Su(lu)dovanje
Kad mafiji
nešto zatreba: Kako je BMG opljaèkao
Primax
U Srbiji vam lako oduzmu imovinu,
samo ako je ona interesantna mafiji, ne samo onoj "klasiènoj" nego i onoj pravosudnoj. Odlièan primer je otimaèina od uspešnog preduzeæa Primax u korist bankrotiranog BMG-a
Dragana
Radosavljeviæ
Dragiša Nikoliæ i njegovo
Beogradsko mašinsko-grafièko preduzeæe (BMG) nisu
nepoznanica ljudima sa malo dužim seæanjem. BMG je nastao tako što je iz nekadašnjeg Beogradskog
izdavaèko-grafièkog zavoda (BIGZ),
društvene firme sa dugom tradicijom, odneto sve što je moglo da se nosi i što
je bilo od koristi.
Posle se
BMG upustio u štampanje
knjiga Mire Markoviæ u vremenima kada njoj niko nije smeo ništa da odbije, pa
tako ni sponzorisanje njenih spisateljskih poduhvata. Novac za štampanje davala
je srpska privreda i zna se da je jedno od takvih izdanja "otkupljeno" èak 47 puta. Pare, meðutim, nisu išle prvoj ženi JUL-a, veæ štampariji, odnosno Dragiši Nikoliæu. Bilo je to
zlatno doba.
Posle su
došli tržišni uslovi
poslovanja, u kojima se BMG nije baš najbolje snašao, ali je njegov vlasnik saèuvao staru
naviku otimanja i varanja.
U toku
2003. godine preduzeæu Primax
d.o.o. u vlasništvu lekara dr Damira Isakoviæa bio je
potreban novi magacinski prostor. Preko oglasa u dnevnoj štampi, Isakoviæ ga je našao u zgradi koja
je bila vlasništvo
BMG-a. Ugovor o iznajmljivanju je zakljuèen 13. juna 2003. godine, a u ime BMG-a svoj potpis
je stavio Dragiša Nikoliæ. Prema
spomenutom ugovoru, Primax bi u zakup uzeo prostor velièine 667 kvm, na
rok od pet godina. Kirija za navedeni period bila je plaæena odmah.
Lavirint
Nakon više pregovora sa
Dragišom
Nikoliæem, 23.
oktobra 2003. Primax je otkupio poslovni prostor koji je predstavljao
drugi deo zgrade u kojoj se nalazio magacinski prostor za koji je zakljuèen ugovor o
iznajmljivanju.
Dana 26.
decembra 2003. na poslovni raèun Primaxa stiže uplata od 8,5 miliona dinara. Istog tog dana Dragiša Nikoliæ poziva dr
Isakoviæa i objašnjava mu da je
taj novac namenjen BMG-u za štampanje predizbornih plakata za Vojislava Koštunicu, ali da
ne može da
bude uplaæen
direktno na raèun BMG-a
jer je preduzeæe - pod
blokadom.
Ovo su
doktoru Isakoviæu
potvrdili i u Komercijalnoj banci. Nebojša Spasiæ, savetnik
tadašnjeg direktora banke Ljube Mihajloviæa, objašnjava vlasniku Primaxa
da je novac prebaèen po
nalogu samog direktora, jer je pravno bilo neizvodljivo da se transferiše na raèun BMG-a koji je
u blokadi. Formalno, Primax za pomenutu sumu potpisuje ugovor o kreditu
dva meseca nakon prebacivanja novca.
Paralelno
sa tim dešavanjima, dr Isakoviæ sa BMG-om, odnosno Dragišom Nikoliæem, potpisuje ugovor o davanju zajma i
to pod identiènim
uslovima koje je tražila Komercijalna
banka od Primaxa. Jedino što je kao garanciju vraæanja zajma veæ tada
prezaduženi BMG založio deo nepokretne imovine.
Primax je
uredno otplaæivao dug
prema Komercijalnoj banci, dok BMG ni dinara nije platio za vraæanje svog duga
prema Primaxu. Kada je istekao ugovorom predviðeni rok za vraæanje zajma dr
Isakoviæ sa
svojim advokatima 2004. odlazi na razgovor kod Dragiše Nikoliæa. U tom
razgovoru vlasnik BMG-a tvrdi da njegova firma nema novèanih sredstava
za vraæanje tog
zajma, da poverilac može da ga
tuži sudu, ako hoæe, jer ionako ništa neæe da dobije pošto njemu, Nikoliæu, ni ne pada na
pamet da dug vrati.
Videvši da od
dobrovoljne isplate nema ništa, dr Isakoviæ aktivira moguænost koju mu je kao garanciju pružao ugovor o
zajmu i u toku 2006. dobija pravnosnažnu i izvršnu presudu Trgovinskog suda u Beogradu, kojom je
poslovni prostor prešao u vlasništvo Primaxa.
Tada kreæe pravosudni
galimatijas koji i pored najbolje namere malo ko može da razume.
Jula
2007. biva pokrenut steèajni
postupak nad BMG-om, a za steèajnog upravnika postavljen Andreja Nestoroviæ iz Beograda,
dok je steèajni
sudija bio Mladen Nikoliæ. Steèajni upravnik formira steèajnu komisiju u
koju su ušli Ljubiša Ristiæ, Slavica
Pantiæ i Branislav
Milivojeviæ. Ta
komisija je trebalo da utvrdi da li i koju nepokretnu imovinu BMG još ima, odnosno
da li je sve što je nekada bilo u vlasništvu tog preduzeæa legalno preneto na BMG NM, preduzeæe koje je 2005.
osnovao Dragiša Nikoliæ i koje je u meðuvremenu preneo
na svoju æerku Mirjanu
Nikoliæ.
Po
Dragišinim tvrdnjama on je sve mašine koje je nekada posedovao BMG prodao BMG
NM-u, odnosno dao za kompenzaciju. Šta je zauzvrat dobio i gde je to otišlo, ostala je
misterija. Istovremeno je prezaduženi Dragiša Nikoliæ uneo preko tri miliona evra osnovnog kapitala u
novoosnovano preduzeæe BMG
NM.
I malom detetu
bi trebalo da bude jasno da se ovde radi o prividnom poslu, èiji je jedini
cilj bio da se umanji steèajna
masa BMG-a i da se tako prevare poverioci. Steèajnoj komisiji i steèajnom upravniku,
meðutim, sve je
izgledalo kao da je u najboljem redu.
Valja
napomenuti da je èlan steèajne komisije
Slavica Pantiæ
istovremeno bila i raèunovoða BMG NM-a, a prethodno je godinama na
istom radnom mestu radila u BMG-u. Da li je to razlog što steèajna komisija
nije želela da
vidi oèiglednu
prevaru?
U toku
2008. godine steèajni
upravnik Andreja Nestoroviæ obaveštava Primax da mora da napusti prostor od
667 kvm, koji je do tada iznajmljivao za magacinske potrebe.
"Sitnica" koja je ovde promakla kako upravniku, tako isto i sudijama
koje su kasnije vodile spor po tom pitanju, jeste nedostatak jasne definicije o
kom se to prostoru radi. Nesporno je da je Primax koristio veliki
prostor, s obzirom da je to preduzeæe sa oko 150 zaposlenih i velikim skladišnim zahtevima.
Istovremeno, Primax je potpuno legalno i papirološki pokriveno
stekao vlasništvo nad
nešto preko 1.100
kvadratnih metara. Trebalo je zato odrediti kojih taèno 667 kvadrata Primax
treba da oslobodi.
Poèeo od viskija
U
izvršnom postupku koji je pred Privrednim sudom u Beogradu vodila sudija Marija
Elizabeta Petroviæ, a gde
je BMG tražio iseljavanje Primaxa, angažovan je sudski veštak Petar Živkoviæ da odredi iz
kog prostora se taèno traži iseljavanje.
Petar Živkoviæ je poznat po
tome da veštaèi u korist
stranke u postupku koja je najbliža njegovom novèaniku. Šta drugo i oèekivati od èoveka koji je kao inženjer PIM-a svoje prve pare stekao švercujuæi viski u
arapske zemlje?
Živkoviæ je u veštaèenju promašio za celih 15
dužinskih metara i to samo u jednom merenju, ali ni to nije omelo sudiju da
tvrdi kako je veštaèenje uraðeno struèno i u skladu sa
propisima. Najzanimljivije je bilo kada je advokat Primaxa pitao veštaka kako je
znao koji prostor treba da veštaèi: onaj
levo od ulaza koji je u vlasništvu Primaxa, ili onaj desno od ulaza koji je još u
vlasništvu BMG-a, a koji je Primax samo jedno vreme koristio plaæajuæi kiriju. Pošto je prostor
desno od ulaza veæ bio
osloboðen i vraæen BMG-u, Živkoviæ je, naravno,
merio prostor levo od ulaza.
Veštak odgovara da
je to pravno pitanje u koje ne želi da se upušta. Znaèi, tumaèenje koji taèno prostor treba da se izmeri nije u domenu Živkoviæeve struke, on
jednostavno ide i meri, pa kad namakne 667 kvm prestaje i o tome obaveštava
sud!?
Po
ovakvom veštaèenju koje je
prihvatila sudija Petroviæ, Primax
treba da se iseli iz prostora koji je kupio i gde je veæ odavno
legitimni vlasnik, a da BMG-u usput još plati i kiriju.
Vrlo
lako i brzo se nalazi obrazloženje za ovakvo nakaradno postupanje suda. Dragiša Nikoliæ je svoju nekadašnju firmu BMG
zajedno sa nepokretnom imovinom obeæao mafijašima. Poslednji zainteresovani koji se u ovom sluèaju pominje
jeste Nebojša Joksoviæ, zaštiæeni
svedok protiv Darka Šariæa, a ranije
njegov bliski saradnik. Lokacija u Vodovodskoj, gde se nalaze pomenute
prostorije, spada u red atraktivnijih, a ono na šta baci oko mafija mora i da
ima.
Uz sve
to dolazi i odlièna, ako
ne i najbolja oprema za štampanje
kutija za cigarete, koja je blagovremeno sklonjena u preduzeæa BMG NM koje
vodi Dragišina æerka i u MN-štampariju
u formalnom vlasništvu Dragišinog sina Miloša Nikoliæa.
Pored dr
Isakoviæa najveæe žrtve ovog mafijašenja biæe preko 140
porodica koje svoje parèe hleba
zaraðuju u Primaxu,
èiji æe rad nasilno i
bespravno biti zaustavljen. Ali, šta je to u poreðenju sa finansijskim interesima mafije, Dragiše Nikoliæa, Andreja
Nestoroviæa, Petra
Živkoviæa, Marije
Elizabete Petroviæ,
Mladena Nikoliæa i
ostalih?
Previše sluèajnosti
U sluèaju èerupanja Primaxa ima i previše sluèajnosti.
Mladen
Nikoliæ, imenovan od Trgovinskog suda za steèajnog
sudiju BMG-a, èetiri godine kasnije je kao sudija Privrednog
apelacionog suda u drugostepenom postupku doneo rešenje u korist BMG-a u sporu
sa Primaxom.
Sudiju Mariju Elizabetu Petroviæ direktor Primaxa jednom
prilikom zatièe u njenom kabinetu kako joj advokat Rade Terziæ diktira presudu u nekom predmetu. Rade Terziæ se, inaèe, vezuje za ljude koji stoje oko BMG-a. Još dok
je bio tužilac 2003. on je sedeo u kancelariji Dragiše Nikoliæa u prostorijama BMG-a i predstavljao se kao
njegov pravni savetnik.
Tužilac Saša
Drecun posle dve godine odbija kriviènu prijavu dr Damira Isakoviæa protiv Dragiše Nikoliæa, iako je jedini dokaz navodne
legalne prodaje pokretne imovine BMG-a po antidatiranim ugovorima izjava samog
osumnjièenog. Nasuprot njegovog "mame mi" stoji obilje dokumenata koje
sud nije hteo da uvaži.