Natrag
Propadanje
Privredna agonija duga trideset godina: kako je Srbija sahranjivana u Železari Smederevo
Grobnica u visokoj peći
Železara u Smederevu simbolizuje bolju prošlost, nesrećnu sadašnjost i mračnu budućnost Srnije. U njoj je posle 2000. godine, pretopljen najveći deo vojne tehnike, i to u vreme kad je u ovaj srpski privredni gigant na kriminalan način, uz pomoć ondašnje vlasti, ušla američka kompanija U.S. Steel. Kad je ta kompanija otišla iz Smedereva, nakon devet godina, iza sebe je ostavila više od pola milijarde evra duga. Ali, došlo je i gore od toga! Država Srbija (Vučićev režim) za četiri i po godine upravljanja napravila je sličan minus od 538 miliona evra. Sadašnji vlasnik, kineska kompanija, za šest meseci upravljanja iskazao je 10,6 miliona evra profita, ali je to ostvario prihodujući 42,4 miliona evra po osnovu nižih cena plaćenog zemljišta, nepokrenosti, postrojenja i opreme. Šta će dalje biti, teško je znati, ali je jedno sigurno: Železara Smederevo je, na ovaj ili onaj način, i dalje na grbači svih građana Srbije. Naš ugledni ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić, analizirao je uzroke i posledice neumintne propasti ovog privrednog dinosaurusa.
Miodrag K. Skulić
Železara Smederevo ili Sartid, kao akcionarsko društvo osnovan je davne 1913. godine, podizanjem postrojenja na desnoj obali Dunava, na ulazu u varoš Smederevo, sa ciljem da se vrši iskorišćavanje rudnog bogatstva Kraljevine Srbije. Nastupili su balkanski ratovi i prvi svetski rat i tek 1922. godine izgrađena je fabrika za opravku železničkih pruga, mostova, putničkih i teretnih vagona i lokomotiva. Tek 1932. izgrađena je valjaonica lima, a 1937. valjaonica gvožđa i Simens Martinova peć. Nova železara izgrađena je na potpunoj novoj lokaciji, na suprotnom kraju grada, u naselju Radinci. Tada je nastao Metalurški kombinat Smederevo, poznat kao MKS. Stara železara je paralelno radila još nekoliko godina.
Devedesetih godina prošlog veka MKS raskida ugovor sa Jugometalom, a nakon raspada tog „Jugometal Kombinata"-a, posluje kao Železara Smederevo, da bi nešto kasnije promenila naziv u „Sartid 1913", kao društveno preduzeće. Zaposleni nisu donosili odluku o pretvaranju društvenog preduzeća u akcionarsko društvo, što su mogli da učine upisom 60 odsto besplatnih akcija, pa da na taj način promene pravnu formu iz društvenog preduzeća u akcionarsko društvo, u većinskom privatnom vlasništvu. Ali kao večiti dužnici državi i državnim bankama, praktično, iako su bili samoupravljači, sve važnije odluke su se donosile u državnom vrhu, a ne u Radničkom savetu Železare. U periodu sve do dolaska na vlast DOS-a, poslovali su pod neprikosnovenom upravom generalnih direktora (Čeperkovića, Radosavljevića, Matkovića) koje je iz Beograda slao ondašnji CK SK Srbije.
Od 1990. godine Železara Smederevo, je prošla kroz pet bitnih perioda: prvi, usaglašavajući se sa Zakonom o preduzećima tadašnjeg premijera Ante Markovića, Železare, odnosno "Sartid 1913" ostaje društveno preduzeće u vlasništvu Republike Srbije; drugi, 2002. godine „Sartid 1913" odlazi u stečaj i umesto da stečajni postupak vodi Trgovinski sud u Požarevcu, a Viši trgovinski sud odlučuje da se postupak vodi pred Trgovinskim sudom u Beogradu; treći, na volšeban način uz niz protivzakontih radnji Miroljub Labus, tada potpredsednik Savezne vlade, u svojstvu predsednika Upravnog odbora Agencije za sanaciju banaka, daje saglasnost, pre sednice Upravnog odbora te Agencije, da se Sartid 31. marta 2003. godine proda američkoj firmi U.S. Steel za 21,3 miliona dolara, uz dodatak 1,7 miliona dolara za još pet zavisnih društava; četvrti, U.S. Steel prodaje Železaru državi Srbiji za jedan dolar i država preuzima upravljanje Železarom (sa zaostalim dugom od preko pola milijarde evra), uz u poslednjem periodu angažovanje holandsko - slovačke firme Petera Kamaraša HPK Inžnjering za menadžerske poslove; peti, kineski partner po osnovu kupoprodajnog ugovora sa 30.06.2016. godine kupuje za 46 miliona evra imovinu Železare Smederevo (zemljište, građevinske objekte, postrojenja, opremu, zalihe sirovina i repromaterijala, rezervnih delova, alata, nezavršnu proizvodnju i gotove proizvode na zalihama) i plaća 51,3 miliona evra, obzirom da su preuzete veće zalihe od onih koje su bile na dan sklapanja ugovora.
Nakon toga, prestaje aktivnost u ljušturi preostaloj od pravnog lica, bez ikakve proizvodnje, sa zalihama nus-proizvodima (šljaka, koju mora da seli iz kruga kineske železare, bez ikakve imovine, sa dugovima), i umesto da se pokrene likvidacija tog privrednog subjekta, iako je od preuzimanja prošlo više od godina i dva meseca, ta ljuštura od pravnog lica, još se u privrednom životu Srbije smatra kao normalno privredno društvo, bez ikakvih privrednih aktivnosti, noseći na svojim plećima dugove, dugove koji su na dan 31. decembra 2016. godine dostigli 386 miliona evra, a kako ima gotovine i nekih sitnih potraživanja za prodaje, a još nenaplaćene limove, što vredi oko 36 miliona evra, ostaje ceh koji plaćaju srpski dobavljači i poslovne banke u iznosu od 350 miliona evra.
Sartid 1913, društveno preduzeće u stečaju - stečajna masa "Sartid 1913"
Nakon prodaje imovine američkoj firmi U.S. Steel za 23 miliona dolara, a Društvenom preduzeću Sartid 1913, u stečaju, ostali su samo dugovi i stečajni postupak je nastavljen u tom istom sudu u Beogradu (ranije Trgovinskom, sada Privrednom). Samo Investbanka, koja je ušla u stečaj 3. januara 2002. godine, potraživala je oko pola milijarde dolara po osnovu garancija, isplaćenih od te banke inostranim poveriocima za garancije date od te banke u vreme izgradnje nove železare. Dugovi ostalih poverilaca mogu se ceniti na približno istu cifru. Poseban problem nastupio je oko kredita nemačko-austrijsko-švajcarskog konzorcijuma od oko sto miliona dolara, koji je Železare, dobila uz Đinđićevu garanciju da će oni imati pravo prvenstva pri prodaji Železare. Ali kako je protivzakonito prodata Železara, tadašnji nemački ambasador je Vladi uložio oštar protest i pretnju da će tužbom naplatiti i glavni dug, kamatu i svu nastalu štetu iz tog pravnog posla. Vlada je pod pritiskom donela „tajni" zaključak da se iz republičkog budžeta isplati taj dug. Svi ostali poverioci verovatno da su do danas dobili duplu nulu.
Stečajni postupak je okončan i danas je još ostala tzv. stečajna masa koja u posebnom postupku treba da se raspravi. Sve nepravilnosti, kako one u samoj nezakonitoj prodaji, tako i druge u postupku vođenja ovog stečaja, biće predmet posebnog članka, koji će Magazin Tabloid doneti, ukoliko predsednik Privrednog suda u Beogradu dozvoli uvid u spise.
Devetogodišnje upravljanje Železarom pod upravom američke firme U.S.Steel Serbia, doo
Ugovor o kupovine celokupne imovine stečajni upravnik, po odobrenju stečajnog sudije, zaključen je 31. marta 2003. godine, a svoje privredno društvo američki kupac je osnovao i upisao u sudski registar Trgovinskog suda u Požarevcu dana 25.08.2003. godine, sa kapitalom u stvarima unetim na taj dan u iznosu od 32.449.232,01 evra, što je u po srednjem kursu na taj dan iznosilo 2.109.982.107,14 dinara. Zatim je američki vlasnik uneo još 30.06.2007. godine još dodatni kapital u iznosu od 439.306,31 evra, što po kursu čini 34.716.356,87 dinara. Dakle, pored plaćene kupoprodajne cene za kupljenu imovinu od 23 miliona dolara, unet je dodatni kapital ukupno još nešto manje od 33 miliona evra.
Amerikanci više nisu uplaćivali nikakav kapital, a kako je U.S.Steel, doo, poslovao sa stalnim gubicima, pošto su krediti u Srbiji u to vreme dostizali godišnju kamatu od 12 do 20 odsto, Amerikanci su obezbeđivali sredstva iz pozajmice osnivača sopstvenom društvu. Tako su pristizale pozajmice od U.S. Stell Balkan, doo, (koje je 01.01.2008. pripojeno U.S.Steel Serbia) po tri uplate u 2003. i 2004. godini, a osnivač davao pozajmice po jednu u 2008. i 2009., godini, 13 pozajmica u 2010. godini i 17 pojedinačnih pozajmica u 2011. godini. Ukupan iznos svih pristiglih pozajmica dostigao je 54,4 milijarde dinara (tačnije 54,446.663.611,10 dinara).
Ako se uzme prosečan kurs evra po godinama pristizanja tih pozajmica to iznosi oko 648 miliona evra. Pošto je opadala vrednost dinara u odnosu na evro, od 65,0553 dinara za evro srednji kurs u 2003, do 101,9572 dinara u 2011. godini, te 54,4 milijarde dinara na kraju 2011. godine činile su ne 648 miliona evra, već 534 miliona evra. U svakom slučaju, radi se o veoma velikom iznosu pozajmljenom društvu povezanih lica (bilo da je pozajmice osnivača davala majka i ćerka firma, ili, pak, dve sestrinske firme, kako se popularno to kaže). Zajedno sa uplaćenim kapitalom od oko 33 miliona evra i 23 miliona dolara plaćenim iznosom za kupljenu imovini Amerikanci su uložili nešto manje od 700 miliona evra..
Ali, u periodu od registrovanja firme 25. avgusta 2003. godine do prodaje kapitala za jedan dolar, a sa time i ustupanja svih pozajmica, tj. do 31. januara 2012. godine, napravljen je kumulirani gubitak u poslovanju u ukupnom iznosu od 46,7 milijardi dinara (tačnije 46.746.927.406,02 dinara), što po kursu na dan 31.12.2011. godine iznosi 446,7 miliona evra.
Prema tome, pod upravom američkih vlasnika Železara Smederevo je donosila prosečni godišnji gubitak od oko 50 miliona evra! Interesantno je, ovde istaći, da su nam Amerikanci ostavili Železaru Smederevo 31. januara 2012. godine bez ijednog kredita banaka, je su, kao što smo gore istakli, sve finansirali pozajmicama iz sredstava osnivača. U bilansu za tu 2011. godinu, koji predstavlja vernu sliku imovine, kapitala i obaveza, a koji se odnosi na stanje samo mesec dana pre njihovog napuštanja Železare, ukupne obaveze U.S.Steel Serbia bile su, ako se isključe pozajmice osnivača, koje su poklonjene novom vlasniku (čitaj: državi Srbija) za jedan dolar:
• 365 miliona evra stalna i obrtna imovina
• 177 miliona evra ukupne obaveze
• 188 miliona evra ostao kapital nakon pokrića gubitaka iz pozajmica.
Celokupan kumulirani gubitak na kraju 2011. godine, poslednje godine poslovanja Železare Smederevo, pod upravom Amerikanaca, iznosio je 46,7 milijardi dinara, ili 447 miliona evra i on je u celosti pokriven iz pozajmice osnivača od 54,4 milijarde dinara.
Interesantno je da je tadašnji opunomoćenik Vlade Mirko Cvetkovića za Železaru Smederevo bio Dušan Nikezić, čovek bez dana radnog staža, koji nikad javnost niti medije u Srbiji nije obavestio da su Amerikanci ustupili i tolike milione evra pozajmica i da je Srbija, kao novi vlasnik preuzele imovinu vrednu 365 miliona evra, od toga stalnu imovinu (zemljište, nepokretnosti, postrojenja i opremu) 170 miliona evra i obrtnu imovinu 195 miliona evra i da nam nisu ostavili dugove. Jesi Amerikanci, posebno pretežan deo onih što dolaze u zemlje bivšeg istočnog bloka obični prevaranti, ali za čudo ovi naši usrećitelji su bili obmanjitelji samo u slučaju kupovine imovine Železare, ali su imali totalnog privrednog neznalicu Miroljuba Labusa, čoveka koji ništa ne zna, a mnogo voli keš, kao prodavca, dok pri odlasku ustvari nisu ni imali kupca, već samo "pustite nas da idem"o, uz čuvenu mađarsku poslovicu: „Evo vam ništa i držite čvrsto".
Poslovanje Železare Smederevo pod upravom države Srbije
Odlaskom U.S. Steel iz Železare Smederevo 31. januara 2012. godine država i Vlada Mirka Cvetkovića preuzma ovaj srpski gigant i najavljuje da će uspešno poslovati, ili, pak, da će u periodu dok se ne nađe strateški partner, poslovati sa smanjenim gubicima, sve u interesu da na tržište rada ne ode pet hiljada zaposlenih. Njihove neto zarade po 400 evra mesečno, odnosno po pet hiljada evra godišnje iznose 25 miliona evra, porezi i doprinosi koji se plaćaju na zarade 16 miliona evra godišnje. Dakle, po tom osnovu treba za bruto zarade izdvojiti godišnje 41 milion evra u dinarskoj protivvrednosti. A sada odmah ćemo istaći koliki gubitak na napravljan od 2012. do 30. juna 2016. godine, za tih četiri ipo godine. Gubitak je iskazan 63,6 milijardi dinara, ili po kursu evra na kraju 2016. godine 538 miliona evra, od čega 350 miliona evra čistog gubitka ostalog u bilansima nakon prenosa imovine kineskim partnerima, i 188 miliona evra „pojedenog" kapitala preostalog iz pozajmica, nakon odlaska američkih partnera.
Dakle, u četiri i po godine poslovanja, iskazati gubitak u visini 63,6 milijardi dinara, ili više od pola milijarde evra je veština u radu, ali radu koji donosi 46,5 odsto štete na svakih navodno korisnih 100 dinara koristi. Razlika između 538 miliona evra i ovih 515 miliona evra je u kursu evra u tom periodu. U proseku godišnje je pravljen gubitak u iznosu od 115 miliona evra. Za te četiri godine pet hiljada zaposlenih je dobilo 112,5 miliona evra neto zarade i 72 miliona evra su plaćeni porezi i doprinosi državi, te to ukupno iznosi 184,5 miliona evra, pa je to manje od učinjenih ukupnih gubitaka 330 miliona evra. Ako se ima u vidu da je godišnji prihod republičkog budžeta po osnovu umanjenja penzija 210 miliona evra, a po osnovu umanjenja zarada u državnim organima i javnim preduzećima 230 miliona evra, tih 440 miliona evra zla nanetog radnom narodu i penzionerima, lako je donositi odluke na teret nemoćnih i gladnih.
Ko to potražuje i ko će da plati ceh nakon ostavljenih obaveza Železare Smederevo doo, koja je u državnom vlasništvu sto posto, jer nema nikakve preostale imovine, a ostali su dugovi u iznosu od najmanje 350 miliona evra? Pre toga prikažimo šta je ostalo od imovine...Naime, ni od stalne imovine nije preostalo ništa, a od obrtne imovine preostale su zalihe nus-proizvoda (šljake) koja na tržištu ne vredi ništa, ali se po ugovoru sa kineskim partnerom mora transportovati na novu lokaciju izvan kruga Železare, sada u vlasništvu kineskih partnera. U godišnjem izveštaju direktora Društvenog preduzeća Železara ta šljaka radom u tri smene sa većim brojem šlepera, može se izmestiti u roku od tri do pet godina, i to će koštati desetine miliona evra. A, da bi glupost direktora bila veća, on u tom istom izveštaju kaže da če se morati iznajmiti kolske vage od nekog, verovatno da bi se po toni plaćali iznajmljeni prevoznici, ali ne kaže koliko to košta, a koliko koštaju jedna dve ili tri kolske vage. Sve to ukazuje da Železara, kao pravno lice neće biti u likvidaciji u narednih tri do pet godina. A za to vreme poverioci za tih 350 miliona evra vodiće sudske sporove, ali neće imati od čega da ih naplate.
Sećamo se izjava Aleksandra Vučića i njegovih podrepaša daje angažovanjem Petera Kamaraša, pronađen „Đoković za čelik". Najvaljivano je da će holandsko-slovački HPK Inženjering postaviti Železaru na zdrave noge. Konačno sada saznajemo da je pokrenuta arbitraža u Londonu protiv tog holandskog biznismena i da su u arbitraži u Londonu pored nemačkog eksperta, još jednog inostranog građanina i naš predstavnik Prof. dr Mirko Vasiljević. U izveštaju se ne kaže ko koga tuži, da li Republika Srbija Petera Kamaraša, ili gospodin Peter državu Srbiju. U tom istom izveštaju direktora navodi se da je pripremljena dokumentacija za spor sa slovačkim partnerom.
Procenjena imovina prodata kineskom partneru bila je na 91 milion evra, ugovorom iz aprila 2016. godine ugovorena je cena za tu imovinu 46 miliona evra, dakle 50 plus jedan odsto. Ali ona je u konačnom obračunu po zapisniku o predaji imovine od 28. decembra 2016. godine plaćena 51,3 miliona evra, jer je preuzeta nešto veća količina zaliha sirovina (rude i koksa), nezavršena proizvodnje i gotovih proizvoda - šta je naplaćeno iz te cene i naplaćenih prihoda za prodate limove proizvedene u prvom polugođu 2016. godine, kao i od naplaćenih potraživanja iz prošlih godina. Vraćeno je 75 miliona evra ranije uzetih kredita (Komercijalnoj banci vraćeno je 25 miliona evra, UniCredit banci 20, Banci Poštanska Štedionica 20 i Banci Intesa 10 miliona evra), Fondu za razvoj 40 miliona dolara, kao i 24,5 miliona dolara namirena su četiri državna poverioca (JP Srbijagas 18,1 Agencija za podsticanje izvoza nešto više od tri miliona dolara, Srbija Kargo 1,8, EPS Snabdevanje 1,5 miliona dolara).
Dakle, vraćeni su krediti bankama, jer su one imale hipoteke na objektima i opremom, koja je prodata, a i Fond za razvoj je imao hipotekarno obezbeđenje preko neke od banaka koja je Fondu dala garancije, te su isplaćena i državna javna preduzeća i državna agencija za podsticanje izvoza. Sve to iznosi oko 130 miliona evra. Pored toga, na računu Železare, na kraju decembra prošle godine ostala je gotovina, pretežno u devizama, u iznosu od oko 15,5 miliona evra. I tih 15,5 miliona evra je jedina preostala imovina, ako ne računamo i oko 8 miliona evra još nenaplaćenih potraživanja od kupaca u zemlji i oko 11,5 miliona evra još nenaplaćenih potraživanja od kupaca iz inostranstva. Kako su ta poslednja dva potraživanja od 19,5 miliona evra iz faktura datih u prvom polugođu i ranijim godinama, a do kraja decembra nisu mogla biti naplaćena realno je očekivati da se naplati samo još dve trećine ili 13 miliona evra i gotovina od 15,5 miliona čine celu imovinu Železare koja realno iznosi 28,5 miliona evra.
Na drugoj strani Železari su ostale obaveze u ukupnom iznosu od 400 miliona evra. U tom iznosu su obaveze prema bankama i drugim davaocima kredita 95 miliona evra, ostale finansijske obaveze (verovatno kamate i naknade po valutnim klauzulama) 160 miliona evra, obaveze prema dobavljačima u zemlji 80 milion evra obaveze prema dobavljačima iz inostranstva, sedam miliona evra rezervacije za sudske sporove i ostale razne obaveze 58 miliona evra. Ono što je od imovine preostalo je gotovina, pretežno u devizama 15,5 miliona evra i očekivana naplata od kupaca od kojih se potražuje 19,5 miliona evra, a ocenjuje se da se može naplatiti samo 13 miliona evra, pa sa tih 28,5 miliona poverioci mogu biti namireni samo 7,1 odsto. Pošto je obustavljeno svako prihodovanje uvereni smo da tih deset zaposlenih koji treba da likvidiraju u narednih tri do pet godina ovu ljušturu od pravnog lica koje se nekad nazivalo Železarom Smederevo mogu naplaćivati svoju zaradu iz nekih zaostalih čeličnih nus-proizvoda.
Poslovanje Železare pod upravom kineskog partnera u drugom polugođu 2016. godine sa profitom od 10,6 miliona evra
Kineski partner, koji u Srbiji posluje kao d.o.o. pod nazivom HBS Group Serbia IRON & STEEL, ostvario je u drugom polugođu 2016. godine ukupan prihod u iznosu od oko 286 miliona evra i na tom prihodu iskazao neto dobit, tj. profit u tom drugom polugođu od oko 10,6 miliona evra. Međutim, analitički je utvrđeno da taj profit ne potiče iz redovnog poslovanja, već iz dobiti ostvarene na kupovini zemljišta, građevinskih objekata, postrojenja i opreme koje je kinski partner procenio po fer tržišnoj vrednosti, te u odnosu na znatno nižu kupovnu cenu, uvećao vrednost po Međunarodnim računovodstvenim standardima za 5,2 milijarde dinara, ili oko 42,4 miliona evra. Uključivanjem tih 5,2 milijarde dinara u ostale prihode nivelisani su primarni rashodi, pa je ustvari kineski partner u tom drugom polugođu, ako se isključi ovaj vanrednih prihod, poslovao sa gubitkom od 30 miliona evra. Ako bi se struktura prihoda i rashoda kretala na približno takvom nivou poslovanje u 2017. godini moglo bi se zadržati na gubitku od oko 40 miliona evra, a to je znatno niže od prosečnog godišnjeg gubitka koji su iskazivali američki partneri u onih devet godina upravljanja Železarom, a znatno niže i od iskazivanog gubitka za četiri i po godine koliko su Železarom upravljali kadrovi vladajuće partije Srbije. Na iskazivanje profita imala je znatan uticaj i kupovina sirovina, nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda po znatno nižim cenama od onih po kojima se novi kineski partner snabdeva na tržištu.
Značajno je istaći da novi vlasnik Železare ne koristi kredite, ali je pored uloženih 51,3 miliona evra po kupoprodajnom ugovoru, od kojih je zadržao 1,5 milion evra do okončanja svih ugovorenih obaveza države, kao prodavca, uneo i u rezerve iznos od 15,7 milijardi dinara, što čini 128 miliona evra, ali ne kao kapital, već po Zakonu o privrednim društvima (član 300), kao rezervu, koja se nakon određenih ispunjenih uslova, može povratiti osnivaču. Broj zaposlenih u tom periodu ostao je 5.012.