Analiza
Šta je građanima Srbije doneo novi
Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (2)
Vešanje
ili bešenje?
Da li je zakonodavac, donoseći novi
Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, radio u korist opštenarodnih
interesa, ili je ciljao na zaštitu birokratskog kapaciteta koalicionih falangi,
tema je kojom se bavi Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv
organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a. U magli zakonodavno-političkih egzibicija, autor je na
primeru procesa protiv Radisava Rodića, vlasnika dnevnih novina Kurir i Glas javnosti, otvorio i niz neugodnih pitanja o tumačenju i
primeni zakona
Josip
Bogić
Najnovije uvođenje novčanih
kazni za veliki broj krivičnih dela, shodno posebnom delu Zakona o izmenama i
dopunama Krivičnog zakonika, može biti samo još jedan pokušaj države da popuni
budžet pravosudnih institucija. Mada manje verovatno, ovde bi moglo biti govora
o projektu koji rasterećuje prepune srpske zatvore.
Ako je u pitanju ono prvo, onda je trebalo da
zakonodavac predloži da se i za krivična dela čistog
lopovluka, ili, pravno rečeno, pribavljanja protivpravne imovinske koristi,
bilo u novcu, robi, nekretninama i sl., osim drastičnih
vremenskih kazni izriču i novčane
kazne u iznosu pribavljene imovinske koristi.
Na
ovaj način
bi se izbegli postupci za oduzimanje imovine stečene
kriminalom, jer je očigledno da je zakonski model koji se bavi tom
problematikom naprosto neefikasan. Konačno, ako se mogu izricati
drastične
kazne po Zakonu o informisanju, šta je prepreka da se još
drastičnije
novčane
kazne izriču
kriminalcima? Ovde je, svakako, posebno reč o takozvanoj političkoj i
finansijsko-parapolitičkoj eliti, jer ako ona i dalje bude van domašaja
zakonskih sankcija, kao i sva druga lica koja se pozivaju na imunitet ili ga
istinski uživaju, biće prema onom legendarnom grafitu "džaba
ste krečili".
Ne treba biti previše mudar pa razumeti da neće
preventivno delovati drakonsko povećanje kazni za dela
klasičnog
kriminala i za dela iz oblasti finansijskog kriminala, ukoliko ne bude delovala
i njegova striktna primena.
Za neka dela iz oblasti "dela protiv imovine", uvodi se pojam Privatna
imovina, a za mnoga dela i novčane kazne pored
zatvorskih. Naročito se teže kažnjavaju ako su dela izvršile grupe ili organizovane kriminalne grupe, kao i kada je u pitanju kulturno
dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu, ili prirodno dobro (teška
krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, iznuda i ucena,
zelenaštvo...).
Osnovni
greška zakonodavca bila je ta što nije predvideo teže oblike prevare, a to je kada se dela vrše u okviru grupe ili
organizovane kriminalne grupe, jer je ovaj vid dela najprisutniji u poslednje
vreme u Srbiji.
Osim
toga, za ovo krivično delo nije predviđeno
ni oduzimanje imovinske koristi. Novi član je "Prevara u osiguranju".
Građenje bez građevinske
dozvole i priključenje objekta koji je izgrađen bez građevinske
dozvole, novi su članovi u kojima se pored zatvorskih kazni (koje su, inače,
dosta oštre)
predviđaju
i novčane
kazne kako za investitore tako i za izvođače
radova, projektante i druga odgovorna lica, a sve u nameri da se efikasno
spreči
divlja gradnja.
U
praksi za sada nisu uočene nikakve promene,
jer se i dalje gradi bez dozvola pa se naknadno pribavljaju dozvole uz "pravične
naknade". Za novo krivično delo Neovlašćeno iznošenje
kulturnog dobra u inostranstvo, predviđene su dosta visoke kazne, a najteže od jedne do osam
godina zatvora ako je delo izvršeno u odnosu na kulturno
dobro od izuzetnog ili velikog značaja.
Što se tiče krivičnih dela protiv privrede, za većinu
krivičnih dela povećane su zatvorske kazne, a kao sporedna
kazna uvedena je novčana kazna, i uvodi
se pojam preduzetnik.
Neuplaćivanje
poreza po odbitku je
novo krivično delo, gde je, pored zatvorske i novčane
kazne, novina i to da se preduzetniku i odgovornom
licu, poreskom obvezniku, za krivično delo izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u
trajanju od jedne do pet godina. Postavlja se pitanje ko će da vodi evidenciju ovih mera kao i samu kontrolu, jer, po logici stvari,
ova evidencija treba da se vodi kod Agencije za privredne registre, kod koje se
i registruju pravna lica kao i odgovorna lica?
Kad
su u pitanju krivična dela protiv službene dužnosti, za većinu
njih su ostale iste kazne, a kod nekih je uvedena i novčana
kazna. Zloupotreba službenog položaja fizičkog
ili pravnog lica je novi pojam.
Kršenje
zakona od strane sudije, javnog tužioca
i njegovog zamenika, u stavu 2 i 3, pored pojma
pribavljena korist izmena je i u pogledu pričinjene štete što do sada nije bio slučaj.
Zaprećene
kazne su ostale iste što, kada se ima u vidu
stepen korupcije u Srbiji, može da deluje stimulativno na
potencijalne izvršioce. Nenamensko korišćenje budžetskih
sredstava je
novo krivično delo, koje može da izvrši odgovorno lice korisnika budžetskih
sredstava ili odgovorno lice u
organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja,
koje stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje
rashoda i izdatka preko iznosa od 1.000.000 dinara u odnosu na iznos utvrđen budžetom, finansijskim planom ili aktom Vlade kojim se utvrđuje iznos sredstava pozajmice.
Kazna je simbolična - do jedne godine ili novčana. Ali, za delo Trgovina uticajem predviđene su kazne od šest meseci do 10 godina za najteže oblike
dela! Kod krivičnog dela Primanje mita, uvodi
se izraz "neposredno ili posredno". Ako zakonodavac ima iskrene namere da se razračuna
sa korupcijom tada je morao za ova krivična
dela da predvidi oštrije kazne sa minimumom od četiri
godine ili težom kaznom, a ako su dela izvršena u okviru grupe ili
organizovane kriminalne grupe najoštrije kao što je to predvideo kod mnogih krivičnih
dela klasičnog kriminala.
(Nastavak u
sledećem broju)
Kada
se neko lice (fizičko ili pravno) obrati
banci za kredit normalno je da banka da
svom klijentu uslove pod kojima može da dobije
kredit. Kada klijent obezbedi sve potrebne uslove
i pribavi svu potrebnu dokumentaciju
tada banka odobrava kredit i uplaćuje
na račun. U međuvremenu sve to prolazi kroz određenu
proceduru i kroz ruke pojedinaca
i raznih komisija.
Kako
je onda Komercijalna banka mogla tolika
sredstva da odobri jednom "okorelom kriminalcu i neprijatelju
broj 1" ove
države, a da niko iz banke
ne odgovara?
Ako
je tačno ono šta stoji u zahtevu
tužioca, radi se o zloupotrebi službenog položaja radnika banke, jer je pribavio protivpravnu imovinsku korist za drugoga,
a primalac novca ne može čak da odgovara ni za
podstrekavanje a niti za eventualnu prevaru
zbog toga što je banka imala sve činjenice
da li klijent
ispunjava ili ne ispunjava uslove za kredit.
Ako
nije tada ispunjavao uslove za kredit, kreditni
odbor je trebalo da odbije zahtev
za kredit. Ako je pak ispunjavao
uslove a banka se nije obezbedila u vidu hipoteke ili
na drugi način, tada je opet neko iz banke "debelo" u krivičnom delu. U ovom slučaju,
sve je naopako postavljeno. U zatvoru se našao primalac
novca koji je dobio od banke
na nezakonit način, za koju
nezakonitost je banka znala, a ne bankarski službenik koji je nezakoniti kredit odobrio. Kakva ironija!
Naravno,
postoje mnogi ljudi izuzetne čestitosti i ugleda
koji su doživeli
da ih hapse
i tamniče oni kojima je mesto
u zatvoru. Kao
kod Orvela, sve je natraške.