. U njihovoj laboratoriji Ješić je uradio laboratorijske analize mleka i u javnost izneo informacije o povećanom nivou aflatoksina. Krnjajić koji je toj laboratoriji ranije dao akreditaciju, u jeku afere (nalazio se na mestu sekretara) izašao je u javnost i saopštio da je u pitanju neakreditovana laboratorija.

-Izveštaj službenika Komisije Evropske unije, koji je sačinjen u decembru 2011. godine, a koji je napisan na osnovu deset malih i dve sveobuhvatne kontrole, ima preko dvadeset zamerki na stanje u oblasti srpske veterine! Najteža i neispravljiva zamerka je da kod vršenja analiza u Srbiji dolazi do zamene uzoraka! Drugim rečima, srpskim laboratorijama se ne može verovati, objašnjava naš izvor.

To je, kaže, veliki problem jer se od javnosti kriju informacije o tome da je u mesu iz Evropske unije koje se u velikim količinama uvozi u Srbiji pojavio Šmalenberg virus. Zbog ovog virusa Rusija, Ukrajina, Kazahstan, Egipat i Meksiko zabranili su uvoz goveda i ovaca iz Evropske unije, dok su SAD zabranile uvoz pojedinih stočnih proizvoda.

-Svaka uvozna pošiljka papkara iz Evropske unije sada bi morala da se testira na Šmalenberg, ali  je Siniša Kotur, u već nekoliko rešenja o uvozu goveda i ovaca zaboravio da traži analizu na ovaj virus. Domaći sistem je osmišljen tako da kada bi se i desilo da se životinje ne testiraju na granici, to treba da otkriju Slobodan Šibalić, ili Budimir Plavšić koji bi potom obavestili Sanju Čelebićanin. Ona na raspolaganju ima sve opcije, od zatvaranja životinja u karantin, vanrednog testiranja, do uništenja zaraženih jedinki, ali se ništa od toga ne dešava, kaže naš izvor ističući da je ovo samo još jedan od primera zbog kojih bi navedenu alfa grupu trebalo pod hitno skloniti sa državnih funkcija.

Na pitanje da li je po njegovom mišljenju Šmalenberg prisutan u Srbiji i kakve su posledice za one koji ga konzumiraju, on kaže:

-Siguran sam da je Šmalenberg već prisutan. Virus je nov, do 2013. godine nije imao ni zvanično ime, tako da se i o posledicama malo zna. Meksički lekari, sa kojima sam bio u kontaktu tvrde da bi posledice po konzumente mogle da budu, privremeni ili trajni sterilitet, oslabljen vid...

-Ukoliko se raširi u razmerama u kojima ja sumnjam da hoće, to će biti veliki finansijski udar na našu privredu. Ulazak Šmalenberga u Srbiju i neblagovremeno suzbijanje tog virusa, ako se dokaže, značiće da su Čelebićanin, Šibalić i Kotur izvršili teško krivično delo. 

Na našu konstataciju da je situacija slična kao i sa brucelozom, on kaže da je ta afera velika sramota za Srbiju.

-Brucelozne krave su definitivno uvezene u Srbiju, zaklane u mesari Mramor kod Niša, meso je prodato stanovništvu. Po mom mišljenu, za ovu aferu je direktno odgovorna Jadranka Veraz, tada načelnik granične veterinarske inspekcije.

Ona je odgovorna za ulazak zaraženih životinja.  Sa druge strane Sanja Čelebićanin je kriva što je meso otišlo u maloprodaju, priča naš sagovornik i dodaje da ne treba da se čudimo ako se Čelebićaninova bude pravdala analizama neke od laboratorija za koju je komisija EU ustanovila da zamenjuje uzorke. Interesantno je spomenuti da se sumnja da je meso distribuirano preko lanca mesara Slobodana Marinkovića, koji je ubijen kada je krenuo na posao ka klanici u mestu Mramor, kod Niša.

Ovo nije i jedini slučaj svesnog prosleđivanja bolesnog mesa ka građanima, 2000., 2007.,  i 2008. godine. Naime, kod konja u Šapcu, Loznici i Zaječaru utvrđena je infektivna anemija!  To znači da je njihovo meso bilo lošeg, pa čak i štetnog kvaliteta, ali je Veterinarska inspekcija grada Beograda ipak potpisala da je sa mesom sve u redu.

U udžbeniku Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je napisao doktor Jovan Rašeta, piše da se je u slučaju infektivne anemije konja neupotrebljivo za ljudsku ishranu. Ipak, konji su zaklani i njihovo meso je upućeno u ustanove u kojima se leče oboleli od raka i leukemije. Načelnik gradske veterinarske stanice u to vreme bio je Dušan Ljuštura.

 

 

A 1.

 

Aflatoksini i dalje u vitrini

 

Prošlo je nekoliko meseci od kada je ministar Goran Knežević sa toksičnim mlekom nazdravljao pred kamerama, a zvanično dozvoljeni aflatoksini u mleku i mlečnim proizvodima su deset puta viši od onih u civilizovanim državama. Srbija se u međuvremenu pretvorila u krajnje odredište za zaraženo mleko i jogurt iz regiona. Nedavno nas je ministar psihološki obradio i javno saopštio da problemi sa aflatoksinom u mleku više ne postoje, ako je to tačno zašto se zvanična granica za toksine u mleku ne vrati na civilizovani nivo od 0.05 umesto 0.5 koliko je sada. Kada je krenula afera sa aflatoksinima, za razliku od Kneževića,  javnost u Hrvatskoj je problem toksičnog mleka i stočne hrane shvatila daleko ozbiljnije.

U emisiji hrvatske državne televizije (HRT), na pitanje novnara da li će njihova privreda trpeti zbog mleka koje će morati da bude bačeno, gost je rekao: "Ne"

-Viškove možemo izvesti u Srbiju tamo su kriterijumi blaži!

 

 

A 2.

 

Ko je zaradio na HASAP-u?

 

 

HASAP nije garancija da možete da izvozite hranu u EU, nedavno je saznao i jedan srpski proizvođač koji je marketinškoj agenciji skupo platio za njegovo uvođenje:

-Objasnili su mi da je HASAP, u Evropskoj uniji protokolarni deo Zakona koji se u prevodu na srpski zove: "Opšti Zakon o hrani", da u pitanju nije standardizovani sertifikat kako nam je ministarstvo saopštilo, već deo zakona koji se preporučuje, ali sam po sebi ne garantuje prostor na tržištu...

Bivši ministar poljoprivrede Ivana Dulić Marković, progurala je uredbu o subvenciji za uvođenje HASAPA, Zakonom je uvedena obaveza HASAPA. Oni koji su znali o čemu se radi brzo su se registrovali u agencije za uvođenje HASAPA, obilazili su privrednike i koji su imali pravo na subvenciju. Dinkić je obezbedio hitne isplate onima kojima subvencija sleduje i pare iz budžeta su tako brzo završavale na računima marketinških agencija.

U pitanju su bile agencije koje su imale pravovremenu informaciju o čemu se radi i kako se prodajom magle koja je postala zakonska obaveza može lako zaraditi. HASAP je kao piše u Zakonu Evropske unije protokol o higijeni od kojih preduzeća samo moraju da odaberu i usvoje većinu. U pitanju su pravila poput pranja ruku i evidencija o pranju ruku i alata za rad.  

 

 A 3.

 

Pretnja Sanje Čelebićanin, sagovorniku Tabloida

 

 

"Moraćeš da se seliš iz Srbije zbog teksta koje si o meni pisao u Tabloidu. Moj advokat je podneo tužbu platićeš 1.500.000 dinara, ako nastaviš da pišeš, prodaćeš kuću da platiš kazne i takse" zapretila je Sanja Čelebićanin, sagovorniku Tabloida Miroslavu Stojišiću, koji je preko našeg lista kritikovao način na koji ona vodi inspekciju.

 

 

A 4.

 

 

Reagovanje Sanje Čelebićanin na tekst ,,Zakon ćutanja i Protokol smrti" objavljen u Tabloidu broj 287, od 20. juna, 2013. godine

 

 

Sa puno poverenja u Vaš rad i objektivno izveštavanje, dostavljam obrazloženje na tekst i izjave Miroslava Stojšića...

Vezano za Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, želim da Vas informišem da nisam bila član komisije za izradu istog.

Shodno Zakonu o bezbednosti hrane, Uprava za veterinu godišnjim planom monitoringa za nacionalno praćenje rezidua planira i sprovodi kontrole sve hrane životinjskog porekla i hrane za životinje.

Nacionalni plan rezidua se svake godine dostavlja Evropskoj kancelariji za hranu i veterinu sa sedištem u Briselu, kao i realizacija plana odnosno rezultati izvršenih ispitivanja živih životinja, proizvoda životinjskog porekla, vode za napajanje životinja i hrane za životinje.

Do sada nije bilo propusta u realizaciji programa ispitivanja, nedozvoljenih supstanci i štetnih materija. Jedini spor koji se pred sudom vodi jeste parnični postupak koji vodi Perutnina Ptuj protiv svojih dužnika.

Što se tiče kombinovanog hlađenja živinskog mesa, to nije potrebno komentarisati, jer je Pravilnik jasan, a ja sam kao načelnik inspekcije svedočila ne u korist Perutnine, već isključivo obrazlažući postupak vršenja veterinarsko sanitarnog pregleda na liniji klanja i dokumentaciju koja je propisana pravilnikom i zakonima.

Navodi koji se odnose na moje putovanje u Nemačku, realizovano je zajedno sa kolegama iz Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju i ne odnosi se na brucelozu već na usaglašavanje sertifikata što je propisano Zakonom o veterinarstvu. Postupak kod životinja kod koji se dokaže bruceloza je propisan Pravilnikom kojim se reguliše suzbijanje bruceloze, tako da se u svakom trenutku može proveriti da li su zaražene životinje, kako Vaš sagovornik navodi, zaklane u klanici u Mramoru kod Niša.

Isto tako može da se proveri da li postoji i jedan akt potpisan od strane moje malenkosti kojim se nalaže postupak u ovom predmetu. Odeljenje veterinarske inspekcije nije nadležno za donošenje Rešenja o dozvoli uvoza, Rešenja o karantiniranju i postupku sa životinjama iz uvoza tako da je više nego očigledno zlonamerno stavljanje mog imena u kontekst pravilnika, uvoza MOM-a  i životinja iz Nemačke, jer sve može da se proveri kroz dokumente i pravna akta Ministarstva poljoprivrede.

 

  Sanja Čelebićanin

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane