Farmacija
Ko je profitirao u procesu raspada jedne od najvećih farmaceutskih kuća u
Srbiji
Veleobrt u Velefarmu
Milijarde koje su prošle
kroz račune farmaceutske kuće Velefarm otišle su u džepove veštih
mahera, dok poveriocima ostaje samo nada da će budući poznati kupac ovog
preduzeća imati volju da ih isplati
Igor Milanović
Kad se u svetu 2005. pojavio virus H5N1, poznatiji kao
virus "ptičjeg gripa", i u Srbiji je doneta odluka o kupovini leka
tamiflu. Kako je to proteklo pisali smo već u nekoliko navrata, ali je važno
podsetiti da je "uvoznik" leka bila kompanija Velefarm lekovi
d.o.o. (posle Farmacija plus), iako je proizvođač imao svog
ovlašćenog predstavnika u Srbiji, kao i da je na taj način plaćeno 8.723.160
dinara više nego da je kupovano bez potpuno nepotrebnog posrednika.
Dakle, samo u ovoj jednoj transakciji danas nepostojeće
preduzeće Velefarm lekovi, u stoprocentnom vlasništvu Velefarm AD,
ostvarilo je nezakoniti prihod od skoro 90.000 evra po ondašnjem kursu. Ovo je,
međutim, samo kap u moru onoga što je prošlo kroz račune ove veletrgovine
lekovima i nestalo u privatnim džepovima.
Letos je račun Velefarma AD u kontinuitetu bio pod
stalnom blokadom zbog duga od 1.384.923.860,63 dinara, pri čemu su u isto
vreme, po rečima Radeta Lazarevića, direktora razvoja Velefarma,
potraživanja proizvođača iznosila 84 miliona evra. Gde nestadoše
ovolike pare i to u branši koja je izuzetno
prihodovna?
Galenika i
Velefarm su krajem 2008. zaključili ugovor po kome
Velefarm za potrebe Galenike treba da uveze
lekove od Farma trejda iz Švajcarske i
da iste uskladišti. Ukupna vrednost
ugovora bila je 4.990.000 evra, a Velefarmova provizija, koji se potpuno nepotrebno pojavljuje kao posrednik jer je lekove mogla da
uveze i sama
Galenika, trebalo je
da iznosi 4,5 odsto.
Prema letošnjoj izjavi čelnika
Galenike, ugovor je raskinut već 16. marta 2009, a Velefarm, navodno, nikada nije naplatio proviziju.
Ovo je zanimljiv podatak, koji tadašnja istraga Specijalnog
tužilaštva za borbu protiv
organizovanog kriminala potpuno pogrešno tumači.
U
ukupnu vrednost uvezenih lekova, naime, već je bila
uračunata i provizija posrednika od pomenutih 4,5 odsto koja je, znači, ostala ili
Galenici ili Farma trejdu.
U
svakom slučaju, u narednom periodu Galenika velikodušno otpisuje dugovanja Velefarma i to u iznosima koji višestruko prevazilaze dogovorenu proviziju za pomenuti posao
sa Švajcarcima.
Očigledno je da je Velefarm u to vreme bio miljenik srpskih vlasti, koje su
istovremeno imale i kontrolu nad
Galenikom, ali i dalje ostaje
pitanje gde su nestale tolike
silne pare. U svakom slučaju, Specijalno tužilaštvo do dana
današnjeg nije uspelo ili
htelo da pronađe bilo kakve
indicije da je u pitanju čist kriminal.
Da sve bude interesantnije i skuplje, nemački
proizvođač lekova Štada, vlasnik vršačkog Hemofarma,
septembra ove godine objavljuje da je odlučio da
otpiše (čitaj: pokloni) nenaplativa potraživanja u Srbiji u visini od ukupno
97 miliona evra. Koliko je od ove
svote otišlo Velefarmu?
U
međuvremenu, 15. marta ove godine, dugogodišnji generalni direktor
Velefarma Dragoljub
Vučićević iz ličnih razloga
podnosi ostavku. Na tom mestu ga zamenjuje
Markus Nikolas Hilmar Rajneker koji je istovremeno i prokurist u vršačkom Hemofarmu, a danas je i predsednik
Upravnog odbora Velefarma.
Rajneker je u to vreme bio i jedan
od direktora Štade, vlasnika Hemofarma, a iako koristi nemački pasoš diplomirao je u Sent Galenu, Švajcarska. Da li je obična
slučajnost da je i Farma trejd iz iste
te države, ali i mnoge
druge kompanije koje su danas
vlasnice Velefarmovih
akcija?
Bilo kako bilo, Štada preko mnogobrojnih zavisnih preduzeća i povezanih lica
očigledno kontroliše većinski paket
Velefarmovih akcija.
Treba reći da je i direktor
sektora ekonomsko-finansijskih
poslova i član UO Velefarma Dane Škorić takođe kadar iz Hemofarma.
U
kompaniji Hemofarm
je od 2004. godine, gde je obavljao poslove regionalnog menadžera prodaje do kraja 2005. godine. Naredne godine imenovan je za pomoćnika predsednika
kompanije. Januara 2007. godine stupa na
dužnost zamenika rukovodioca Interne revizije, koju obavlja uz
funkciju potpredsednika Skupštine KK Hemofarm i predsednika Nadzornog
odbora Udruženja internih revizora Srbije.
Jedan od značajnih vlasnika Velefarmovih akcija je Veoholding d.o.o. iz Beograda. čiji
je stoprocentni vlasnik jedna kompanija iz Švajcarske (!), a direktor je nekadašnji generalni Velefarma,
Dragoljub Vučićević, koji je ovom preduzeću preneo i svoje
akcije firme kojom je nekada rukovodio.
Ovako uvezani i izmešani
sa nizom posrednika, vlasnički odnosi u Velefarmu naizgled su potpuno
netransparentni. Insajderi,
međutim, znaju da iza većine preduzeća stoji
nemačka Štada. Ovo je, sigurno ne bez razloga, letos
potvrdila i Galenika objašnjavajući svoje
odbijanje da svoja potraživanja prema Velefarmu konvertuje u akcije ovog preduzeća rečima da je ta
kompanija već u vlasništvu Hemofarma,
odnosno nemačke Štade.
Po
našem zakonu,
svako ko pređe 25 odsto vlasništva akcija
nekog preduzeća mora da da
ponudu za preuzimanje svih ostalih akcija. Štada to u slučaju Velefarma još nije učinila, a odgovorni sa Beogradske
berze prave se ludi i ne žele
da vide ono što je i svakom detetu
jasno.
Taktika Štade je vrlo jasna. Trenutna vrednost
akcija Velefarma je oko 300 dinara, ali je zbog enormne zaduženosti ovog
preduzeća njihova knjigovodstvena vrednost 42 dinara. Nemci idu na to da sa
obznanjivanjem svog vlasništva nad kontrolnim paketom akcija Velefarma
sačekaju dok se berzanska vrednost akcije ne približi onoj knjigovodstvenoj.
Zašto da plaćaju skupo, kada mogu sve i za džabe da dobiju?
Ovde dolazimo do konačnog odgovora gde su otišli milioni
koji su nestali sa Velefarmovih računa. Najveći deo su dobili oni iz
domaće vlasti koji su zaduženi da paze da do ovakvih mućki sa akcijama ne
dolazi. Nešto su, naravno, u džep stavili i sadašnji i bivši čelnici Velefarma
koji su izrežirali ovu otimačinu.
Neće ostati ni cigla na cigli
Spisak poverilaca i lista nepokretne
imovine stavljene u zalog sve do dvanaestog
reda (?!) ne viđa se svakog dana u srpskoj
privredi. Očigledno je da se tu peru nečije pare, a ovo je samo deo spiska:
-
Realni tereti na imovini Društva hipoteka IV reda na objektu (Centralna zgrada
poslovnog centra Beograd skladište lekova) uspostavljena u korist UBB Banka,
kao jemstvo po Ugovoru o kreditu
-
Realni tereti na imovini Društva hipoteka (po brisanju prethodnih biće I reda)
na objektu (Poslovni objekat u ul.Vojvode Stepe Kolonade II) uspostavljena u
korist UBB Banka, kao jemstvo po Ugovoru o kreditu
-
Realni tereti na imovini Društva hipoteka na objektu (Poslovni objekat u
ul.Vojvode Stepe 414 b, Kolonade II)
uspostavljena u korist UBB Banka, kao jemstvo po Ugovoru o okvirnom
plasmanu zaključenog sa Velefarm-VFB.
-
Po Ugovoru o zalozi hartija od vrednosti založene su akcije UBB banke kao
obezbeđenje Ugovora
- Realni
tereti na imovini Društva hipoteka na objektu (PC Užice, Drijetanj)
uspostavljena u korist UBB Banka, kao jemstvo po Ugovoru o kreditu zaključenog
sa Velefarm-Prolek.
-
Realni tereti na imovini Društva hipoteka na objektu (PC Užice, kat. parc. Drijetanj)
uspostavljena u korist UBB Banka, kao jemstvo po Ugovorima zaključenog sa Velefarm-Prolek.
-
Realni tereti na imovini Društva hipoteka II reda na objektu PC Subotica, KO
Donji Grad, i hipoteka III reda na PC Niš KO Niš-Pantelej) uspostavljena u korist
UBB Banke
-
Realni tereti na imovini Društva, hipoteka X reda na objektu (Centralna zgrada
poslovnog centra Beograd skladište lekova uspostavljena u korist PB Agrobanka
AD kao jemstvo po Ugovoru i Aneksu o dugoročnom kreditu zaključenog sa Velefarm-VFB.
-
Realni tereti na imovini Društva, hipoteka na objektu (Poslovni centar Novi
Sad, KO Novi Sad IV), uspostavljena u korist PB Agrobanka AD kao jemstvo po
Ugovoru i Aneksu o dugoročnom kreditu
zaključenog sa Velefarm-VFB.
-
Realni tereti na imovini Društva, hipoteka na objektu Poslovni centar Zaječar i
hipoteka XII reda na objektu Centralna zgrada poslovnog centra Beograd,
uspostavljena u korist PB Agrobanka AD kao jemstvo po Ugovoru i Aneksima o
dugoročnom kreditu zaključenom sa Velefarm-VFB.
-
Realni tereti na imovini Društva, hipoteka VII reda na objektima (Centralna
zgrada poslovnog centra Beograd), uspostavljena u korist PB Agrobanka AD kao
jemstvo po Ugovoru i Aneksu o dugoročnom kreditu zaključenim sa Velefarm-VFB.