Dežurna

 

Neprijatelj broj jedan piše svome prijatelju Milovanu Brkiću

 

Omer beže na kuli stajaše

 

Glavnom uredniku Tabloida Milovanu Brkiću pristiglo je pismo, koje ga je rasplakalo. Posle dugo vremena javio mu se prijatelj željko Maksimović u javnosti poznatog kao Maka. Ovaj čovek je 2003. godine lažno optužen da je učestvovao u ubistvu policijskog generala Boška Buhe. Specijalno veće Okružnog suda u Beogradu, u kojem je bila i sudija Radmila Dragićević Dičić, oslobodilo je optužene, pa i željka, od krivične odgovornosti. Presudu je ukinuo Vrhovni sud Srbije, zbog navodnih ''grešaka u proceduri''.

Slikar Dragan Malešević Tapi udavljen je u prostorijama SUP-a Beograda, nakon privođenja pod sumnjom da je i on učestovao u ubistvu generala Buhe. Porodica Maksimović je od organizatora ubistva generala Buhe, na čelu sa Milanom Obradovićem i čedomirom Jovanovićem, izložena linču.

željkova majka, sestra...Srušena im je kuća, a željko objašnjava kako se to desilo. U sledećem broju opisaćemo zločinački poduhvat Milana Obradovića i čedomira Jovanovića, koji su montirali ovo i druga lažna ubistva. Zbog nasilja nad uhapšenima, Obradović se već jednom našao u zatvoru. Red je da se tamo i vrati. Milovan priprema doček prijatelju Maki...

 

.........

 

Haranga i progon izmišljenog i nepostojećeg državnog neprijatelja broj 1,  željka Maksimovića Make, koju je započeo surčinsko-zemunski klan, nastavlja se uz blagoslov i logističku zločinačke grupe koja je razvlaštena, ali koja još ima neku moć, a predvodi je Milan Obradović, bivši načelnik SUP-a Beograda i čedomira Jovanovića.

Prvi od ove dvojice je od srednjoškolca munjevito dogurao do generala, pa je danas direktor svih zatvora u Srbiji, a njegov pajtos, čedomir Jovanović, naslednik je familije koja je imala biznis, (opravljamo kišobrane...) koji je uz "velike zasluge" postao dramaturg.

Ciga-Prasak, nadimak je koji je Jovanović dobio od pokojnog Dušana Spasojevića Kepeca, a najveća drama srpskog naroda je što taj čovek vedri i oblači u našoj napaćenoj Srbiji, zagorčavajući mnogim porodicama život.

Uigrani zlikovački tandem je pored svih pretrpljenih golgota, izmišljenog neprijatelja broj 1 i članova familije, učestvovao na, veoma perfidan način, u rušenju kuće u beogradskoj ulici vajara đoke Jovanovića broj 6, koja je građena po idejnom, građevinskom projektu, Dragana Maleševića - Tapija, i koja je predstavljala, arhitektonsko remek-delo, a čija je izgradnja započeta još 1998. godine.

Rešenjem Odeljenja za komunalno - pravne i građevinske poslove opštine Savski venac, br.46-275/2000 Maksimović Milenki, (majka željka Maksimovića), utvrđeno je preče pravo gradnje na građevinskoj parceli br.18-3, KO Savski venac. Izgrađena površina je bila oko 850 metara kvadratnih, a dobijena dozvola je glasila na 750 metara kvadratnih. Znači, oko 100 kvadratnih metara bio je alibi i "pokriće" za rušenje kuće od krova do temelja.

Rušenje kuće započeto je 15. aprila 2003. godine. od strane PP "Avangarda". Haranga se nastavlja, 06.08.2004. godine na osnovu posebnog zaključka Odeljenja za inspekcijske poslove - građevinska inspekcija broj 356-8/1999-U-03. godine naloženo je dužniku, kome je bespravno porušena kuća da plati iznos od 3.564.000 dinara u korist opštine, naravno, sve po direktivi moćnika i naravno uplaćen na račun opštine Savski Venac.

Obzirom da je tandemu Rom- Paranoik (Jovanović-Obradović) kao i njihovim sledbenicima, glavni prioritet da eliminišu sve tragove, kako vlasništva tako i postojanja kuće na navedenom placu od 5,69 ari, koji je njima veoma atraktivan, oni i dalje nastavljaju prljave rabote...

Naime, preko opštinskog saradnika DS, Vojkana Ristića, pronašli su misterioznu staricu, Oliveru Obradović iz Beograda, ulica Mike Alasa broj 54, unuku živojina Obradovića i praunuku Omerovu, koja treba, po direktivi, da prigrabi upis prava korišćenja na zemljištu, u ulici vajara đoke Jovanovića broj 6. Glavni argument joj je da na placu nije ništa izgrađeno, bez obzira na to što je nova kuća, bespravno porušena 2003. godine, i što su sve građevinske dozvole kao i porez na imovinu, redovno uplaćivani.         Neargumentovanim sredstvima je usmeravaju da dobije pravo na korišćenje, a navodni dokaz je Zapisnik Odeljenja za inspekcijske poslove, Građevinske inspekcije opštine Savski Venac br. 356-8/99 od 13.06.2003. godine sve jasno i viđeno sa kojim su ciljem pokušani svi tragovi da se eliminišu.

Moćnici su iskoristili 2003. godine bolest pokojnog advokata Dragoslava Mandića, pa su našli arhivske potpise i dokumentaciju i zloupotrebili ih!

 Advokatski tim kancelarije Borović, preuzeo je predmet 2004.godine, podnoseći žalbu na rešenje o plaćanju troškova rušenja kuće PP "Avangarda", a kasnije je trebalo da podnesu i tužba protiv bespravnog rušenja kuće.

Međutim, posle posete "prijatelja sa Košutnjaka" navedenoj kancelariji, došlo je do prolongiranja i odustajanja od žalbe za rušenje kuće, tako da se sve našlo u škart-aktu. Postavlja se pitanje, i trebalo bi dati odgovor, zbog čega je sve prećutano, ko je pretio, i zbog čega je pravo na žalbu propušteno!

Takođe, paranoik Obradović plasira izmišljotine da se plaši za svoj život, navodno je ugrožen, od strane željka Maksimovića, "jer mu se nešto javlja"!

Na svakom koraku, apeluje da se Maksimović, državni neprijatelj broj jedan, ne sme vraćati u Srbiju, i vrlo često podseća svoje kolumniste u Blicu da u najnegativnijoj konotaciji pišu i p(b)ljuju i bilo kakvo zlodelo da se desi apostrofira željka Maksimovića da je neprijatelj broj 1. Gospodin Obradović živi u svojoj paranoji, ne trezni se. Jer se približava vreme povratka "osumnjičenog".

Takođe, videće se kako su godinama, pre podmetanja slučaj "Buha" u Surčinu (Kotobanja ) završavali "osumnjičeni", batinanjem, dobijanjem infarkta, a mnogi se nisu ni vratili kući sve u vreme dok  je istaknuti gospodin Obradović bio šef.

Stariji gospodin, prijatelj, bio je u poseti kod "osumnjičenog broj 1'' na farmi nilskih konja i krokodila. Kaže da je osumnjičeni svestan da je dželatima i kreatorima odzvonilo, tako da dolazi na proces gde počinioci gnusnih zločina neće biti državni zastupnici tužbe.

S verom u pravosuđe i novu vlast, u nadi da dolaze pravednija vremena i da će pravi krivci odgovarati za svoje postupke, bez podmetanja i opstruiranja.