Krici i odjeci
Policija: Tabloid
235, "Nema slobode bez zatvora"
Nagrađivanje kaznom i kažnjavanje nagradom
U Tabloidu broj 235, u tekstu "Nema slobode bez
zatvora", pomenuli ste i moj slučaj pa bih želeo da ga preciznije objasnim
vašim čitaocima, kaže u pismu o svojoj radnoj "golgoti" policijski
službenik Vesko Čarapić
Rešenjem načelnika Resora javne bezbednosti general-majora Miroslava
Miloševića broj 112-2307/2006. od 26.
januara 2006. godine, zbog napisane službene beleške od 26. decembra 2005. godine,
koja po naređenju rukovodstva Uprave za obezbeđenje, načelnika Mihajla Maksića,
nije smela da se zavede u Odeljenju za saradnju sa drugim
obaveštajno-bezbednosnim institucijama i bezbednosnu zaštitu radnika uprave,
Uprave za obezbeđenje, raspoređen sam na radno mesto zamenik komandira 1. čete
4. bataljona u Policijskoj brigadi.Službenu belešku sam predao tada
novopostavljenom zameniku načelnika Odeljenja Aleksandru Đorđeviću, koji je bio
,, stalno na vezi,, sa pomoćnikom načelnika Uprave Petrom Bogdanovića, koju je
dva dana odbijao da potpiše.
Đorđević sa v.d. načelnikom Odeljenja Željkom Serdarom telefonom obaveštava
Maksića da sam napisao službenu belešku, koju su mu dostavili na uvid na
sastanku u prisustvu novog načelnika Odeljenja Vlada Radanovića.
Po naređenju Maksića, izvršene su
prethodno bezbednosne provere radnika Uprave za obezbeđenje. Prilikom provera,
kao što sam naveo u službenoj belešci, od 26.12.2005.g. došlo je do vidnih
propusta sa elementima teških povreda službene dužnosti.
Po naređenju načelnika Odeljenja Radenka Bošnjaka (koji je u međuvremenu sa
diplomom fakulteta u Zaječaru otišao u
penziju, stim što mu je rukovodstvo Uprave za obezbeđenje omogućilo da istog
dana u isto vreme bude na posao i 250 km od Beograda na ispitu), određeni broj
radnika je brisan sa spiska izvršenih provera. Takođe, po izričitom naređenju
načelnika Bošnjaka, sa spiska su brisani svi
evidentirani koji imaju izvršena krivična dela iz saobraćaja.
Topalovskom (se)
može
Navode iz moje službene beleške potvrdio je zapisnikom dana 27.01.2005.g.
operativni radnik Milijan Gavrilović, koji je vršio proveru za naše Odeljenje,
i to pred neposrednim starešinama - zamenikom načelnika Uprave Draganom
Nikolićem i pomoćnikom načelnika Uprave Petrom Bogdanovićem, koji je izjavio,
citiram : ,, Korekciju spiskova naredio je načelnik Bošnjak,,
Kako ovo saznanje, tako i mnoga druga, bila su prikrivana od strane
rukovodstva Uprave za obezbeđenje i od strane Sektora unutrašnje kontrole
policije, glavnog policijskog savetnika Dragomira Živića, koji je do kraja 2006.
godine vršio provere navoda iz mojih predstavki.
Razlog za takvo postupanje je bio u tome što je načelnik Bošnjak, iako je znao za izvršeno
krivično delo, lično predložio da se na radno mesto šefa Odseka za bezbednosnu
zaštitu radnika Uprave u čin kapetana postavi Dragan Topalovski. Topalovski je
septembra 2001. godine u Somboru izazvao saobraćajnu nezgodu sa smrtnim ishodom
(zgazio biciklistu), za šta je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam
meseci. Okružni sud u Somboru je presudom K broj 205/2004 preinačio presudu
Opštinskog suda u Somboru i izrekao kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.
Na predlog Maksića, načelnik RJB Milošević rešenjem od 13. januara 2006.
Topalovskog sa 1. januarom 2006. raspoređuje na radno mesto "poslovi
organizacije i protokola" u Odeljenju za obezbeđenje stranih ličnosti i
delegacija.
Takođe, na predlog Maksića Upravi za zajedničke poslove MUP RS dostavljen
je zahtev Topalovskog za dobijanje neplaćenog odsustva zbog izdržavanja kazne
zatvora u trajanju od pet meseci, što je načelnik RJB Milošević rešenjem i
omogućio. Kako je došlo do smanjenja vremena izdržavanja zatvorske kazne sa
šest na pet meseci, nikog u Upravi za obezbeđenje i u MUP RS nije interesovalo.
Kaznu zatvora je izdržao u KPZ u Somboru, u periodu od 31. marta 2006. do
19. jula 2006. Odmah po izlasku iz zatvora, načelnik Maksić je aktom Upravi za
ljudske resurse dostavio saglasnost i molbu Topalovskog za vraćanje na rad i
raspoređivanje u Odeljenje za obezbeđenje stranih ličnosti i delegacija.
Direktor policije Milorad Veljović rešenjem 03/1 broj 112-7001/2006 od 1.
avgusta 2006. Topalovskog vraća na rad na radno mesto poslovi organizacije i
protokola u pomenutom odeljenju.
Topalovski je 18. septembra 2006. godine
bio glavni akter incidenta, kada je brutalno i bez povoda maltretirao
novinare koji su pozvani da proprate nastup premijera Koštunice na tom skupu.
Tom prilikom je brutalno iz čiste bahatosti izbacio iz sale Dragoljuba Stevanovića, snimatelja
agencije FoNet. Direktor policije Milorad Veljović, i pored saznanja o ovome,
Topalovskog novim rešenjem Direkcije policije ponovo raspoređuje na isto radno
mesto. Uprava za obezbeđenje ličnosti i objekata, nakon izveštaja SUKP broj
6072/08 od 21. januara 2009. godine, Direkciju policije obaveštava da su Upravi
za ljudske resurse predložili da se, shodno Zakonu o policiji, Topalovskom donese rešenje o prestanku radnog odnosa.
Dok je Topalovski kažnjavan nagradama, ja sam za svoj rad nagrađivan
kaznama. Na sve moje predstavke upućene Kabinetu ministra i Direktoru policije,
dobijao sam odgovore. ,, Posle izvršenih provera navodi iz vaših predstavki
nisu potvrđeni, i iste se smatraju neosnovanim,, tek 5.juna 2009.g. Kabinet
potvrđuje navode mojih predstavki, i na tome se staje. U Upravi za obezbeđenje
bio sam izložen školskom primeru ,"mobinga" protiv mene je vođen
nezakoniti i montirani disciplinski postupak, koji je još jednom pravosnažnom i
izvršnom presudom prvog opštinskog suda
u Beogradu br. 677/06 rešen u moju korist.
Ali, i to ne vredi jer se ni po toj presudi u MUP-u ne postupa.
Po naređenju šefa Odseka Topalovskog, bio sam isključen iz svakog rada
odseka i Odeljenja u periodu od 24.09.2004. do 13.01.2005. godine. Iako sam za
svoj rad novčano nagrađivan u maju i septembru mesecu 2004. godine, od strane
Topalovskog sam ocenjen kao jedini neradnik u Odeljenju.
Moj prigovor na rešenje o premeštaju
u četvrti bataljon policijske brigade
koji se zvao "kažnjenički", odbijen je kao neosnovan. Bataljon je od 2004. godine postojao samo
formalno, na papiru, u početku je imao samo tri, a do 2006. godine pet
zaposlenih. Bili smo smešteni u šest kvadratnih metara, nije se
imalo gde sesti, nego sam čekao da neko ode do toaleta da bi tek onda seo. Oko
20 policijskih službenika određeno je avgusta 2007. godine u prvoj četi, ali ni
oni kao ni mi nisu dobijali zadatke, niti su imali šta da rade, jer četvrti
bataljon nije imao obezbeđen prostor i sredstva
za rad. Nije postojala radna lista i raspored službe.
Rešenjem načelnika policijske uprave za grad Beograd Stevana Bjelića, od 1.
novembra 2007. godine, premešten sam na radno mesto zamenik komandira (UOSL), u
2. četi 4. bataljona Policijske brigade. To je četa koja nema ni komandira niti ijednog policijskog
službenika.
Veljović iznad suda
Zbog nemogućnosti da svoj problem i radno-pravni status rešim unutar MUP
RS, pokrenuo sam sudski postupak, koji je pravosnažnom i izvršnom presudom P1
br. 570/06 - rešen u moju korist.
Načelnik uprave za ljudske resurse Gordana Jeković, dopisom od 4. maja 2010. Tomaševiću dostavlja
pravosnažne presude radi postupanja, uz napomenu da sam pokrenuo postupak
izvršenja navedenih presuda sa predlogom za novčano kažnjavanje. Tomašević
odbija da postupi po presudama suda i kao nestručno i nekvalifikovano lice vrši
ocenu rada suda, procenu mog
zdravstvenog stanja i mog statusa ovlašćenog službenog lica. Ponovnim dopisom Jekovićka obaveštava Tomaševića da je u
obavezi da postupi u skladu sa
pravosnažnom presudom i rešenjem o izvršenju. Tomašević ponovo dostavlja negativan odgovor. Uprava za
ljudske resurse obaveštava Direkciju policije, direktora Milorada Veljovića
i kabinet ministra, da je MUP u obavezi
da postupi u skladu sa pravosnažnom presudom i rešenjem o izvršenju. Direkcija
policije dostavlja Tomaševiću dopis
Uprave za ljudske resurse. Tomašević u svom odgovoru Direkciji policije
odgovara da nije saglasan sa mojim vraćanjem na rad i raspoređivanjem u Upravu
za obezbeđenje.
Zbog nepostupanja po pravosnažnoj presudi, jer je Direktor policije Milorad
Veljović sebi dao za pravo da bude iznad suda, Prvi osnovni sud kažnjava MUP sa
100.000 dinara. Nezavisni sindikat policije
direktoru policije Miloradu Veljoviću dostavlja zahtev da se moj
celokupan predmet razmotri i postupi po presudama nadležnih sudova. Veljović
nastavlja i dalje, suprotno zakonu i odluci suda, i donosi 17. januara 2011. godine rešenje broj kojim
me trajno premeštaju na radno mesto "praćenje sekti i neformalnih
grupa" (UOSL) u Odeljenju za JRM Uprave policije. I protiv ovog rešenja
pokrenut je upravni spor, a MUP je novim rešenjem od 24. maja kažnjen sa 30.000
dinara. Dok se ministar izvinjava građanima za fizičku torturu, izvinjenja meni
i mojoj porodici koja više od šest godina trpim moralnu i psihičku torturu sa vidnim posledicama - nema. Već se
i dalje nastavlja mojim nagrađivanjem kaznama, a moj slučaj i dalje ostaje
zataškan. Zašto, i po čijem naređenju, za sada
ostaje tajna, a mnoge stvari će sud razrešiti u postupcima krivičnih
prijava i tužbi koje sam podneo protiv direktora policije i ministarstva.
Vesko Čarapić