Vojska
Kako je vojno-građevinski biznis Dragana Šutanovca
ispraznio budžet Srbije (2)
Štakori
koji su pojeli vojsku
Istraživanja
Tabloidovog vojnog analitičara
o pljački budžetskih sredstava u vojno-građevinskim "poduhvatima"
dosadašnje garniture u Ministarstvu odbrane Srbije, nedvosmisleno potvrđuje da
je grupa najodgovornijih osoba Uprave za infrastrukturu sektora za materijalne
resurse, naravno, na čelu sa resornim ministrom, sebi omogućila enormno,
nezakonito bogaćenje kroz takozvane budžetske investicije...Od kraja 2007.
godine, pa sve do današnjeg dana, takozvano građevinsko obezbeđenje Vojske
Srbije, bilo je izloženo potpunoj samovolji i bezakonju dosadašnjeg resornog
ministra Dragana Šutanovca, njegovog kuma i pomoćnika u sektoru za materijalne resurse,
Ilije Pilipovića, ali i načelnika uprave za infrastrukturu, pukovnika dr.
Gorana Dimića i Radenka Suzića, direktora Vojnograđevinske ustanove Beograd. U drugom nastavku ovog
istraživanja, vidljiv je širok spektar kriminalnih aktivnosti te grupe i njenih
pomagača...
major
Goran Mitrović
Još jedna prevara počela je planom za 2008. godinu u kome je bilo predviđeno izvođenje radova na samo pet planskih zadataka. Ipak, neko je odlučio da se
radovi prošire na 21 objektu, s tim što se na pojedinim objektima više puta
pojavljuje (sa različitim pozicijama radova) u 10 zaključenih ugovora sa izvođačem radova Vojnograđevinska ustanova (VGU) Beograd.
Evidentna je pojava da se
neprekidno vrše promene naziva zadatka, koje Generlštab Vojske Srbije (GŠ VS)
nije tražio. Od 2009. godine evidentno je da se samo na pojedinim lokacijama
rade i finansiraju objekti, oni koji su traženi i naročito oni koji nisu traženi. Prisutna je i pojava da se radovi okončavaju i predaju korisniku na upotrebu, a da se zatim ugovaraju još neki
novi radovi, česte su promene namene po kojima se vrši finansiranje (izgradnja i
kapitalno održavanje)...
Naravno, i ovde je za plaćanje traženo u 2012. godini za već završene radove još
15.000.000 dinara. Izgradnja i opravka objekata u Nastavnom centru Valjevo,
rešavana "u hodu", bez definisanog obima posla! Drvena stolarija na
stambenim paviljonima koja je bila u prilično dobrom stanju,
zamenjena je sa PVC stolarijom, a da to nije bilo potrebno. Ogroman deo radova
izveden je bez zahteva GŠ VS, koji je prioritete dao na drugim lokacijama i na
drugim objektima!
Gotovo indentična
situacija je u kasarni "Rastko Nemanjić" u Pančevu, gde su izvođeni radovi na velikom broju objekata. Opet je izvođač radova bio VGU Beograd. I ovde je za plaćanje
traženo u 2012. godini za već završene radove još
15.000.000 dinara.
Ista je situacija i u kasarni
"Major Dragutin Gavrilović", u Zucama, gde
su radovi počeli bez urbanističkih planova i projektne dokumentacije na 16 objekata, koji su obuhvaćeni kroz 11 zaključenih ugovora.
Kruna svih nezakonitosti u radu je
ustupanje vojnih skladišta Ledinci-Fruška Gora, pod veoma nepovoljnim i
protivzakonitim uslovima, Javnom preduzeću "Transnafta" iz Novog Sada
(iza ove firme nezvanično stoje privatna lica
sa određenim udelom u kapitalu).
U skladištu Ledinci-Fruška gora
uložena su ogromna finansijska sredstva od devedesetih godina. Reč je o sumi
oko 800 miliona dinara valorizovanih finansijskih sredstava i oko 1,600.000.000
dinara, iako se znalo da je to neracionalno, s obzirom na smanjenje VS. Kome je
trebalo da takav objekat ustupi Javno preduzeće (JP) "Transnafta" iz
Novog Sada? Lako je zaključiti-stranačkim prijateljima u ovom JP! Jer, odatle
do provizije nije daleko!
Trenutno se radi rekonstrukcija piste broj
2 na aerodromu Batajnica za potrebe aeromitinga! Radove izvodi BGU Beograd, a
stvarni izvođač je Građevinsko preduzeće (GP) Planum iz Zemuna. Ne treba ni
naglašavati da je enormna razlika ponude GP Planum i VGU Beograd, a radovi su
ustupljeni protivzakonito i nisu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Sve je poklonjeno, od
krova do parkinga
Ista procedura, sprovedena je i na
parkingu Vojnomedecinske akademija (VMA), čija je procenjena
vrednost oko 100.000.000 dinara. Taj parking je ustupljen JKP
"Parking-servisu" iz Beograda, ugovorom o zakupu, na raspolaganje i
korišćenje. Opet su stranački prijatelji bili na dobitku.
Jedna od neracionalnih investicija
je heliodrom VMA, koji je izgrađen na vojnom zemljištu
i u njega su uložena znatna finansijska sredstva, a na tom prostoru moglo se
izgraditi stambeno naselje za pripadnike VS. Za heliodrom se mogao iskoristi
postojeći rekonstruisani parking VMA.
Za oba ova ugovora o zakupu, morala
se prethodno sprovesti javno oglašavanje, pa izabrati najpovoljniji odnosno
najbolji ponuđač. Ovde treba reći da Javna preduzeća po zakonu nemaju
nikakvu prednost već moraju ravnopravno učestvovati u javnom
oglašavanju.
Za oba ova ugovora o zakupu jedina
ovlašćena institucija za sprovođenje postupka javne
licitacije pošto se radi o vojnom zemljištu i nepokretnostima, i određivanje svih elemenata, i uslova izdavanja u zakup i zaključenje ugovora je Vojnograđevinski centar (VGC) Beograd. Ko je i kako
sproveo ovu proceduru?
Kad se govori o izgradnji i
kupovini vojnih stanova, koje su planski zadaci Uprave za infrastrukturu (UIS),
već duži niz godina, mora se navesti sledeće.
VS je uložila ogromna finansijska sredstva, a nije još dobila oko 5.000
kvadratnih metara stanova na Vračaru, ul. Kumanovska,
600 kvadratnih metara u ul. Raška bb, 9 stanova Skenderbegova ulica...
Vojno penzioni fond (SOVO) avansirao je,
kreditirao i isplatio pre šest godina, 60 stanova u Gandijevoj ulici, a stanovi
nisu završeni! Svi predmeti su namerno dati u sudski postupak, jer tamo procesi
dugo traju, da bi se izbegla odgovornost pojedinih lica za počinjena dela.
Vojno Građevinski Centar Beograd, kao izvršni organ Ministarstva odbrane (MO),
jedini je ovlašćen za sprovođenje realizacije planskih zadataka u skladu sa važećim propisima. Na osnovu Odluka o izgradnji objekata MO, VGC Beograd,
dobija naloge, od MO za izvođenje radova po sistemu
"ključ u ruke".
S obzirom da se u proces ugovaranja
ulazi sa veoma nepotpunim i nepreciznim "investicionim programima" u
ovakav postupak izgradnje objekata, po pravilu se, kao najpovoljniji izvođač radova, pojavljuje izvođač sa najnižom cenom (svesno idu sa niskim cenama, s obzirom na loše
investicione programe).
Male i velike
menadžerske bolesti
U toku izvođenja radova, kao po pravilu, pojavljuje se problem naknadnih radova
(koji se mogu priznati prema do 25 odsto). I pored toga što je na kolegijumu
više puta skrenuta pažnja načelniku da
se Odluke o izgradi objekata donose odvojeno (projektovanje, zatim izvođenje radova) čime bi se izbegle ovakvi problemi u izgradnji objekata, on nikada nije
izašao u susret VGC-u! Ovo je, naravno, učinjeno tendenciozno.
Dok se VGC Beograd bavi problemom završetka objekata sa izvođačima radova, u isto vreme se ugovaraju
radovi i nesmetano daju poslovi VGU Beograd neposrednom pogodbom na osnovu
Odluke MO iz 2005. godine. Na ovaj način VGC Beograd postaje
"dežurni krivac" i stalno je optuživan od strane MO, a u isto vreme,
VGU Beograd daju poslove, koji iznose preko 60 odsto Godišnjeg plana
finansiranja.
Takođe, u postupku izbora
najpovoljnijeg izvođača radova, postoje kooperativne projektanske organizacije i izvođači radova.
Zakonom o planiranju i izgradnji,
jasno je definisano da svako ugovaranje izvođenja građevinskih poslova bez obezbeđenja
potrebnih planskih i realnih novčanih
sredstava predstavlja krivično
delo!
U praksi, u načinu rada Vojnograđevinskog centra, veliki broj zadataka se ugovara i pokreće, a da nisu unapred realno planirana potrebna novčana sredstva.
U novoj "politici"
"novog građevinskog menadžmenta", bitno je da se planska sredstva utroše, na
način da se radovi ugovore, isplati avans, a fizička realizacija se ne prikazuje! U pojedinim momentima, finansijska
realizacija je iznosila od 80 -100 odsto finansijskog plana, dok je fizička realizacija iznosila od 20 odsto
ugovorenih radova ?!
U decembru 2007. godine, Vojnoj
ustanovi (VU) "Beograd" isplaćena je jedna milijardu
dinara avansa na osnovu Okvirnog ugovora, a bez konkretnih ugovora. Ugovor je
bio beskamatan! Sa pravdanjem se krenulo tek sredinom 2008. godine a to je
trajalo sve do početka 2010. godine!? Inspektorat MO je otkrio (a ministar
"pokrio"), prilikom redovne kontrole, dva paralelna žiro računa VU Beograd, gde su određena sredstva bila i oročena na određeni vremenski period!
VGU "Beograd" se ne gasi
niti transformiše kako bi svojim kapacitetima izvodila određeni broj zadataka iz Godišnjeg plana zadataka građevinskog obezbeđenja, nego služi kao
posrednik u realizaciji na način
da se VU "Beograd" neposredno dodeljuje ogroman broj zadataka na
realizaciju (pozivajući se na Odluku Ministra
odbrane koja je odavno istekla). A onda, VU "Beograd" bez sprovođenja postupka koji definiše Zakon o javnim nabavkama, dodeljuje poslove
svojim podizvođačima po cenama koje su i do 2,5 puta niže od onih koje su ugovorene sa
VGC "Beograd"!
Ako se uzme u obzir činjenica da zaposleni radnici u VU "Beograd" imaju jako niske
plate, postavlja se pitanje šta se dešava sa ekstra profitom!? I, da li je
takva posrednička institucija neophodna MO, odnosno državi? Dakle, VU
"Beograd" umesto da se angažuje na realizaciji zadataka građevinskog obezbeđenja VS u okviru vlastitih kapaciteta, ona se u novouspostavljenom
sistemu pojavljuje kao menadžerska institucija,
odnosno kao organ koji je paralelan VGC "Beograd". Ovakav način rada je otvorio prostor za ogromne štete koje su nanete MO kao korisniku budžetskih sredstava.
U prilog tome govori i površna
analiza cene kvadrature objekata skladišnog prostora, čija je gradnja išla preko VU „Beograd", a koja iznosi od 1.000
-1.500 evra za kvadrat, a sa izradom grudobrana i do 2.500kvadrata što je cena
kvadrata stana na ekskluzivnim lokacijama u gradu Beogradu!
Ukoliko se uzme u obzir da se
gradnja odvija u okviru vojnog kompleksa gde se ne plaćaju nikakvi doprinosi cena objekta ne bi smela da prelazi cenu
izgradnje koja za proste objekte iznosi oko 300 - 400 evra za kvadrat.
Gde su milioni iz
Iraka?
Prema postojećoj organizaciji, ne vidi se koja je namena VGC Beograd, a posebno VGU
Beograd, dok je VU- Beograd 2, praktično samostalno preduzeće za održavanje vojno stambenog fonda.
Planirana finansijska sredstva na
godišnjem nivou preko VGC Beograd, slivaju se u VGU Beograd, koji njima
raspolaže i praktično obavlja funkciju investitora, bez primene Zakona o JNA. Angažovanjem
podizvođača VGU Beograd, uz minimalne cene izvodi radove na objektima, a ogroman
deo zadržava za sebe! Uzgred, treba i to napomenuti,
prema Zakonu o stanovanju pripadnika VS, ne postoji kategorija dodele montažnih
kućica, već samo stambenih jedinica. Takođe se postavlja pitanje
kako će pored svih ovlašćenih proizvođača, VGU Beograd izvesti ove radove (nema tipsku projektnu dokumentaciju,
ne može dobiti upotrebnu dozvolu ni dati garanciju za navedene
objekte).
Od radova u Iraku, koje je izvodio
VGU Beograd preko DIR-a MO (organizaciona celina koja je ukinuta, a preko koje
su išli svi ugovori bivše JNA i države Irak), isplaćeno je 2,0 (dva) miliona dolara. Postavlja se pitanje na kom računu se nalaze finansijska sredstva i ko kontroliše njihovu upotrebu?
Da bi se nastavila ova praksa i VGU
Beograd obezbedila nova finansijska sredstva u 2012. godini, u planu je da isti
izvođač radova izvodi radove na rekonstrukciji aerodroma na Batajnica, opet
zbog hitnosti poisla, mada ima dovoljno vremena, za potrebe
"aeromitinga" koji će se održati u
septembru mesecu.
Za realizaciju ovog zadatka ima
dovoljno vremena da se prema ZIN, izvrši prvo projektovanje, pa po usvajanju
projektne dokumentacije i izbor najpovoljnijeg izvođača radova specijalizovanog za ovu vrstu posla. U planu je da isti izvođač izvede radove na rušenju zgrade "A" i "B" u
Nemanjinoj ulici, pored toliko specijalizovanih preduzeća za ovu vrstu radova.
Takođe,
sa VGU "Beograd", potpisan je i okvirni ugovor za redovno i kapitalno
održavanje objekata u iznosu od 100.000,000,00 dinara u postrojenjima TEP-a u
kasarnama VS. Za hitnu dodelu ovog zadatka na realizaciju VGU Beograd, veliki
deo krivice snosi GŠ VS i potčinjeni sastavi, s
obzirom da je već duži niz godina potpuno zapostavljeno redovno održavanje TEP i
instalacija u svojim jedinicama.
Umesto da se na vreme naprave predmeri
radova od strane stručnih organa VGC "Beograd" i da postupkom javne nabavke male
vrednosti dobiju povoljni kvalifikovani izvođači za ovu vrstu radova, oni su dati VGU "Beograd" da on bira
sam podizvođače i uzima veliki procenat između ugovorene vrednost i
vrednosti isplaćene podizvođaču.
Što više haosa, to više
pljački i dugovanja
VGU "Beograd", koja je
prilikom formiranja bila koncipirana tako da izvodi radove pripreme i uređenja teritorije (položaji, specijalni podzemni objekti, vojni putevi, čvorišta veze, vojni aerodromi...) sa izuzetno jakom mehanizacijom i
potrebnim brojem rukovalaca, danas u svom sastavu nema kvalifikovanu radnu
snagu koja može da se bavi investicionim radovima vojnih objekata.
VU "Beograd 2" je formirana
za održavanje vojno-stambenog fonda i koja u svom sastavu ima određeni broj zanatlija svih struka. Pored održavanja vojno-stambenog fonda,
jedan deo kapaciteta, po potrebi angažuje se i na zadacima investicionog
održavanja vojnih nepokretnosti, kao i na civilnom tržištu preko kućnih saveta na održavanju stambenih zgrada i liftova.
Ali umesto da se promeni Odluka MO
iz 2005. godine i da se donese nova Odluka MO, kojom će se definisati radni zadaci VGU Beograd, on se bavi tehno-menadžerskim
poslovima, čak je i raspisivao javne nabavke bez Odluke MO. Budžetska sredstva mimo
Zakona o javnim nabavkama mogu da koriste institucije koje je osnovala država i
koji su direktni korisnici budžetskih sredstava, a za taj postupak je jedino
ovlašćen VGC Beograd.
Jedno od boljih rešenja je da se
VGU Beograd izuzme iz sastava MO, i da se ugradi u formaciju GŠ VS-Uprava za
opštu logistiku za poslove na redovnom održavanju objekata, s obzirom da je
isto redovno održavanje objekata u jedinicama GŠ VS u katastrofalnom stanju.
Na ovaj način VGU Beograd ima ulogu investitora, pa se postavlja pitanje,
čemu služi VGC Beograd? Ili je jasno da je preko VGU Beograd, perfidno
formiran paralelni VGC Beograd ?
VU Beograd-2, koja je namenjena za
održavanje vojnih stanova u zakupu, ponaša se monopolski, cene iz ponuda su im
visoke, veoma sporo rade, ne pridržavaju se rokova, uzimaju podizvođače koje "reketiraju" u toku ugovaranja radova, umanjenja cena
u pozicijama radova po principu "ucene", da ukoliko ne prihvate neće dobiti nove poslove, kašnjenja u isplati, i neisplaćivanja izvedenih radova podizvođačima...
Zbog nepostojanja sistema u praćenju ugovora o zakupu stanova, lokala, poslovnih prostora i garaža,
zbog neažurnosti podataka, zbog toga što nije vršena blagovremeno preugovaranje
i revalorizacija cena zakupa došlo se do saznanja da zakupci duguju preko 2
(dve) milijarde dinara! I to kome, nego Ministarstvu odbrane kome su
nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije date na korišćenje!
Sve ovo prati jedna opšta
konfuzija, nemar, neažurnost i nerad! Iz izveštaja računovodstvenog centra MO koji se odnose na otvorene
knjigovodstvene stavke, može se uočiti da VGC
"Beograd", sa Odeljenjem u Nišu, ima na zaduženju čak 12 (dvanaest)
milijardi dinara!
Navedena sredstva su evidentno
zadužena sve do momenta dok se pojedini zadaci u potpunosti ne okončaju, kompletiraju, razduže i arhiviraju. Dokumenti koji nedostaju su
uglavnom materijalne liste za demontirani materijal, listovi nepokretnosti sa
unetim izmenama i podacima o uvećanju vrednosti vojnih
nepokretnosti, zapisnici o izvršenom tehničkom pregledu i prijemu
radova, građevinske i upotrebne dozvole...
Radi se, dakle, o enormno velikom broju
nezavršenih predmeta koji datiraju još od 1994./95. pa do predmeta vezanih za
2011. godinu.
Unazad nekoliko godina izvode se
radovi, izgradnja vojnih stanova na lokaciji Bežanijska kosa Preko BGU Beograd
i par građevinskih preduzeća. Radovi se izvode prema usvojenoj projektnoj dokumentaciji iz
osamdesetih godina prošlog veka, neracionalno i neusklađeno sa novim tehničkim propisima.
Naravno, postojeće projekte je bilo prvo neophodno preprojektovati i usvojiti, i
izbeći skupu i neracionalnu gradnju ovih stambenih zgrada. Poseban problem
su izuzetno veliki troškovi za infrastrukturu navedene lokacije, gde se Javnim
komunalnim preduzećima, plaćalo više puta, zbog njihovih ucena.
Alajbegova slama
Poseban problem je dodela vojnih stanova. Stanovi se
dodeljuju po starim Rešenjima bez ikakve provere novonastalog stanja u
porodicama u trenutku dodele vojnih stanova. U ne malom broju slučajeva stanje u porodicama koje dobijaju stan se promenilo, pa je bilo
potrebno izvršiti promenu Rešenja i eventualno novo rangiranje na listi za
dodelu stanova. Na taj način mnoga lica ne bi dobila stan te strukture i veličine.
Takve porodice koje su dobile stan po starim
Rešenjima, a ima ih koji nikad nisu radili kod VS. Po pravilu, oni odmah
prodaju stanove ili izdaju u zakup čime su stvoreni uslovi
za neosnovano bogaćenje.
Ne postoji ni tačna evidencija stanova u vlasništvu VS, a naročito u Beogradu. Kada bi se formirala grupa koja bi tačno utvrdila broj stanova, ko je neovlašćeno useljen ko je sve otkupio stanove i na koji način, rešio bi se stambeni problem, velikog procenta pripadnika VS koji
su trenutno bez stana.
Isto važi i za evidenciju poslovnih
prostora. Naročito u Beogradu. Mnogi poslovni prostori su uzurpirani od neovlašćenih lica. Veliki deo je prazan, neki su van zakonskog postupka
pretvoreni u stanove i u njima borave lica van sastava VS. Upravljanje vojnim nepokretnostima je katastrofalno, nema tačnih podataka o imovini, stanovima, poslovnim prostorima, garažama.
Nikad nije izvršeno inventarisanje na celoj teritoriji RS. Poslovni prostori su mahom prazni ili neovlašćeno uzurpirani, a MO na ime komunalnih usluga i dr. plaća preko 50.000.000 dinara godišnje, i tako unazad više od deset godina.
Karakterističan primer je Novi Beograd. Zar ovaj problem ne može rešiti jedan radni
tim stručnjaka, ovako ova vojna imovina propada i stvara znatne troškove.
"Master plan", odnosno
spisak vojnih objekata koji nisu potrebni VS i predviđeni su za otuđenje, posebno oni u Beogradu u ulicama Balkanska 53, Katanićeva 15. ali i zgrada vojnog
suda, objekat u Nemanjinoj, dati su Vladi RS uz naknadu a (VS nikada nije
dobila stanove u zamenu kako je ugovoreno!).
Predlozi za "Master plan"
nisu odraz nekog dalekosežnog planiranja svih relevantnih činioca u VS, naročito GŠ VS, već je to spisak želja, okolnosti na tržištu i pojave potencijalnih
kupaca. Umesto da VS preda lokacije iz "Master Plana", Direkciji za
imovinu RS VS, odnosno MO, za navedene komplekse izdvaja višemilionske iznose
iz svojih planova, za plaćanje komunalija i obezbeđenje lokacija do
prodaje.
Ko će, konačno, da
odgovara za pljačku?
Sve ovo, evidentno je, spada u kategoriju
organizovanog kriminala jer definicija u članu 3. Zakona o
organizacijama i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog
kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela RS glasi:
"pod organizovani kriminal podrazumeva se grupa 3 ili više lica koja
postoje određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja krivičnih dela radi sticanja posredno ili neposredno finansijske i druge
koristi" Zar ovde nije o tome reč? I da li će neko za ovo odgovarati?
O svemu ovome unazad godinama
upoznate su sve strukture VS, Inspektorat odbrane MO (sve ima detaljno u
njihovim Zapisnicima koji su im redovno dostavljani, VGC Beograd i VGU
Beograd), organi bezbednosti MO i GŠ. I niko nije reagovao, niti sme da
reaguje, jer je u pitanju veliki kriminal na čijem čelu stoji jedna od
najoposanijih bandi koja je zajašila tranzicionu Srbiju, pa i njenu vojsku i
ministarstvo odbrane. Ali, šta treba da znači da je o svemu ovome su upoznat
i načelnik Vojno Bezbednosne Agencije, i da ništa nije preduzeo?
Za popravku stanja, najmanje
pet godina
Teško je oteti se utisku da je baš
ovako haotičan, pljačkaški ambijent stvoren namerno i da se ne dopušta uvođenja reda u oblast izgradnje i održavanja! Donošenjem novog Pravilnika
o izgradnji i održavanju objekata infrastrukture koje koriste MO i VS, koji
negira važeću stručnu regulativu (u članu 1. stav 2. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji stoš: "Odredbe ovog zakona
ne odnose se na izgradnju objekata koji se u
smislu zakona kojim se uređuju
poslovi odbrane smatraju vojnim objektima")
praktično je pokušaj da se "aboliraju" sve negativnosi i sva
zaobilaženja propisa i procedura u prethodnom periodu! Što je, naravno, nemoguće! Jer odredbe novog Pravilnika ne mogu
se retroaktivno primenjivati na zadatke koji su realizovani u suprotnosti sa
tada važećom regulativom (u momentu
izgradnje)!
Evidentno je, takođe, da postojeći sistem i organizacija građevinskog obezbeđenja MO i VS treba u potpunosti reorganizovati! Promene moraju da
obuhvate izmenu postojeće formacije, zatim uvođenje sistema 18R 2001
sa jasno utvrđenim procedurama, a na osnovu zakonske regulative. I onda, u skladu sa
pravilima struke (koju treba pre svega upodobiti republičkom Zakonu o planiranju i izgradnji) i ustrojstvu vojničke subordinacije i hijerarhije. Naravno, neophodno je ažurirati
evidenciju nepokretnosti, zanoviti ugovore o zakupu, vratiti red u sistem
planiranja i rešiti sva potraživanja i otvorene knjigovodstvene stavke...
Novo rukovodstvo UIS MO trebalo bi
da napravi precizan presek stanja po svim segmentima i jasan plan
reorganizacije službe i otklanjanja nedostataka.
Prema mišljenju stručnih lica koja,
na žalost, nisu bila po volji "menadžerskoj politici" Dragana
Šutanovca i njegovog kuma, sve navedeno moguće je realizovati u
srednjoročnom periodu od četiri do 5 godina (sve druge procene su neozbiljne!).
Slika ovako katastrofalnog stanja u jednom
jedinom segmentu rada MO, građevinskog
obezbeđenja, jasno govori kako to izgleda i u ostalim strukturama MO, mada je
laiku nezamislivo kako i na koji načim traje čerupanje budžestkih sredstava i
kakva je to proždrljiva mašinerija sa upravljačkom mafijiom na čelu.
Kraj