Osmatračnica
Dr Adrian Kaljosi nije izvršio samoubistvo, njega su ubili
Živeo je
van svog vremena
Albanskog naučnika dr Ardian Kljosia poznavao sam
lično. Štaviše, još od prvog našeg susreta, smatrao sam ga kao jednog od
onih Albanaca koji me razumeju i podržavaju u nastojanjima i mojoj borbi za
slobodu i demokratiju, za naučnu istinu u vezi svega, znači i u vezi
porekla Albanaca. Bio sam siguran da
imam posla sa jednim konstruktivnim građaninom
Piše: dr
Kaplan BUROVIĆ, akademik
Još nisam bio
izašao iz zloglasnog zatvora Burelji, kako se već zna, Ismail Kadare poče njegove napade
protiv mene. Čim sam izašao, primetih da me preko lista Tirane SINDIKALISTI Ardian Kljosi uzeo u
odbranu od Kadarea i albanske bagre, koja se instruirala i huškala protiv mene koliko
od albanskog SIGURIMI-a toliko i od jugoslovenske UDB-e. Potražio sam ga odmah
da mu se zahvalim. Sreli smo se i pili kavu u jednom bar-bifeu u centra Tirane,
gde smo čitav sat razgovarali u vezi aktuelnih problema Albanije,
slobodno, kao da smo se poznavali od pre ko zna koliko vremena.
Primetih da on, iako sin
jednog enverovskog eks-ministra, nije imao u sebi apsolutno ništa enverovskog,
što me bezmerno obradovalo, jer i među najobičnijim Albancima, koji
kao Ardian nisu poznavali zatvor i interniranje (znači – nisu bili
pogođeni!), tih dana je bilo teško da sretneš antienverovca. Ali me više
obradovala činjenica što on, u tom razgovoru sa mnom, nije demostrirao
niti kakav nacionalizam, ne samo ekstremni, već ni najobičniji, iako
je mislio za mene da sam Albanac i još ništa nije znao o tome da su me
Enverovci na živo odrali, tamo – u Zatvor Bureli, da bi mi ko zna u kom kolenu
našli koju albansku čapru.
Za obostranu
nesreću, posle nekoliko nedelja, ja sam se udaljio iz Albanije u
Švajcarsku, dok mi je SIGURIMI, preko svojih ljudi, ukrao blok mojih beležaka,
gde sam imao adresu Ardiana. Tako, za jedno vreme, naša veza je prekinuta.
I pored toga,
Ardian je sledio moje stvaranje, posebno ono naučno, koje sam razvio iz
emigracije u Švajcarskoj preko revije YLBERI i mojih privatnih izdanja.
Tako, čim sam objavio moju knjigu ILIRËT DHE SHQIPTARËT (ILIRI I ALBANCI, Ženeva 1993.), sred
Tirane, preko časopisa PËRPJEKJA,što
je dalo pozitivan odjek mojim albanološkim tezama, evidentirajući
činjenicu da, govoriti protiv službene verzije porekla Albanaca od Ilira,
značilo je provocirati Albance da te nazovu antialbancem.
Čim sam
počeo da posećujem Albaniju, sada pod zaštitom švajcarskih vlasti,
koje su mi dale status političkog emigranta, ponovo sam uspostavio vezu sa
Ardianom, koji je u međuvremenu pročitao i moju knjigu PRAVO
LICE ISMAILA KADARE, gde sam ga citirao, pa i branio od napada agenta
SIGURIMI-a.
U međuvremenu, zamoljen
od pesnika i publiciste Makedonca Vitomir
Dolinski, učinih sve što sam mogao da ih povežem, jer je Dolinski
želeo da učini jednan dugi intervju, kao onaj što je uradio samnom u
skopskom listu VEST.
Naš poslednji susret imali smo
negde 2009.godine, pored veštačkog jezera Tirane, gde je došao kolima i u
pratnji jedne od njegovih kćerki. Ovom sam mu prilikom poklonio jednu od
mojih knjiga, koje sam upravo tih dana obavio.
Trijumf
nade
Ardian Kljosi se rodio u Tirani,
9.jula 1957. godine, upravo u ono vreme kad su mene provocirali u Skoplje ljudi
UDB-e, koja se pripremala da me uhapsi. Kako rekoh, otac Ardiana je
eks-ministar pravde Bilbil Klosi, dok mu je majka – Jolanda – kćerka
poznatog albanologa prof. dr Aleksandra Džuvani-a.
Školovao se u Tirani, gde je i
diplomirao godine 1981, na Fakultetu jezika i književnosti, upravo na onoj
grani gde sam se i ja diplomirao po drugi put, skoro 15 godina pre njega.
Godine 1990, znači – pre mog izlaska iz Zatvora Burelji, doktorirao je u
Innsbruck, Nemačka, ali mu Kadare ne priznaje zvanje doktora nauka, pošto
je u komisiji, pred kojom je Ardian branio doktorat, bio i jedan jugoslovenski
profesor.
Godine 1990-1993. Ardian je
aktivno učestvovao u studentskom pokretu protiv monističke
socijal-fašističke diktature Envera Hodže i njegove klike, za što je bio
prinuđen da emigrira na Zapad. Tako, više godina od 1993. do 1998. Ardian je živeo u
Nemačkoj.
Godine 1998. njemu je
ponuđen položaj šefa Katedre Albanologije na Universitetu u Münhenu. Dok
je spremao dokumenta, neočekivano mu dolazi iz Albanije poziv da uzme u
svoje ruke upravu Radio-Televizije Albanije (RTVA). Ne shvatajući trik
ovog poziva, on se vraća u Tiranu, gde su mu prividno poverili položaj
opšteg direktora RTVA.
Još na samom početku posla
on je shvatio da su mu taj položaj poverili pod uslovom da on nastavi politiku
onih koji su bili na vlasti i upravljali Albanijom, a sa jednom platformom
tobože zapadnjačkom, ali u stvari ni zapadnjačkom
(nacionalističkom), niti istočnom (socijalističkom). Shvatio je
ovo, ali još uvek nije shvatio ko su oni
koji vladaju Albanijom i kakve ciljeve imaju sa njim i sa albanskim narodom. On
je nastavio da gaji iluzije jedne zapadnjačke demokratije.
Upravo tih dana ja sam bio
objavio u Italiji moju drugu zbirku pesama na albanskom jeziku TRIJUMF NADE i, pozvan od mojih
albanskih prijatelja, stigoh u Tirani da joj učinim promociju. RTVA nije
dala za ovu promociju ni najkraću vest. Kad sam upitao Ardiana kako je
moguće ovo, reče mi: „Profesore,
u RTVA imam ključeve od pojate, jer drugi s njom upravljaju!“
Znači, izgleda da je počeo da upoznaje Albaniju onako kakva je.
Njegovi biografi sada su
počeli da ističu da je Ardian bio „nepoželjan
za lobi dosta snažan unutar RTVA, lobi povezan usko i sa vlastima vremena. U
ovim uslovima, intelektualac koji je došao iz Nemačke nije stigao da
ostvari san i misiju za jednu javnu i modernu radio-televiziju“.
Tako, posle nekoliko meseci, u
martu 1999, upravo kada su snage NATO pakta počele napad na Srbiju
podržavajući albanske teroriste Kosmeta, Adrian je udaljen sa tog
položaja, sigurno kao nepoželjan za one koji su naoružavali ove teroriste,
vežbali ih u Albaniji i prebacivali ilegalno u Srbiju, da tamo čine
zločine, ubijaju i destabiliziraju zemlju, te da tako otvore put
međunarodnom žandaru da uspostavi na teritoriji Srbije svoj BONDSTIL.
Povodom odstranjenja sa položaja
u RTVA, Ardian je dao jednu javnu deklaraciju, kojom je denoncirao
političke ličnosti, koje ne samo što mu nisu dozvoljavale da radi,
već nisu bile ni zainteresirane za jednu albansku savremenu, demokratsku
Radio-televiziju, nezavisnu i javnu. Oni koji su ga pozvali sa obećanjem "da
učine Albaniju“, napustiše ga u vremenu manjem od godinu dana.
Pre Ardiana, još 1992, i mene su
bili pozvali, lično predsednik vlade Fatos
Nano, ali ja ne ugriznuh taj mamac, ne odoh za Tiranu: ostao sam u Ženevi i
prihvatio dužnost direktora revije YLBERI.
Kao Ardiana Enverovci, maskirani kao demokrati, tako su i mene Titoisti, isto
tako maskirani kao demokrati, posle nekoliko godina pozvaše me u Beograd.
Imajući sada i iskustvo Ardiana, ja se nisam odazvao ni pozivu ovih. Kad
su me pozvali u Tiranu, jedan dopisnik lista RD, glavni organ štampe „demokratije“,
postavi pitanje preko tog lista: „Zašto
poziva Fatos Nano Kaplana? Da bi ga motao ulicama Tirane bez stana, posla i
hleba?!“
Ardian je objavio na svom
albanskom jeziku nekoliko knjiga, ali i nemačkom, kojim je vlado
odlično. Evo naslovi nekih njegovih knjiga, objavljene na albanski jezik: RELEKSIONE
(1991), ALBANIJA NASILNO BUĐENJE (1993), QUO VADIS ALBANIJO
(1997), ALBANIJA ŠTO MOŽE DA BUDE (1993), KNJIGA ZA TRAGEDIJU GRDECA
i druge. Na nemački jezik objavio
je: ALBANSKO PREŽIVLJAVANJE (1993) i LAGENSCHEIDT HANDWÖRTER BUCH
ALBANICH (REČNIK
NEMAČKO-ALBANSKI, 2000). Bavio se i prevođenjem sa nemačkog na
albanski umetničke proze (Kafka), ali naročito je prevodio
naučnu literaturu iz oblasti albanologije. Posebne zasluge ima za
objavljivanje dela raznih autora, specijalno dr Martin Camaj, diplomiran na
Beogradskom universitetu i afirmiran u Srbiji kao pesnik.
Po raznim organima štampe, na albanskom
i nemačkom jeziku, ostali su mu objavljeni mnogi dopisi, eseji, reportaže,
pripovetke, studije, koje treba sabrati i objaviti u posebna izdanja. Sigurno
da ima i još neobjavljenih rukopisa, po fijokama redaksija, ili u stanu. Svi
priznaju da je Ardian bio intelektualac evropskog formata, što nam pre svega
potvrđuju njegova dela, ali i saradnja, druženje i prijateljstvo sa
istaknutim ličnostima kao Peter
Bartl (Münih), Wilfried Fiedler
(čuveni leksikolog), Srpkinja Vera
(udova dr. Camaj), Švajcarac Oliver Jens
Schmitt (profesor na Universitetu u Beču) i drugi.
Ardian je bio oženjen sa
nemačkom fotografkinjom Jutta
Benzenberg, kojom ima dvije kćerke.
Dana 26. aprila 2012, albanska
medija dale su vest da je dr Ardian Klosi učinio samoubustvo u svom stanu
u Tirani, u otsustvu supruge, koja je u to vreme bila u Nemačkoj, upravo
kao Fićreta Šehu, koja je isto tako bila van Albanije, kad je njen suprug,
presednik vlade Mehmed Šehu, učinio "samoubistvo“
u svom stanu.
Dr Ardian Klosi je ličnost
albanske nauke, književnosti i publicistike, kao i društveno-politički
aktivista, koji se nije mirio ni sa „levičarima“
Fatosa Nano niti sa „desničarima“
Sali Beriše. On nije bio ni scentrista, jer centrizam u Albaniji ne postoji.
Ardian Klosi je bio disident, koji je nastojao da se sporazume i sa
"levičarima“ i sa "desničarima“, za jednu stvarno
demokratsku Albaniju, radikalno demokratsku, slobodnu i nezavisnu.
Kao naučnik, albanolog, on
se odmah ubedi da moje albanološke teze pretstavljaju stvarnu, neosporivu
načnu istinu o poreklu Albanaca i da je ova istina u interesu i dobru
samih Albanaca, jer prekida put domaćoj i stranoj buržuaziji za njihovo
iskorišćavanje kao topovsko meso. Zato ih je i prigrlio. Njegovom
prudentnošcu i sasvim taktično, on poče da ih širi sred Tirane,
usmeno i pismeno.
U ovim okvirima on preuze prevod
sa nemačkog i obavljivanje na albanski jezik onih autora koji
pretstavljaju naučnu istinu o Albancima, kao što su Georg Stadtmüler (1909-1985), Oliver
Jens Schmitt i drugi. Polako on je to učinio za sebe, intelektualce i
istoričare Tirane, posebno novog pokolenja. Uspeo je da stvori i prvu
grupu albanskih intelektualaca koji su javno izjavili da se ne slažu sa
falsifikovanom istorijom albanskog naroda, gde se ovi pretstavljaju kao
autohtoni, Iliri, pa i kao Pelazgi.
Govorilo se i pisalo da sam ovu
grupu formirao ja, ali ovo nije istina, jer ja dan danas veći deo ovih
albanskih naučnika ne poznajem lično. Koliko za primer spominjem
Ardian Vehbiu, Piro Miša, Sokrat Dhimo, Arben Kallamata i druge. Činjenica
je neosporna da su moja živa reč u kontaktu sa Albancima, konkretno sa
Fatosom Ljubonja, i posebno moje studije, koje sam o tom problemu već
obavio, učinile svoje kako kod ovih, tako i po svetu, kod nealbanaca.
Ovo njegovo stvaranje i delovanje
pade odmah u oči Enverovaca "internacionalista“
i nacionalista "demokrata“, sa
kojima je debatirao više puta, posebno oralno, braneći moje teze, koje
više nisu bile samo moje, već i njegove, iako su ih pomenuti Albanci
proglasili za "crne teze“, pa su bili počeli i moje sataniziranje i pretstavljanje preko medija crnijeg od crnog đavola. Obe strane, Enverovci i
nacionalisti pozvaše Ardiana da se mani toga, da prekine sa tim stavom.
Pošto im se nije povinuo,
počeše napadi i protiv njega, usmeno i preko medija, klevetama, intrigama,
falsifikatima i najprljavijim rečima, sa psovkama od uličara. Osudiše
ga i za oca, nazvaše ga izdajnikom i antialbancem, koji se stavio i u službi
Srba. Nazvaše ga i cinikom, rafiniranim, štaviše i bastardom i monstruumom.
Sada i sami Albanci priznaju
javno, preko medija, da su "potstakli
mržnju naroda protiv njega“, da su ga gledali "kao neprijatelja“. Kao neprijatelja su ga i tretirali. Pošto
su ga pozvali u Albaniju, tobože da upravlja RTVA (u stvari da ne bi uzeo
položaj šefa Katedre za Albanologiju na Universitetu u Münihu, gde bi on razvio
njegovu albanološku aktivnost!), on je otpušten sa posla ne napunivši na toj
dužnosti ni godinu. A pošto je našao
posao u nemačko-albanskom društvu „Robert Schwartz“, u januaru ove godine
(2012.) ponovo su intervenirali, pa i ovde ga otpuštaju sa posla, onako kako su
to otpuštali sa posla i druge, koji su se usudili da kažu i samo pola pozitivne
reči za mene i moje stvaranje, za moje albanološke teze.
Pokoji Albanac, u pola glasa i ne
imenujući naučno stvaranje, priznaje da je "Ardian Kljosi razvio jednu naučnu delatnost koja u Albaniji nije perceptirana kako treba...“
Svi su drugi učinili sve da i ne spomenu tu delatnost, koja je ne samo za njega, već i za
albanski narod bila od najglavnijih
i najvažnijih, od najaktuelnijih. Štoviše, da bi zapepelili oči narodu i
da bi maskirali njegovo persekutiranje, Enverovci pišu: "U Albaniji često su denigrirali Ardianu Kljosi kulturnu i
građansku ljubav...On je glavni pretstavnik pokreta albanskih
ambientalista". A u nastavku: "bio
je protiv razaranja šuma...protiv
uvoza đubreta“!!!
Kako vidite, nigde ne kažu da je
bio protiv falsifikovanja istorije albanskog naroda, protiv huškanja Albanaca
tom istorijom i tom mržnjom prema susednim i najudaljenijim narodima. Zaštita
šuma i zabrana uvoza đubreta ispada da su bili njegova glavna preokupacija
i njegove glavne zasluge, za što će ga oplakati - krokodilskim suzama. Sa
ciljem denigracije od istine oni pišu:"sa
medievalnim napisima sensibilizirao je javno mnenje“. Prave se kao da ne
znaju da je prevod i objavljivanje naučnog dela SKENDERBEG švajcarskog
albanologa Olivera Schmitta, koji je dokumentirao da je Skenderbeg bio po
nacionalnosti Srbin, učinio pre godinu dana da ovi Albanci polude.
Istina je da je on sensibilizirao
albansko javno mnenje, ali ne šumama i đubretom. On je sensibilizirao
Albance naučnom istinom za njihovo neilirsko poreklo, kao i za nealbansko
poreklo glavnih ličnosti albanske istorije, koji – po svom nacionalnom
poreklu, nisu bili Albanci, nego Srbi, pripadnici ove nacije, koju Albanci, indoktrinirani od Kadarea i njegovih
kolega, slepo mrze, pa je ne mogu ni zamisliti.
Jedan drugi piše: „On je bio patriota koji je voleo svoju
zemlju, kulturu, jezik i albansku istoriju – ali ne u nacional-stalinističkoj verziji, koju dan danas, deo starih
elita, drži visoko kao neprogutano nasljedstvo“.
A koja je ova "nacional-stalinistička“
verzija albanske istorije?! Zar nije službena enverovska verzija, kojom doje i
kljukaju decu od majčije sise, preko škole i društva, preko svih vrsta
napisa, medija i organizacija, do ispita i za najnižu diplomu osnovnog
obrazovanja?!
Uzgred budi rečeno, nije
Stalin taj koji im je nametnuo tu falsifikovanu istoriju. Naprotiv, on je bio
protiv te verzije. Ali Albanci svako zlo tovare tuđincima, pa ovako,
indirektno brane njihovog monstruuma Envera Hodžu, čime nam dokazuju ko
su, da su protiv komunizma, ali ne i protiv enverizma.
Do kada ćete, o Albanci, da nastavljate sa
ovom vašom hipokrizijom?!
Da bi maskirali istinu, njihovu
mržnju i kriminalni tretman koji su učinili Doktoru Kljosi, oni pišu i
priznaju i ovo: „Istraživanja njegova na
polju balkanologije i albanologije imaju
trajnu vrednost“. Znači opet – ne imenuju ta istraživanja, ma da
mi, koji se bavimo albanologijom i poznajemo Doktora Kljosi, znamo sasvim dobro
da se tiču porekla Albanaca. Za njih je važno da se to ne sazma od mase
Albanaca, posebno ne od njih samih,
njihovom firmom.
Od posebne važnosti je njihovo
priznanje da naučne konstatacije da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri
imaju trajnu vrednost, čime se potvrđuje ono što sam ja od
vremena dokazao, da ovi Albanci znaju sasvim dobro svoje neilirsko poreklo, ali
se prave kao da to ne znaju, a u službi svojih političkih ciljeva i kriminalnih
stremljenja.
Pa zar nemamo ovde posla sa
jednom hipokrizijom i destiliranim cinizmom, sa bastardima i monstruumima?! I
ovi ciničari, bastardi i monstruumi, svojim bezobrazlukom i dokumentiranom
hipokrizijom još od vremena Mule (Envera Hodže), nazvali su nam Doktora Kljosi cinikom, bastardom i monstruumom!
Ali Doktor Kljosi je imao i jedan
drugi veliki "greh“: On je bio
za severni, tzv. geginski dijalekat
albansog jezka, dok su Enverovci, kako se zna, za južni, toskinski dijalekat. Znači, kako vidite, on je imao sva zla i
sve grehove ovog Kaplana, koga Albanci smatraju za glavnog savremenog
pretstavnika geginskog dijalekta, pa su i jezik njegovog romana IZDAJA (Tirana, 1965) tražili za
službeni, nacionalni jezik albanskog naroda, jedan od razloga mog hapšenja
tamo.
I pored ovoga činjenica je
neosporna da se Doktor Kljosi nije persekutirao i proganjao, nije se
satanizirao do tog stepena gde je stiglo to persekutiranje, proganjanje i
sataniziranje ovog crnog Kaplana.
Dovoljno je da vidite
knjigu-paskvilu od 264 stranica POLEMIKË lidhur me falsifikimet
shkencore kundra shqiptarëve të Kapllan Buroviqit (POLEMIKA u vezi
naučnih falsifikata protiv Albanaca Kaplana Burovića, Shkoder 2011),
koju je albanska mafija objavila imenom dvojnog agenta (UDB-se i SIGURIMI-a!) Bahri Brisku. Jednu takvu knjigu oni
još nisu objavili protiv doktora Kljosi. Dok protiv crnog Kaplana su objavili
ne samo tu knjigu, već i još 50 drugih knjiga, i – preko njih – desetine
kilometarskih "studija“, koje su objavljene u produžetku od 8 ili 10
brojeva enverosvskih listova, posebno na Internetu, stotinama članaka i
hiljadama replika i "komentara“, ne samo na albanskom jeziku, već i na
stranim jezicima, gde god su videli da prihvataju moje albanološke teze. I uvek
– više sa pseudonimom negoli pravim
imenom.
Ako pročitate i samo izdanje
POLEMIKA, najprljavija i najmonstruoznija paskvila koja je do danas napisana na
svetu, videćete odmah da su oni imali za cilj da Kaplanu učine
psihološku obradu, da ga izoliraju (i od njegove dece!), da bi se osetio
napuštenim, usamljenim, da bi ga depersonalizirali i provocirali depresiju, da
bi ga uvredili i ponizili do tog stepena, kako bi se dezikvilibrirao i umno
pomahnitao, pa i doveo do zaključka da mu više život ne treba ni za što i
da – sledstveno - treba da izvrši samoubistvo.
Ali Kaplan bi sa velikim životnim
iskustvom, kaljen na nakovnju savremene revolucije, zato i odoli toj
monstruoznoj provokaciji i knjigu-paskvilu im vrati kao bumerang. Imate je
objavljenu sa naslovom TUŽBA – PROTIV KOGA?, Ulcinj, 2012.
Tako knjiga-pasvila POLEMIKA, iako je adresirana na ime
Kaplana, ona svedoči i za Ardiana. Iako ne u ovom stepenu, istu ovu
psihološku kriminalnu obradu oni su izvršili i nad doktorom Adrianu Kljosi,
koji nije imao ni moje formiranje, ni moje iskustvo, ni moje strpljenje, pa ni
moje kaljenje u revolucionarnom duhu. Stoga i nije izdržao, nije istrajao, nije
opstojao kako sam to opstao i stojim ja. Tako, ako nisu uspeli kod mene, oni su
uspeli kod doktora Kljosi, koji sigurno nije prvi, a neće biti ni
posljednji.
Jedan komentator njegove smrti
piše: „Osetio se napuštenim i u toj
napuštenosti, uvređen“.
Znači, dr Ardian Kljosi nije
izvršio samoubistvo. Njega su ubili!
A ovo nam dokazuju i suze
albanskih krokodila, koje su prolivene preko svih medija. Vidite bezbrojne
članke i člančiće, koji su napisani preporukom i objavljeni
povodom smrti doktora Kljosi! Svi su napisani od Enverovaca. Nijedan od nas,
njegovih drugova i suboraca za stvar
slobode i demokratije, za stvar naučne istine, jer nama Beriševa "demokratija“ ne dozvoljava ni da
demantiramo falsifikate, koji se čine protiv nas, kamoli i da kažemo našu
reč za ma koga i za ma što!
Za Ardiana pišu: "publicista,
literarni analista, prevodilac“!!! Nigde – albanolog i naučnik.
Svugde – p u b l i c i s t a! Pa i laž: "toliko
patriota, koliko i kozmopolita“! Da je bio patriota nema sumnje, ali ne i
kozmopolita! Da je bio kozmopolita, ne bi se zauzeo otkrićem naučne
istine za poreklo svoje albanske nacije, ne bi se suprotstavio zvaničnom
stavu, ili – kako kaže jedan: "izabrao
bi plićake, konformistička strujanja, optimističke horove“.
Negiranje njegove ličnosti i
– tamo gde mu je ne mogu negirati – minimiziranje, jeste flagrantno sa
članka u članak, koji su i objavljeni neobično mnogo, kao za
nijednu drugu ličnost, a sa ciljem da se maskira istina. Svi
udarajući u doboše da je tobože izvršio
s a m o u b i s t v o. Ova
angažiranost, nevrastična
preokupacija, pada jasno u oči.
Čim bude prošla vreva i
posmrtna atmosvera, videćete, opet će ga nazvati bastardom i monstruumom.
Moguće upravo ovi, koji nam ga oplakaše – krokodilskim suzama.
Ali vidite kako objašnjavaju "samoubistvo“. Oni kažu da je doktor Kljosi učinio
samoubistvo jer nije odoljeo:
1)
Smrt majke,
2)
Otpuštanje sa posla,
3)
Privatnim porodični problemi.
Niko ne spominje kriminalni tretman, uvrede i poniženja,
stavljanje u psihološku obradu da bi izvršio
samubistvo. Štoviše, pokoji od ovih
cinika dodaje i ovo: "nije živeo sa vremenom“.
Smrt majke ne vodi u samoubistvo čoveka od 55 godini, sa ženom
i decom, preko svega i
visoki intelektualac, ateiste. Ni otpuštanje sa posla, koji
mu je učinjen u januaru
ove godine, nije mogao da
ga odvede u samoubistvo, jer je imao prijatelja i drugova u Nemačkoj,
koji bi mu odmah našli posla i
sredstava za život.
Što se tiče porodičnih problema, od oproštajnog pisma, koje je ostavio supruzi, ne vidimo da je imao kakav
problem. Evo
kako piše Ardian tamo: "Proveli smo
jako dobro. Ja ne mogu više da nastavim...“
Znači, sve su laži, koje
imaju isti cilj: maskiranje istine da je dr Ardian Kljosi ubijen od
enverističke mafije, koja je proganjala i proganja sve nas koji se nismo
slomili i nismo se stavili u njenoj službi. Ovo je počelo da se
shvaća i od najobičnijih Albanaca. Jedan od njh piše: „Njega je ubilo društvo i mediokriteti
albanske politike“.
U listu Tirane TEMA, naslov jednog dopisa je: "Krivicu za samoubistvo Kljosia snosi
Jozefina Topali“ – presednik albanskog parlamenta.
Naučnik i albanolog dr
Ardian Kljosi bio je jedan od najvećih savremenih albanskih
intelektualaca, kako su ga nazvali oni koji su ga lično poznavali: "bio je biblioteka i aleksandrijska
gorostasna akademija“, koji se borio za naučnu istinu u vezi porekla
albanaca, za jednu novu Albaniju, bez falsifikovanja istorije, bez eksploatatora i ekploatisanih. U
istoriji albanskog naroda, u kulturi i nauci Albanije, on će ostati i spominjaće se kao jedno najbolje i
najsmelije pero svog vremena. Zato za njega imaju i imaće poštovanje ne
samo pošteni i principijelni Albanci, već i nealbanci, na poseban
način susedni narodi, koje je on poštovao kao konstruktivan građanin
ovoga sveta.
Samoubistvo svakog čoveka je
protestiranje protiv ambijenta gde je živeo. Samoubistvo intelektualaca,
posebno kalibra dr Ardiana Kljosi, jeste protestiranje protiv postojećeg
društva, protiv društveno-političkog ustrojstva zemlje, koje ga primoralo
da učini to. Ovo je najviše i najsublimno protestiranje, najjasnije i
najneoporecivo. Negirati ovo znači biti u službi onih koji su ga ubili.