Trovanje
Ministar poljoprivrede Goran Knežević legalizovao
prisustvo antibiotika i kokcidiostatika u hrani, lažno ih predstavljajući kao aditive
(2.)
Masovne ubice iz ministrovog kabineta
Pod budnim okom ministra poljoprivrede
Gorana Kneževića, u prodaji je meso obogaćeno hormonima, antibioticima i
sedativima. Tačnije, dozvoljeno je da se u hranu dodaje kancerogeni aditiv E407
koji izaziva rak debelog creva! U hrani za stoku dozvoljena je salmonela, a dodaju se i sedativi.
Dozvoljena je prodaja viršli i kobasica koje ne sadrže nijedan gram
životinjskih proteina! Ali, umesto da spreči masovno trovanje, resorni ministar
dojavljuje prozvođačima
imena novinara koji istražuju ovu temu, kako bi zaštitio profite koje ostvaruju od prodaje đubreta, koje je upakovano kao hrana...
Vuk Stanić
Bivši kadrovi bivše ministarke
poljoprivrede Ivane Dulić-Marković, i dalje upravljaju ovim resorom.
Sadašnji ministar Goran Knežević, nema svoj stav, a i da ga ima, ne sme
da ga saopšti. I tu se vidi kakav je kontinuitet ostvarila naprednjačka vlast
sa Demokratskom strankom, i ko je tu, ustvari, glavni.
Naime, ministarstvo vode sekretari,
Danilo Golubović i Dejan Krnjajić, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu
dobrobit životinja, Budimir Plavšić, načelnik Odeljenja za veterinarsko javno
zdravlje u Upravi za veterinu Slobodan Šibalić, načelnik Odeljenja za
međunarodni promet i sertifikaciju Siniša Kotur i načelnik veterinarske
republičke inspekcije Sanja Čelebićanin.
U međuvremenu, narod jede meso od bruceloznih
krava, leukemičnih konja, hibridnih pilića nakljukanih antibioticima, hormonima
rasta i esterogenima, suhomesnate proizvode napunjene kancerogenim aditivima...
Glavobolja, peckanje u vratu i na
podlakticama, natečeno lice, hladno znojenje, vrtoglavica, malaksalost, dijareja,
stomačni grčevi, smetnje u srčanom ritmu, posledice su aditiva E621 piše na
listi o aditivima koje treba izbegavati, a koju je sastavilo Hrvatsko udruženje
za zaštitu potrošača.
Istraživači Tabloida su obišli prodavnice
i utvrdila da je ovaj aditiv prisutan u viršlama i drugoj hrani koja se kod nas
prodaju. Za E621, već je pisalo da je uzrokovao oštećenje mozga na
laboratorijskim životinjama, a kako smo objavili u prošlom broju Tabloida, ovaj
i druge aditive u Srbiji je dozvoljeno stavljati čak i u hranu za bebe!
Protokol smrti koji sve ovo dozvoljava, zove se, ustvari, "Pravilniku
o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa".
Ovim Pravilnikom dozvoljeno je srpskim
potrošačima u hranu stavljati gotovo sve aditive koje je svetska prehrambena
industrija ikada patentirala.
Goran Knežević i njegovi saradnici
sa budžetskim platama pet puta većim od srpskog proseka, umesto da spreče Petra
Matijevića i njemu slične proizvođače da nemilosrdno u hranu guraju
kancerogene dodatke, antibiotike, hormone rasta, esterogene, odobrili su prošle
godine još jedan monstruozni pravilnik koji su izradili njegovi službenici.
-Antibiotik "Kokcidiostatic"
sada se u pravilniku vodi kao aditiv, u pitanju je Pravilnik o izmenama i
dopunama pravilnika o kvalitetu hrane za životinje broj 1113/12, priča dobro
upućen sagovornik Tabloida i objašnjava da je na ovaj način legalizovano sistemsko
kljukanje životinja sa antibioticima.
Naš sagovornik objašnjava i zašto
proizvođači pribegavaju antibioticima:
- U procesu proizvodnje postoji uginuće
životinja koje se penje i do 12 odsto. To znači da od deset hiljada životinja
1.200 neće doživeti da ih zakolju i prerade u hranu. Ovo za proizvođača znači
gubitak od 3.000 do 7.000 evra na svakih 10.000 životinja. Dodavanjem
antibiotika, isključuje se uginuće i 100 odsto životinja biva prerađeno u
hranu. Ti antibiotici ostaju u mesu, pogotovo u pilećem mesu, i tako stižu u
organizme konzumenata i izazivaju poremećaj u radu jetre, bubrega, u sistemu za
varenje, a dugoročno dovode i do mutacije poznatih bakterija, za koje potom
nema leka.
Na pitanje koji je motiv da se antibiotik
sada predstavi kao legalan aditiv stočnoj i živinskoj hrani i ugrozi zdravlje
nacije, naš sagovornik kratko odgovara: "Profit"
On kaže da bi na ovakve stvari trebalo da
reaguje Načelnik veterinarske inspekcije, Sanja Čelebićanin.
Na žalost, Čelebićaninova na ovakve stvari
nikada ne reaguje. Kada je optuže ona spremno odgovara: "Ja ništa nisam
potpisala - ništa nisam kriva!"
Ipak sama funkcija načelnika vetrinarske
inspekcije nosi sa sobom obavezu da se sprečava trovanje naroda, a nesprečavanje
takvog kriminala, ili aminovanje uvoza bruceloznih krava je u normalnoj državi
teško krivično delo.
"Ja ništa ne potpisujem, to je
bitno!"
Nekoliko sati nakon što se Tabloid pojavio
na kioscima, Sanja Čelebićanin je pozvala našeg sagovornika iz prošlog broja
doktora veterine Miroslava Stojšića i zapretila mu da je više ne
spominje jer će u suprotnom morati da se seli iz Srbije! Prema Stojšićevim beleškama,
razgovori između njih dvoje je tekao na sledeći način:
Čelebićanin: Kolega šta si ovo pisao
preko Tabloida? Direktno napad na mene, a ja ništa nisam kriva, jer ništa nisam
potpisala. Ja nikome nisam naredila. Ja nisam učestvovala u donošenju
pravilnika (takozvanog Protokola smrti, prim aut.).
Stojšić: Ti si dala predlog komisiji
ispred tvoje uprave. Uprava za veterinu je dala predlog.
Čelebićanin: Nisam ja dala predlog dali
su ga Šibalić, Jova Ćirković i Mirjana Radović
Stojšić: Načelnik mora da pregleda da
li je predlog prihvatljiv ili ne, a ti si načelnik.
Čelebićanin: Komisija je dala
pravilnik!
Stojšić: Jeste, Vuković, Petrović i
ostali koji su učestvovali. Ali su oni vama dali taj pravilnik da ga pregledate.
Vi pregledate, kažete u redu je, i tek se onda objavljuje u službenom glasniku.
Vi ste zaduženi za kontrolu namirnica i
bezbednost hrane, dužnost Vam je da u pravilnicima precizirate koji aditivi
mogu u kojim dozama da se stave. Morate da odredite i količinu proteina.
Čelebićanin: Ja sam poslala demanti
u Tabloid i obavestila advokata da podnese tužbu protiv tebe. Platićeš milion i
po dinara! Ako nastaviš sa pisanjem biće ti prodata kuća, za kazne i troškove.
A ti i svi koji udarite na mene, proteraću vas iz ove zemlje!
Stojšić: Sanja, kako te nije sramota da
tvoje ministarstvo dozvoli uvoz "MOM-a*" na zapadu su ga zabranili za
mačke i pse! To je treća kategorija, a dozvolila si da ga stave u hranu za
decu! Zašto ste dozvolili da u mleveno meso za ćevap stave led, loj, soju? I to
se prodaje 380 dinara za kilogram, a kilogram junetine je 380 dinara!
(* MOM = Otpadna materija mesa,
sastavljena od pluća pilića, pilećih trtica, izaziva razne bolesti u EU
zabranjena za ishranu ljudi i kućnih ljubimaca)
Čelebićanin: Ja za to ne snosim
odgovornost. Postoje inspektori koji su ovlašćeni i oni treba za to da
odgovaraju.
Stojšić: Inspektori su mi rekli da si
im zabranila uzorkovanje kada sumnjaju. Kažu, rekla si da mogu da rade samo po
prijavi potrošača.
Čelebićanin: Nije tačno da sam ja
zabranila! Daj ime jednog inspektora koji ti je to rekao!
Stojšić: Ne mogu da ti dam jedno ime,
to priča cela Srbija.
Čelebićanin: Svi ćete biti proterani iz
Srbije! Ma ti si mi napravio problem, jer si dozvolio da se registruju male
klanice, buvare!
Stojšić: Tačno je da sam dozvolio, ali
je postojala i kontrola pre klanja.
Čelebićanin: Mi kontrole u subjektima*
ne radimo. Subjekat sam odgovara za svoje postupke ("Subjekat" znači
nešto drugo: načelnica je mislila na klanice).
Stojšić: Male klanice ali sve je bilo
pod kontrolom. Imali smo sigurno meso.
Čelebićanin: Dođi ti pa budi načelnik i
sve nas rasteraj i da znaš ja nisam kriva za brucelozne krave! To je kriv
Siniša Kotur, on radi na kompjuteru, kada se izdaju dozvole...
Stojšić: Ti si išla u Nemačku na
razgovore sa prodavcem bruceloznih krava i njihovom inspekcijom. Kada si se
vratila krave su poslate na klanje. U klanicu Mramor kod Niša.
Čelebićanin: Ja nisam ništa potpisala!
Ja ništa ne potpisujem, to je bitno!
Srpskim laboratorijama niko ne veruje
Prema navodima našeg izvora u ministarstvu
poljoprivrede, Sanja Čelebićanin i njen zvanični pokrovitelj, Goran Knežević,
su samo deo ekipe koja bi u interesu nacije trebalo da bude smenjena u
potpunosti.
-U pitanju je nekoliko kadrova kojima je
zajednička bliskost sa bivšom ministarkom Ivanom Dulić i njenom strankom,
objašnjava izvor Tabloida iz ministarstva poljoprivrede.
Kadrovi za koje on smatra da moraju
biti sklonjeni su državni sekretari Danilo Golubović i Dejan Krnjajić, načelnik
Odeljenja za zdravstvenu zaštitu dobrobit i sledljivost životinja Budimir
Plavšić, načelnik Odeljenja za veterinarsko
javno zdravlje u Upravi za veterinu Slobodan Šibalić, načelnik Odeljenja za
međunarodni promet i sertifikaciju Siniša Kotur i ranije pomenuta Sanja Čelebićanin.
Prema rečima našeg izvora, najuticajniji
među njima je Danilo Golubović, pa se tako u ministarstvu u šali kaže da je
Goran Knežević ministar u ministarstvu Danila Golubovića. On je u ministarstvo
poljoprivrede došao davne 2004. godine, kao kadar DSS, ali je zapravo od početka
bio deo Dulićkine ekipe. Kada je Dulićka otišla sa mesta ministra, sklonjen
je, 2008. postaje član DSS i kada je naprednjacima posle pobede na
izborima dodeljeno ministarstvo poljoprivrede, on ponovo postaje državni
sekretar.
-U ministrastvu je posle izbora radio i
Ivan Sočo, vršilac dužnost direktora uprave za veterinu. Tokom afere sa
povišenim količinama afla toksina u mleku, Sočo je odgovornim proglasio
Slobodana Šibalića. Pokrenuo je disciplinski postupak protiv Šibalića,
suspendovao ga je i predložio njegovu smenu. Inače, Šibalić je zadužen za
monitoring on bi trebalo Sanju Čelebičanin da upozorava, a ona da reaguje na
njegova upozorenja, da kažnjava i zatvara, priča naš izvor. Objašnjava da je Sočo
tim potezom toliko iznervirao Golubovića, koji je odmah na sve načine počeo da
štiti Šibalića i da traži smenu Soča.
-Ministar Knežević je našao razumevanje za
Golubovićeve predloge i Soču oterao iz ministarstva, priča naš sagovornik.
On navodi i da je drugi najuticajniji
čovek Dulićkine alfa grupe sekretar Dejan Krnjajić, koji je ranije bio
na mestu direktora Uprave za veterinu. Od 2004. godine, sa manjim prekidima, obavljao
je različite državne funkcija do danas.
U vreme kada je bio direktor akreditacionog
tela Srbije, Krnjajić je fabrici "Soja protein" dao akreditaciju da
može da vrši analizu za bolest ludih krava. U tom trenutku oni nisu imali
nijednog zaposlenog veterinara. Priča se da je Krnjajić od njih zauzvrat dobio
stan na Novom Beogradu kao nagradu.
Ta laboratorija kao i fabrika "Soja
protein" deo su Viktorija grupe. U njihovoj laboratoriji Ješić je
uradio laboratorijske analize mleka i u javnost izneo informacije o povećanom
nivou aflatoksina. Krnjajić koji je toj laboratoriji ranije dao akreditaciju, u
jeku afere (nalazio se na mestu sekretara) izašao je u javnost i saopštio da je
u pitanju neakreditovana laboratorija.
-Izveštaj službenika Komisije Evropske
unije, koji je sačinjen u decembru 2011. godine, a koji je napisan na osnovu
deset malih i dve sveobuhvatne kontrole, ima preko dvadeset zamerki na stanje u
oblasti srpske veterine! Najteža i neispravljiva zamerka je da kod vršenja
analiza u Srbiji dolazi do zamene uzoraka! Drugim rečima, srpskim
laboratorijama se ne može verovati, objašnjava naš izvor.
To je, kaže, veliki problem jer se od
javnosti kriju informacije o tome da je u mesu iz Evropske unije koje se u
velikim količinama uvozi u Srbiji pojavio Šmalenberg virus. Zbog ovog virusa
Rusija, Ukrajina, Kazahstan, Egipat i Meksiko zabranili su uvoz goveda i ovaca iz
Evropske unije, dok su SAD zabranile uvoz pojedinih stočnih proizvoda.
-Svaka uvozna pošiljka papkara iz
Evropske unije sada bi morala da se testira na Šmalenberg, ali je Siniša
Kotur, u već nekoliko rešenja o uvozu goveda i ovaca zaboravio da traži analizu
na ovaj virus. Domaći sistem je osmišljen tako da kada bi se i desilo da se
životinje ne testiraju na granici, to treba da otkriju Slobodan Šibalić, ili
Budimir Plavšić koji bi potom obavestili Sanju Čelebićanin. Ona na raspolaganju
ima sve opcije, od zatvaranja životinja u karantin, vanrednog testiranja, do
uništenja zaraženih jedinki, ali se ništa od toga ne dešava, kaže naš izvor
ističući da je ovo samo još jedan od primera zbog kojih bi navedenu alfa
grupu trebalo pod hitno skloniti sa državnih funkcija.
Na pitanje da li je po njegovom mišljenju Šmalenberg
prisutan u Srbiji i kakve su posledice za one koji ga konzumiraju, on kaže:
-Siguran sam da je Šmalenberg već
prisutan. Virus je nov, do 2013. godine nije imao ni zvanično ime, tako da se i
o posledicama malo zna. Meksički lekari, sa kojima sam bio u kontaktu tvrde da
bi posledice po konzumente mogle da budu, privremeni ili trajni sterilitet,
oslabljen vid...
-Ukoliko se raširi u razmerama u kojima ja
sumnjam da hoće, to će biti veliki finansijski udar na našu privredu. Ulazak Šmalenberga
u Srbiju i neblagovremeno suzbijanje tog virusa, ako se dokaže, značiće da su Čelebićanin,
Šibalić i Kotur izvršili teško krivično delo.
Na našu konstataciju da je situacija
slična kao i sa brucelozom, on kaže da je ta afera velika sramota za Srbiju.
-Brucelozne krave su definitivno
uvezene u Srbiju, zaklane u mesari Mramor kod Niša, meso je prodato
stanovništvu. Po mom mišljenu, za ovu aferu je direktno odgovorna Jadranka Veraz,
tada načelnik granične veterinarske inspekcije.
Ona je odgovorna za ulazak zaraženih
životinja. Sa druge strane Sanja Čelebićanin je kriva što je meso otišlo
u maloprodaju, priča naš sagovornik i dodaje da ne treba da se čudimo ako se Čelebićaninova
bude pravdala analizama neke od laboratorija za koju je komisija EU ustanovila
da zamenjuje uzorke. Interesantno je spomenuti da se sumnja da je meso distribuirano
preko lanca mesara Slobodana Marinkovića, koji je ubijen kada je krenuo na
posao ka klanici u mestu Mramor, kod Niša.
Ovo nije i jedini slučaj svesnog prosleđivanja
bolesnog mesa ka građanima, 2000., 2007., i 2008. godine. Naime, kod
konja u Šapcu, Loznici i Zaječaru utvrđena je infektivna anemija! To
znači da je njihovo meso bilo lošeg, pa čak i štetnog kvaliteta, ali je
Veterinarska inspekcija grada Beograda ipak potpisala da je sa mesom sve u
redu.
U udžbeniku Veterinarskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, koji je napisao doktor Jovan Rašeta, piše da se
je u slučaju infektivne anemije konja neupotrebljivo za ljudsku ishranu. Ipak,
konji su zaklani i njihovo meso je upućeno u ustanove u kojima se leče oboleli
od raka i leukemije. Načelnik gradske veterinarske stanice u to vreme bio je Dušan
Ljuštura.
A 1.
Aflatoksini i dalje u vitrini
Prošlo je nekoliko meseci od kada je
ministar Goran Knežević sa toksičnim mlekom nazdravljao pred kamerama, a
zvanično dozvoljeni aflatoksini u mleku i mlečnim proizvodima su deset puta
viši od onih u civilizovanim državama. Srbija se u međuvremenu pretvorila u
krajnje odredište za zaraženo mleko i jogurt iz regiona. Nedavno nas je
ministar psihološki obradio i javno saopštio da problemi sa aflatoksinom u
mleku više ne postoje, ako je to tačno zašto se zvanična granica za toksine u
mleku ne vrati na civilizovani nivo od 0.05 umesto 0.5 koliko je sada. Kada je
krenula afera sa aflatoksinima, za razliku od Kneževića, javnost u
Hrvatskoj je problem toksičnog mleka i stočne hrane shvatila daleko ozbiljnije.
U emisiji hrvatske državne televizije (HRT),
na pitanje novnara da li će njihova privreda trpeti zbog mleka koje će morati
da bude bačeno, gost je rekao: "Ne"
-Viškove možemo izvesti u Srbiju tamo
su kriterijumi blaži!
A 2.
Ko je zaradio na HASAP-u?
HASAP nije garancija da možete da izvozite
hranu u EU, nedavno je saznao i jedan srpski proizvođač koji je marketinškoj
agenciji skupo platio za njegovo uvođenje:
-Objasnili su mi da je HASAP, u
Evropskoj uniji protokolarni deo Zakona koji se u prevodu na srpski zove:
"Opšti Zakon o hrani", da u pitanju nije standardizovani sertifikat
kako nam je ministarstvo saopštilo, već deo zakona koji se preporučuje, ali sam
po sebi ne garantuje prostor na tržištu...
Bivši ministar poljoprivrede Ivana Dulić
Marković, progurala je uredbu o subvenciji za uvođenje HASAPA, Zakonom je
uvedena obaveza HASAPA. Oni koji su znali o čemu se radi brzo su se
registrovali u agencije za uvođenje HASAPA, obilazili su privrednike i koji su
imali pravo na subvenciju. Dinkić je obezbedio hitne isplate onima kojima
subvencija sleduje i pare iz budžeta su tako brzo završavale na računima
marketinških agencija.
U pitanju su bile agencije koje su imale pravovremenu
informaciju o čemu se radi i kako se prodajom magle koja je postala zakonska
obaveza može lako zaraditi. HASAP je kao piše u Zakonu Evropske unije protokol
o higijeni od kojih preduzeća samo moraju da odaberu i usvoje većinu. U pitanju
su pravila poput pranja ruku i evidencija o pranju ruku i alata za
rad.
A 3.
Pretnja Sanje Čelebićanin, sagovorniku
Tabloida
"Moraćeš da se seliš iz Srbije
zbog teksta koje si o meni pisao u Tabloidu. Moj advokat je podneo tužbu platićeš
1.500.000 dinara, ako nastaviš da pišeš, prodaćeš kuću da platiš kazne i
takse" zapretila je Sanja Čelebićanin,
sagovorniku Tabloida Miroslavu Stojišiću, koji je preko našeg lista
kritikovao način na koji ona vodi inspekciju.
A 4.
Reagovanje Sanje Čelebićanin na tekst
,,Zakon ćutanja i Protokol smrti" objavljen u Tabloidu broj 287, od 20.
juna, 2013. godine
Sa puno poverenja u Vaš rad i objektivno
izveštavanje, dostavljam obrazloženje na tekst i izjave Miroslava Stojšića...
Vezano za
Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od
mesa, želim da Vas informišem da nisam bila član komisije za izradu istog.
Shodno Zakonu o bezbednosti hrane, Uprava
za veterinu godišnjim planom monitoringa za nacionalno praćenje rezidua
planira i sprovodi kontrole sve hrane životinjskog porekla i hrane za
životinje.
Nacionalni plan rezidua se svake
godine dostavlja Evropskoj kancelariji za hranu i veterinu sa sedištem u
Briselu, kao i realizacija plana odnosno rezultati izvršenih ispitivanja živih
životinja, proizvoda životinjskog porekla, vode za napajanje životinja i hrane
za životinje.
Do sada nije bilo propusta u realizaciji
programa ispitivanja, nedozvoljenih supstanci i štetnih materija. Jedini spor
koji se pred sudom vodi jeste parnični postupak koji vodi Perutnina Ptuj
protiv svojih dužnika.
Što se tiče kombinovanog hlađenja živinskog
mesa, to nije potrebno komentarisati, jer je Pravilnik jasan, a ja sam kao
načelnik inspekcije svedočila ne u korist Perutnine, već isključivo
obrazlažući postupak vršenja veterinarsko sanitarnog pregleda na liniji klanja
i dokumentaciju koja je propisana pravilnikom i zakonima.
Navodi koji se odnose na moje putovanje u
Nemačku, realizovano je zajedno sa kolegama iz Odeljenja za međunarodni promet
i sertifikaciju i ne odnosi se na brucelozu već na usaglašavanje sertifikata
što je propisano Zakonom o veterinarstvu. Postupak kod životinja kod koji se
dokaže bruceloza je propisan Pravilnikom kojim se reguliše suzbijanje bruceloze,
tako da se u svakom trenutku može proveriti da li su zaražene životinje, kako
Vaš sagovornik navodi, zaklane u klanici u Mramoru kod Niša.
Isto tako može da se proveri da li postoji
i jedan akt potpisan od strane moje malenkosti kojim se nalaže postupak u ovom
predmetu. Odeljenje veterinarske inspekcije nije nadležno za donošenje Rešenja
o dozvoli uvoza, Rešenja o karantiniranju i postupku sa životinjama iz uvoza
tako da je više nego očigledno zlonamerno stavljanje mog imena u kontekst
pravilnika, uvoza MOM-a i životinja iz Nemačke, jer sve može da se
proveri kroz dokumente i pravna akta Ministarstva poljoprivrede.
Sanja Čelebićanin