Evro

Sjedinjene Države stoje iza uništenja evropske valute

 

Ostali su bez gotovine

 

Evropskoj valuti, njenim bankama i celokupnom evropskom projektu više nema spasa. U poslednjim pokušajima da se sačuva EU birokratija, njene članice već posežu za nedemokratskim merama i umesto u sopstveni narod, ulažu u finansijske institute iza kojih stoji interes američkih investitora

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

 

Katastrofa je perfektna. Prvi put Nemačka nije uspela da proda sve svoje obveznice iznete na finansijsko tržište, već samo 65 odsto. Čak trećina od države obezbeđenih vrednosnih papira nije našla kupca. Investitori više nemaju poverenja ni u najsnažniju evropsku ekonomiju. Kraj se nazire.

   Uoči ovog događaja zbio se sastanak na vrhu između SAD i EU, na kome je američki predsednik Barak Obama obećao pomoć posrnulom evru. Ne samo što SAD više ne raspolažu sredstvima ni svom dolaru da pomognu - američki uslovi bili si i neprihvatljivi baš za samu Nemačku.

   Od samog stvaranja evropske finansijske unije Nemačka je insistirala na tome da Evropska centralna banka (ECB) nema ni približno ona ovlašćenja koje ima američki Fed ili Banka Engleske. ECB ne sme da štancuje evro kako joj se prohte.

   Da bi preživele, siromašne južne zemlje Unije su se zaduživale tako što su prodavale svoje obveznice. Njihov značajni kupac je Goldman Saks, američki finansijski institut, koji je svojim nameštenim izveštajima najvećim delom skrivio neobuzdano zaduživanje Grčke jer su poverioci verovali da je ta država solventna.

   U međuvremenu je prevara otkrivena i Grčka se sunovratila u dužničku krizu. Sa svoje strane, Goldman Saks je date pozajmice osigurao kod poslovnih banaka i moglo bi da mu bude svejedno šta će dalje da bude, ali nije.

   Naime, iako ga bankrot Grčke ili cele evrozone ne bi finansijski tangirao, Goldman Saks više zarađuje na nastavku krize, jer su tada i zarade od kamate više. Zbog toga je ovaj institut nedavno izašao sa predlogom da ECB dobije ovlašćenja da štampa inflatorni novac, čemu se, zahvaljujući svom iskustvu sa hiperinflacijom iz doba Vajmarske republike, najviše protivi upravo Nemačka.

   Goldman Saks je više nego uticajan, ne samo u američkoj administraciji. Italijan Mario Dragi, direktor ECB-a, prethodno je bio potpredsednik upravnog odbora i direktor u Goldman Sachs International, kao i član upravnog odbora Goldman Saksa. Mario Monti, sadašnji premijer Italije, ranije je bio savetnik kod Goldman Saksa. On je, osim toga, evropski predsedavajući Trilaterale, američke organizacije koja se zalaže za prevlast Amerike nad ostatkom sveta. I novi grčki premijer Lukas Papademos je takođe član Trilaterale.

   Kada se ovome doda da su najvažniji savetnici i saradnici američkog predsednika na neki način povezani sa Goldman Saksom i Trilateralom, kao i da je Goldman Saks najvažniji donator Obamine kampanje za reizbor, nije teško zaključiti kako iza bojkota nemačkih obveznica stoji upravo ovaj institut.

   U međuvremenu se u celom svetu, ali i u samoj Nemačkoj grozničavo vode pripreme za dan posle ukidanja evra. Filipa Pipa Malmgren, finansijski ekspert i članica Bušove Radne grupe za monetarna tržišta, nedavno je iznela svoja saznanja da se u Velikoj Britaniji uveliko štampa nova nemačka marka. Verovatno iz tog razloga, posedujući insajderske informacije, britanska vlada je svojim podanicima koji žive na kontinentu uputila uputstvo šta da rade uoči nestanka evra, jer će "bankomati uskoro ostati bez gotovine, posle čega će izbiti nemiri."

   I veoma uticajni i odlično obavešteni Credit Suisse smatra da evro upravo proživljava svoje poslednje dane.

   Sada je svakome već jasno da su SAD ne samo generator aktuelne svetske ekonomske krize već i da ova država stoji iza uništenja evra. Ova moneta bi mogla da preživi samo pod uslovom da se evropske vlade povinuju diktatu i dozvole štampanje inflatornih novčanica. Kako je Angela Merkel protiv toga, na šta je, inače, obavezuje i nemački ustav, jedina mogućnost jeste raspad evrozone i vraćanje na lokalne valute. U tom slučaju bi američki finansijski instituti brzo ovladali posrnulim južnoevropskim privredama.

   Koliko je Angela Merkel uprkos svojoj obaveštajnoj prošlosti u suštini loše informisana o onome šta se njoj i Nemačkoj srema, pokazao je i gotovo tajni sastanak od 19. oktobra 2011. u Staroj operi u Frankfurtu. Posle dugih priprema kancelarka je na njemu želela da oformi radnu grupu na evropskom nivou kojoj je cilj  borba za spas evra. Već sledećeg dana akcije su na evropskim berzama zabeležile dramatičan pad.

   Ništa čudno, ako se zna da su najvažniji saborci Merkelove ili na platnom spisku Goldman Saksa ili članovi Trilaterale. Ili i jedno i drugo, ali u svakom slučaju to su osobe kojima je dolar draži od evra i koji se najradije bore za spas svetskih finansijskih centara, a ne evrozone. O ovome su svi obavešteni, osim izgleda same kancelarke.

   Konačna sudbina evra znaće se u danima kada ovaj broj Tabloida bude išao u štampu. Najbrojnije prognoze tvrde da zajednička evropska valuta neće preživeti sledeće proleće.

Po jednom scenariju, evrozona će se podeliti na tri dela. Prvu klasu bi činile Nemačka i skandinavske zemlje sa izuzetno zdravom privredom. Treću klasu bi tvorili bankroti sa juga i istoka, dok bi ostatak bio u drugoj klasi.

Privrede istočnoevropskih zemalja izvan evrozone, posebno onih iz Zapadnog Balkana, po svim ovim prognozama spadaju u grupu otpada i one ća najkrvavije platiti svoje poverenje u propalu evropsku valutu.

Ovo proizilazi i iz intervjua koji je ovih dana dao profesor dr Vilhelm Hankel, ekonomski ekspert sa univerziteta u Frankfurtu, koji između ostalog kaže: "Evro je od samog početka bio jedna iluzija. Takozvani Fond za spas evra ima 28 miliona evra sopstvenog kapitala, a učestvuje u garancijama i kreditima od ukupno 400 milijardi evra. Nije mi poznat ekonomski model po kome bi ovo moglo da funkcioniše."

  

 

 

Dubioza

 

U celoj Evropskoj uniji, a posebno u evrozoni, puca po svim šavovima. U Letoniji narod u redovima čeka pred bankama da bi podigao svoj novac. U Grčkoj se na bankomatima sve češće nalaze nalepnice "u kvaru". Grčka centralna banka je objavila da su poslovne banke 2009. imale ukupne depozite u visini od 237,5 milijardi evra. Danas je ta svota spala na daleko ispod 180 milijardi. Novac beži iz ove mediteranske zemlje i već se postavlja pitanje solventnosti njenih banaka. Centralna banka Španije istovremeno priznaje da su poslovne banke te zemlje samo u prošloj godini izgubile kapital u visini 48 milijardi evra. Portugalski premijer Pedro Pasos Koelo za finansijsku pomoć je prosio i u bivšoj koloniji Angoli, koja zahvaljujući naftnim izvorima beleži ubrzani finansijski rast poslednjih godina. Angola već sada drži veliki deo akcija portugalskih banaka Millenium BCP i Banco BPI. U Italiji je Unicredit banka za treći kvartal ove godine prijavila gubitak od neverovatnih deset milijardi evra. Francusko-belgijska Dexia banka je upala u dubiozu od čak 90 milijardi evra koje je morala da pokrije državnim pozajmicama. Kako se saznalo, nju su da bi izbegla bankrot podržale centralne banke Francuske, Belgije, Španije i Italije .

  

 

Na tajnom sastanku

 

Izjavu kancelarke Merkel od 5. oktobra 2008. da su štedni ulozi u nemačkim bankama sigurni, već nekoliko dana kasnije demantovalo je Ministarstvo finansija - od javnosti sklonjenom napomenom da je kancelarkina izjava neobavezujuća. Službeni list sa ovom informacijom tek se ovih dana pojavio u nemačkim medijima.

   Ovih dana je odbor za budžet nemačkog parlamenta održao tajnu sednicu na kojoj se odlučivalo o predlogu ministra finansija Volfganga Šojblea za povećanje garancija koje bi bile date Fondu za spas evra. Novine Handelsblatt posle toga su objavile da je Šojble dobio "licencu za magično umnožavanje para".

   Finansijski eksperti, međutim, upozoravaju da je već sada Nemačka preuzela obavezu za spas evra, od 500 milijardi evra iznad ratne odštete koju je Vajmarska republika morala da plati posle Prvog svetskog rata. Ove reparacije su, da podsetimo, početkom dvadesetih godina prošlog veka dovele do dotad neviđene inflacije nemačke marke.

   U krugovima finansijskih stručnjaka već se uveliko priča, kako objavljuje nemačka štampa, da je vlada u Berlinu na tajnim sastancima Bundestaga (parlamenta) dobila ovlašćenja da po potrebi donosi hitne ukaze. Ova potpuno nedemokratska mera doneta je jer postoji mogućnost da za vreme parlamentarnih ferija oko Božića i Nove godine agencije za rejting Francuskoj oduzmu AAA status, čime bi evro dodatno bio uzdrman. Posle toga na red dolazi Nemačka, smatraju eksperti.