Nacionalizacija
Kako je Srbija postala predmet organizovane pljaèke domaæih i evropskih
mešetara
Otkud ovoliko lopova u kuæi siromaha?
Nije važno da li se neko preduzeæe privatizuje ili se
privatno preduzeæe opet nacionalizuje. U
svim sluèajevima na dobitku su ljudi
na vlasti ili njima i njihovim džepovima bliski tajkuni.
Interesi države i narod nigde i ni u
kom sluèaju se ne poštuju, a budžet se posmatra kao
Alajbegova slama odakle se uzima kada kome i koliko treba, bez obzira da li je
to po zakonu ili ne. Tajkunima tako ostaje prihod, a obièan narod dobija rashod. Bratska podela.
Milan Malenoviæ
Agonija Agrobanke je svima dobro poznata, ali se
mediji bave minornim problemima, dok namerno zaobilaze suštinu.
Raèunica po kojoj æe država, odnosno svi graðani Srbije na kraju morati da plate oko 270 miliona evra za saniranje štete
koju je naèinio bivši direktor ove banke Dušan Antoniæ, pogrešna je, jer je navedena svota samo vrh ledenog brega. Ukupno æe
na naplatu doæi preko pola milijarde evra i sav taj novac æe na kraju završiti
u privatnim džepovima.
Trik koji je ovde primenjen je pokazna vežba
za ono što Srbiju oèekuje u narednom periodu izvlaèenja para iz nje.
Narodna banka je na svom zvaniènom
sajtu objavljivala sledeæa stanja kapitala Agrobanke (u hiljadama dinara): 31.decembra 2010:
17.649.825; 31.marta 2011: 17.999.884; 30. juna 2011: 18.088.068; 30. septembra
2011: 15.358.329.
Ovo znaèi da je samo tri meseca pre uvoðenja
privremenih mera Agrobanka raspolagala kapitalom od 150 miliona evra. A
onda je došao sunovrat!
Koza je èuvala kupus
Kada su krajem 2011. godine, u Narodnoj banci Srbije
shvatili su da je Agrobanka prezadužena uvodi se prinudnu upravu, a za
prinudnog upravnika postavlja Milorada Džambiæa koji je nekada bio na èelu Agencije za
osiguranje depozita.
U nadležnost Agencije spada i uèestvovanje
u upravljanju bankama u kojima Republika poseduje akcije, a u Agrobanci
je ona najveæi pojedinaèni akcionar i upravo se vidi kako je tom bankom upravljano. Dakle, kozi je
dato da èuva kupus!
Pošto je po novim bilansima video da Agrobanka ne može
sama da se izvuèe iz dugova u koje je upala deleæi milionske kredite
nesolventnim prijateljima na vlasti, prinudni upravnik je imao dva izbora: da
traži uvoðenje steèaja ili da predloži dokapitalizaciju.
Dokapitalizacija znaèi da bi neka druga banka
ili država otkupila posebnu seriju akcija koja bi se izdala i tako upumpavajuæi
svež kapital spasla Agrobanku. Ovaj scenario je veæ viðen
u sluèaju bivše Metals banke, danas Razvojne banke Vojvodine, u koju je na ovaj naèin
država (AP Vojvodina i Republika Srbija) do sada uložila
preko 180 miliona evra.
Odlaskom u steèaj Agrobanke štediše
bi bile obešteæene iz posebnog bezbednosnog fonda kojim u ime Narodne banke Srbije upravlja
Agencija za osiguranje depozita, dok bi se eventualni ostali poverioci namirili
na isti naèin na koji se to èini u sluèaju svakog drugog preduzeæa koje bankrotira.
U oba pomenuta sluèaja manjinski akcionari bi
bili na gubitku. U sluèaju steèaja njihove akcije bi postale bezvredni papiriæi,
dok bi u sluèaju dokapitalizacije (procenjene na 270 miliona evra) oni postali
marginalna pojava.
Srbija veæ ima iskustva sa steèajem
banaka, kada su samo u jednom danu 3. januara 2002. iznenada likvidirane èak èetiri
do tada vodeæe srpske banke: Beogradska banka, Beobanka, Jugobanka i Investbanka. Na
dan 31. decembra 2011. godine, pomenute èetiri banke imale su
imovinu (nekretnine, hartije od vrednosti i potraživanja) vrednu 768
miliona evra, njihove ukupne obaveze su iznosile 1.180 miliona evra, tako da su
dugovi iznad vrednosti imovine iznosili 412 miliona evra. Ovde treba uzeti u
obzir da je Srbija od gašenja pomenutih banaka mnogim dužnicima oprostila dugove.
Kako navodi Miodrag Skuliæ u svojoj studiji "Da sam ja Ivica Daèiæ, predsednik vlade Republike Srbije, saopštio bih narodu
istinu o teškom ekonomskom stanju Srbije koje preuzima od prethodne vlade" otpisom dugova i skidanjem hipoteka sa nekretnina železare
u Smederevu, pošto je ista prodata Amerikancima, Investbanka je ostala bez više
miliona evra svojih potraživanja. Samo je skidanjem hipoteka sa graðevinskog zemljišta u Beogradu u vlasništvu preduzeæa koja su zatim u bescenje privatizovana, ove banke su izgubile više od 412
miliona evra, koliko danas iznosi njihov nepokriveni dug.
Steèaj Agrobanke državu bi koštao mnogo manje od 270 miliona evra koliko æe morati da plati štedišama
iz fonda Agencije za osiguranje depozita, jer bi tada moglo da se krene i u
prinudnu naplatu potraživanja koja Agrobanka ima prema drugim preduzeæima.
U sluèaju dokapitalizacije bi vrednost akcija
Agrobanke na Beogradskoj berzi prvo pala, a kasnije bi se ili ponovo oporavila
ili bi nastavila da pada, u zavisnosti od toga da li investitori imaju
poverenje u novi menadžment. U svakom sluèaju, pojedini akcionari bi morali godinama da èekaju
dok ne povrate uložena sredstva. Osim toga, berza je èudnovata, tamo niko nema
garancije da æe da povrati ulog, pa zašto onda rizikovati, kada sve može
da se naplati sa sigurnošæu.
Put koji je odabrala država u sluèaju Agrobanke jeste nezakonit, ali je veoma isplativ za same
akcionare. A ono što plaæa narod, nikada nije skupo!
šta ima Karl Bilt sa
Agrobankom?
Umesto opisana dva metoda rešavanja
krize u Agrobanci, Srbija je izabrala treæi, potpuno nezakonit
i do sada neprimenjivan put. Stara Agrobanka je likvidirana i njoj su
ostavljeni dugovi, a novoformiranoj Agrobanci su preneta potraživanja i imovina
bivše banke, sve po principu "vama rashodi, nama prihodi". U staroj
banci su ostavljeni stari akcionari, dok je jedini vlasnik nove Agrobanke
država.
Mali akcionari stare Agrobanke iz Evropske unije veæ su
se obratili Evropskoj komisiji objašnjavajuæi
da je ono što je uraðeno najbezoènija nacionalizacija po Staljinovim metodama. Država
je iskoristila to što, iako manjinski akcionar u Agrobanci, postavlja i
kontroliše prinudnog upravnika, koji je zatim bez pogovora svu imovinu banke
prebacio na izmišljenu novu Agrobanku.
Uopšte nije teško predvideti da æe evropska Komisija od Srbije tražiti da obešteti
male akcionare i da æe Srbija to morati da uradi. Da li je moguæe da u srpskoj vladi
i Narodnoj banci sede toliki bambusi koji nisu bili svesni pogibeljnosti svojih
postupaka?
Naravno da to nije tako: sve i jeste uraðeno sa namerom da se po skraæenom postupku
pojedini akcionari Agrobanke dokopaju uloženog kapitala uveæanog za pripadajuæe kamate. Jedna od liènosti koje poseduju akcije Agrobanke je i ministar spoljnih poslova švedske
i bivši visoki predstavnik za BiH Karl Bilt, a iza anonimnih kastodi raèuna
kriju se i pojedini domaæi politièari, odnosno sa njima povezana lica.
Da liènost i funkcija Karla Bilta
nikako nisu bez uticaja na rešavanje krize Agrobanke, kao i da je èitava
nezakonita zavrzlama uèinjena upravo da bi se iz državnog budžeta
protivpravno obeštetio on i njemu slièni akcionari, vidi se iz po mnogo èemu sliènog
sluèaja beogradskog BIP-a.
Još u junu 2006. godine, na zahtev malih akcionara, Branko
Pavloviæ objavljuje studiju "Analiza
moguæe prodaje akcija BIP", u kojoj skreæe pažnju
da zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa kao potencijalni kupci mogu da se jave samo
"oni koji bi da peru pare"! Uprkos tome, država pola godine kasnije
raspisuje tender za prodaju 51,9 odsto vlasništva.
Još dok je tender trajao, Direkcija za imovinu Republike
Srbije 26. aprila 2007. upuæuje dopis Republièkom
javnom pravobranilaštvu da pokrene postupak u cilju zaštite imovine Republike
Srbije i o ovome obaveštava Agenciju za privatizaciju.
Uprkos tome, èim je u maju iste godine Mlaðan Dinkiæ postao ministar ekonomije, on na mesto v.d. direktorke Agencije za
privatizaciju dovodi Vesnu Džiniæ, provereni kadar iz Agencije za sanaciju banaka, koja nalaže
sprovoðenje tendera. U meðuvremenu je gospoða Džiniæ pobegla iz Srbije odnoseæi sa sobom više
od 50 miliona dolara.
Na tender se prijavio i konzorcijum preduzeæa Junajted
nordik beveredž iz švedske i Alita iz Litvanije. Postupajuæi po veæ
pomenutom nalogu Direkcije, Republièko javno pravobranilaštvo
3. jula 2007. podnosi tužbu protiv BIP-a AD Drugom opštinskom sudu u Beogradu tražeæi
da se državi vrati imovina koju je ovo preduzeæe protivzakonito
prisvojilo.
Uprkos tome Agencija za privatizaciju 24. jula 2007.
sklapa ugovor sa švedsko-litvanskim konzorcijumom o prodaji 51,9 odsto
vlasništva BIP-a za 21,4 miliona evra.
Možda je razlog za ovakvo postupanje Agencije èinjenica
da je direktor i navodni vlasnik Junajted nordik beveredža bio Tavi Einaste, koga upuæeni
dovode u poslovnu vezu sa Milicom Labus, æerkom Miroljuba
Labusa, nekadašnjeg lidera Dinkiæevog G17 plus?
Kasnije æe
opstrukciju pravnog raspleta ovog Gordijevog èvora da preuzme na
sebe narodni poslanik, bivši "otporaš", Nenad Konstantinoviæ, koji je u privatnoj vezi
sa Milicom Labus. U to vreme još se u javnosti nije znalo ko stoji iza
litvanske Alite, a upravo æe ta liènost
odigrati najvažniju ulogu u daljem isisavanju para iz Srbije...
Prema prijavama malih akcionara Agenciji za privatizaciju
samo tokom 2008 godine, umesto da investiraju vlasnici su novu liniju za
otakanje piva, vrednu 150.000 evra, otpisali kao zastarelu, pa su je o trošku
BIP-a prevezli u švedsku. Ono što je na Balkanu zastarelo, u Skandinaviji je
moderno!?
Predsednica Litvanije, pljaèka i ucenjuje!
U februaru 2009. Uprava za trezor Ministarstva finansija
dostavlja potvrdu da kupoprodajna suma iz ugovora od jula 2007. nije uplaæena
i nije ušla u republièki budžet. Umesto da najkasnije tada raskine privatizacioni ugovor i pohapsi
odgovorne, država nastavlja da se pravi nevešta. U aprilu iste godine
manjinski akcionari poèinju proteste u blizini sedišta BIP-a ("na
Mostaru"), i ispred zgrade Republièke vlade. I pored toga, kao
i neplaæenog poreza u visini od èak 16 miliona evra, Agenciji za
privatizaciju biæe potrebno još skoro godinu dana da se nakani da raskine ovaj oèigledno
pljaèkaški ugovor.
Iza privatizacionih kupaca su ostali i dugovi, jer je
firma dospela u minus i blokadu raèuna. Gubitak iz 2009. od
oko 790 miliona dinara smanjen je u 2010. na oko 650 miliona.
Država je na ime neplaæenih poreza veæ zaplenila najvrednije nekretnine BIP-a u Beogradu. One æe
biti prodate po veæ viðenom modelu "cent za evro" nekom tajkunu iz vlasti, dok æe
tužilaštva još nekoliko decenija da metanišu nad obiljem prijava
podnetih u ovom sluèaju.
Iako je više nego oèigledno i dokumentovano da su švedsko-litvanski
vlasnici BIP-a ovo preduzeæe opljaèkali po modelu koji bi narednih godina mogao da se prouèava u školama, ceo sluèaj nije još završen! Ispostavilo se da u kapitalu Alite znaèajan udeo ima i porodica Gribauskaite, èija je jedna od èlanica, Dalija
Gribauskaite. Ona je i supruga èoveka koji u ime
porodice upravlja imovinom i predsednica
Litvanije!
Kada je na red za potpisivanje došao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
(SSP), sklopljen izmeðu Republike Srbije i
Evropske unije, sve èlanice EU su bez problema
stavile svoj potpis. Jedina je otpor pružala
Litvanija, iako je prethodno glasala za ovaj sporazum. Predsednica Gribauskaite
je medijima potvrdila da potpisivanje SSP-a direktno zavisi od rešavanja
problema u vezi BIP-a, gde je, prema njenim navodima, njena porodica izgubila
milione evra!
Predsednica
Litvanije je pri tome zaboravila da napomene kako njen suprug nije ni uplatio
licitiranu cenu, i da je preduzeæe oèerupao do gole kože ostavivši ga u dugovima od više desetina miliona
evra. Najveæi deo pomenutih para upravo je i otišao
vladarskoj porodici Litvanije.
U meðuvremenu je i Litvanija potpisala SSP
sa Srbijom, a šta je bila taèna cena ovog akta saznaæe se uskoro. Sigurno je jedno: lopovska
družina iz švedsko-litvanskog konzorcijuma je amnestirana od svake kriviène
odgovornosti za jednu od najbezobzirnijih pljaèki izvedenih na ovim
prostorima.
Kada je predsednica jedne marginalne èlanice EU Srbiji mogla da pravi tolike probleme samo da bi naplatila sve što je njen muž opljaèkao, šta li tek može da nam uradi ministar jedne od najbogatijih zemalja Unije da
bi dobio ono što mu po zakonu pripada?
Država Srbija se u prošlosti nonšalantno poigravala
nacionalizacijom i privatizacijom, onako kako je to odgovaralo tajkunima
bliskim vlasti.
Kada je država 2003. prodavala tadašnji
Sartid æerki kompaniji amerièkog Ju-Es Stila, to je uèinjeno za 22,5 miliona amerièkih
dolara, s tim da su ranije preuzete obaveze prešle na isplatu iz budžeta.
Više od osam godina kasnije, Srbija za simboliènu cenu od jednog
amerièkog dolara ponovo kupuje smederevsku železaru, ali ovog puta sa
svim dugovima.
Po Miodragu Skuliæu država
je preuzimajuæi železaru preuzela i njenu celokupnu (stalnu i obrtnu) imovinu u vrednosti od
38,2 milijarde dinara, odnosno 364,7 miliona evra po tadašnjem
kursu. Nasuprot tome, stajali su dugovi u visini od 72,9 milijardi dinara,
odnosno 697,4 miliona evra.
Umesto da postupi na isti naèin kao i sa Agrobankom, odnosno da u èelièani koja je preimenovana u železaru Smederevo
d.o.o. uvede steèaj i da zatim imovinu prebaci na novo preduzeæe za koje bi tražila strateškog partnera, država konvertuje 54,4
milijarde dinara duga u kapital. Odlaskom u steèaj, naime, bila bi obezvreðena sva potraživanja Ju-Es Stila i sa njim povezanih lica od železare, koje je
napravilo prethodno rukovodstvo, a to, oèigledno,
nekome na vlasti ne odgovara. Oèigledno
je da su amerièki vlasnici debelo platili ovakvu pažnju srpske države
koju æe da finansiraju svi graðani ove unesreæene
zemlje.
Sirotinja æe sve da plati
Treæi naèin na koji država èuva interese na plaæanje mita spremnih tajkuna jeste restruktuiranje.
Umesto da se u zakonskom roku od šest meseci registruju
zavisna društva sa omeðenom imovinom i odreðenom visinom društvenog kapitala, ili
ogranci tih društvenih firmi sa omeðenom imovinom, pa da se kao
takvi izlože javnoj prodaji, ova preduzeæa se godinama
izoluju kao teški bolesnici, da bi se spreèila naplata potraživanja njihovih brojnih poverilaca. Tako se leèe bolesni, a uništavaju zdravi privredni
subjekti.
Neko u državnoj administraciji, oèigledno,
ima neki svoj privatni finansijski interes da se tako postupa. Da li æe
neko preduzeæe biti stavljeno na listu onih u restruktuiranju zavisi iskljuèivo
od volje nekog èinovnika, ministra ili politièara.
Od 177 preduzeæa stavljenih na
pomenutu listu, izveštava Skuliæ, do danas je prodato samo njih šest sa ukupno troje
zaposlenih i to Radio JAT i pet preduzeæa
bez ijednog zaposlenog (Rekord-Pneumatika, Rekord-Cevi i tehnièka roba, Rekord - Mašinsko energetski pogon,
Lefoten d.o.o. u steèaju i Energetika iz
Loznice).
U èetiri privredna subjekta prekinut je postupak privatizacije, a nastavljeno
poslovanje u procesu restruktuiranju (PIK Zemun, Boreli Sombor, Energetika
Kragujevac i Sava TENT d.o.o. Obrenovac). Ova èetiri
preduzeæa imaju 1.316 radnika, nemaju sopstveni kapital, a dugovi su im iznad
vrednosti kapitala za èak milijardu i 203 miliona dinara.
U 67 preduzeæa sa ukupno 14.008
zaposlena, raskinut je ugovor o
privatizaciji, a nastavljeno poslovanje u restruktuiranju. Uglavnom se radi o
akcionarskim društvima, za koja bi po zakonu trebalo da odluku o
restruktuiranju donesu njihove skupštine, ali to je umesto skupštine akcionara
doneo državni organ - Agencija za privatizaciju. Odlazak u restruktuiranje je tako politièka,
a ne ekonomska ili privredna odluka.
Stav Ustavnog suda, Kasacionog suda i Evropskog suda je
da je restruktuiranje na ovaj naèin protivustavno i samim
tim nezakonito, jer predstavlja fingiranje pravnog posla sa beskonaènim
odlaganjem naplate potraživanja od tih preduzeæa. Skuliæ u svojoj studiji navodi: "Posedujemo fotokopije odluka o
pokretanju postupka reorganizacije od 20. februara 2003. za 21 Oktobar,
Kragujevac i odluku od 24. avgusta 2011. godine za Poljoprivrednu korporaciju
Beograd a.d., Padinska Skela. Jasno je da se za 11 godina ništa nije
restruktuiralo u 21 Oktobru iz Kragujevca."
Vlast u Srbiji tako na svaki moguæi,
ali i nezakoniti naèin, èuva interese odabranih tajkuna, istovremeno u siromaštvo
gurajuæi èitav narod. Stotine miliona evra duga nacionalizovane Agrobanke,
privatizovane i ponovo podržavljene železare u Smederevu,
kao i štetu koja se držanjem u restruktuiranju 177 preduzeæa nanosi njihovim
poveriocima platiæe najsiromašniji, odnosno obièni graðani.
Sa druge strane æe oni najbogatiji, desetina miliona evra teški tajkuni, uveæati
svoje bogatstvo, kao da ni do sada nisu imali dovoljno para.
èinjenje i neèinjenje
Servilnost
srpske države prema interesima stranaca ogleda se, ponekad, i u neèinjenju.
Kapital
Galenike a.d. po podacima iz Agencije za privredne registre iznosi
126.185.528,77 evra i u stoprocentnom je vlasništvu Republike. Ovaj proizvoðaè farmaceutskih proizvoda sa 2.725 zaposlenih iskazao je u
2011. godini gubitak u poslovanju 12,1 milijardu dinara (115,6 miliona evra),
na ukupnim poslovnim prihodima od samo 4,7 milijardi dinara (46,5 miliona
evra).
Jedini
ozbiljni konkurent Galenike na ovim prostorima, vršaèki Hemofarm a.d., sa 1.741 zaposlenim ostvario je
u prošloj godini ukupan poslovni prihod od 21,2 milijarde dinara, što je 4,5
puta više od Galenike. Konaèni rezultat za 2011. u Hemofarmu
je bio gubitak od 5,5 milijardi dinara, nastao, meðutim, èistom knjigovodstvenom
intervencijom otpisivanja duga.
Hemofarm
je u vlasništvu nemaèke korporacije Stada Arzneimittel AG i ima izuzetan interes da sa tržišta potpuno istisne jedinog ozbiljnog konkurenta,
Galeniku, koga od države postavljeni menadžment uporno godinama gura u ambis. Kada je bilo povoljno vreme da se ovaj
farmaceutski gigant dobro privatizuje, država je oklevala, a danas ga
niko više ozbiljan ne želi ne samo zbog svetske recesije, veæ i zbog lošeg poslovanja poslednjih godina.
Nacionalizacija, ali, u èiju korist?
Likvidacija
èetiri tada najveæe srpske banke 2002. godine
za cilj je imala otimanje njihove ne male imovine u nekretninama, ali i
otvaranje vrata belosvetskim bankarima koji su ovdašnje tržište posmatrali samo kao plen koji treba oèerupati.
U Srbiji se nalazi pet banala sa austrijskim,
pet sa grèkim kapitalom, po dve sa
italijanskim, francuskim i slovenaèkim investitorima, i po
jedna sa maðarskim belgijskim, nemaèkim, ruskim i amerièkim kapitalom, dok Evropska
banka za obnovu i razvoj u Komercijalnoj banci ima 29,60 odsto kapitala.
Posle
zatvaranja èetiri banke bez ikakve struène analize tadašnjeg finansijskog i
bilansnog stanja, s posebnim osvrtom na zaštitu putem hipotekarne
zaloge nad imovinom privrednih subjekata, otvorena su vrata rasprodaji u
bescenje najkvalitetnijih srpskih proizvodnih kapaciteta, kojima je država pre
privatizacije velikodušno otpisala dugove koje su imali prema pomenutim
bankama.
I
danas, meðutim, Srbija ima vlasnièki kapital u domaæim bankama, i to (prikazano
u evrima): 41,3 miliona u Komercijalnoj banci, 40,9 miliona u Banci Poštanska štedionica, 17,7 miliona u
staroj Agrobanci, 7,3 miliona u èaèanskoj banci, 6,4 miliona u Privrednoj banci Beograd i 5,5 miliona u Jubmes
banci. Sve zajedno to èini 119,1 milion evra,
odnosno 3,42 odsto ukupnog kapitala bankarskog sektora u Srbiji.
Kada
se ovome dodaju udeli koje imaju Javna preduzeæa, PTT, PIO Fond i Fond za
razvoj Republike Srbije to sve iznosi 137,7 miliona evra. Ovome treba dodati i
udeo koji država još uvek ima u Kredi banci u Kragujevcu, èiji veæinski vlasnik potièe iz Slovenije, pa tako
dolazimo do ukupno 141,8 miliona evra kapitala i to raèunajuæi po izveštajima iz Agencije za privredne registre, a ne po berzanskim cenama.
U
ovoj raèunici nema Razvojne banke Vojvodine koju su zajednièkim snagama u
korist Vojvodine nacionalizovale Republika i Autonomna pokrajina Vojvodina
investirajuæi do sada u nju preko 180 miliona evra.