GSB

 

Pobesneli Maks deli pravdu vozačima

 

Vozače Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd ne biju više samo huligani i pijani putnici, već i sami šefovi nesposobni da obezbede ispravna vozila. Ako neki vozač odbije da sa neispravnim vozilom izađe na vožnju i isprobava ruski rulet, odbijaju mu se dnevnice, kao da nije ni došao na posao.

 

M.G.

 

Na žalost, vozače Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP) toliko često fizički napadaju huligani da smo na takve vesti već oguglali. Sada se u GSP-u dešava nešto novo - vozače počinju da biju i njihovi šefovi.

   Iz pisma koje je 25. oktobra ove godine vozač Milivoj Crnjanin uputio direktoru GSP-a Nebojši Ćeranu vidi se da ga je 22. oktobra u 13 sati i 30 minuta u prostorijama SP Zemun pesnicama izudarao šef saobraćaja Srđan Marković. Incident bi imao i teže posledice od lakih telesnih povreda da nije intervenisao izvršni direktor SP Zemuna Miroslav Mitrović i zaštitio radnika od pobesnelog rukovodioca. Uskoro je stigla i patrola policije i hitna pomoć.

   Razlog za ovakav brutalan napad bio je taj što se Crnjanin obratio šefu sa pitanjem zašto mu je od plate za prethodni mesec odbijeno 5 odsto za nešto što nije prekršaj radne discipline. Pomenuti vozač je, naime, kažnjen jer je na početnoj stanici neovlašćeno napustio vozilo. U stvari, Crnjanin je tom prilikom otišao u toalet obližnjeg ugostiteljskog objekta, pošto na okretnici Zemun Polje nema toaleta za vozače. Sa pravom je zakinuti vozač pitao šefa da li to znači da mora nuždu da vrši na sred ulice.

   Isto tako je Crnjanin 30. jula 2012. pomenutog šefa pismenim putem obavestio o sledećoj nepravilnosti. Dva dana pre toga je on došao na posao i na terminusu Zeleni venac u Beogradu primio neispravno vozilo, autobus sa garažnim brojem 287, kome tahograf uopšte nije radio dok je menjač pokazivao znake oštećenja. Ne želeći da ugrozi živote sebe, svojih putnika i ostalih učesnika u saobraćaju Crnjanin je tražio da mu se za vožnju da drugo vozilo, ali je u garaži dobio obaveštenje da nema slobodnih ispravnih autobusa. Taj dan je on proveo u pogonu i to ne svojom krivicom.

   Uprkos tome neko je korektorom izbrisao njegovo ime iz spiska tih dana prisutnih radnika, zbog čega je ostao bez dnevnice. Na njegov pomenuti apel niko od nadležnih nije reagovao.

   Dana 24. septembra 2012. Crnjanin piše čak dve izjave: jednu za šefa saobraćaja i drugu za direktora pogona.

   U svojoj izjavi šefu saobraćaja vozač moli da mu se objasni šta znači izraz "može da se vozi", pošto se u Zakonu o saobraćaju pominju jedino pojmovi "tehnički ispravno" ili "tehnički neispravno". U svojoj izjavi direktoru pogona, Crnjanin navodi: "Ja dođem ispravan na posao i očekujem od Vas kao rukovodioca da mi obezbedite ispravno vozilo." Njegovo insistiranje da se u saobraćaj puštaju jedino vozila koja su ispravna i ne ugrožavaju ničiji život prelilo je čašu strpljenja šefa saobraćaja, pa je ovaj pretukao vozača koji samo traži da se poštuje zakon.

   I najobičnija popravka u GSP-u je, izgleda, nepremostivi birokratski problem. Kada treba, na primer, da se zameni vazdušni jastuk na autobusu, najpre poslovođa pogleda vozilo, pa pošalje parkira da ga parkira na kanal. Zatim dođu mehaničari da sve ponovo pogledaju, pa kažu poslovođi da zove gumare da skinu točak. Ovi primete da je zavrtanj   "zapekao", pa preko poslovođe zovu bravara da zagreje ili odseče zavrtanj. Zatim se odlazi po nalog, koji je otkucao radnik zadužen samo za kucanje naloga, pa novi nalog za magacionera... Isto tako zove se električar da skine neku žicu koja smeta, dok drugi i treći poslovođa piju kafu. Onda dođe fizički radnik da skloni bačene delove, čistacica da to sve počisti. Potom svi zajedno odu u menzu da im kafe-kuvarica skuva kafu, a posao čeka sledeći dan.

   S obzirom na sve, očigledno je da je šefu Markoviću lakše da ispesniči vozača koji ne želi da vozi neispravno vozilo, nego da autobus pošalje na popravku.