Beli criminal
Sremska Kamenica:
Pljačka, teror i ugrožavanje sindikalnih
prava ili zašto Pajtićeva
blagajnica nema srčane smetnje
Nečastivi u bolničkim
uslovima
Suludi "poduhvati" direktorke Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine Nade Čemerlić Adžić,
koja je već dva mandata čuvar
prihoda i rashoda Demokratske stranke u ovoj ustanovi, predmet su pisma koje
je grupa zaposlenih i stalno maltretiranih
zaposlenika poslala redakciji Tabloida
.............
Ako u srpskom zdravstvu treba konačno o nekome progovoriti bez uvijanja, onda je to direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, prof. Nada Čemerlić Adžić.
Ono
što ona naziva svojim "poduhvatima", u
stvari su brutalne krađe koje se dešavaju u sprezi sa Bojanom
Pajtićem, i mučenje osoblja
do nemilosrdnih granica.
Jedan od poslednjih skandala u vladavini ove samožive
žene, a u kome je koristila nedopustiva sredstva i svakako
uz pomoć DS-ovske mašinerije, jeste slučaj medicinske
sestre koja je štrajkovala glađu i uputila medijski
poziv Bojanu Pajtiću da je sasluša, "ili će se zapaliti ispred Banovine!"
Nadica je taj problem pokušala da reši na
njen sasvim poznat, već više puta ponovljen, način (razlike su u finesama od
slučaja do slučaja).
Upregla je još jednog Pajtićevog pulena, profesora
Nikolu Vučkovića,
poznatog u narodu ovdašnjem kao
"kralj metadona",
dajući mu upute kako da
joj reši problem.
Vučković, koga mnogi iz
ne jednog razloga više ne zovu profesorom, nedavno je na sastanku
lekara zaposlenih na Klinici za
psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine krenuo "sa reči na dela",
pozivajući na obračun sa
"...ludom medicinskom sestrom koja se suprotstavlja Nadici".
Kao
dokazani diler metadona, nije mu bilo teško
da bude vidovit
i postavi dijagnozu koleginici. Naravno, nije Vučković
jedini koji se tako ponaša: glavna
sestra Klinike za Kardiologiju ponaša se prema zaposlenima, ali i prema pacijentima,
najblaže rečeno neprihvatljivo. Nažalost,
veći deo
zaposlenih na Institutu boluje od iste bolesti:
stres, nervoza, strah od stalnih
premeštanja na druga radna
mesta, besparice.
Nesrećnici koji su ovde
zaposleni najviše vode računa šta
će i pred kim reći i
sa kojom osobom pričaju, što je sve posledica diktature
prof. Nade Čemerlić Adžić i paranoje koju
ona smišljeno
širi radi lakše vladavine ovom ustanovom...
No, bez obzira na sve,
na sreću ima i onih
nesalomivih. Na Institutu postoje
tri sindikata. Reprezentativni sindikat je Sindikat zaposlenih u zdravstvu i
socijalnoj zaštiti - ogranak Južnobačkog okruga, drugi je Sindikat
nezavisnosti, a treći je "dete iz epruvete" - Sindikat medicinskih
sestara i tehničara Srbije.
Prva dva sindikata su u stalnom sukobu sa direktorkom
Nadom, naravno opravdano, zato što ona ne želi i ne prihvata nikakvu saradnju
sa njima i ne poštuje zakone i prava koje sindikati imaju po zakonu.
Kad je pokušala da
uništi ova dva sindikata tako što će im smanjiti članstvo, krenula je da vrši
pravi teror nad zaposlenima u kome je učestvovala i njena "mezimica",
mozak svih Nadinih operacija - glavna sestra kardiologije. Počinje stvaranje
jednog frankenštajnskog sindikata po meri i potrebi Nade Čemerlić Adžić.
Kreću prisile i ucene na
razne načine, čak i deljenjem
otkaza. Sindikati (ova dva postojeća) imaju i pisane
izjave svojih članova o načinu na koji im
je saopšteno da se moraju iščlaniti iz svog
sindikata i učlaniti u janičarski sindikat (u koji je za kratko vreme
pod prinudom, kao za vreme JUL-a, ušlo pedesetak ljudi).
Nadređeni organi su upoznati
sa ovim slučajevima,
ali ne reaguju. Jer na Institutu
vlada i diktatura
političke pripadnosti Pajtićevoj stranci.
Odgovaralo bi da svi mašu žuto-plavom bojom Demokratske stranke koja je omiljena drugarici Nadi (pa je u tim tonovima uredila i enterijer Instituta!)
Najgore od svega je saznanje o platama pojedinih radnika...
Naime, Čemerlićkine "zaslužne sestre" su odavno premašile
platu od 100.000,00 dinara. Ni na lekarskom
nivou ništa nije bolje.
I njihove plate zavise od toga koliko je ko simpatičan i
podređen direktorki. Nema pravila kojima
bi se vrednovale titule i godine radnog
staža, a o znanju i sposobnostima ne treba ni pričati...
Mnogi mladi, vrsni, sposobni
lekari su napustili Institut, druge je prebacila na takva radna
mesta koja nisu dostojna njihovih
sposobnosti i znanja.
Nije za Institut bitna reputacija stručnosti, što više novih poduhvata na polju medicine - bitna je poslušnost.
Nije bitno što ministar zdravlja nalaže otpuštanje
nemedicinskog osoblja, Nada
mora da pomogne
ljudima iz svog bliskog okruženja,
pa je bez obzira na odredbu Ministarstva
zdravlja zaposlila pomoćnog radnika
po porodičnoj liniji.
U
ovoj, takoreći privatnoj zdravstvenoj
ustanovi Bojana Pajtića i njegove
ideološke posestrime Nade Čemerlić Adžić, operiše i jedan
hirurg (i to za velike pare!) kome je ona lično
kupila akademsko zvanje! Zovu ga
"Nadičino kučence".
Na
ove i slične
načine Institut je postao prava porodična
firma. Glavna sestra kardiologije je tu zaposlila i svog sina
koji je završio je matematiku. On je zapisničar na sastancima, deli sertifikate
posle predavanja, namešta računare za predavanja...
Glavna osoba za
nabavke je ni manje ni više nego rođena sestra prof. Nade Čemerlić Adžić. Da
sve bude u krugu porodice. Prvo ju je iškolovala, a pošto je lepo da žena ima i
master zvanje, Nadica joj je i to omogućila institutskim parama...
Konačno, ni to ne treba zaobići: prof. Nada se prilično
naputovala, takođe o trošku građana - samo u ovom (drugom) mandatu njene
vladavine putovala je tačno 154 puta i bila na svim kontinentima Zemljine
kugle!