Država životinja (2)

Umetnička istina je iznad stvarne

Estetičari kažu da je umetnička istina iznad stvarne. Kako je umetnik čovek koji teži saznanju istine, on nastoji da pojavne oblike života pretvori u njihovu suštinu, kako bi se približio istinskom saznanju života. Svaki pravi umetnik gradi svoj svet, a samim tim i svoju estetiku. „Stvaranje sveta" je kao svako rađanje bolan proces, ali božanski, što će reći uzvišen. Vrednost umetnika sastoji se u veštini stvaranja sopstvenog sveta. Zato je umetnik na istim mukama na kojima je bio Bog, da stvori pravi a ne lažni svet. U ranim radovima nastojao sam da stvorim svoj svet, sa novelom i romanom kao njegovim polazištem. U poznim radovima bavim se datim svetom, sa raspravom i esejom kao njegovim ishodišem. U prvom slučaju sam bio animator, u drugom analitičar. Držim da je to isti posao.

Ivan Ivanović

Estetičari kažu da je umetnička istina iznad stvarne. Kako je umetnik čovek koji teži saznanju istine, on nastoji da pojavne oblike života pretvori u njihovu suštinu, kako bi se približio istinskom saznanju života.

Svaki pravi umetnik gradi svoj svet, a samim tim i svoju estetiku. „Stvaranje sveta" je kao svako rađanje bolan proces, ali božanski, što će reći uzvišen. Vrednost umetnika sastoji se u veštini stvaranja sopstvenog sveta. Zato je umetnik na istim mukama na kojima je bio Bog, da stvori pravi a ne lažni svet.

U ranim radovima nastojao sam da stvorim svoj svet, sa novelom i romanom kao njegovim polazištem. U poznim radovima bavim se datim svetom, sa raspravom i esejom kao njegovim ishodišem. U prvom slučaju sam bio animator, u drugom analitičar. Držim da je to isti posao.

5.

Nisu prošle ni tri nedelje od Snoubolovog progonstva, a diktator Farme Napoleon je proglasio da se vetrenjača ipak gradi. Kako su životinje bile zbunjene ovakvim obrtom, Skviler je objasnio u čemu je stvar. Stvarni projektant vetrenjače bio je u stvari Napoleon, a Snoubol je samo ukrao projekat i proglasio ga svojim. Drug Napoleon je pustio da se stvar razvija, jer to je bio način da se Snoubol otera sa Farme. „To je bila taktika, drugovi!" Sad kad nema glavnog neprijatelja Farme, drug Napoleon nema razloga da taji svoje autorstvo, a životinje će razumeti da se radi o kapitalnom projektu koji će da unapredi život na Farmi.

Narednu godinu životinje su krvnički radile, nisu žalile sebe da ostvare projekt elektrifikacije Farme. Naročito su se isticali konj Bokser i kobila Klovel, koji su bili udarnici izgradnje vetrenjače.

No stvari nisu išle najbolje, godina nije bila rodna, a vetrenjača je koštala mnogo više nego što je Napoleonov projekat, koji je prisvojio Snoubol, predviđao. Farmi je nedostajao novac da nabavlja delove za vetrenjaču. I - vođa Napoleon (tako ga je sada nazvao Skviler) objavio je jedne nedelje ujutru da Farma menja politiku prema susednim farmama. Od sada će Životinjska farma trgovati sa susednim farmama!

Životinje su bile blago rečeno iznenađene. Pa jedna od prvih odluka kad su oterale Džonsa sa Farme bila je da nemaju posla s ljudima. „Nikada imati posla s ljudskim bićima, nikada trgovati, nikada ne koristiti novac"! Ali vođa Napoleon ih je stavio pred svršen čin, već je sklopio ugovor sa susednim farmama o trgovini. Da ne bi doveo životinje u nezgodan položaj da prekrše svoju zakletvu, samo će Vođa komuniciati sa farmerima, a životinje će predano raditi kao i dosad. Još jednom on sve preuzima na svoja pleća.

Vođa je sklopio ugovor sa advokatom Vajmperom, koji živi u Vilingdonu, da bude posrednik između Životinjske farme i spoljnjeg sveta. Moguće je da bi se životinje pobunile, ali stvar je spasio udarnik Bokser, koji je uzviknuo „Drug Napoleon najbolje zna" i prvi otišao na izgradnju vetrenjače. Za njim su krenule i ostale životinje.

No, desilo se čudo. Jake jesenje kiše te godine su srušile do pola izgrađenu vetrenjaču!

Na sreću, sveznajući Vođa farme se brzo snašao i objasnio životinjama šta se u stvari desilo. „Drugovi", rekao je mirno, „znate li ko je za ovo odgovoran? Znate li ko je došao noću i srušio našu vetrenjaču? SNOUBOL! - zaurla iznenada, kao udar groma. „To je učinio Snoubol! Iz čiste zlobe, želeći da onemogući naše planove i osveti se za jednoglasno progonstvo, taj izdajnik je pod plaštom noći dopuzao ovamo i razorio naš trud od skoro godinu dana. Drugovi, na licu mesta osuđujem Snoubola na smrt!"

Ali Farmi nikako nije išlo, okolni farmeri su ohrabreni rušenjem vetrenjače stalno pričali da životinje umiru od gladi i bolesti, da se neprestano među sobom glože, čak da su pribegle kanibalizmu i čedomorstvu. Predviđalo se da će Farma uskoro sama od sebe da se uruši!

Budući da su te priče bile istinite, postalo je od životne važnosti sakriti te činjenice od spoljneg sveta. Napoleon je izdao naređenje da se formira specijalno odeljenje za skrivanje istine. Tako su prazne sanduke za žito napunili peskom, samo povrh nasuli žito. Drug Napoleon je priveo onog Vajmpera i proveo ga kroz skladište sa zakamufliranim sanducima za žito. Uspeo je da ga obmane, advokat je svuda govorio da na Životinjskoj farmi ne vlada oskudica u hrani i da su priče o tome izmišljene. (U Rusiji su još iz vremena carice Katarine Velike poznata Potemkinova sela, koja je ovaj državnik izgradio pored puta za Krim da obmane svoju gospodarku. Komunisti su stalno dovodili viđene ljude sa Zapada i lažno im predstavljali sovjetsku izgradnju. Koliko znam, samo Andre Žida nisu mogli da obmanu.)

Dok su psi čuvari budno motrili na bezbednost Napoleona, odeljenje za propagandu dobilo je zadatak da što više napada odbeglog Snoubola. Ovaj Agitprop, sastavljen od pasa i mladih svinja, izmišljao je i širio lažne vesto o Snoubolu. Tako se tvrdilo da se Snoubol skriva na farmi Pinčfild vlasnika Frederika i da sa nje radi protiv Životinjske farme. Odeljenje je otkrilo da Snoubol noću posećuje Farmu!

On je krao žito, prevrtao vedra s mlekom, razbijao jaja, izgazio zasađene leje, , glodao koru s voćnjaka. Postalo je uobičajeno da se sve loše što bi se dogodilo pripiše Snoubolu. Čak su krave tvrdile da se Snoubol ušunja noću u njihovu štalu i pomuzao ih dok su bile u snu! Začudo, većina životinja je u te gluposti verovala!

Glavni životinjski ideolog prasac Skviler neprekidno je izmišljao Snouboova nedela. „Snoubol je bio u vezi s Džonsom od samog početka", govorio je. „Sve vreme je bio tajni Džonsov agent.

U Bitki kod staje pokušao je da izda pobunjene životinje i da vođstvo nije preuzeo drug Napoleon, one bi doživele poraz i samim tim bi propali snovi Starog Majora o životinjskoj državi".

Pošto je ovakva laž prevazilazila čak i priču da je Snoubol porušio vetrenjaču, neke životinje nisu htele da pveruju u to. Čak se pobunio i Bokser, konj koji je svojim kopitama razbio kontrarevoluciju, i koji je postao heroj izgradnje, rekao je: „Ja u to ne verujem. Snoubol se hrabro borio u Bitki kod staje za krave. Zar mu nismo odmah posle bitke dali odlikovanje Životinjski heroj prvog reda?"

No Skviler, koji se u propagandi izveštio do savršenstva, ućutkao je Boksera uz pomoć autoriteta Vođe. „Naš Vođa, drug Napoleon, kategorično je izjavio - kategorično, druže! - da je Snoubol bio Džonsov agent od samog početka; da, čak i mnogo pre nego se o pobuni uopšte razmišljalo." Budući da Bokser jednostavno nije mogao da posumnja u Napoleonov autoritet, ovo je upalilo. „Ah, onda je to nešto sasvim drugo! Ako je tako rekao drug Napoleon, onda to mora biti tačno."

Vođa je iskoristio istup svog najboljeg radnika i odlučio da se razračuna sa opozicijom. Za sve je okrivio „mangupe iz naših redova", odnosno prasce koji nisu prihvatali njegov kult. Da bi parirao odlikovanju koje je dobio Snoubol za Bitku kod staje za krave, izmislio je za sebe dva odlikovanja - Životinjski heroj prvog reda i Životinjski heroj drugog reda - koja je okačio sebi na grudi i više ih nije skidao.

Evo kako su izgledali procesi opoziciji u Životinjskoj farmi, koje je pokrenuo Napoleon. (Analogija su Moskovski procesi u režiji Staljina.) Najpre je namešten napad na Boksera od strane mladih pasa, što je odgovaralo atentatu na Kirova u Lenjingradu. Za napad su okrivljena četiri prasca, koja su se bunila protiv Napoleonovog kulta od početka. (Analitičari u njima prepoznaju Lenjinove saborce iz vremena Oktobarske revolucije, Grigorija Zinovjev, Nikolaja Buharin i Alekseja Rikov

Na „suđenju" ovi prasci su priznali svoju „krivicu" da su bili u tajnoj vezi sa Snoubolom otkad je proteran, da su sarađivali s njim u rušenju vetrenjače i da su se dogovarali da Životinjsku farmu predaju gospodinu Frederiku, koji je navodno skrivao Snoubola. Svi su osuđeni na smrt i psi su ih odmah poklali.

Nastala su neverovatna suđenja. Tako su optužene tri kokošk, koje su htele da zadrže svoja jaja za rasad pilća. One su izjavile da im se u snu pojavio Snoubol i podsticao ih da se ne pokoravaju Napoleonovim naredbama. Guska je priznala da je od prošlogodišnje žetve sakrila šest klasova i sama ih pojela. Ovca je priznala da je mokrila u pojilište.

Druge dve ovce su izjavile da su ubile starog ovna, odanog Napoleonovog sledbenika, tako što su ga gonile oko logorske vatre. Za sve je bio kriv Snoubol koji je ih je podgovorio da se suprotstave Napoleonu. Za sve su izrečene smrtne kazne koje su izvršili psi. „I tako su se ređala priznanja i pogubljenja, sve dok ispred Napoleonovih nogu nije ležala gomila leševa a vazduh postao težak od mirisa krvi koji se nije osetio otkad je proteran Džons."

Orvel te događaje prikazuje kroz prizmu kobile Klover, koja je u početku bila vatreni pristalica Napoleona. „Dok je gledala niz obronak, Kleverine oči se napuniše suzama. Da je mogla da iskaže svoje misli, rekla bi da ovo što sada imaju nije ono što su životinje želele kad su se udružile da se otarase ljudskog soja.

Ovi prizori terora i klanja nisu ono čemu su se nadale one noći kad ih je Stari Major prvi put podsticao na pobunu. Ako je imala ikakvu predstavu o budućnosti, bila je to slika društva životinja oslobođenih od biča i gladi, društva u kome su svi jednaki; svako radi prema svojim mogućnostima, a jaki štite slabe... Umesto toga došla su vremena u kojima se niko ne usuđuje da govori šta misli, kada svuda švrljaju divlji psi koji reže i kada morate da gledate kako vaše drugove, nakon priznanja strašnih zločina, rastržu na komadiće." (Kao da je ovaj monolog izgovorila Aleksandra Kalontaj?)

Životinje su se zbile oko Klover i počele da pevaju svoju himnu Životinje Engleske, kad se iznenada pojavio Skviler u pratnji dva psa i objavio da je vođa Napoleon specijalnim ukazom zabranio da se ta himna više peva.

Kad su ga zgranute životinje pitale zašto, Skviler je objanio da je ta himna prevaziđena. „To je bila pesma Pobune, a današnjim smaknućima neprijatelj, spoljni i unutrašnji, je pobeđen. Više ne čeznemo za društvom budućnosti, ostvarili smo ga. Stara himna nema više nikakve svrhe." Umesto nje u buduće će životinje pevati novu himnu, koju je sastavio pesnik Minimus, koja počinje stihovima: Životinjska farmo, Životinjska farmo, Nikada ti neću naneti zlo!

6.

Uporedo sa razvojem negativnih događaja na Farmi rasla je propaganda da se Farma ulepša i prikaže u najboljem svetlu. To je činilo Odeljenje za agitaciju i propagandu, Agiprop. Među svinjama regrutovani su mladi govornici koji su bili puni hvale i divljenja za sve što radi Drug Napoleon. Svaki svoj govor su završavali sa Živeo naš vođa drug Napoleon.

Posebno se isticao Skviler koji je životinje zatrpavao brojkama i procentima, tako da je izgledalo da Farma cveta iako se sušila. Životinje su znale da bi bilo bolje da imaju manje brojki a više hrane.Uporedo sa virtuelnim napretkom Farme rastao je kult vođe Napoleona.

Životinje su ga nazivale „ocem svih životinja" i sve što urade pripisivale su njegovoj veštini. „Pod vođstvom našeg Vođe", hvalila se jedna koka, „snela sam pet jaja za šest dana"!

Vrhunac propagande i veličanja ličnosti i dela druga Napoleona dostignut je pesmom „Drug Napoleon", koju je ispevao napred pominjani pesnik Minimus. Kako je divinizovan drug Napoleon, tako je i dalje satanizovan Snoubol. Iako niko nije znao gde se Snoubol nalazi, životinje su ga napadale kao da je na Farmi. Neko je pustio vest da se Snoubol nalazi na farmi Foksud, gde uživa zaštitu, a tri kokoške su priznale da ih je kontaktirao da ubiju Napoleona. Smesta su zaklane. Gusan, koji je u toj zaveri bio Snoubolov tajni saveznik, priznao je svoju krivicu i izvršio samoubistvo progutavši otrovne bobice bunike.

Pošto su prihodi na Farmi bili sve slabiji, a gradnja vetrenjače sporo napredovala, Napoleonov advokat Vajmper ubedio je vođu da proda građu koja se na Farmi zatekla još od Džonsa. Tu je drug Napoleon pokazao svoj državnički genije, jer je ugovarao prodaju i sa Pinčfildom, čiji je vlasnik Pilkington, i sa Foksvudom, čiji je vlasnik Frederik.

Propaganda je pratila napore druga Napoleona da izvuče što više novca i veličala onoga za koga se opredeljuje gospodar Životinjske farme, a nagrđivala drugu stranu. Kako se drug Napoleon kolebao, Agitprop je nekoliko puta menjao mišljenje o farmerima.

Konačno, Napoleon se odlučio za farmu Foksvud i za vlasnika Frederika. Odmah je objavljeno da se Snoubol u stvari skrivao na Pičfildu a ne na Foksvudu i da je plaćenik Pilkintona, a Frederik s tim nema veze. Kad su iz Foksvuda došli po građu, drug Napoleon je još jednom pokazao svoj trgovački genije, pa je zatražio da se građa prvo isplati pa tek onda da se tera.

Pošto su stigle novčanice, Napoleon je okačio na grudi oba svoja odlikovanja i pozvao životinje da u mimohodu prolaze pored činije sa novčanicama. No, dok su se svi divili Napoleonu, na biciklu je dojurio Vajmper i objavio da je Frederik nasamario Napoleona, jer novčanice kojima se životinje dive su u stvari falsifikat. Sve što je mogao da uradi Napoleon bilo je da Frederika osudi na smrt i to kuvanjem u kazanu.

Frederik je na ovo reagovao napadaom na Farmu. Napoleon je poslao golubove na Pičfild da zatraže pomoć, ali je odbijen. Frederikovi ljudi su zauzeli vetrenjaču i digli je u vazduh minama. Ipak, Farma je odbranjena i to pre svega požrtvovanjem Boksera i Klovel. U borbi je Bokser teško ranjen, ali je kopitama ubio četiri napadača. Zahvaljujući konjima, Farma je spašena.

Napoleon je proglasio pobedu i naredio da se se puca iz svih oružja u znak pobede. Poginule životinje su sahranjene, otvoren je podrum sa pićem i do jutra se šenlučilo. Skviler je objavio da će se ova bitka zvati Bitka kod vetrenjače i da je uvedeno odlikovanje Red zelene zastave. Prvi nosilac tog odlikovanja biće drug Napoleon.

Da je prasac Skviler izutetan propagator pokazuje i ovaj primer. Da bi još više uvećao slavu vođe Napoleona, proglasio je da veliki vođa umire. Snoubol je uspeo da zatruje specijalnu hranu koja se dopremala za druga Napoleona.

Nastala je opšta panika, životinje su se pitale šta će biti sa njihovom državom ako Veliki Vođa umre. Onda je Skviler pustio vest da se Vođa oporavlja i da je jači od smrti. Kult druga Napoleona dostigao je vrhunac.

To je iskorišćeno da se farma proglasi Republikom i da se za prvog njenog predsednika izabere drug Napoleon. U stvari, proglašen je doživotnim predsednikom, bez ograničenja mandata. (Tek će Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija uvesti ovakvu titulu, trideset godina posle Orvela.)

Na Farmu se vratio Džonsov gavran Mojsije da nastavi sa pričom o Slatkoj gori, u kojoj će posle smrti živeti poslušne životinje. Ovde Orvel uvodi u priču magarca Bendžamina koji jedini ne veruje u Napoleonove slatke laži, ali o tome ćuti da ne bi prošao kao ostali buntovnici na Farmi.

U Animalnoj državi, pod diktaturom prasca Napoleona, najgore je prošao konj Bokser, najzaslužnija životinja što je Farma stekla nezavisnost i što se održala kao država. Nema sumnje da Orvel ovde aludira na radničku klasu. Naime, „radnik" Bokser, koji je uložio sav svoj život u izgradnju vetrenjače, bio je teško ranjen u poslednjoj borbi za odbranu životinjske republike. No, nastavio je da radi, kao što je celog života radio, jer je država važnija od pojedinca, pod parolom „drug Napoleon sve zna".

Ali, biologija je neumoljiva, Bokseru je bilo sve teže i jednog dana je pao u postelju, više nije mogao da radi na vetrenjači. Drug Napoleon ga je odbacio, jer mu više nije trebao. Negovali su ga Klover i Bendžamin, ali Bokseru nije bilo spasa.

Uzalud su Klover i Bendžamin tražili da Republika preuzme lečenje svog najboljeg radnika, država je imala važnija posla od brige za posrnulog heroja njene izgradnje. Ipak, Skviler je, uz saglasnost druga Napoleona, izdejstvovao da se Bokser prebaci u Vilingdon da ga leče ljudi. Ali, umesto kola hitne pomoći, po Boksera su iz Velingdona došla kola sa klanice.

Prvi je to otkrio Bendžamin, ali bilo je kasno, radnici klanice su Boksera potrpali u kamion i odvezli sa farme. Uzalud je Klover tražila da to ne rade, veliki radnik farme završiće u proizvodnji tutkala. Od novca koji je dobila država od klanice, kupljeno je pivo i svinje su se propisno naljokale „u čast najvećeg radnika Animalne farme". Orvel je jasno prorekao istorijski put Marksove radničke klase.

7.

Mislim da je Orvel imao problema kako da završi svoju priču. (I Domanović nije dovršio „Stradiju".) To pokazuje poslednje, deseto, poglavlje „Životinjske farme". Umesto da dovede dramu do kraja, Orvel uvodi u priču istoricizam. Na taj način je otupio oštricu svoje satire i prihvatio tezu da se „u istoriji ništa bitno ne menja, samo se ponavlja". Budući da živim sedamdeset godina posle Orvela, ja to ne prihvatam. Istorija se neprestano menja: kao vreme što nepekidno teče, ili prostor što se stalno širi, tako se i istorija razvija: uvek ista a stalno različita.

Nego da prvo dovršim Orvela. Posle poraza svog Animalizma, životinje su prihvatile čovekov Kapitalizam. Orvel pomera vreme unapred, zaustavlja ga pred Drugi svetski rat. Posle poraza u Španiji, Orvel će doživeti i poraz u Engleskoj. Engleska, koju su Marks i Engels predvideli za prvu zemlju u kojoj će se dogoditi socijalna revolucija i ostvariti Slatka gora gavrana Mojsija, izneverila je marksističku utopiju mladog Orvela. Animalna revolucija se utopila u ljudskoj istoriji. „Životinjska farma" se zvršava Orvelovim pesimizmom.

Došlo je vreme kad revolucionarna ideja Starog Majora završava na đubrištu istorije. Gotovo da se više niko na Farmi ne seća starih dana pre Pobune. Izgnani vlasnik Veleposedničke farme gospodin Džons je umro u nekom lečilištu za alkoholičare na drugom kraju zemlje. Zaboravilo se i na Snoubola, kao kod ljudi na Trockog.

Heroja rada na Farmi Boksera seća se još samo ostarela Klover, ona priča sitnim životinjama o tom herojskom vremenu, ali krupne životinje za to ne haju. Farmom još uvek vlada Napoleon, doživotni diktator Farme. Sad je to zreo nerast od preko sto pedeset kila. Njegov glasnogovornik Skviler je toliko debeo da mu se oči ne vide. Novim generacijama životinja Pobuna je bila samo nejasna tradicija prenošena usmenim predanjem.

Velikim radom vetrenjača je dovršena, ali u nju nije ugrađen dinamo. Više se isplatilo da se upotrebi kao mlin, a Farma se rulovodila samo profitom. „O obilju o kome je Snoubol nekada učio životinje da sanjaju - o stajama s električnim osvetljenjem, toplom i hladnom vodom i o trodnevnoj radnoj nedlji - više se nije govorilo. Napoleon je takve ideje proglasio suprotnim duhu animalizma."

Na Farmi su i dalje vladale svinje, uz pomoć pasa, ali i među njima je nastala diferencijacija. Ni svinje, ni psi, nisu svojim radom proizvodili hranu, a bilo ih je mnogo i apetit im je uvek bio odličan. Stoga su najviše hrane dobijali oni koji se najviše dodvore drugu Napoleonu, doživotnom vladaocu Farme.

Što se tiče ostalih životinja (analogno radničkoj klasi kod ljudi), za njih je, koliko pamte, život oduvek bio isti. „Uglavnom su bile gladne, spavale su na slami, pile vodu iz pojilišta, radile u polju: zimi su patile od hladnoće, leti od muva." Starije od njih su pokušavale da se sete ranih dana Pobune, ali ih je pamćenje napustilo. „Samo je Bendžamin tvrdio da se seća svake pojedinosti svog dugog života i da zna da život nikada nije bio niti uopšte može biti mnogo bolji ili mnogo gori - samo glad, patnja i razočaranje, govorio je, nepromenljivi su zakoni života."

Ipak, životinje nisu prestale da se nadaju. Još uvek su bile jedina Životinjska farma u celom okrugu - u celoj Engleskoj! Naročito je Klover čeznula za vremenom Pobune i to prenosila sitnim životinjama. Klover nije zaboravila nijedan od starih snova, još je verovala u republiku životinja koju je predvideo Stari Major, kada zelenim poljima Engleske više neće gaziti ljudska noga. Taj dan će doći, to može biti uskoro, možda neće biti za njenog života, ali će jednom ipak doći.

A onda se desilo čudo. Klover je to prva zapazila. Jedna svinja hodala je na zadnjim nogama!

Bio je to Napoleonov šef propagande, debeli Skviler. Iako posrćući, gegao se farmom, pratile su ga ovce koje su blejale: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE BOLjE! Parola iz vremena Pobune bila je u potpunosti izokrenuta. Blejanje je bez prestanka pratilo Skvilera.

Onda je Klover zapazila da i druge svinje hodaju na dve noge. Bilo je to kao da se svet okrenuo naopačke! Klover je odvukla starog Bendžamina do ambara gde je nekad bilo ispisano Sedam zapovesti, izgubila je vid pa nije mogla da vidi da li još uvek to piše. Bendžamin je video da sad na zidu ambara stoji samo jedna zapovest: SVE ŽIVOTINjE SU JEDNAKE ALI NEKE ŽIVOTINjE SU JEDNAKIJE OD DRUGIH. Bio je to kraj sna o Životinjskoj farmi kao državi slobodnih životinja.

Sutradan se pojavio Napoleon. Bio je obučen u Džonsovo lovačko odelo, u ustima je držao lulu. Njegova krmača ljubimica bila je u haljini od blistave svile koju je gospođa Džons obično nosila nedeljom. Uveče je priređena gozba u kući starog Džonsa, za koju su se životinje zaklinjale da nikad neće ući u nju. Klover je dovela životinje do prozora da posmatraju taj prizor. Unutra je za dugim stolom sedelo šest farmera sa susednih farmi, koji su bili pozvani da razgledaju Životinjsku farmu. Preko puta je sedelo isto toliko uglednih svinja, na čelu stola sedeo je sam Napoleon. Pilo se, jelo, držane su zdravice.

Prvi se obratio gospodin Pilkington iz Fokvuda. On je održao ovu besedu.

„Čini mi posebno zadovoljstvo što mogu da kažem da je dugom razdoblju nepoverenja i nerazumevanja došao kraj. Ranije su se događali oko Farme nepoželjni događaji, kružile su nepoželjne ideje. Smatralo se da je farma koju poseduju i naziru svinje nenormalna pojava koja bi mogla da uznemiri susedstvo. Suviše je farmera smatralo, bez pravog uvida u stvari, da će na takvoj farmi preovladati duh slobode i nediscipline. Oni su bili uznemireni zbog mogućeg uticaja na njihove životinje ili čak na njihove nadničare. Ali, sve te sumnje sada su raspršene. Danas smo posetili Farmu, svojim očima razgledali svaki njen kutak, i šta smo videli? Ne samo najmodernije savremene metode, već disciplinu i red koji bi morali da budu uzor svim farmerima."

Zatim je uzeo reč Napoleon. I on je bio srećan što je razdoblju nerazumevanja došao kraj.

„Dugo vremena čuli su se glasovi, koje su širili neki zlobni neprijatelji, da je na našoj Farmi bilo nečeg rušilačkog, čak revolucionarnog. Čak se govorilo da smo pokušavali da pobunimo životinje na susednim farmama. Ništa ne može biti veća laž! Naša jedina želja, i sada i u prošlosti, je da živimo u miru i u nrmalnim poslovnim odnosima sa komšijama. Farma, koju imam čast da nadgledam, jeste kooperativno preduzeće."

Zatim je Napoleon kritikovao „prilično luckast" običaj da se životinje jedna drugoj obraćaju sa „druže". To će da prestane. Takođe je ukinuto slavljenje lobanje jednog nerasta čije je poreklo nepoznato. Taj spomenik je već srušen a lobanja zakopana. Sa zastave su izbačeni potkovica i rog.

A kao vrhunac ukidanja prošlosti Napoleon je objavio da je ime Životinjska farma izbrisano i vraćen stari naziv Veleposednička farma.

Klover nije mogla da veruje svojim ušima i očima. Da li je uopšte postojala animalna republika ili je to bio samo san potlačenih životinja? Da li je propao duh animalizma kao poslednja nada za bolji život? Isto su osećale i druge životinje koje nisu svinje i psi.

A onda je došlo do opšteg meteža u svečanoj sali Džonsove kuće. Među životinjama i ljudima došlo je do opšte svađe i pometnje. Klover je za trenutak pomislila da nastaje nova Pobuna. Međutim, ubrzo se razočarala, pijani gosti su se zavadili oko kocke a ne ideje.

Džordž Orvel ovako završava svoju priču: „Pogled životinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do čoveka, od čoveka do svinje, i ponovo od svinje do čoveka; ali već je bilo nemoguće raspoznati ko je svinja a ko čovek."

8.

Da zaključim. „Crvenog kralja" sam napisao da naslikam svet u kome sam živeo u mladosti. „Životinjsku farmu" sam čitao da preslikam svet u kome živim u starosti. ? decembar 2020. Sremčica