Likovi i senke
Kakav spas nudi
Mas?
N. Vlahović
Nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas nastavio je putem svojih
prethodnika, koji, kad god se nađu u ovom delu Balkana, dobiju snažnu potrebu
da budu misionari. Tako je i Njegova ekselencija Mas smatrao za potrebno da
"okuraži" Srbiju na teritorijalnu amputaciju, pa je odmah na početku
svog mandata, pominjući problem Kosova, predložio "model dve
Nemačke". Vidi se, bilo mu je skoro žao što Beograd nije na Ibru umesto
Kosovske Mitrovice, pa da nikne i jedan debeli "Beogradski zid",
poput onog nekadašnjeg, mračnog, Berlinskog zida.
U ovdašnjoj diplomatsko-obaveštajnoj laboratoriji, u kojoj kreature poput
Masa provode dane i godine, sve je moguće, pa čak i da strani ambasadori vode
politiku jedne, barem na papiru suverene države.
Ali, nije Volfram Mas ni prvi ni jedini koji je sebi uzeo slobodu da se
ponaša kao starorimski prokonzul na službi u Istočnom carstvu, ali je svakako
zaslužio da bude ekspresno proteran iz Srbije, pre svega zbog javnog mešanja u
unutrašnje poslove zemlje domaćina.
Kad je početkom februara 2012. godine održao "slovo" o tome
koliko je u srpsku privredu uložila
Evropska unija, i Nemačka kao njen predvodnik, a koliko Rusija, Mas je
ciljao na to da na svaki način umanji ulogu ove velesile u Srbiji. Naravno,
nešto je namerno loše izračunao. I to je trebalo da pomogne domaćim
"evroljubima" da u predizbornoj kampanji nastave sa svojim parolama o
Evropskoj uniji kao jedinom, stvarnom i mogućem putu Srbije u budućnost. A
budućnost samo što nije stigla! I da ona ne bi zaobišla ove krajeve, tu je
nemački ambasador da je skrene krivudavim putevima srpskim. Neka navrati malo
ta budućnost, da je Srbi na trenutak vide, da je lakše prepoznaju kad je jednom
sustignu!
Dug je put, veli
nemački ambasador. Takoreći maraton! To je potvrdio i na jednoj tribini,
takozvanom političkom klubu u Domu Vojske Srbije (prisustvo platila Fondacija
"Konrad Adenauer"!). Tribina je imala depresivan naziv: "Koliko
još koraka do EU?". Ne bih želeo nikog da plašim, "dosolio" je
Mas, ali kod približavanja EU ne možemo govoriti o sprintu, već o trci na duge
staze...
Poznajući ovog
nemačkog ambasadora, njegove prethodnike, ali i prilike koje vladaju u
"zajednici naroda pod nemačkom komandom", Srbi su nekako spontano
odlučili da probaju malo peške. Da vide kako će proći ovi što su se zatrčali!