Kriminal
Švedski proizvođač nameštaja Ikea, čeka da
budžet Srbije finansira njegovu proizvodnju
Prevaranti na pasjem groblju
Svetski poznatog švedskog proizvođača i
prodavca bofl nameštaja, Ikeu, osnovao je bivši nacista iz koji je klasičnom
prevarom zaradio preko 11 milijardi evra samo od neplaćenih poreza. U Srbiji je
ovo banditsko preduzeće imalo zajednički posao sa Simpom iz Vranja u kome su
Šveđani ne samo dobili pristup istočnoevropskim tržištima već su na klasičan
način ukrali i više od polovine date investicije. U Beogradu su na poklon
dobili vredno građevinsko zemljište na kome će nešto da sazidaju kada im srpska
država da pare.
Milica Grabež
Beograd je jedna od retkih evropskih
metropola ove veličine, koja nema groblje kućnih ljubimaca. Šta to znači
najbolje znaju vlasnici pasa i mačaka kojima ugine ljubimac - rešenje se najčešće
nalazi na nekoj deponiji đubreta.
Pre oko deset godina grupa
entuzijasta je pokrenula ideju da se pomenuto groblje napravi na neiskorišćenom
zemljištu na Bežanijskoj Kosi u blizini dalekovoda gde je izgradnja objekata
bila strogo zabranjena iz bezbednosnih razloga. Probijajući se kroz šumu
propisa i pomešanih nadležnosti uspeli su posle uporne borbe da pribave sve
potrebne dozvole i blagoslove.
Taman kada su mislili da će
Beograd konačno dobiti svoje groblje kućnih ljubimaca, oglasio se prvi
arhitekta mr. Dejan Vasović i zaustavio celu akciju. Na
insistiranje jednog od učesnika akcije, i samog zaposlenog u gradskoj upravi,
Vasović je konačno dao usmeno obrazloženje svoje odluke.
Na parceli pored planiranog
groblja životinja treba, prema tvrdnji Vasovića, da bude sazidan prodajni
objekat švedskog prodavca nameštaja Ikee, a njeni direktori ne mogu ni da
zamisle da im izlozi gledaju na grobove životinja. Da li bi nešto ovako moglo
da bude zamislivo u kulturnoj Švedskoj? Ne, jer su Šveđani poznati kao
ljubitelji životinja, ali to nisu i njihovi ovdašnji satrapi koji bi da budu
veći katolici i od pape.
Vlasnik i osnivač Ikee je Ingvar
Kamprad koji je u mladosti pripadao nacističkoj organizaciji u Švedskoj
koju je i finansijski podržavao. Kada je 1994. godine u neutralnoj Švedskoj
obelodanjena Kampradova nacistička prošlost udruženja potrošača pozvala su na
bojkot Ikee u skoro svim evropskim zemljama. Preduzeću je pretio poslovni krah
i Kamprad je odlučio da se pred pritiskom javnosti povuče ne samo sa čela ovog
giganta već i iz njegove vlasničke strukture.
I ovo je još jedna u nizu
prevara ovog visprenog starca sa severa Evrope. U Lihtenštajnu - koji se
svrstava u poreski raj - Kamprad je pre dve decenije osnovao Fond Interogo.
Izdanak tog društva je Inter Ikea Systems B.V. koja kao jedini
vlasnik autorskih prava proizvoda koncerna od svake prodaje ima tri odsto, i to
neoporezovano!
Inter Ikea je, ustvari, za prava Ikea Fonda uspeo
da nakupi blago u vrednosti od 100 milijardi kruna odnosno 11,2 milijarde evra!
I sve to samo od uštede neplaćenog poreza!
Dolazak u Srbiju, Ikea najavljuje već
godinama, ali traži da joj iz srpskog budžeta daju subvencije za otvaranje
novih radnih mesta i to po tarifi koja važi za najnerazvijenije delove Srbije,
a ne za samu prestonicu. Uz to bi i da dobije komunalne priključke gratis
i još po neku povlasticu pride...
Nekadašnji ministar
prostornog planiranja Oliver Dulić je doneo kontroverzni zakon o konverziji
zemljišta upravo da bi udovoljio Šveđanima, pa je zakon i dobio naziv lex
Ikea. Prema njegovom mišljenju, država je od neprivatizovanih preduzeća
mogla da uzme zemlju koja bi zatim bila prenamenjena u građevinsko zemljište i
prodata za male pare. Da bi se sve to finansiralo, kupci državnih preduzeća bi
prilikom konverzije, odnosno prenamene zemljišta u građevinsko, plaćali uvećane
stope naknade republičkom budžetu. Na taj način bi privatizacioni kupci
finansirali lovce u mutnom iz takozvanih grinfild investicija, zbog čega je u
Srbiji stala izgradnja. A ni Ikea nikako da dođe i pored svih ustupaka koje joj
naša država daje. Regionalni centar ovog proizvođača i prodavca jeftinog i nekvalitetnog
nameštaja nalazi se u Hrvatskoj, a ne kao što je obećavano u Srbiji. No,
da li su i Hrvati pred Šveđanima skinuli gaće kao što to čini ovdašnja
vlast?
Koliko su ljudi iz Ikee pouzdani i pošteni
poslovni partneri vidi se iz njihove saradnje sa Simpom iz Vranja. Simpo je i
pre saradnje sa Šveđanima izvozio nameštaj i to prvenstveno u istočnoevropske
države u koje je Ikea upravo i htela da prodre. Zbog toga je izmislila
poslovno-tehničku saradnju u kojoj je srpskoj strani ukrala više od polovine
investicija.
U okviru te saradnje bila je
ugovorena i nabavka moderne linije za krojenje štofova, isplaćene investicijom
od 500.000 evra koju je obezbedila Ikea. Iste takve mašine, koje proizvodi Gerber
Technologies, koštaju između 70.000 i 270.000 dolara. Gde je nestala
razlika do pola miliona evra? Dakle, "pošteni" Šveđani su u saradnji
sa isto tako "poštenim" domaćim prevarantima uspeli u jednom tako
malom poslu da pronevere više od četvrt miliona evra. Šta li će tek uspeti u
poslu vrednom bezmalo milijardu evra, koliko Ikea najavljuje da je spremna da
uloži u Srbiju?
Da nije bilo nesrećne epizode
sa grobljem kućnih ljubimaca nikada se ne bi ni saznalo da je Ikea već "stavila
šapu" i drži rezervisanom parcelu najvrednijeg gradskog građevinskog
zemljišta, iako do danas ni dinara nije uplatila u gradski budžet!