Zrenjanin
Veliki
povratak slavljenog i osporavanog Gorana Kneževiæa
Èovek
koga su prerano otpisali
Èetrnaestogodišnja vladavina "demokratije" u
Zrenjaninu, moderna škola varanja graðana, okonèana je 7. jula
2012. godine bez ijednog ispaljenog metka iz šanca Demokratske stranke,
do juèe apsolutnog
gospodara svega što je mrdalo i
(u)stajalo u banatskoj prestonici. Goran
Kneževiæ, sadašnji i bivši gradonaèelnik, lider ovdašnjeg SNS i nekadašnji demokrata. - Od ponedeljka, 9. jula ove godine, sa
poèetkom u 06,30 èasova, gradska kasa, jedini
rudnik u kojem su kopali bivši funkcioneri demokratije,
postaje svetinja za sve izvršioce vlasti u Zrenjaninu,
kaže Kneževiæ stavljajuæi taèku
na najavu osvetnièkog ponašanja prema bivšima
Zoltan
Horvat
Verifikovana
veæina od 35 u odnosu na ukupno 67 odbornika u gradskom
parlamentu (u meðuvremenu
narasla na celih 40), na volšeban naèin se jednostavno morala oteti "veèitim"
i "nedodirljivim" mediokritetima u Zrenjaninu. Sudeæi po odjeku na (dugo oèekivanu) promenu vlasti, demokrate i njihov prvi
satelit, ligaši, imali su u reklamnoj
izbornoj kampanji najjeftini naèin
(ras)prodaje svoje jedine "robe"
na tržištu, veèitih funkcionera ogrezlih u kriminalu, korupciji,
nepotizmu i preostalim demokratskim tekovinama. Na kraju se "najlepša roba
iz izloga" pokazala kao bezvredna. Graðani
Zrenjanina bi u mandatu koji traje, trebali biti pošteðeni
izjava i ponašanja bahatih i osionih
funkcionera.
Biljana
Gligiæ, smenjena direktorica JKP Èistoæa i zelenilo u podobne mikrofone je javno saopštavala da (nièim izazvana) više
nego izvanredno obavlja svoju funkciju, Marina Martinov, smenjena
direktorica Turistièkog
centra zaposlenima nije èestitala ni praznike, ali je zbog zahteva za poboljšanje uslova rada redom kažnjavala oduzimanjem od plate, Branislav Kneževiæ - Prca, smenjeni direktor Direkcije isticao
se, do neukusa, vozikanjem službenog
automobila uz diskriminaciju svih zaposlenih koji su samo pomisili da on nije
jedan, jedini, neponovljivi, bogom dan, Radovan Živankiæ, smenjeni (u više navrata) direktor Savremene
galerije pokazao je da je on jedini živi
slikar u Zrenjaninu koji dobro unovèava
svoja platna (lokalna vlast je od njega kupovala slike angro), Tatjana
Paskaš, smenjena direktorica Narodnog pozorišta bezobrazno hrabro je
izjavljivala, uprkos repertoaru bez repertoara, da ovdašnji najstariji hram kulture postiže odliène
rezultate (usput je i odlièno
razvila negativan odnos sa ogromnom veæinom
zaposlenih)...
Šta reæi za
odlazeæe predsednike upravnih odbora, nadzornih tela (bez
nadzora), jednih te istih veèitih
putnika po seminarima širom
sveta...Bili su sretni, za njih je demokratija bila zabava pri èemu se nije moralo misliti na sugraðane (da su bar imali èime). Do kancelarija veæine direktora i njihovih pomoænika nije se moglo mesecima, godinama, jer je ljubazna
sekretarica uvek srdaèno saopštavala da su moænici
na veoma važnim sastancima, što bi u prevodu znaèilo,
ne smetaj im, svakodnevno sastanèe
uz cevèenje viskija sa saradnicima iza zakljuèanih vrata u 10 èasova
pre podne.
Smenjenom
gradonaèelniku Mileti dr Mihajlovu, nije bilo teško da potpisuje rešenja
o poveæanju plate iz meseca u mesec uvek istima za, opet,
izvanredne rezultate u razvijanju blagodetnog života parazitske i nedodirljive demokratske
birokratije. Nije mu bilo mrsko ni da potpiše rešenje o ulupavanju 100 miliona
dinara na predizborne aktivnosti "žute armade" namenjenih razvoju ovdašnje poljoprivrede, a ostaæe upamæen i
kao "uspešan suprug" medicinske sestre, još uvek
straha i trepeta zaposlenih u ovdašnjoj Regionalnoj bolnici u veèitoj izgradnji.
U
mrsku opoziciju otišao mu
je i njegov verni saradnik (da se ne lažemo,
oèima jedan drugog nisu mogli videti) Goran Kauriæ, smenjeni zamenik gradonaèelnika, istaknuti vlasnik više funkcija od kojih je trenutno aktivno predsednikovanje
rukometnim klubom Proleter - Agroživ
(tavori u drugoj ligi). O tavorenju u drugoj ligi grada (èitaj opoziciji) razmišljaju i dojuèerašnje nezamislive demokratske gromade poput Aleksandre
Mak - Odaviæ, smenjene naèelnice
gradske uprave (autorice bezbrojnih sistematizacija radnih mesta prilagoðenih demokratskom upošljavanju podobnih al retko nesposobnih), Vojislava
Došena, Dragane Grgiæ, Branke Ljiljak, Zlatimira Momirova...
Dosadašnji kolekcionar visokih funkcija, Predrag
Grgiæ - Grga, retko originalna centralna duša èetrnaestogodišnjeg demokratskog al neodgovornog uživanja pajtaša
i pajtašica mu po stranci DS u Zrenjaninu, još
uvek ima (ne)moænog zaštitnika u Bojanu Pajtiæu. Odgovornost
za poraz Zrenjanina i njegovih sugraðana
u prethodnih 14 godina mu ne pada na pamet da prizna (o njegovoj aktivnoj ulozi
još aktivnije razmišljaju
nadležni organi), ali je bio veoma agilan u predizbornim
pregovorima gde se nije libio da svoju demokratiju podupre još veæom
demokratskom silom, radikalima. Gospodinu Grgiæu je pre neki dan èikica sa naselja Gradnulica saopštio da su on i
njegovi najobièniji
trgovci i da su izdali grad.
-
Svi žive od nekakve
trgovine danas, ali vi ste naša najveæa sramota jer ste nam prodavali samo maglu, reèe mu u
brk èièica i
baci mu na sto demokratske kancelarije èlanske
karte svih èlanova njegove
porodice.
Baštenske
cveæke
Novi - stari gradonaèelnik, Goran Kneževiæ, je prvi (drugi, treæi...) radni dan zapoèeo taèno u 6,30 sati. Istovremeno,
smenjeni funkcioneri i direktori su prvi (ne)radni dan iskoristili da se druže po centralnim gradskim baštama gde su, uz kvalitetnu cugu crpili snagu za
povratak u fotelje i novu odluènu opozicionu
borbu. Ako im je verovati na reè, oni su uvek tu
iskljuèivo u interesu
sugraðana, ako se izuzmu
uèestala dobacivanja
i podsmesi, tih istih sugraðana. O izrazima
tipa demokratska bagro, kako vas nije sramota koji su pljuštali u njihovom pravcu, možda nekom drugom prilikom.