RTV Svetac
Kakav gazda - takva i TV
kafana
Rajko Roki Dvizac
Boemi su odavno otkrili rupu u saksiji: kakav gazda -
takva i kafana. Ovaj zaključak je univerzalan i primenljiv
je od glave do repa. Krenite od
predsednika države, pa do
''predsednika'' TV kanala (čitaj
po nahođenju:
tajkun, gazda, vlasnik, direktor, glavni urednik) i uverićete se i sami. U zemlji gde je sve crno-sivo, postoji ružičasta televizija.
Njen novi koncept, koji je, kako oni kažu, smislio lično Big Bos, ex drug
Željko Mitrović, jeste - vrh. Vrh čega? Bruke, neukusa i podilaženja niskim
strastima. Cilj je, kao i u vreme julskih vetrova, da se narod što više
zaglupi, zaludi, namagarči, da potpuno poblesavi.
TV Pink se ušarenio od silnih TV krpica jeftine izrade,
kratkog dometa, bez garancije kvaliteta. Kao da je sve nabavljeno u kineskom
šoping-centru. Ružičasta kafana je postala leglo zaraznih plačkovitih TV serija
i TV emisija jeftinog koncepta, pričanja u prazno, izvora raznoraznih bacila
gluposti. Sklonih zatupljivanju moždanih vijuga. U toku je sezona gripa, ali i
sezona ružičaste epidemije. U borbi protiv gripa postoji vakcina (ne iz torbe
nedodirljivog Tomice) i raznorazni čarobni praškovi, u borbi protiv ružičaste
zaraze još nije izmišljen pogodan lek, osim onog alternativnog - daljinski
upravljač.
Kada treba po službenoj dužnosti da uđem u ružičastu
kafanu radi sanitarne inspekcije, prvo se tri puta prekrstim, okadim
tamjanom mali ekran, izljubim se sa ukućanima i komšilukom i stavim naočare.
Obične. Ne da bih video bolje, već da mi ne bi neki pink konobar, onako
zablenutog, kradomice stavio ružičaste naočare i tako me potpuno sludeo. Joj,
kako je lepo u našoj Srbiji! Za svaki slučaj vežem se i kanapom oko struka.
Drugi kraj dam ženi, koja iz bezbednosnih razloga sedi u drugoj sobi u kojoj
nema televizora. Ako mi pripadne muka pa počnem nezdravo da plačem, smejem se
ko lud na brašno, gušim se ili blenem k'o tele u ružičasti ekran - njen zadatak
je da me odmah trgne onim kanapom. I ako treba, na silu odvuče iz ružičaste kafane na svež vazduh. Doktor mi je savetovao da je
dozvoljena dnevna doza za zdrave osobe jedna emisija dnevno. Naravno, ukoliko
se ne radi o Grand proizvodima. Tu oprez mora biti pojačan. Doktori
preporučuju da se Grand proizvodi konzumiraju u delovima - jedna emisija
se podeli na 2-3 dela. Kao kad uzimate neku mnooogo opasnu tabletu. Reprize
izbegavajte po svaku cenu. Dakle, po savetu doktora mogao sam da biram samo
jednu TV emisiju iz jelovnika ružičaste kafane.
Ja odmah, ko iz topa, poželim da gledam šou flamingosa
Amidžića. Računam, najbezbolnije je. Kad ono, Big Bos mu šou
prebacio iz udarnog termina u dosadni ponedeljak, i to - pred ponoć.
Ja zbunjen k'o brucoš pred prvi ispit na faksu. Amidžić je hteo da se bori prsa
u prsa sa Ivanom Ivanovićem, ali u startu mu je u ring gazda Mitrović bacio
peškir predaje. Šou Ivana Ivanovića se emituje u udarnom terminu - petkom u 21
čas. A Amidžića je njegov sopstveni gazda ćušnuo u zapećak - ponedeljak pred
ponoć. Da se razumemo, ja volim ponedeljak veče, ali on je pogodan za nešto
drugo a ne za izbegavanje glavnog suparnika. Gazdi je očigledno od Amidžića
važniji Saša Popović sa svojim Grand suvenirima. Dakle, u startu ove
sezone Ivanović - Amidžić 1:0. A tim koji povede od prvog minuta utakmice,
teško je pobediti u nastavku. Pogotovo sa ovako lošom taktikom glavnog trenera.
Dobro de, kad sam se već našao u ružičastoj kafani, daj
da virnem u 48 sati svadba. Ljudi se tu vole, vesele, staju na lud
kamen. Kad ono - novi voditelj iz Velikog brata pravo na svatovska
vrata. Šta je ovo, ljudi? Zajebancija ili direktan prenos svadbe? Odlazak pred
matičara je za mnoge najveseliji čin, ali ne i za autore ove emisije. Oni su
pronašli način da ovaj sveti čin iskarikaju do sprdačine. Gospodin iz Velikog
brata mogao je da bude upotrebljen za neku drugu, emisiju prigodniju
njegovom radnom opusu. Ovako - od svadbe ostade samo imitacija.
A onda sam video reklamu za emisiju Šopingholičarke. Jupiiii...
To vam je isto kao i alkoholičarke. Ženski rod, ženska emisija. I kao što se
alkoholičarke tretiraju kao bolesne osobe koje treba lečiti, isto je i sa šopingholičarkama.
Razumeo bih da je to sprdačina, ali nije. Lekari su sve sami stručnjaci,
naučnici, mudraci, mudrijaši, komedijaši ozbiljnih faca i još ozbiljnijih saveta.
Nigde nijednog psihologa, psihijatra.
U vreme opšte bede gladnog naroda Srbije, TV Pink gura
prst u oko narodu koji dan provede pored kazana ili na birou za nezaposlene, a
veče pred malim ekranom. Umesto jela, servira im specijalnu emisiju o
budaletinama koje suludo troše tuđe pare. Pri tome nemajući ni ukusa ni grama mozga. Čim je emisija počela, počeo sam i ja da se vrpoljim, da besnim, psujem... Hteo sam
pepeljarom da gađam televizor... Srećom, žena povuče onaj kanap kojim sam bio
vezan i na silu me odvuče od televizora. Zvala je Hitnu, dala mi veštačko
disanje usta na usta, stavljala mirišljavu so pod nos, mahala računima za
komunalije ispred očiju, samo da se oporavim od šoping-kome i vratim u
realnost. A kad sam najzad došao sebi - likovao sam pobedonosno.
Uraaa. Preživeo sam gledanje najgluplje TV emisije svih vremena od Vardara pa
do Triglava. Od silne radosti zapevao sam u duetu sa Harisom Džinovićem: I
tebe sam sit kafano, dabogda se zapalila...