Tabloid istražuje
Haos, kriminal i
samovlašće na tržištu medija i telekomunikacija (2)
RATEL gubi rat
U podivljaloj
srpskoj tranziciji, prostor telekomunikacija bio je i ostao poprište
najprljavijih obračuna između državne mafije i moćnih pojedinaca sa neprijatnim
biografijama. Mnogi od tih sukoba preneli su se i u politički život. Jedan broj pionira elektronskih komunikacija
potpuno je zaboravljen, a oni koji su pokušali da komercijalizuju njihove
inovacije, doživeli su gorke trenutke. Tabloidov istraživač pozabavio se prošlim i sadašnjim trenutkom ove krivično-pravno zapuštene oblasti, sa osvrtom
na dramatične otimačine Telekomovih resursa, ali i na sadašnje masovne elektronske prevare i pljačke koje traju uz podršku države...
Vuk Stanić
Rad Republičke agencije za elektronske
telekomunikacije, loše je ocenjen od strane Evropske unije u godišnjem izveštaju
o napredovanju. RATEL nije uspeo da sa tržišta iskoreni kriminalan način
poslovanja kakav sprovodi firma Verat. Agencija je izgubila sudski
spor sa TV kanalom SOS, dok je Telekom protiv RATELA pokrenuo jedanaest
postupaka! Sa druge strane, RATEL je izgubio upravni spor protiv TV emitera „SOS
kanala".
Slede sporovi u kojima će od građana
Srbije, ova i druge privatne kompanije imati pravo da potražuju desetine
miliona evra, jer su ih RATEL i RRA, oštetili nezakonitim poslovanjem.
„SOS" je oštećen dodelom felerične
frekvencije, u koju se konstantno meša drugi program Rumunske nacionalne
televizije. Umesto da im dodele drugu frekvenciju, službenici RATELA vode rat
za funkcije u Upravnom odboru agencije!
Baveći se sami sobom umesto regulisanjem telekomunikacionog
tržišta, stvorila se situacija u kojoj firma "Verat" može godinama
koristi radijske frekvencije, bez dozvole RATELA! U normalnoj državi
odavno bi bio pronađen način da se ovakvo poslovanje propisno kazni, a takve
kompanije bi bile oterane sa tržišta.
Ipak "Verat" korisnicima uredno fakturiše
usluge bežičnog interneta čiji se signal emituje preko pomenutih radijskih
frekvencija. Te frekvencije su nacionalno dobro, čiji se zakup mora plaćati, a RATELU i RRA je poveren posao naplate i raspodele.
Pojašnjenja radi treba reći da je kompanija "Verat" uspela, u vreme
kada su dozvole za rad u etru dodeljivane prema političkoj podobnosti, da ostvari monopolski položaj. Kada je kasnije raspisan konkurs za legalne dozvole
po novom Zakonu bili su toliko bezobrazni da su se pozivali na ranije "stečena prava".
"Verat"
je bio firma iz "BK grupe" koja je pripadala porodici Karić u vreme kada su bili na vrhuncu moći. Tada im je obezbeđen povlašćen položaj na tržištu. Kompanija je potom
zvanično prodavana više puta i danas su njeni vlasnici KRESEYCO TRADING LIMITED
sa Kipra. "Verat" se i danas ponaša kao da je jači od RATELA i Ministarstva telekomunikacija.
U bilansima
uspeha već duže
vremena iskazuju gubitak, pa je nejasno zašto, finansijska policija
do danas nije proverila da li oni novac iz Srbije izvlače na Kipar.
Svakako je u
nacionalnom interesu, da se firme koje su stekle monopolski položaj u vreme sankcija isključe
iz tržišnog
poslovanja, a da se firmama koje pokušavaju da legalno posluju
to i omogući.
Situacija na
tržištu je takva da Verat, može da radi i ostvaruje prihod koristeći nacionalne frekvencije bez dozvole, dok "SOS"
kanal sa dozvolom RATELA i RRA, a ne može da posluje jer mu agencije nisu
obezbedile slobodnu frekvenciju.
Prethodno
pomenuta presuda u kojoj je "SOS" kanal dobio RATEL sada je otvorila
put da ovaj TV emiter, legitimno pokrene novi spor. Ovog puta spor za naknadu materijalne štete. Ukoliko
sud ponovo presudi u njihovu korist, novac bi im bio isplaćen iz sredstava RATELA,
odnosno RRA, čiji viškovi treba da se prelivaju u budžet Srbije. To bi
značilo da državni novac, odnosno novac građana Srbije zbog grešaka RATELA i RRA,
odlazi u džepove privatnih kompanija.
„SOS kanala" će u sporovima potraživati 6 miliona evra,
plus kamate, ako se ne postigne vansudsko poravnanje sa RATELOM, objavljeno je
ranije.
Ovde treba
podsetiti da je razvoj telekomunikacija u Srbiji, doneo i rat oko pejdžera.
Vlasnik pejdžer firme „Belpadžet" saopštio je ranije javnosti da
su njegovo poslovanje prvo špijunirali preko „Karić banke", a da su ga potom iz
njegove kompanije izbacili uz pomoću bombi i pušaka.
Ne pomaže
ni evropska "medijacija"
U domaćem filmu "Rane" prikazano je kako su kriminalci išli u korak sa razvojem telekomunikacija. Prvo su na
trenerke kačili pejdžere, a potom su jedni drugima pretili preko mobilnih
telefona. Posle zlatnih lanaca marka mobilnog telefona bila je drugi najvažniji
statusni simbol, kriminalnog miljea. Srećom kriminalci više ne nastupaju u javnosti kao što je to bilo u vreme devedesetih.
Danas su
kriminalce, zamenili stranački aktivisti, komesari NGO
sektora, menadžeri stranih banaka i
firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATELA. Oni svojim
skupocenim "tač-skrinovima" šalju poruke poštenom svetu da najskuplji
komunikacioni uređaji nisu za sirotinju. Baš kao
što nisu bili ni devedesetih. Ipak upravo sedam miliona ljudi iz grupe u koju
spadaju, siromašni, srednji sloj, penzioneri i
različiti gubitnici tranzicije su
ciljna grupa, internet provajdera, mobilnih operatera, TV i radio stanica.
Narod Srbije
sve više vreme, umesto na poslu provodi
na društvenim mrežama, blogovima, uključuje se u živi program radio stanica, SMS porukama glasa na
estradnim takmičenjima.
Za njih se podjednako interesuju RTS,
Pink, SBB, Verat, Telenor, VIP, Telekom. Telekomunikacije definitivno poseduju
čarobni štapić koji od sirotinje izvlači velike novce.
Pojedini ovisnici spremni su da gladuju,
ali pod uslovom da budu prisutni svakog dana na Fejsbuku i Tviteru. Odrećiće se
nove garderobe i kupovaće kod Kineza, ali će uvek učestvovati u SMS glasanjima rijeliti
programa (cena prosečne poruke je od 100 do 400 dinara). EU je dugo pritiskala
Srbiju da se na evropski način reguliše telekomunikacioni sektor kako bi
njihovi kapitalisti mogli da uđu na naše tržište i obogate se iz poslovanja sa
našom sirotinjom.
Plan EU je
istina mnogo humaniji od onog koji nad nama primenjuju naši tajkuni i političari. Evropljani su predlagali osnivanje nezavisnih tela
koja bi regulisala ovu oblast. Na papiru, takva tela trebalo bi osim interesa
investitora da štite i interese korisnika. U skladu sa ovim predlozima u vreme
Vlade Vojislava Koštunice 2005. godine, osnovan je RATEL.
Pored RATELA postoje i Republička radio difuzna
agencija (RRA), Republička agencija za poštanske usluge (RAPUS) i Registar
nacionalnih internet domena (RNIDS). RATELU i drugim agencijama je data
potpuna nezavisnost u radu.
Zaposleni u ovim agencijama primaju
evropske plate koje u proseku iznose 21.750 evra za godinu dana. Ili,
izraženo u nekretninama, jedan manji stan u Zrenjaninu svake godine! Po Zakonu
o elektronskim komunikacijama (ZEK) iz 2010. godine i Zakonu o Telekomunikacijama
koji je važio do tada, RATEL je trebalo da na fer način zajedno sa drugim
telima reguliše oblast telekomunikacija. RATEL za sedam godina koliko postoji
nije sastavio šest meseci poslovanja bez da budu tema medija i društvenih grupa
u negativnom smislu. Ovo nezavisno telo osim troškova od 65.101 evra po
zaposlenom, primenjuje malo proklamovanih „evropskih vrednosti". Ranije
izvršni direktor, a danas direktor RATELA dr. Milan Janković, često je
nezakonito zastupao ovu agenciju...
Izvršni direktor mogao je RATEL da zastupa
samo uz odluku Upravnog odbora, samostalno zastupanje nije bilo u skladu
sa zakonom. On je odluke donosio i samostalno.
Neke od odluka su:
Izdavanje dozvole za nabavku i korišćenje
radio stanice "SOS" kanalu i odluku da se televiziji Bačka Palanka ne
dozvoli promena emisione lokacije koju su tražili od RATELA.
Nisu sve odluke RATELA, donošene bez
odluke Upravnog odbora, ali su članovi upravnog odbora donosili i odluke kada
im je istekao mandat, kao što je bila odluka na sednici 153. održanoj 7.
septembra 2010. godine. Tada je doneta odluka o raspisivanju konkursa za
izbor direktora Agencije. Za direktora je izabran pomenuti
Milan Janković.
Interesantan je i slučaj predsednika UO RATEL-a
dr. Jovana Radunovića. On se juna 2006. godine obratio zaposlenima i
javnosti navodeći da je podneo ostavku Narodnoj Skupštini. Ostavka je
uredno zavedena na pisarnici Skupštine pod brojem: 03-118-1634/10.
Po tada važećem Zakonu mandat u UO mu je
prestao momentalno. Istekom dana prijema ostavke Skupštini, više nema zakonskih
mogućnosti da se ostavka povuče. Ipak, profesor Radunović smatrao je da njegov
odlazak sa mesta predsednika ne znači i odlazak iz rada UO.
Posle ovakvog Radunovićevog ponašanja UO RATELA
je razmatrao ceo slučaj, tada su upućeni i pojedinačni zahtevi članova da
on prestane da radi. Ništa nije pomoglo, on jednostavno nije hteo da se
povuče...
Stvar je otišla toliko daleko da je "evropski
nezavisno" telo, zbog srpskog načina rada moralo da traži medijaciju od
državnih organa, čije mešanje u njihov rad evropljani ne vole. Potpredsednik UO
Milenko Ostojić obratio se bivšoj predsednici skupštine Srbije, Slavici
Đukić Dejanović i Administrativnom odboru Skupštine. U skladu sa ovdašnjim
poslovnim običajima iz Skupštine odgovor i mišljenje nikada nije stiglo.
Iz navedenog je jasno da umesto okončanja
rata za telekomunikacione resurse, i uvođenje reda u sistem korišćenja i
raspodela frekvencija, sad imamo i rat u samom RATELU.
Svakog meseca jedan stan!
Sve ovo dokaz je da telekomunikacije u
Srbiji jesu tehnološki napredovale, ali da su igrači u igri vrednoj više
milijardi evra na istom nivou kao i u vreme pejdžera. Neki se ponašaju tako da
su zaslužili da im se za Božić pokloni pištolji i trenerka. Primer
nesavesnog odnosa prema učesnicima telekomunikacionog tržišta je svakako spor „SOS"
kanala i RATELA.
„SOS" je frekvenciju dobio na javnom
konkursu prilikom raspodele još 2005. godine. Ubrzo se ispostavilo da od
emitovanja na toj frekvenciji u Vojvodini i istočnoj Srbiji nema ništa, jer je
sve pokriveno signalom drugog programa Rumunske Televizije. Emitovanjem na
istoj frekvenciji signal „SOS" je neupotrebljiv. „SOS" je prvo
pokušavao da na miran način reši situaciju, ali RATEL nije imao sluha, pa su
tužili. Spor je postao medijski interesantan kada se kao advokat RATELA pojavio
bivši šef BIA, Rade Bulatović.
Odmah je u javnosti pokrenuto i pitanje da
li je Bulatović imao veze sa izborom članova RATELA. Mediji su podsetili da su
članovi birani u vreme kada kada je on bio na čelu BIA, a njegova stranka
većinski partner u Vladi Srbije.
Bulatović je u izjavi za medije tvrdio da
ne postoji bilo kakva odgovornost RATELA, ali je Upravni sud u Beogradu
suprotno njegovoj izjavi presudio u korist „SOS" kanala.
Spor je trajao godinama, a na sednicama UO
RATELA od 2005. godine do marta 2011. godine nije bio tema o kojoj se razgovaralo.
Kada je o ovom slučaju stigao izveštaj u Evropsku komisiju, ljudi su shvatili
da model nezavisnih regulatornih tela jeste funkcionalan u EU, ali da su Srbi sposobni
da od evropskih modela naprave, balkanski neodgovorni cirkus.
U istom periodu RATEL je zaključio ugovor
o zakupu zgrade po ceni od 4,1 miliona evra, za šest godina. Kirija na mesečnom
nivou je 59.197 evra. Odnosno jedan dvosoban stan na periferiji Beograda,
svakog meseca!
Da su odgovorno poslovali, "menadžeri"
RATELA bi uzeli kredit i za 4,1 miliona evra kupili dve zgrade. U jednoj bi
radili, a drugu bi oni izdavali. Knjigovodstvena imovina agencije bila bi veća.
Deo novca od kirije koju bi oni uzimali bi odlazio na njihove visoke
plate, a novac od zakupa državnih resursa ne bi odlazio privatnoj firmi „Farman"
koja im sada izdaje zgradu, a koja je u vlasništvu biznismena Branislava
Grujića.
Osim spora sa „SOS-kanalom", i
nekoliko manjih kompanija, RATEL se sudi i sa državnom firmom „Telekom
Srbija" koja je do sada podnela 11 tužbi protiv agencije. RATEL je svojim odlukama
naterao "Telekom" da "Telenoru" na raspolaganje stavi svoje
resurse za fiksnu telefoniju. Dakle resursi koji su građeni novcem građana
Srbije, poput troškova naknade za uvođenje telefonskog priključka sada su
odlukom RATELA gotovo besplatno stavljeni na raspolaganje stranim kompanijama.
RATEL je dalje odlučio da
"Telekom" ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje
ove infrastrukture, prema "Telenoru". Naprotiv "Telekomu" su
propisane komercijalno neisplative cene po kojima mora da stavi na raspolaganje
svoju infrastrukturu. Sve to nije bilo dovoljno pa je agencija dodatno
"Telekomu" odredila i cene poziva i vodova za interkonekciju, sa
kojima se posluje na rubu isplativosti.
Prema rečima direktora RATELA, Milana Jankovića, Telekom je protiv njih podneo tri vrste tužbi.
-Devet tužbi se tiču odnosa "Telekoma" i "Telenora", odnosno odluke o
izdavanju druge licence za fiksnu telefoniju. Jedna tužba zadire u odnose
"Telekoma" i firme "Orion" koja se registrovala za poslove
fiksne telefonije, odnosno odluke da RATEL-a da cene interkonekcije budu iste u
svim mrežama. Jedanaesta tužba tiče se novih cena telefonskih usluga, kaže Janković.
A 1.
RATEL kupio geografske karte od 25.000
evra koje na Googl-u koštaju 500 evra
Republičkoj agenciji za elektronske
telekomunikacije (RATEL) u radu su potrebne geografske karte terena, jer
različit teren utiče na emitovanje TV i radio signala. Ne moguće je signal iz Srema poslati za Bačku, a da se prijemnik ne stavi na Frušku goru. Isto važi
i za signal za mobilnu telefoniju i internet. Imajući u vidu da RATEL dodeljuje
frekvencije i naplaćuje takse za njihov zakup, u obavezi su da budu upućeni sa
geografskim terenom. Oni do detalja vode evidenciju o načinima na koji se odrđena
frekvencija pokriva nacionalno ili regionalno. Za te potrebe RATEL je započeo
rad sa kartama Vojno Geografskog zavoda koje daju tačnost od 200 metara. Čak i
u centralnoj Srbiji gde je teren raznolik i gde se signali sudaraju sa brdima i
planinama tačnost do 200 metara je više nego dovoljna za pravilnu evidenciju
kretanja signala. Ipak RATEL je 2010. godine za 25.000 evra nabavio karte sa
tačnošću gustine naseljenosti od jednog metra. U međuvremenu Gogl je ponudio softverska
rešenja za mape sa preciznaošću od šest centimetara, za svega 500 evra!
A 2.
250.000 evra za službena putovanja
Zaposleni Republičke agencije za
elektronske telekomunikacije RATEL, godišnje potroše više od 200.000 evra
na službena putovanja. Prema ranije objavljenim podacima u 2010. godini
potrošili su na službena putovanja 230.000 evra, dok je 2011. i 2012. potrošeno
još više novca na "turističke aktivnosti". U 2012. godini, direktor
agencije Milan Janković i drugi zaposleni RATELA službeno su putovali u
Barselonu, od 26.02. do 01.03.
Od 19.03. do 22.03. u Kan, Putovali su
direktor RATELA i njegova pomoćnica Mirjana Arsekić Kraković.
Od 22.3 do 28.3. Direktor je putovao u Ženevu
zajedno sa pomoćnicom Mirjanom Arsekić Kraković. Od 28.03. do 30.03 bio je na
putu za Bukurešt. Od. 19.04. do 20.04. U Zagreb je putovalo šest zaposlenih RATELA.
Od 20. 04. do 25. 04. Direktor je bio na
putu do Hajldelberga. Od 07.05. do 15.05. Janković i predsednik Upravnog odbora
Jovan Radnović putovali su u Peking i Šenšen. Od 20.05. do 26.05 Sa pomoćnicom
Ljiljanom Matavulj, Janković je bio u Dubrovniku. Od 05.09. do 08.09. Na
programu je bilo putovanje za Štokholm, koji su posetili pomoćnice Mirjana Arsekić
Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor. Od 05.09. do
07.09. Putovao Direktor je putovao u Tiranu. Od 25.09. do 28.09.
Janković je "posetio" Kipar. Od 09.10. do 10.10 Bio je u Beču. Od
13.10. do 18.10 direktor RATELA, morao je da putuje i u Dubaji. Od
14.11. do 17.11. U Letoniju su putovali: Pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i
Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.
Od 14.11. do 16.11. Janković je bio
na putu za Brisel. Od. 03.12. do 07.12. Bio je na Malti.
Od 07.12. do 15.12 Ponovo je službeno
otputovao u Dubaji. Potrebu za ovolikim i ovako skupim putovanjima u RATELU
pravdaju kao neophodno praćenje trendova i edukaciju zaposlenih. Zvanično
razlozi putovanja su međunarodne konferencije iz oblasti telekomunikacija. Iako
zvanično direktor i drugi povlašćeni članovi RATELA putuju edukacije radi, nije
im zabranjeno da se pre i posle konferencijskih skupova okupaju, na plažama Dubajija
i Dubrovnika, niti da sa visokim dnevnicama za putovanja obave i ugodan šoping.
A 3.
RATEL-ov sporedni trošak,
52.188.000 dinara!
Pored astronomskih plata u RATELU koje u
proseku iznose u proseku 1.379 evra po zaposlenom RATEL troši i pedeset
dva miliona dinara različite projekte poput edukacije zaposlenih. Deo sporednih
troškova su i uuge prevođenja (4.788.000 dinara), obrazovanje zaposlenih
(2.500.000 dinara), odnosi sa javnošću ( 2.900.000 dinara),
ugostiteljske usluge (1.000.000 dinara), reprezentacija
(500.000 dinara), pokloni (2.000.000 dinara), nagrade za zaposlene (15.600.000
dinara), putovanja (24.788.000 dinara)...
A 4.
Budžet regulatornih agencija 24.473.951
evra!
Telekomunikacijsko informacionu oblast
regulišu četiri agencije sa ukupnim budžetom većim od dvadeset četiri miliona
evra. Agencije su po direktivama iz EU, nezavisne, pa se o novcu koje prihoduju
od taksi za oblast koju regulišu malo zna. Ministar finansija Mlađan Dinkić je
ranije obećao smanjenje broja ovakvih agencija koje osim u oblasti telekomunikacija
postoje u gotovo svim grana privrede. Obećao je Dinkić i njihovu veću efikasnost,
a predlagao je i da novac koji prikupe od taksi bude uplaćen direktno u budžet
države umesto u njihove budžete. Da je ovakva obećanja Dinkić i ostvario,
agencije bi i dalje bile nezavisne u radu, ali bi se moglo uticati na na
njihovo rasipničko trošenje novca koje prikupe od taksi. Dinkić je iz nekog
razloga posle formiranja Vlade prestao da priča o ovoj temi.
U oblasti telekomunikacija postoji prostor
da se od četiri agencije spajanjem naprave dve ili čak jedna, da se tako uštedi
na visokim platama zaposlenih ali da se postigne veća efikasnost, jer operateri
ne bi morali da traže dozvole od dve tri ili više agencija već bi sve
završavali na jednom mestu.
Agencije regulisanje oblasti
telekomunikacija su: Republička radio difuzna agencija RRA, Republička agencija
za poštanske usluge RAPUS, Registar nacionalnih internet domena RNIDS. Ove četiri
agencije su u budžet 2010. godine prihodovale 24.473.951 evra i od tog novca u
budžet Srbije uplatile 13.408.408 evra. Razliku su trošili na visoke plate, i
druge troškove njihovog skupog nezavisnog postojanja. Iz navedenog je jasno da
su agencije skupe i neracionalne. Formiranjem jedne nove regulatorne agencije
za ovu oblast sa nadležnostima svih pomenutih agencija, privredi bi olakšalo
poslovanje, dok bi troškovi njihovog rada bili manji, a godišnja uplata u
budžet od korišćenja taksi veća.
A 5.
Dalje od Srbije, dalje od nevolja...
U godišnjem
Izveštaju o napretku u pridruživanju Srbije EU, u okviru poglavlja 10
piše:
-Napredovanje
telekomunikacionog sektora u Srbiji je malo i neznatno. Tržište
telekomunikacija je zatvoreno. Postoji dosta administrativnih prepreka. Srbija
nije pogodno tle za ulaganja u sektor telekomunikacija.