Panèevo
Privatni Stomatološki fakultet: dosije
mahinacija i lopovluka
Plombiranje
pravosuða i zdravog razuma
Kako u ovoj zemlji možete za kratko vreme
da postanete milioner, a da ne budete "kontroverzni biznismen" veæ fakultetski profesor? Može i
to uz malo sreæe, mnogo
pokvarenosti i bar jedne "ovce
za šišanje". Odlièan recept za tako nešto nudi nam privatni
Stomatološki fakultet u Panèevu
Piše:
Milan Malenoviæ
U proleæe 2002. Ljiljana Cvetkoviæ je došla u mali iznajmljeni stan u Beogradu u kome je živeo Vlastimir
Petroviæ, posle petooktobarskih promena skrajnuti profesor sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Vlastimir se svojoj poznanici požalio kako ima moguænost da otvori privatni
fakultet, ali nema para za tako nešto. Prièao joj je kako sa još jednim
kompanjonom, profesorom Ðokom
Maleševiæem, ima i znanje i veze i potrebnu lokaciju za otvaranje
privatnog stomatološkog fakulteta, ali da nema para, nekih 10.000 evra koliko
je potrebno prikazati pri osnivanju. Beogradska privatna preduzetnica, Ljiljana,
ubrzo je pristala da uloži potrebnu sumu i tako stekne pravo na jednu treæinu vlasništva nad fakultetom koji bi se njenim novcem osnovao.
Danas profesor Vlastimir Petroviæ živi u sopstvenoj vili od 450 kvadrata sa bazenom i ogradom vrednom 10.000
evra u beogradskom naselju Tranšped. Vila ima i sopstvenu
garažu èiji se prilaz zimi greje, isto kao i pod kuæe i
bazena. Uz vilu je i dokupljeni voænjak, poklon
privatnog Stomatološkog fakulteta odnosno Ðoke Maleševiæa, koji služi da onemoguæi
radoznalce da gledaju Vlastimira kako se brèka
u bazenu ili izležava na prostranoj terasi. Ljiljana
Cvetkoviæ još uvek pokušava da sudskim putem doðe do svojih para i suvlasništva nad zlatnim rudnikom èije je osnivanje ona jedina
finansirala.
Osnovao sam sebe
Novinaru Tabloida su prikazana dva ugovora o osnivanju
Fakulteta. Prvi, po kome je i obavljena registracija i gde su jedini osnivaèi tadašnja dva bankrota, Vlastimir i Ðoka, i drugi po kome
su vlasnici pored njih dvojice i Ljiljana, Živomir Radosavljeviæ (dao pozajmicu koja mu je
kasnije vraæena) i Aleksandra Damnjanoviæ. Ovo poslednje ime je posebno zanimljivo, buduæi
da se radilo o æerki Radmile Damnjanoviæ, službenici Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje. Radmila je, po
jednoglasnim izjavama upuæenih, najzaslužnija što je Stomatološki fakultet dobio dozvolu za rad. Tek
punoletna Aleksandra je tragièno nastradala 26.8.2007.
(umrlica MKU br 1894/07 iz Novog Sada), ali se i dalje vodi kao suvlasnik
Fakulteta. Njena majka Radmila je morala da napusti Sekretarijat i da se
preseli u Beograd, gde glavnim vlasnicima Fakulteta više nije potrebna, pa
dividende koje bi pripadale njenoj pokojnoj æerki
u svoj džep stavlja Ðoka Maleševiæ.
I inspektorka u pokrajinskom Sekretarijatu za visoko obrazovanje Branka
Bajader je osetila šta znaèi prijateljstvo sa rukovodiocima privatnog fakulteta. Od prodekana Maleševiæa je jednom prilikom dobila pozamašnu narukvicu od èistog zlata da bi "previdela" neke nepravilnosti, ali je zato 2008, pošto
se u Sekretarijatu proèulo za poklon, dobila
otkaz.
Ðoka Maleševiæ, iako bivši profesor fakulteta na kome se školuje
buduæi rukovodeæi kadar, tvrdi da nema pojma kako se vrši
upis u registar preduzeæa. Tako se dešava da je Osnivaèki ugovor koji su 20.11.2002. (dakle,
pošto je Stomatološki fakultet veæ poèeo sa radom) potpisali svi osnivaèi, raèunajuæi i Ljubicu Cvetkoviæ, sudu predao tek
29.12.2005. godine?! I u Trgovaèkom sudu u Panèevu, oèigledno, sede ljudi sa završenim kratkim kursom ispijanja kafe, buduæi da u prvom momentu oni taj ugovor prihvataju kao valjan, iako je veæ sudu bio podnet jedan ugovor o osnivanju Fakulteta (i laiku je jasno da
jedna te ista firma ne može dva puta da bude
osnovana). Zanimljivo je da su oba Osnivaèka
ugovora datirana 7.7.2002, iako su overena kasnije.
Predsednik Trgovinskog suda u Panèevu, Miroslav
Nikoliæ, zatim poništava ovaj drugi unos, ali odobrava upis
po kome je Stomatološki fakultet osnovao samog sebe (?!). U
drugom upisu, tako, nema Ljubice Cvetkoviæ
koja ovim konaèno prestaje da figurira kao moguæi osnivaè.
Pokrali više miliona evra od graðana
Da su profesori Petroviæ, dekan, i Maleševiæ, prodekan i direktor, prevarili samo Ljiljanu Cvetkoviæ ceo èlanak bismo veæ sada završili.
Oni su, meðutim, prevarili i državu utajivši više miliona evra neplaæenog poreza. Zbog toga su
obojica bila u pritvoru krajem 2006. godine. U isto to vreme zet profesora Maleševiæa je dolazio u kancelariju svog tasta i ubrzano brisao podatke iz
kompjutera, sve dok ga novopostavljeni dekan nije najurio i dao da se zamene
brave na vratima. Iako svakome u prvom momentu, zbog ogromne kuæerine i drugih luksuznih stvari koje poseduje, izgleda da je glavni maher u
svim ovim poslovima Vlastimir, oni dobro upuæeni
ukazuju na Ðoku Maleševiæa iz èije je biografije, u meðuvremenu, isplivalo da je
svojevremeno bio "zamoljen" da napusti FON jer su mu se pare iz
donacija preèesto lepile za prste.
I Ružica Novakoviæ, knjigovoða Fakulteta, istražnom sudiji priznala je da
je svakog dana od nje novac uzimao Ðoka Maleševiæ i u torbi ga, kao pijaèni pazar, odnosio kuæi. Ružica, koja je umela drsko dekanu Petroviæu
da odbrusi kako ne zna koliko je studenata tog dana platilo školarinu, bila je
preneražena i uplašena kada je policija decembra 2006. upala na Fakultet. U
strahu za sopstvenu kožu ona je dva CD-a sa kompletnom finansijskom
dokumentacijom privatnog Stomatološkog fakulteta predala jednoj prijateljici,
koja je to predala dalje, i na kraju su diskovi stigli do potpisnika ovih
redova. Iz tog materijala se vidi da je samo u jednom danu, 18.10.2006, Ðoka Maleševiæ iz kase Fakulteta uzeo 29.100 evra uplaæenih
školarina bez fiskalne evidencije.
Februara 2007, dva meseca pošto su i Petroviæ i Maleševiæ na èudnovat naèin bili pušteni iz pritvora, u posetu Stomatološkom
fakultetu dolazi istražni sudija koji je vodio
postupak, Nedeljko Martinoviæ, i
to u pratnji supruge Bojane, zaposlene u Trgovinskom sudu u Panèevu. Ðoka Maleševiæ ih je proveo kroz ceo Fakultet, a onda odveo prekoputa u restoran na ruèak. Rezultat ovog intimnog druženja bila je obustava
kriviènog gonjenja, navodno zbog toga što su Petroviæ i Maleševiæ pristali da plate milion evra zaostalog poreza.
U meðuvremenu Ljubica Cvetkoviæ šalje
tužilaštvu pomenute CD-ove, iz kojih se vidi da je utajeno daleko više od milion
evra. Kako od tužilaštva ne stiže nikakav odgovor, ona odlazi do tužioca Niškanoviæa u Panèevo, koji joj saopštava da je dobio samo jedan CD. Gde se zagubio drugi, nikada neæe biti otkriveno. S obzirom na to da je Ljiljana želela
da sazna koliko u parama iznosi njena treæina
vlasništva nad Fakultetom, ona je sprovela sopstvenu istragu i tako došla u posed spiskova upisanih studenata po svim godinama od 2002. I taj
spisak se nalazi u dokumentaciji Tabloida.
Kako je školarina prve dve generacije iznosila 2.000 evra po studentu za
svaku godinu, a kasnije po 3.000 evra, da bi na kraju dostigla sumu od 4.000
evra, lako se utvrðuje ukupan iznos utajenog poreza ako se
ova cifra pomnoži sa brojem studenata koji su pohaðali nastavu, a taj broj je moguæe utvrditi na osnovu
upisne i ispitne evidencije. Iz nekog razloga, tužilaštvo nije bilo zainteresovano za dalju istragu.
Sada zakidaju i studente
Pošto su posle pritvora Petroviæ i Maleševiæ morali da napuste svoje funkcije dekana i prodekana, na njihova mesta su
došli drugi ljudi. Novi direktor i prodekan je Jovo Kolar, kum Ðoke Maleševiæa, pa je tako, u stvari, isti onaj èovek
koji je osmislio sve dosadašnje mahinacije nastavio da
upravlja Stomatološkim fakultetom u Panèevu.
Buduæi da su sada i studentske uplate morale da idu preko raèuna ili fiskalne kase (koja nekim èudom uspeva da se
pokvari uvek u toku upisnog roka), za potkradanje države
Ðoka je smislio nove sisteme. Tako se poèelo
sa zakidanjem na platama osoblju, koje vremenom napušta
Fakultet ustupajuæi svoje mesto sve manje struènim kadrovima. Prvih godina plata profesora je iznosila i do 2.000 evra
meseèno, danas jedva dvostruko manje od toga. Zato, meðutim,
kroz manipulisane platne spiskove Maleševiæ nastavlja da isisava pare sa raèuna. Jednom predavaèu je na ime honorara za mesec dana uplatio 300 evra, a poturio mu na potpis
platni list na 1.300 evra. Jednoj profesorki je obraèunato
da je za mesec dana imala èak 600 radnih sati (?!).
Kako bi dodatno uštedeo na platama, Maleševiæ je
i svoju æerku Emu postavio za predavaèa ortodoncije,
iako je ona tek završila studije i po zakonu nikako nije
smela da drži predavanja. Svoju dugogodišnju prijateljicu Radu
Perišiæ, koja je po zanimanju sanitarni tehnièar,
Ðoka postavlja na mesto glavne sestre iako nesreænica
ne ume da razlikuje instrumente. Kakav je kvalitet predavaèa i predavanja koje studenti dobijaju za 4.000 evra godišnje najbolje govori primer profesora Jakšiæa koji predaje iz udžbenika od pre 30 godina, a studenti
na vežbe umesto kod njega, radije odlaze kod njegovog asistenta.