Kontranapad
Zgažen i prodat, sport u Srbiji
se našao u kolonijalnom položaju
Čemu sada služe stadioni?
Suočeni sa sve učestalijim
informacijama o kolapsu pojedinih klubova među kojima su i oni o kojima vlada svest
da su moćni, snažni i jaki, po ko zna koji put pokrećemo pitanje da li je
Srbiji potreban i kakav vrhunski sport? Ako se tvrdi, a za to ima puno osnova,
da je vrhunski sport možda naš najbolji reprezent na globalnom planu, potrebno
je da realno sagledamo njegovu zbilju i položaj vrhunskih klubova u Srbiji
Miroslav Vislavski
Naši najeminentniji
klubovi, čiji je minuli autoritet izbledeo u evropskoj konkurenciji, su na
kolenima. Fudbal, mada bolestan, kompromitovan i prljav, primer je surovog
poniranja i nestajanja vrhunskog kvaliteta. Ovih dana se otvoreno govori o
bankrotu pred kojim je FK Crvena Zvezda. Zvaničnici javno priznaju velike
dugove i besperspektivnost izlaza iz kataklizmične situacije, višemesečne
neisplaćene zarade i poručuju da ko god želi, može da ode iz Kluba. To može učiniti
jer novca više niotkuda! Fudbalski klub Partizan, uprkos brojnim titulama već
nekoliko meseci kasni sa isplatom zarada. I jedni i drugi se pravdaju da ne
mogu bez prodaje svojih najtalentovanijih i najboljih igrača.
Tek što se pojave kao kandidati
za fudbalsko sazvežđe, već se nutkaju širom sveta. Danas je to Lazar Marković
čiju rolu u Milanu opevaju ovdašnji mediji, kao i igru Partizana, tako da
neobavešteni pomisli da je reč o trijumfu našeg predstavnika u Ligi Evrope!
Pa kao da smo ćoravi i
maloumni? Zar se prava vrednost kluba nije videla već par dana u Beogradu kada
je šampion izbačen u osmini finala kupa Srbije od drugoligaškog Borca iz Čačka!
Ne ulazeći u taj problem i optužbe koje Tomislav Karadžić upućuje onima koji se
sami prepoznaju u njegovim rečima "da su čelnici klubova profiteri u
sprezi sa manadžerima", zaista je porazno što su dva najtrofejnija Srpska
fudbalska kluba zapravo pred kapitulacijom. A takva je situacija i u Vojvodini
u kojoj po preporuci rukovodećih, svi drže "jezik za zubima". Ako su
ovi klubovi u ponižavajućem stanju "elite", kako li je u OFK
Beogradu, Radu, Hajduku, Kragujevcu, Nišu i svim ostalim (kako moćno zvuči) superligašima?!
I dok jedan Kragujevac ili Zaječar
ulažu (nečiji) novac u vaterpolo i rukomet, na drugoj strani Srbije u
Autonomnoj pokrajini Vojvodini koju bilo institucionalno, bilo bulevarski
smatraju manje vrednom ili manje Srpskom, vrhunski sport je satrt! Podsetimo se
da je nekadašnji evropski šampion u vaterpolu Bečej nestao kao klub paralelno
sa pljačkaškim procesom nastalim sa privatizacijom Sojeproteina, sponzora
celokupne Bečejske nadgradnje i u tome sporta u celini.
Ali to je samo primer kako je sa
pljačkom društvene svojine i uništavanjem jedne zemlje, društva sa sistemom za čoveka,
u kojoj je nekolicina odabranih bandita napravilo državu po svojoj meri, uništen
i vrhunski sport. Primera je bezbroj, a slikoviti su Kikinda, Zrenjanin, Bečej,
Subotica, Vrbas, Kula, Sombor, Sremska Mitrovica...
Svi oni su imali moćnu
privredu i vrhunski sport! Imali su i nadležnosti, za razliku od vremena kada
smo svoje živote poverili na upravljanje korumpiranim i niskointelektualnim
bitangama.
Dok Kragujevac veštački stvara
evropski klub u vaterpolu, najviše zahvaljujući državnoj intervenciji
upumpavanja novca u jednako veštačko oživljavanje Zastave, u Novom Sadu
Vaterpolo klub Vojvodina koji je iznedrio polovinu sastava uspešne
reprezentacije Srbije, po ko zna koji put kreće od početka u stvaranju novih
vrednosti, jedva sastavljajući kraj sa krajem. Oni su nastavili da se ponašaju
po modelu prepoznatljivom za entuzijaste kao "profesionalci u statusu
amatera". Igraju vaterpolo iz zadovoljstva, a rade kao u rudarskom oknu.
Identična je situacija sa Odbojkaškim
klubom Vojvodina, čije rukovodstvo nedoraslo situaciji u kojoj se klub nalazi,
mudro ćuti, a igrači i pristalice kluba trpe! Njihov budžet je desetkovan, a
sponzora niotkud. Tržište, "svetska pijaca" u odbojci ne postoji pa i
ako se nađe nešto za prodaju, ono nema cenu. Već sedam meseci zaposleni u klubu
ne dobijaju zaradu, a po nekom igraču se krijući dodeljuje novčani sedativ.
Uzalud ističu logo raznih "sponzora" na reklamnom prostoru, novac
dolazi samo od Instituta za ratarstvo i povrtarstvo NS Seme!
Dnevnik, RTV, radio 021, Prvi
radio, Radio IN, Sajt Capiten RS... Niko od njih ne govori o zbilji kluba, o
njegovom propadanju. Zatim, u vrhu "brojnih sponzora" su: NIS, koji
im kompenzaciono omogućava korišćenje poslovnog prostora u kome je i jedna od
najtrofejnijih galerija u Srbiji, čiji su trofeji skuplji od vrednosti
poslovnog prostora koji je NIS stavio na raspolaganje Klubu!
Poslovni gigant MK Grupa se cele
godine reklamira na ime beneficiranih desetodnevnih priprema ekipe na Kopaoniku
u izgorelom hotelu Miodraga Kostića. Sponzor je i Minakva od koje Klub
dovlači flaširanu vodu. Nicolas ih je oblačio – više to ne radi! Amstel
ih više ne sponzoriše! Delta generali ih osigurava na sponzorskom
principu...Dakle novca ni od kud! Od obećanja Igora Pavličića da će
trajno rešiti poslovni prostor Kluba, dato pred njegov silazak sa pozicije
Gradonačelnika, neće biti ništa! Nova gradska vlast je pohitala kod čelnika FK
Vojvodina...
Odbojkaši su bili svačiji. Bili
su sa socijalistima, radikalima, demokratama i ligašima. Najlojalniji su bili
prema onima koji su ih najviše varali i izneverili. Danas plaćaju cenu!
Kada je moćna kompanija Sintelon
dobila strateškog partnera, u Bačkoj Palanci je ugašen jedan od najuspešnijih
rukometnih klubova koji je bio rasadnik vrhunskih rukometaša. I danas
Reprezentacija Srbije baštini izdanke Sintelona: Vujina, Šešuma, Beljanskog...
U mesto muškog, izrastao je
ženski klub NOPAL koji je vremenom dosegao do evropskog kupa. Pre nego je došlo
do nedavne promene vlasti, čelnici kluba su imali pismenu garanciju predsednika
opštine Dragana Bozala da će, saglasno Zakonu o sportu, lokalna
samouprava pokriti troškove koje donosi takmičenje u Evropi, a koje je
procenjeno na tri miliona dinara. To je bilo zeleno svetlo predsedniku kluba
Stevi Karanoviću i šefu struke mr Draganu Kuburoviću koji je ujedno
i sekretar Sportskog saveza Opštine, da prijave ekipu kao učesnika u Čelendž
kupu.
Dolaskom na čelo grada novog
predsednika opštine, mlađanog 33-godišnjaka, Bojana Radmana, sve se promenilo.
On je pismeno obavestio RK Nopal:
"… nismo u mogućnosti
da udovoljimo Vašem zahtevu do usvajanja rebalansa budžeta". Ono što je
Bozalo garantovao, ne važi za Radmana! To je politika, a ne planovi i njihovo
sprovođenje. Evropa neće da čeka rebalans Bačke Palanke, pa devojke neće videti
NIM u Francuskoj u kojoj su trebale da reprezentuju Srpski ženski rukomet. Isti
onaj, čija je organizacija domaćin predstojećeg Svetskog prvenstva za dame! Ali
kakve veze ima mlađani Radman sa onim što je nacionalni interes.
On je prvi čovek Bačke
Palanke, a palanke su daleko od Evrope! Situacija je sada takva da će po
srpskom palanačkom modelu, RK Nopal da tuži Opštinu koja ne poštuje Zakon o
sportu, posebno član 137 koji pored drugih obaveza nalaže lokalnoj samoupravi
da iz budžetskih sredstava finansira učešće sportskih organizacija sa
teritorije opštine u evropskim klupskim takmičenjima.
A kad stvar dođe do prepoštenog
Srpskog pravosuđa, nestaće još jedan sjajan Rukometni klub. Ovog puta ženski,
uprkos zaklinjanja pred svetom da ćemo podsticati ženski sport! Međuti,
Radmanova stranka je umešno branila pred kritičarima njegove mladosti tvrdeći:
"…ono što će razlikovati novu od stare vlasti je činjenica da će nova
vlast se baviti suštinskim problemima građana...napretku u drugim oblastima u
zdravstvu, socijalnoj zaštiti, sportu, kulturi, što je do sada bilo u
jednom stanju letargije…" (iz saopštenja opštinskog odbora SPS)
Dakle, tvrdili smo kada je donošen,
da Zakon o sportu nije Zakon ukoliko ne definiše izvore finansiranja za njegovo
sprovođenje. Zato lažna uveravanja tadašnje ministarke Snežane Samardžić
Marković da smo dobili sistemski Zakon u jednoj od izuzetno značajnih
oblasti, danas nakon godinu i po dana primene potvrđuju obmanu kojoj je izložen
sport u Srbiji. Naš sport je u kolonijalnom položaju koji su uspostavile
"gazde" klubova i bogati klubovi iz inostranstva.
Pošto lokalna samouprava samo
simbolično pomaže klubove, Zakon je morao da predvidi model i utvrdi sistem
sporta u Srbiji. Jedan od tih momenata je učešće i nastup u zvaničnim međunarodnim
takmičenjima...
Ako je postojeći Zakon
definisao, možda dobro rešio ona pitanja koja se odnose na finansiranje
nacionalnih saveza i selekcija, morao je da reši i pitanja učešća klubova na međunarodnom
planu, kao reprezenata nacionalnog klupskog sporta. U nedostatku tih rešenja,
Ministarstvo sporta je pribeglo intervenciji i odlučilo ovih dana da sa 36
miliona dinara pomogne klubove koji nastupaju u evropskim kupovima. Takva
odluka se donosi u vreme kada su u punom jeku nastupi u evro kupovima i kada su
neki poput RK Nopal već primorani da odustanu od takmičenja. Nejasno je ili
nije saopšteno javnosti sa sastanka koji je Ministarka Alisa Marić držala
sa predstavnicima nacionalnih saveza rukometa, vaterpola, odbojke, košarke, pod
kojim kriterijumima će se deliti ova sredstva i kojim klubovima.
Vreme pred nama i dalje ostavlja
dileme koje smo imali i u vreme donošenja Zakona o sportu: Hoće li se klubovi
postupno gasiti i nestajati ili će živnuti? Hoće li se poboljšati položaj
radnika u fizičkoj kulturi i sportu? Da li će sport biti masovniji, imati bolje
uslove za rad i takmičenje, kvalitetnije rekvizite? Da li će biti bolji uslovi
za odvijanje takmičenja ili će se učesnici u nadmetanju i dalje dovijati i
snalaziti kako da otputuju do obližnjeg mesta? Konačno, od prevelikih očekivanja
da će klubovi dobiti svog titulara i smiriti se u naručju novih
vlasnika, evidentno je da za sada nema boljitka.