Na tragu

Ni da beži ni da reži: kako preživeti posledice Vučićevog haosa i kako izaći iz njega

NOĆNA MORA DIKTATORA

Skoro četvrt veka je već prošlo od kako je pao režim Slobodana Miloševića, a nad Srbijom se još nije razvedrilo. Umesto kolektivnog otklona od svega što je taj režim radio ovoj zemlji i ovom narodu, teče već druga decenija lične vladavine jednog duševno nestabilnog Aleksandra Vučića i njegove primitivne horde opsednute pljačkom i nasiljem, zatiranjem svega što je ikada bilo vredno i promocijom čistog zla, u svakom vidu. Zli samodržac odlazi i ruši sve na šta naiđe. Maja meseca 2024. nastavio je sa predstavom o „zaštiti Srbije", u Ujedinjenim nacijama ponižava i sebe i državu koju predstavlja, pred Savetom Evrope nema šta više da traži, a u Briselu osporava sam sebe i svoje potpise koje je stavio na radost samoproglašene države. Šta službe bezbednosti u Srbiji rade dok najopasniji čovek po bezbednost Srbije i njenu budućnost, intenzivno radi na njenom zatiranju? Može li, konačno, neki moralni oficir da odbije salutiranje diktatoru u farmerkama, trenerci i patikama? Gde je kraj ponižavanjima, a gde početak temeljnog sudskog procesa od vrha do dna države?

Nikola Vlahović

Na dan 4. aprila 2024. godine, odlazeći srpski diktator Aleksandar Vučić „uveličao" je sednicu Vlade Srbije u Beogradu, na kojoj je najavio formiranje nekakvog „posebnog tima koji će se boriti za interese Srbije".

Bila je ovo još jedna njegova sprdnja sa ostacima države na koju svakodnevno urinira, kad god mu padne na pamet, na bilo kom mestu i pred bilo kim. Ne bira ni društvo ni vreme da ponižava one koji mu to dozvoljavaju.

Naime, „poseban tim" koji pominje ovaj tiranin, trebalo bi da navodno otvorio „više frontova na međunarodnom nivou", kako bi se „bitke vodile oko odluka u Ujedinjenim nacijama (UN) i Savetu Evrope (SE)".

Najgore što je moglo Srbiji da se desi u ovim okolnostima je da te „bitke" hoće da sprovodi Aleksandar Vučić, čovek koji je godinama ranije, žestokom propagandom pljuvao sve evropske institucije i sve evropske tekovine, od helenske kulture i Rimskog carstva, do Evropske unije, a uzgred i Ujedinjene nacije i svaku svetsku instituciju koja se ne dopada primitivnoj radikalskoj bandi koja davi Srbiju duže od trideset godina.

Takav „politički lider", dakle, hoće da „spašava" Srbiju koju je lično zakopao do dubine iz koje će se teško izbaviti. U stvarnosti, to izgleda ovako: Ohridski sporazum za Kosovo koje je Vučić potpisao, direktno ulazi, prema predlogu Evropske komisije, u Poglavlje 35., neophodno za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.

Dakle, zlotvor koji je u ime građana Srbije, bez vlade i parlamenta, bez javne rasprave, bez konsultacija sa stručnjacima za Ustav Srbije ili međunarodno pravo, stavio ne samo ovaj nego i brojne druge potpise na akta koja svode ovu državu na minimum, kako teritorijalni tako i geopolitički i ekonomski, tvrdi sledeće pred kamerama RTS (ali ne i tamo gde treba, u Briselu): "Ako stavite članstvo Kosova u UN, kao deo Poglavlja 35, onda je jasno da ne želite Srbiju. Ja ne verujem da je to moguće i mislim da takvu odluku neće doneti".

Ohridski sporazum u kome piše da Republika Srbija neće praviti smetnju učlanjenju Republike Kosovo u međunarodnim institucijama (preciznije: u Člana 4 Ohridskog sporazuma koji su potpisali Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti 18. marta 2023. godine u Ohridu, jasno stoji da se Srbija "neće protiviti članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji").

To takođe znači da Vučić neće ono što je potpisao, a na osnovu čega se za poslednjih godinu dana samoproglašeno Kosovo našlo u brojnim međunarodnim institucijama! I hoće da diktira pravila učlanjenja u Evropskoj uniji.

Neće biti nikakvo čudo da mu Albanci ovim povodom jednog dana podignu i spomenik na Kosovu, jer je radio svim sredstvima na ubrzanju njihove separatističke tvorevine, a takođe i na kriminalizaciji kosovsko-metohijskih Srba i njihovom iseljavanju.

Zašto onda još uvek postoji diplomatska služba u Srbiji, zašto postoji takozvana vojna diplomatija, zašto postoje i druge državne službe ukoliko niko, ali baš niko ne nalazi načina da se odupre divljaštvu ovog veleizdajnika i njegove kriminalne bande?

Vučićeva „lična diplomatija" navodno pokušava da spreči usvajanje rezolucije o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN i prijem Kosova u Savet Evrope. U prvom slučaju, tekst finalnog predloga te Rezolucije je usvojen 2. maja 2024., zvanično, i tamo piše između ostalog da UN da treba da donesu odluku "da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. koji će se obeležavati svake godine".

U tekstu se predlaže da UN "osudi bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i iskrivljavanja činjenica, te pojave genocida u budućnosti".

Takođe, tamo piše da bi Ujedinjene nacije trebalo da "bez rezerve osude radnje koje veličaju one osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući one odgovorne za genocid u Srebrenici".

Ovaj postupak još uvek traje, i kako sada stvari izgledaju, ova Rezolucija će biti usvojena.

Ne ulazeći u pitanja međunarodnog prava, čak i laik može da razume da se ovde radi o odgovoru na dugogodišnjem radikalsko-naprednjačkom divljanju, potpaljivanju novih mržnji i novih ratova. Sve što dalje sledi direktna su posledica ovoga o čemu je reč.

Vučićeva zloupotreba maloletnika, dece, omladine, njegova stalna ratna propaganda sa svih njegovih ,"stanica" koju širi već godinama, dovela je do toga da su tu propagandu preuzeli sada oni koji ni rođeni kad se rat na prostorima nekadašnje Jugoslavije dešavao. A, desiće mu se da će ti „juniori" koliko sutra krenuti na njega, istom žestinom, jer nije ispunio njihova „očekivanja"

Vučić ne razlikuje prijatelja i neprijatelje, poslovno i političko partnerstvo i slično tome. Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije i stručnjak za Zapadni Balkan napisao je nedavno da će ovo dodatno udaljiti Srbiju od Evropske unije (EU) i zapadnih partnera. Radi se o čoveku koji je naklonjen Srbiji, i ne spada u anglosaksonsku školu propagande.

Dalje, Džejms Ker-Lindzi kaže: "Ja sam kritikovao većinu poteza koje je Zapad povukao protiv Srbije, ali moramo priznati i da Srbija sama sebi stvara probleme. Nažalost, sve ovo pokazuje dubinu problema koji i dalje stoje između Srbije i Evrope i šire govoreći - Srbije i Zapada. Problem je što se nalazimo u začaranom krugu. Srbija očigledno ne može u potpunosti da okrene leđa Rusiji, kad joj je ona potrebna u Savetu bezbednosti UN".

Ovde čak nije ni pomenuo Vučićevo ime ili njegov režim, ali se jasno vidi na koga misli i šta se tu podrazumeva.

Naime, Vučićeva potraga za saveznicima u Azerbejdžanu i Surinamu, potpuno je očajnička.

Njegov „Tim za borbu protiv prijema Kosova u Savet Evrope", samo puko trošenje vremena i novca, mučenje javnosti u Srbiji i ništa više od toga. Sve što radi je suprotno od onoga što je potpisao! On, navodno, ne priznaje nezavisnost Kosova, ali vodi dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom pod okriljem EU.

Ukratko. Vučić je svoj štetočinski posao obavio, a kako će se Srbija obračunati sa njim, to je tema za sebe. On se više od jedne decenije oslanjao na "politiku četiri stuba" u spoljnoj politici, što se odnosi na saradnju sa Evropskom unijom, Rusijom, SAD i Kinom.

Od njega se traži da ode, uz dogovor ili bez njega. To traže sve ovde nabrojane velesile. Rusija putem „poprečne diplomatije", SAD i Evropska unija otvoreno, a Kina prećutno, jer će joj odgovarati svako sledeći ko bude uzimao njihove kredite i angažovao njihove stručnjake za infrastrukturu.

Takođe, umesto otvorenih razgovora, Vučić preti: "Imaćemo dovoljno dobrih razloga da napravimo razliku između prijatelja i partnera. Znamo ko su oni koji nas zovu na slavu i kod kojih idemo na slavu" (u vezi sa glasanjem u Savetu Evrope).

Očekuje se da Komitet ministara Saveta Evrope sredinom maja glasa o prijemu Kosova. Takvu preporuku je 16. aprila usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope.

Kome se Vučić suprotstavlja?

Sjedinjene Američke Države (SAD), Italija, Francuska i Nemačka su među kosponzorima rezolucije o Srebrenici. „Prijatelj Makron" ga je ponizio prilikom poslednjeg susreta i pozvao da se povuče.

Zašto se ne oglašavaju ni Izaslanstva Ministarstva odbrane u svetu, gde su ti prijatelji o kojima Vučić priča? Ko je spreman da zaštiti Srbiju u slučaju stvarne opasnosti?

U zvaničnom predstavljanju izaslanstava MO piše da ta Izaslanstva odbrane realizuju diplomatsku funkciju u oblasti odbrane i nadležna su za predstavljanje i zaštitu interesa Ministarstva odbrane Republike Srbije i Vojske Srbije u inostranstvu.

Navodno, ova Izaslanstva odbrane „izvršavaju svoje zadatke u skladu sa zakonima i Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima". U praksi, tokom Vučićeve diktature, bilo je tu svega osim Bečke konvencije.

U ovom trenutku, u funkciji su 29 izaslanstava odbrane. U četiri države u sastavu izaslanstava nalaze se izaslanik i pomoćnik izaslanika odbrane (Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka i Rusija). Ostala izaslanstva u svom sastavu imaju izaslanika (susedi - Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora; evropske zemlje - Francuska, Belgija, Italija, Španija, Austrija, Grčka, Turska, Poljska i Belorusija; Azija - Kina, UAE, Izrael, Azerbejdžan, Indija, Iran i Liban; Afrika - Egipat i Alžir ). Na principu nerezidencijalne akreditacije pokriveno je još deset država (Kanada, Norveška, Slovačka, Češka, Slovenija, Kazahstan, Ukrajina, Kipar, Jermenija i Saudijska Arabija).

Na istom mestu gde su ova izaslanstva predstavljena, piše kao su studenti Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta Union posetili Vojnoobaveštajnu agenciju (VOA) dana 27.03.2024. godine, a dan ranije i polaznici 13. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane (VSBO) Škole nacionalne odbrane.

Kome će oni sutra služiti? Kojoj državi, kom režimu i kojoj politici? Kakav je nivo njihovog obrazovanja? Hoće li ih opet neki diktator birati kao „ađutante". „Po lepoti".

A, parada Vučićevh klovnova i dalje traje: Miloš Vučević, sada predsednik vlade a pre toga ministar odbrane, zajedno sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem, obišao je sve svečanosti u proteklom mandatu, pa i svečanost povodom obeležavanja Dana Vojnoobaveštajne agencije i 140 godina od osnivanja vojnoobaveštajne službe u Domu Garde na Topčideru.

Ovakvi ljudi i ovkakvi „kadrovi", bez karaktera, bez stava, potčinjeni osvedočenom egomanijaku, sociopati i u svakom smislu bezbednosno opasnom čoveku, nalaze se na svim nivoima ovog režima. Šta će sutra biti sa njima kad taj režim padne? Kakav odgovor treba da im spremi narod?

Kakvi su to oficiri koji deceniju već salutiraju bilmezu u farmerkama i espadrilama, sa raskopčanim džemperom i mržnjom na licu?

I kakva je srpska diplomatija, kakve su obaveštajne službe jednog manijakalnog režima?

Primera o sprdnji sa državom i obavrštajnim službama ima bezbroj, a evo i jedne novije...

Naime, krajem prošle, 2023. godine, iz Srbije je proteran prvi sekretar ambasade (Veleposlanstva) Republike Hrvatske, Hrvoje Šnajder, uz obrazloženje da se bavio špijunažom. Ministarstvo inostranih poslova Srbije je ovu odluku donelo u skladu sa Članom 9. Bečke konvencije i Šnjadera proglasilo nepoželjno osobom, takozvanom personom non grata.

U kraćem saopštenju bez bitnih detalja, pisalo je da je ovaj hrvatski diplomata "grubo izašao iz okvira diplomatskih normi i prekršio Bečku Konvenciju".

U Beogradu je odmah spremno dočekano među režimskim političarima, te Aleksandru Vučiću bliskim privrednicima, novinarima i aktivistima nevladinog sektora, i krenulo se „po televizijama" sa navodnim dokazima o toj špijunaži. Izgledalo je onako kako jeste: svi su znali sve, ali niko ništa nije prijavio nadležnim službama.

Pala je i „optužba" da je jedan vojni pilot, na nekakvoj slavi u Bariču, nadomak Beograda, na kojoj su prisustvovali i hrvatski vojni piloti, iznosio vojno-obaveštajne podatke, i da su tu iznete „mnoge nepoznate stvari" za prisutne pilote i „obaveštajca" iz Hrvatske.

Srpska obaveštajna služba koja je pratila Šnajdera, snimala ga „u audio i video formatu", saznala je da su proteranog diplomatu u razgovorima sa kolegama iz Srbije, ali i poznanicima i prijateljima koje je ovde stekao, zanimale predizborne aktivnosti, domaća partijska politika, pitanje Kosova, odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom, ekonomska i vojna, i slično tome.

Navodno su njegovi sagovornici iz sveta politike, biznisa, novinarstva, nevladinih organizacija „vremenom postali svesni da su upali u mrežu perfidnog Hrvata", ali su nastavili da mu dostavljaju tražene informacije, najčešće dokumenta ili podatke pohranjene na fleš memorijama, te da je taj Šnajder raspolagao i budžetom za svoje špijunske poslove.

Možda je ova priča i smešna i tragikomična, ali, čak i ako je sve ovako kako je procenilo Ministarstvo inostranih poslova, postavlja se pitanje, šta se desilo sa "vrbovanim" Šnjaderovim sagovornicima? Niti je neko od saslušan niti je uhapšen!

Naprotiv, svi su bili na Vučićevim televizijama i detaljno opisivali svoje vesele susrete sa hrvatskim diplomatom Šnajderom, i dodavali i ono za šta ni MIP Srbije ni Služba koja ga je pratila, nisu znali.

Zanimljivo je da se Bezbednosno informativna agencija u istom periodu bavila isključivo progonom, korumpiranjem, manipulacijama, ucenama i zastrašivanjem Vučićevih političkih protivnika, koji su, inače, već godinama potpuno nesposobni da se organizuju u jedan front protiv Vučićeve diktature, i dali javnosti povoda da im narod veruje.

Samo dva dana nakon proterivanja hrvatskog diplomate, izbio je novi skandal u Ministarstvu inostranih poslova Srbije koje je dobilo spisak razloga zbog kojih Republika Slovenija ne može da izda agreman kandidovanom za ambasadora Srbije u ovoj zemlji.

A, „kandidat" je bio direktor JP Pošte Srbije, Zoran Đorđević, bivši šofer i ljubavnik polupismene radikalke, Jorgovanke Cice Tabaković, sada guvernerke Narodne banke Srbije.

U kratkom saopštenju slovenačkog MIP, rečeno je da se radi o "formalnim preprekama bezbednosne prirode". Detaljnije o razlozima „bezbednosne prirode" slovenačka obaveštajna služba (SOVA), dostavila je podatke nadležnima u Srbiji. Radilo se o velikoj sramoti za MIP Srbije, ali, nije ta instutucija imenovala Đorđevića nego Aleksandar Vučić lično. Naime, slovenački obaveštajci znali da je Đorđević Vučićev „poštar", da nosi lične poruke raznim „poslovnim krugovima" u kriminalizovanim režimima po Africi, Južnoj Americi i nekim državama Azije.

Njegova izjava od 10.02. 2017., pred kamerama HRT, da Srbija ima dobre odnose „i sa Azijom i sa Afrikom, i to jeste prilika da zaradimo svi zajedno i da radimo na trećim tržištima" (kasnije ponovljena u raznim varijantama), dovoljno govori o kakvom idiotu se ovde radi i koliko je njegov diletantizam opasan. Ali, sve to nije sprečilo Aleksandra Vučića da ga imenuje svojevremeno (2016) čak i za ministra odbrane. Januara ove godine, u jednom podkastu, „ispovedio se" rekavši i ovako nešto: "Obećao sam pokojnom ocu da se neću baviti politikom, ali se onda dogodio Vučić!"

Ovakvih i sličnih izopačenih „kadrova", kojima raspolaže odlazeći samodržac, i koje redovno i bez zakonskih procedura, on lično imenuje na sve najodgovornije državne funkcije, doveli su Srbiju u stanje da nema ni spoljnu ni unutrašnju politiku, da nema parlament, vladu, ministre niti adekvatne bezbednosne službe niti sistem odbrane. Sve nabrojano nalazi se u rukama Aleksandra Vučića. I zavisi isključivo od njegove samovolje.

I zato može da Srbiju sramoti nekažnjeno gde god hoće. Recimo, kad je Slovenija odbila da izda agreman kandidatu za ambasadora Srbije, Zoranu Đorđeviću (i priložila razloge zašto ne može i ne sme), Vučić se odmah našao načina da narodu baci prašinu u oči pa je „utvrdio"da je „najverovatnije tajkun Dragan Šolak uticao na to".

Ali, kad taj isti Đorđević isplati čitavih milion i po evra za običnu promenu boje logotipa Pošta Srbije, i to na račun neke plastificirane starlete iz Srpske napredne stranke, izvesne Draginje Vik, onda krivca nema. A, nema ni para u budžetu JP Pošte Srbije.

Najmanje milijardu evra je za poslednjih pet godina otišlo na ovaj „nevidljivi" način u ruke neke nove klase balavih i nepismenih, a nebeski ambicioznih, pohlepnih i drskih, koji su shvatili da „zaštita imena i lika" Aleksandra Vučića i beskrajno idolopoklonstvo, može odlično da se naplati.

Srbija jeste, kako tvrde i brojni strani geopolitički stručnjaci, potpuno razvaljena kao država, samo zato što je, nakon duže od jedne decenije Vučićeve diktature, danas nemoguće bez stvarne ulične revolucije, ukloniti jedan, bez ikakve sumnje, siledžijski, kriminalni režim.

Nijedna srpska služba bezbednosti navodno ni danas ne zna ko je odgovoran za oružani sukob u Banjskoj, gde je jedan Vučićev kriminalac odlučio da zaštiti svoju „krvavo stečenu imovinu". A, štampa i Internet portali na albanskom jeziku objavljuju fotografije novoimenovag ministra inostranih poslova Marka Đurića, i to u dve situacije: u bliskom razgovoru sa pomenutim kriminalcem i još bliskijem sa ministrom policije samoproglašenog Kosova!

I, opet javnost u Srbiji nema predstavu šta im „voljeni vođa" radi iza leđa! Onaj isti koji sramoti državu Srbiju u palati Ujedinjenih nacija čim se pojavi. Recimo, kao na sednici Saveta bezbednosti 24. april 2024. godine, kad je ovako javno kazao: „Kad je kasnila sednica Saveta bezbednosti, pitao sam se o čemu se radi, ali onda smo shvatili da su se to dogovorili sa Amerikancima, Slovencima i Švajcarcima. Ne zna se ko je odvratniji, Slovenci ili neko drugi".

Ovako, ovim rečima, to može kod svoje kuće, ili u kafani, ali, ne u palati UN, gde je slovenačka delegacija odmah uputila „notu" Mnistarstvu spoljnih poslova Srbije, gde piše:

"Tražimo objašnjenje, izvinjenje, to nije u duhu ni dobrosusedskih i prijateljskih odnosa,

Očekujemo da Srbija deluje u duhu evropskih vrednosti koje brani". U toj „noti" jasno se kaže da je potpuno netačno da je Slovenija vodila bilo kakve dogovore sa Amerikancima ili Švajcarcima i pozvan je otpravnik poslova srpskog MIP-a da razjasni stvar.

No, Vučić deluje samostalno, nikakav otpravnik poslova, karijerni diplomata ili ambasador Srbije u UN, ne može i ne sme da se oglasi.

I tu počinje „majka svih problema". Naime, institucije Srbije na čijem čelu su danas samo uplašeni, često potpuno izbezumljeni ljudi, koji nemaju ni svoj stav ni svoje mišljenje, ni pravo na reč, to i nisu institucije.

Ako je, dakle, tako, kao što se vidi svakodnevno, Srbija bez institucija, onda je bezvlašće na sceni. Takođe, ako je sve to tako, a jeste, onda je jedini put u oslobođenje tih institucija, vaninstitucionalni!

Narod koji ne uzme svoju sudbinu u svoje ruke, nema čemu da se nada. Ni svom životu ni životu svojih potomaka.