Na licu mesta
Zrenjanin: I pozorište pretvoreno u partijsku
administrativnu ustanovu
Od
žutih ni žute banke
Umetnost
u Zrenjaninu, ne tako davno raskošnom bastionu kulture Vojvodine, u
"sigurnim je rukama" ravnodušnih suflera propasti iz redova aktuelnih
lokalnih vlasnika "demokratske" vlasti. Ignorantski odnos
najobičnijih političkih praktikanata prema obećanom "buđenju demokratske
duše" sugrađana, proizveo je - teatar okrutnosti
Zoltan
Horvat
Trijumf
nekulture nad kulturom i nad prebogatim nasleđem, uz duhovno zagađenje
raspamećenih Zrenjaninaca, koje vlast svojata i krsti ih predizbornom ruljom,
razara i Narodno pozorište Toša Jovanović, najstariju scenu na Balkanu.
Jedan od najlepših baroknih pozorišnih enterijera bivše Jugoslavije, sem
hroničnog nedostatka sredstava iz gradske kase, na startu nove pozorišne sezone
izgubio je identitet, nema plan i program, nema repertoar. Nema ni novih
predstava, a nema ni glumaca za par starijih predstava koje se ionako retko
igraju. O odgovornosti prema publici, koja je prestala da dolazi na predstave
ispod nivoa prosečnog provincijskog pozorišta, da i ne govorimo.
Ali, ima nagomilane
birokratije i činovnika u prenatrpanim kancelarijama (trenutno čak 77
zaposlenih od kojih dve trećine čini administracija), koji, to i vrapci
znaju, predstavljaju utreniranu predizbornu vojsku pozorišnih drugova i
drugarica sa prefiksom DS, predvođenih direktorkom Tatjanom Paskaš.
Tužna istina o krahu demokratskog pozorišta u Zrenjaninu sakriva se
samohvalospevima o ovdašnjim glumcima, prvacima dramske scene (svaki od
malobrojnih glumaca je nosilac neke titule prvaka), favorizovanjem repertoara,
poput mračne predstave Crna rupa (gledalo je svega stotinak
Zrenjaninaca), hvalisanjem nagradama na festivalima (isključivo zbog bogate
tradicije zrenjaninskog pozorišta pokoja nagrada pripadne i nekom ovdašnjem
glumcu), stupidnim smanjenjem broja zaposlenih (otišli preko potrebni
glumci-proizvođači, došao duplo veći broj administrativaca), "domaćinskim
poslovanjem" u teškim vremenima za kulturu...
Što
manje to duže
Naravno
da se pred blentavim sugrađanima sakriva činjenično stanje.
Krenimo redom. U
potkrovlju pozorišta se već dugi niz godina nalaze funkcionalni apartmani
predviđeni za besplatan boravak dramskih reditelja i drugih gostujućih poslenika
kulture angažovanih od strane pozorišta. Za razliku od pokojnih bardova Steve
Žigona i Radoslava Zlatana Dorića, koji su boravili u apartmanima za vreme
rada u Zrenjaninu, Egon Savin i mnogi drugi koristili su usluge hotela Vojvodina
(novi vlasnik je "legendarni" Matijević). Račune merene
desetinama miliona proćerdanih demokratskih dinara prethodnih godina direktno
plaćaju građani Zrenjanina iz gradske kase, a gradska DS-vlast uporno ponavlja
kako za pozorište sredstava nema pa nema. Ko se, kako i koliko utalio u silne
milione, odgovor bi trebalo tražiti od izvikanih demokratskih direktora u
poslednjih desetak godina (Rajačić, Ibrajter, Paskaš...)
U "racionalno"
poslovanje spada i samoreklamerska "proizvodnja domaćih glumaca".
Međutim, pozorište je u nedostatku neposrednih proizvođača predstava spalo na
obično tezgaroško društvo. Jugoslav i Sanja Krajinov, bivši članovi
ovdašnjeg ansambla, trenutno uhlebljeni u Novom Sadu, u nedostatku glumaca
redovno dobijaju pozamašne honorare za klasične pozorišne tezge u Zrenjaninu.
Njima fiksni honorari odmah, a drugi, poput nekolicine sveže
penzionisanih glumaca (Selimir Tošić, Prvoslav Zakovski, Miloje Buca
Ivanović...), mesecima čekaju na svoje daleko, daleko manje iznose.
Neverovatno je da, kako
rekosmo, trenutno u pozorištu ima čak 77 zaposlenih, pri čemu više od dve
trećine čini administracija i pomoćno osoblje. "Pomoćnici", najčešće
sa minimumom obrazovanja, valjda su najbolji kadar za ovdašnje uterivanje
kulture u narod i pravi saradnici na razvijanju predizborne mreže u svim
zrenjaninskim ustanovama. O tome bi možda najbolje mogao da govori predsednik
upravnog odbora Narodnog pozorišta Vojislav Došen, čovek koji se, poput
svojih partijskih saboraca na DS funkcijama, "žestoko razmahao"
razgranavši sigurnu mrežu komunikacija (sa debelom naplatom) kao vlasnik
privatne firme Localnet. Najzanimljivije su povremene sednice upravnog
odbora pozorišta gde se nakon retkih ozbiljnih prozivki zbog krajnje
diletantskog rada zaključuje, citiramo, "kako da pokrenemo bilo kakvu
odgovornost bilo koga od nas, kada sami sebi odgovaramo za rezultate (ne)rada,
što automatski znači da nam ne pada na pamet da sami sebe kažnjavamo, nedajbože
smenjujemo, pa mi smo večni i večiti demokratski kadrovici kulture".
U najboljim godinama
zrenjaninskog pozorišta kojim su direktorovali Ćuk, Tutorov, Damjanović...
ansambl glumaca brojao je do 27, uz 15 preostalih zaposlenih. Nažalost, danas
se i na sceni jasno vidi ko nosi DS člansku knjižicu, a u retkim predstavama
uočava se rezigniranost i odsustvo usavršavanja aktuelnih nosilaca drame u
Zrenjaninu, Snežane Kovačev, Dragana Đorđevića, Jovana Toračkog, Jovice
Jašina, Milana Kočalovića, Mirka Pantelića... Narodno pozorište je tim
povodom postalo i predmet podsmeha u Zrenjaninu, uz pitanje da li se radi o
administrativno-partijskoj ustanovi ili o glumatanju za male pare. Gledalac na
zrenjaninskoj sceni vidi glumca, a ne lik koji on tumači, što je više nego
žalosno, komentari su retkih gledalaca koji dolaze ne bi li videli bilo kakav
pomak nabolje u najizvikanijoj zrenjanininskoj ustanovi kulture.
"Crna
rupa" dovoljna
Takođe
je poražavajuće što se na tezgaroškoj osnovi, sem glumaca i šminkera, dovode i
vlasuljari i frizeri. Nedavno je bilo u opasnosti i izvođenje jedne od
predstava, jer zbog neisplaćenih honorara nisu došli vlasuljar i frizer iz
Beograda i Novog Sada. Spas u poslednjem trenutku pronađen je u improvizaciji
jednog od domaćih dežurnih zaljubljenika, koji, naravno, nije tražio, a nije ni
dobio preskroman honorar od - 500 dinara.
Lutka-scena se, za
razliku od dramske, daleko bolje kotira, jer je, uz talentovan, respektabilan i
kompaktan tim glumaca, vode provereni zaljubljenici i osvedočeni balkanski
majstori glume za najmlađe. Bilo je ružno videti kako su čelnici kolektiva uz
gradske drmatore nedavno oterali u penziju višedecenijskog direktora
Lutka-scene Vladimira Grubanova, retko poštovanog čoveka evrolutkarstva,
kojem je jedini greh uterivanje preko 300 prestižnih nagrada ovoj zrenjaninskoj
ustanovi kulture. Na sreću najmlađih Zrenjaninaca, na Lutka-sceni ostao je sa
svojim mlađim kolegama Denis, provereni majstor igre za najmlađe.
Zrenjaninska publika je
na poslednjoj dramskoj premijeri (jedva dve po sezoni) najbolje odgovorila na
pitanje za koga se zapravo prave sve besmislenije predstave sa skupim
gostujućim rediteljima i drugim trošiteljima narodnih para. U svečanom prvom
redu, sa propusnicama, sedeo je sve sam go lokalni funkcioner do funkcionera. U
drugom i trećem redu partera sedeo je izbor prvog reda, njihovi poslušnici i
podanici. Sledeći redovi u parteru poluprazni, u otmenim galerijama gotovo
nikog.
Ubicama duha i
identiteta grada Zrenjanina, po svemu sudeći, dovoljna je samo jedna predstava
- Crna rupa. O vapaju sugrađana za komedijama i poverenju domaćim
stvaraocima, domaći gavrani, vlasnici ovdašnje kulture, imaju pravi, đavolski
odgovor. Nije sve tako crno kao što izgleda, rekoše, i redom poskakaše u (žuto)
brašno.
Ni "Ponekad" ne može
zauvek - za džabe
I zrenjanininski lokalni mediji su čudo.
Ubiše se od ponavljanja demofraza, a izdaje ih minuli rad podložan svakoj
rigidnoj vlasti. Retko popularna emisija "Ponekad nedeljom" legendarnog Miće Jankovića Fleša, omaž gradu i
istaknutim Zrenjanincima od pre 20, 30, 40 godina... uz evergrin hitove, sve do nedavno išla je na talasima
regionalnog Radio Zrenjanina svake nedelje od 12 do 15 časova. Emisija već
mesecima ne ide, jer poslušne partijske gazde radija, na čelu sa direktorkom Ljiljanom Popović, već godinama ne
isplaćuju honorar popularnom voditelju od svega nekoliko hiljada dinara
mesečno.
Na
adresu Popovićke i preostalih partijskih radio-poslušnika stiglo je na stotine
protestnih pisama i poziva ogorčenih slušalaca. Upućeno je i javno protestno
pismo sa pitanjem ko se tako drsko usuđuje da prekine sa emitovanjem najbolje
emisije Radio-Zrenjanina sa petogodišnjim stažom. Gospođa Popović je u šturom
odgovoru saopštila da je ovih dana isplaćen manji deo obaveza na račun
popularnog voditelja, da radio nema dovoljno sredstava, ali je obećala i da će
"Ponekad nedeljom" nastaviti sa emitovanjem od septembra.
Direktorsko
obećanje se, naravno, izjalovilo, a da stvar po čelnike zrenjaninskog radija
bude još gora, sponzor emisije, vlasnik elemirskog jogurta pet plus, insistirao je da
sredstva prebaci isključivo za snimanje i emitovanje "Ponekad
nedeljom". Mića Janković od sponzorstva nije video žutu banku, a poslušni
krojači ružne medijske slike u i o Zrenjaninu ne mogu da speru ovu retku
sramotu prema armiji Mićinih slušalaca i svih poštovalaca koji od odgovornih
traže samo jedno, da vole svoj grad i pokažu to na delu, ili da beže glavom bez
obzira.