Na nišanu

Ko je ko u zločinačkom sistemu javnih izvršitelja

Lovci na glave

Deset najplaćenijih izvrštelja godišnje ostvari prihode od 5.601.293 evra. Prošle godine su najviše zaradili Miljan Trajković (770.578 evra), Bojan Kostić (750.646) i Slobodan Živanov (705.668). Na elektronskoj tabli Komore javnih izvršitelja trenutno se nalazi 2.634 oglasa za prodaju zaplenjene pokretne i nepokretne imovine dužnika. Zrenjaninski izvršitelj Lazar Sekulić je objavio 92 oglasa za prodaju, a još dvadesetak njegovih kolega će ovog aprila obaviti po više od 30 licitacija. Poslednji je trenutak da se građani organizovano suprotstave ovoj vrsti zločina, koji izvršitelji vrše u skladu sa zakonom, koji omogućava najbogatijima da pljačkaju najsiromašnije.

Predrag Popović

Ko upadne u finansijske probleme ima više šanse da se izvuče ako se nađe u "Skaj" prepiskama Veljka Belivuka, nego na elektronskoj oglasnoj tabli Komore javnih izvršitelja.

- Znam da duguje, ali nemoj da ga gasiraš. Slupao je kombi, slomio nogu. Ko ga jebe - navodi se u jednoj Belivukovoj poruci Vladimiru Dimitrijeviću, koji se žalio da mu izvesni Buda kasni s plaćanjem određene robe.

Ne postoji javni izvršitelj koji bi pokazao taj nivo empatije i razumevanja za muke u kojima se nalaze građani, koji su gurnuti u dužničko ropstvo. Dokazi za to objavljeni su u finansijskim izveštajima javnih izvršitelja i na sajtu njihove Komore.

Deset najuspešnijih uterivača dugova prošle godine je ostvarilo zaradu od 658.152.000 dinara, odnosno 5.601.293 evra. Prema podacima iz završnih izveštaja za 2023. godinu, koje su objavili Agencija za privredne registre i portal CompanyWall, lidersku poziciju u disciplini čerupanja građana zadržao je niški izvršitelj Miljan Trajković. Tokom 2016. i 2017, Trajković je ostvarivao prihode veće od milion evra godišnje, ukupno 2.135.937 evra, tj. 107.000 mesečno. Usled povećanja konkurencije, zarada mu se smanjila. Prošle godine je uzeo samo 90.543.000 dinara, odnosno 770.578 evra. Mesečni prihodi su se smanjili na 64.214. evra. Zato 45 radnika u Trajkovićevoj kancelariji mora da se dodatno angažuje, kako bi se vratili na stari nivo zarade. Sa istim elanom progone firme koje duguju po nekoliko miliona dinara, kao i sirotinju, kojoj otimaju stare televizore, mikrotalasne peći i lustere, čiju vrednost procenjuju na 500 do 1.000 dinara.

Na drugom mestu nalazi se beogradski izvršitelj Bojan Kostić, koji se nalazi na mestu predsednika Komore javnih izvršitelja. Kostić je prošle godine ostvario prihod od 88.201.000 dinara, tj. 750.646 evra. Novosadski izvršitelj Slobodan Živanov s prihodom od 82.916.000 dinara, ili 705.668 evra.

Iako je opravdano stekla nadimak "Izvršiteljka iz pakla", Mirjana Dimitrijević je zabeležila pad na rang listi lovaca na plen, na novac, kuće, stanove, automobile, glave... Pre dve godine ostvarila je zaradu od 603.000 evra, a prošlogodišnji bilans uspeha pokazuje cifru od samo 497.948 evra. U Beogradu ju je pretekla i Tamara Pajković, koja je prošle godine zgrnula 62.389.000 dinara, tj. 530.970 evra.

Podaci o raspoređenim predmetima upućuju da će ove godine dobro zarađivati i ostali beogradski izvršitelji: Nemanja Protić, Aleksandar Ristović, Darko Čolević, Dragana Vojvodić, Ivana Bukurica, Jelena Stojanović, Jelena Vitorović, Ljiljana Živković, Marko Marjanović, Marko Palamarović, Marko Vukićević, Mihajlo Dragović, Milica Mitrović, Mina Jovanović, Mladen Pecelj, Ratko Vidović, Sonja Kovačević, pa čak i Aleksandra Trešnjev. Iako zasad ima samo jedan okončan postupak, bivša predsednika Komore javnih izvršitelja može da se nada zaradi na nivou od prošle godine. Trešnjev je tada zabeležila bilans od 33.755.000 dinara, tj. 287.276 evra. Tek nešto manje zaradio je predsednik Skupštine Komore javnih izvršitelja Savo Zagorčić: 26.346.000 dinara, tj. 224.774 evra.

Koliko je bogato srpsko tržište dugova vidi se na primeru Niša. Uz Trajkovića, tamo uspešno lovi i Žarko Dimitrijević, koji je prošle godine zaradio 58.989.000 dinara, odnosno 502.034 evra. Osim njih, na području u nadležnosti Višeg suda i Privrednog suda u Nišu rade uspešno rade javni izvršitelji Aleksandar Takić, Marija Radović i Strahinja Milinović.

Da je tačna deviza "što južnije - to tužnije", potvrđuje zarada od 70.730.000 dinara, odnosno 601.957 evra, koju je prijavila leskovačka izvršiteljka Aleksandra Antić. Kako joj je krenulo ove godine, sudeći po broju predmeta koje je preuzela, može da očekuje nastavak bogaćenja na tuđoj muci. U toj regiji dobro zarađuju i njene kolege Dalibor Stanojković, Nenad Gvozdenović, Sandra Trajković i Marija Jović.

Glavnu reč u Vranju vodi Mirjana Rinčić, koja se, s prošlogodišnjim prihodom od 47.066.000 dinara, tj. 400.560 evra, plasirala u top 10 izvršitelja. Što njoj pretekne, očerupaju njene koleg Aleksandar Nikolić i Nataša Mihajlović.

Konkurencija među požarevačkim izvršiteljima je ozbiljnija, ali to ne utiče na prihode Marka Nikolića, koji je prošle godine zaradio 44.225.000 dinara, odnosno 376.382 evra. Uz Nikolića, ističu se Gordana Damjanović i Pavle Milajić.

Dragan Petrović, izvršitelj iz Ljubovije, dominira lovištem u nadležnosti šabačkog Višeg i Privrednog suda. Prošle godine je ostvario prihod od 36.706.000 dinara, ili 312.391 evro. Na poslovanje ne mogu da se požale ni njegovi konkurenti Brankica Stepić, Jelena Marić, Marija Gačić, Marijana Dišić Gvozdenović, Marko Ratković, Marko Sudarević i naročito Mila Milosavljević.

Izvršiteljka iz Svilajnca, Vesna Krstojević, dobija najunosnije predmete iz jagodinskog Višeg i Privrednog suda. Prošle godine je ostvarila prihod od 26.537.000 dinara, tj. 225.846 evra. Tek nešto manje zarađuje njen konkurent Ivan Jezdović. Ako njima nešto promakne, tu je Zoran Dukić.

Milanka Savić hara čačanskim krajem. Prošlogodišnje uterivanje dugova joj je donelo zaradu od čak 43.551.000 dinara, ili 370.646 evra. Solidan profit su ostvarili i Vuk Terzić, Miroslav Injac, Aleksandar Krdžić i Dragana Cerović. Slični odnosi vladaju među kraljevačkim izvršiteljima. Najveći deo plena osvaja Ivan Milovanović, koji je prošle godine prijavio prihode od 42.156.000 dinara, ili 358.774 evra. Osim njega, u tom kraju dobro su zaradili Aleksandar Pavlović i Stevan Cvetković, što se ne može reći za njihovu koleginicu Mariju Lazović.

Žarko Radović je najprofitabilniji kragujevački izvršitelj, mnogo uspešniji od Vidoja Stojkovića, Nikole i Stane Žunić, Nebojše Vujanca, Gordane Đorđević, Danice Čolović i Ivane Žugić. Po broju realizovanih izvršenja i bilansu na računu, Radoviću je jedini pravi konkurent Aleksandar Todorović.

Slični su odnosi među kruševačkim i užičkim izvršiteljima. Imovinu kruševačkih dužnika najefikasnije pleni Petar Mustur. Uspešni su i Omer Ekić i Milovan Đinović, a slede ih Milica Bačkulja Ristić, Danijela Pavličević i Irena Živković. Podjednak uspeh ostvaruju užički izvršitelji Damir Šabotić, Milan Lojaničić i Miroslav Selaković, dok predmete, koji ostanu iza njih, dobijaju Ana Perendić i Marina Peković.

Miloš Perić uzima najveći deo dugova koje prave pravna i privatna lica u Prokuplju. S obzirom na svoj bilans stanja, Perićev kolega Ivan Rakočević ne bi bio na gubitku kad bi potražio drugi posao. Em bi više zarađivao, em se ne bi brukao čerupanjem nesrećnih komšija, koji su upali u finansijske probleme.

Iako ima ozbiljne konkurente među valjevskim izvršiteljima, Nina Kiurski je lider u guljenju kože s leđa dužnika. Prošle godine je ostvarila prihode od 30.720.000 dinara, odnosno 261.446 evra. Tek nešto manje je zaradio njen kolega Darko Krunić: 25.269.000 dinara, tj. 215.055 evra. Uspešni su Stevo Vidović i Katarina Simić, pa, u određenoj meri, i Snežana Petrović.

Izvršitelji iz Šumadije, Pomoravlja i s juga centralne Srbije ostvaruju zarade od po nekoliko desetina miliona dinara. Ne zaostaju ni njihove kolege iz Vojvodine. Naprotiv, nekoliko njih se nalazi u vrhu spiska najuspešnijih gulikoža. Novosadski izvršitelj Slobodan Živanov je, sa prihodom od 705.668 evra, treći na toj listi. Nešto slabiji učinak ima Vujadin Masnikosa, aktuelni zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja. Masnikosa je prijavio prihod od 53.984.000 dinara, odnosno 459.438 evra, koji je ostvario prošle godine. U nadležnosti novosadskog Višeg i Privrednog suda rade i izvršitelji Goran Arsenović, Tamara Gucunja, Dragan Dragović, Vojislava Tubić Dragović, Jasna Brčkalović, Jasna Džudović, Mirjana Banić, Nikola Novaković, Živan Milinov i Tanja Đerić.

Branislav Dardić, izvršitelj iz Vrbasa, koji je angažovan na području somborskih sudova, prošle godine je zaradio 34.912.000 dinara, ili 297.123 evra. Sa istim uspehom, imovinu Subotičana pleni Bojan Tovarišić, koji je ostvario prihod od 33.962.000 dinara, tj. 289.038 evra. U nadležnosti Višeg i Privrednog suda angažovani su i izvršitelji Srđan Miladinov i Aleksandar Vučković.

Goran Škero kontroliše južni Banat. Škero je prošle godine ostvario prihod od 44.825.000 dinara, tj. 297.123 evra. Ostali pančevački izvršitelji - Valentina Sekulić, Sandra Kutlača, Biljana Đerić i Filip Stanković - imanju manje predmeta, ali i te "mrvice" su sočne.

U Zrenjaninu vlada tandem Željko Kesić - Lazar Sekulić. Kesić je prošle godine zaradio 225.846 evra, a Sekulić 184.655 evra. S obzirom na broj preuzetih i realizovanih predmeta u prva tri meseca ove godine, njih dvojica će nastaviti da se nadmeću, a neće biti iznenađenje ako lidersku poziciju preuzme Sekulić.

Procenjuje se da izvršitelji svake godine zaplene imovinu dužnika vrednu oko milijardu evra. Tempo se neće smanjiti ni ove godine. Na elektronskoj oglasnoj tabli Komore javnih izvršitelja 31. marta 2024. bila su objavljena 2.634 aktivna oglasa za javnu prodaju oduzete pokretne i nepokretne imovine. Licitacije, koje će se održati preko interneta, zakazane su za ovaj mesec, april.

Najviše poziva za učešće u licitacijama okačili su izvršitelji koji su i prošle godine ostvarili najveću zaradu. Zrenjaninski izvršitelj Sekulić najavio je prodaju imovine koja je zaplenjena u čak 92 postupka. Njegova koleginica iz Leskovca, Aleksandra Antić, organizvaće 74 licitacije, a Vranjanka Mirjana Rinčić 73. Šabački šampion u plenidbi, Dragan Petrović, objavio je 66, a čačanska izvršiteljka Milanka Savić 64 odlasa za prodaju tuđe pokretne i nepokretne imovine. Na tom spisku ima još dvadesetak izvršitelja sa više od 30 aprilskih licitacija.

Ne zna se tačan broj izvršnih predmeta, koji su raspoređeni i sprovedeni u praksi. Međutim, zna se da se na udaru izvršitelja nalazi više od milion penzionera, kojima je oduzeta trećina ili polovina penzije.

Bez istih ili sličnih delova plate ostaje i oko 400.000 radnika. Većina tih postupaka pokrenuta je po tužbama komunalnih preduzeća i banaka zbog neplaćenih računa i rata uzetih kredita. Iako su ti dugovi, posebno za komunalije i telefonske usluge, relativno mali, izvršitelji ih desetostruko naduvavaju. Česti su slučajevi u kojima građani zbog duga od hiljadu dinara moraju izvršiteljima da plate i po 30.000 dinara.

Vlast Aleksandra Vučića je učinila sve što je mogla da bi povećala stopu siromaštva, a potom je stvorila uslove za što efikasniju pljačku sirotinje. Odlukom o oduzimanju 10 odsto od penzija i plata u javnom sektoru, Vučić je stotine hiljada građana gurnuo u dužničko ropstvo. Istovremeno, na njegovu inicijativu je promenjen Zakon o obezbeđivanju i izvršenju, kako bi izvršitelji dobili ovlašćenja kakva nisu imale ni turske dahije pre 200 godina. Sada izvršiteljima, sve u skladu sa Zakonom, prilikom plendibe imovine združenim snagama pomažu policajci i privatni batinaši.

Izvršiteljka Mirjana Dimitrijević godinama koristi usluge "braće Hofman", Miljana i Ljubana Vidovića, bosanskih kriminalaca bliskih Srpskoj naprednoj stranci. Miljan Vidović je pratio izvršiteljku Dimitrijević prilikom pokušaja da se iz stana u beogradskoj Ulici Maksima Gorkog izbaci porodica Kocić. Iako su tvrdili da su podmirili sva dugovanja, Predrag i Jasmina Kocić i njihova ćerka, iseljeni su iz stana tek u 22. pokušaju, u akciji u kojoj su zajedno učestvovali policajci i kriminalci.

Mirjana Dimitrijević je angažovala batinaše i prilikom nedavnog pokušaja izbacivanja Ljubiše Ćirića iz njegovog stana u Sarajevskoj ulici. "Izvršiteljka iz Pakla" više ne izlazi među ljude, ali šalje svoje saradnike iz kancelarije i batinaše iz podzemlja. U prisustvu odreda od dvedesetak policajaca, kriminaci su pretili prebijanjem i ubistvom građanima, koji su došli da se solidarišu sa 80-godišnjim penzionerom, čiji stan je htela da zapleni Dimitrijevićka.

Na dugom spisku njenih žrtava ima i nekoliko koje su podnosile krivične prijave protiv nje, a Združena akcija "Krov nad glavom" zahtevala je od Komore javnih izvršitelja i Ministarstva pravde da ispitaju slučajeve u kojima postupa Mirjana Dimitrijević i da je udalje sa dužnosti javnog izvršitelja. Komora i Ministarstvo nisu ništa preduzeli po tom zahtevu, ali jesu u zaštiti ove i ostalih izvršitelja.

- Ministarstvo pravde nastavlja sa pružanjem podrške svih organa kojima su poverena javna ovlašćenja, a sve u cilju lakše dostupnosti pravde svim građanima i privrednim subjektima u Republici Srbiji - navodi se u zajedničkom saopštenju ministarke Maje Popović i predsednika Komore izvršitelja Bojana Kostića.

Kao i Vučić, tako se i njegovi operativci iz državnih institucija pozivaju na pravo i pravdu dok otimaju imovinu građana. Rasterećeni i poslednje mrve ljudskosti, oni tvrde da je pravedno da izvršitelji, koji godišnje zarađuju po 700.000 evra, plene penzije od 200 evra. Pritom, žrtve koje se pobune, optužuju da "ruše pravni poredak".

Kostić je, pre nekoliko dana, za rušenje pravnog poretka optužio i korisnike Tvitera i Fejsbuka, koji su objavljivali informacije o progonu Valentine Uskoković iz Niša. U postupku, pokrenutom po tužbi Elektroprivrede Srbije, izvršitelji pokušavaju da naplate dug od samohrane majke, koja živi u socijalnom stanu, od 15.000 dinara socijalne pomoći.

Valentina Uskoković je, po odobrenju gradske uprave, do 2011. godine živela u neuslovnom objektu u Niškoj Banji. Nakon jednog incidenta, kad je grom udario u taj objekat, Grad je obezbedio drugi smeštaj za nju i njeno troje maloletne dece. Ipak, računi za struju su nastavili da stižu na staru adresu. Da postoji dug, Uskoković je saznala iz obaveštenja o plenidbi imovine.

- Na društvenim mrežama u toku je nova kampanja čija su meta javni izvršitelji, a radi se o slučaju izvršenja u Nišu. Plasirajući lažne informacije da se radi o "otimanju" stana samohrane majke pokretači ove kampanje pokušavaju da okrenu građane protiv izvršitelja čiji je posao da štite pravni poredak i obezbede jednaku primenu zakona za svakog građanina u Republici Srbiji. Iznete informacije su potpuno netačne. U pomenutom slučaju predmet izvršenja, zbog komunalnih dugova, nije stan kao što je navedeno na društvenim mrežama. Ovo je samo jedan od primera kako rade oni koji zloupotrebljavajući građansku solidarnost i empatiju javno označavaju izvršitelje kao one koji otimaju i vrše nasilje dovodeći naše kolege u opasnost od fizičkih napada. Posao javnih izvršitelja je da obezbede da zakon važi jednako za svakog građanina naše zemlje. Za nas niko nije iznad zakona i nastavićemo da radimo posvećeno na obezbeđivanju pravne sigurnosti za svakog građanina Srbije bez obzira na laži i pritiske sa kojima se suočava časna profesija javnih izvršitelja - napisao je u saopštenju Bojan Kostić, predsednik Komore javnih izvršitelja, i to uz fotografiju na kojoj pozira u svojoj kancelariji pod slikom Aleksandra Vučića.

Kakav je pravni poredak u Srbiji najbolje se vidi iz činjenice da izvršitelj Kostić, koji godišnje zarađuje 750.000 evra, opravdava nezakonitu plenidbu imovine žene, koja godišnje prima socijalnu pomoć vrednu 1.500 evra.

Izvršitelji se, u svakom javnom nastupu ili saopštenju, pozivaju na potrebu da se "obezbede uslovi za ostvarivanje prava građana". Pod tom parolom, oni vrše zloupotrebe zakonskih ovlašćenja i svesno montiraju postupke, s namerom da ostvare lične finansijske interese. Mediji i građanska udruženja zabeležili su hiljade slučajeva u kojima su izvršitelji koristili svaku priliku da profitiraju na sporan način.

"Kupac nepokretnosti (koja je zaplenjena, napomena autora) ni na javnom nadmetanju, ni neposrednom pogodbom ne može biti izvršni dužnik. Kupac nepokretnosti ne može biti ni javni izvršitelj, pomoćnik javnog izvršitelja ili drugo lice koje je zaposleno kod javnog izvršitelja, nezavisno da li postupa u konkretnom izvršnom postupku, niti lice koje je njihov srodnik u prvoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepna srodstva, staratelj, štićenik, usvojenik, hranitelj ili hranjenik", određuju propisi po kojima se vrši izvršni postupak.

Međutim, propisi služe da ih izvršitelji ignorišu. Kako to izgleda u praksi videlo se tokom postupka u kome je beogradski izvršitelj Aleksandar Vulović omogućio da stan porodice Aksentijević, koji je on zaplenio, kupi sin kragujevačke izvršiteljke Danice Čolović.

Dejan Aksentijević je stan u Bulevaru Arsenija Čarnojevića kupio iz kredita u švajcarskim francima. Pošto više nije mogao da plaća rate, zatražio je raskid ugovora. Sudski veštak ekonomske struke je utvrdio da je dug dvostruko manji od iznosa koji je potraživala banka. Ipak, banka je pokrenula postupak prodaje stana. Aksentijević je do tada već isplatio 87.000 evra, ali Treći osnovni sud u Beogradu je dozvolio izvršitelju da zapleni stan i proda ga na aukciji.

Izvršitelj Vulović je obaveštenje o prodaji stana poslao na staru adresu Aksentijevića, u Kragujevac, na kojoj on ne živi od 2005. godine. Obaveštenje je okačeno na oglasnoj tabli kragujevačkog suda, pa je izvršiteljka Čolović uputila svog sina da kupi zaplenjeni stan. Ni Vulovića, ni Čolovićku nije sprečila činjenica da su Aksentijevići podneli tužbu protiv banke i da je spor bio u toku.

- Kupac ne može biti sin postupajućeg javnog izvršitelja, kao ni sin izvršnog dužnika u ovom predmetu, ali može biti sin nekog drugog javnog izvršitelja koji ne postupa u ovom konkretnom predmetu - izjavio je Vulović za Kurir.

Postoje i druge šeme po kojima izvršitelji uspešno sarađuju na deobi plena. Postoje i drugi primeri spornih postupka koje vodi Vulović. Poslednji je zabeležen krajem prošle godine, kad je taj izvršitelj pokušao da zapleni stan Senije Rakićević u beogradskoj Ulici kneginje Ljubice.

Rakićević je taj stan kupila 2022. godine, uredno ga platila i ugovor overila kod notara. Međutim, ubrzo se pojavio izvršitelj Vulović sa ugovorom u kome se navodi da je bivša vlasnica tog stana, koja je u međuvremenu umrla, ostala dužna 57 miliona dinara izvesnom Nikoli Kovačeviću. Rakićević je podnela tzv. prigovor trećeg lica i pokrenula sudski postupak kako bi dokazala svoje pravo na taj stan, kao i prevaru na osnovu koje joj otimaju stan. Vulović je odbacio prigovor i nastavio postupak, žureći da ga okonča pre nego što sud odluči o pravima Sanije Rakičević. Vulović je 21. decembra 2023. godine, pokušao da zapleni stan, ali prepad su sprečili građani, koji su se solidarisali s prevarenom vlasnicom.

Na isti način, nenajavljeno, beogradska izvršiteljka Vesna Marković je 1. decembra prošle godine pokušala da iz stana u Bulevaru kralja Aleksandra izbaci porodicu Ramadani. Izvršiteljki se žurilo jer je sud zakazao ročište za konačnu odluku o vlasništvu nad tim stanom za 14. decembar, pa je obila vrata i ušla u stan u kome se nalazilo samo dete vlasnice, koja je bila na poslu. Iako je policija štitila izvršiteljku i njene saradnike, građani su se suprotstavili.

- Porodica Ramadani živi u stanu čije vlasništvo je sporno, odnosno sud tek treba da donese konačnu odluku o vlasničkim odnosima nad ovim stanom. Sud je zakazao ročište za 14. decembar, a sve što porodica traži jeste da izvršiteljka Vesna Marković obustavi iseljenje dok sud ne donese pravosnažnu odluku - objasnio je Marko Crnobrnja, predstavnik Združene akcije Krov nad glavom.

Inače, zbog načina vođenja izvršnog postupka Vesne Marković, penzionisani pukovnik Gojko Lalović je pretio samoubistvom. U aprilu 2021. godine, kad je izvršiteljka došla da mu zapleni stan, Lalović je stavio omču oko vrata. Policajci su uspeli da na vreme preseku konopac i spreče njegov očajnički pokušaj da sam sebi prekrati muke. Pukovnik je ostao živ, ali bez stana.

"Protiv ovog zaključka nije dozvoljen pravni lek", navodi se na kraju svakog rešenja, koje potpisuje javni izvršitelj. Dok se narod ne izbori za "pravni lek" protiv izvršitelja, Srbija neće biti pravna država. Nije dovoljno da građani - rođaci, komšije i aktivisti raznih udruženja - reaguju i privremeno odlažu pojedinačne pokušaje plenidbe pokretne i nepokretne imovine. Neophodno je da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti interese i poverilaca i dužnika. Ovakav način, na koji danas postupaju javni izvršitelji, nije ništa drugo do - zločin u skladu sa zakonom.

1

Najugroženiji su penzioneri, radnici i socijalni slučajevi

Ne zna se tačan broj izvršnih predmeta, koji su raspoređeni i sprovedeni u praksi. Međutim, zna se da se na udaru izvršitelja nalazi više od milion penzionera, kojima je oduzeta trećina ili polovina penzije.

Bez istih ili sličnih delova plate ostaje i oko 400.000 radnika. Većina tih postupaka pokrenuta je po tužbama komunalnih preduzeća i banaka zbog neplaćenih računa i rata uzetih kredita. Iako su ti dugovi, posebno za komunalije i telefonske usluge, relativno mali, izvršitelji ih desetostruko naduvavaju. Česti su slučajevi u kojima građani zbog duga od hiljadu dinara moraju izvršiteljima da plate i po 30.000 dinara.

- Miljan Trajković (Niš) 770.578 evra

- Bojan Kostić (Beograd) 750.646

- Slobodan Živanov (Novi Sad) 705.668

- Aleksandra Antić (Leskovac) 601.957

- Tamara Pajković (Beograd) 530.970

- Žarko Dimitrijević (Niš) 502.034

- Mirjana Dimitrijević (Beograd) 497.948

- Vujadin Masnikosa (Novi Sad) 459.438

- Mirjana Rinčić (Vranje) 400.561

- Goran Škero (Pančevo) 381.489