Francuska
Ruski
pasoš - pa ceo svet: bekstvo iz užasa Olandovog poreskog terora
Brojke
koje poriču legendu
Odluka
slavnog glumca Žerara Depardjea da potraži utočište u Rusiji bežeći od strašne
poreske globe koju nad uspešnim ljudima sprovodi vlada Fransoa Olanda, otvorila
je mračni podrum francuske današnjice u kome leži leš odavno umrle demokratije.
Istovremeno, ovaj slučaj je otvorio oči i onima koji nisu hteli da vide kako je
u međuvremenu Francuska postala dužna kao Grčka i kako njome hara nepodnošljiva
zakonodavna dekadencija koja omogućava "bezgrešno začeće" lezbijki,
homoseksualne brakove, ubijanje starih i nemoćnih lica (eutanaziju), pravo
glasa za strane državljane i još puno toga što je domovinu demokratije
Mile
Urošević
Dopisnik
iz Pariza
Za Francusku se i danas dani veruje da je zemlja
slobode, ljudskih prava, velike kulture i standarda života. Nekad možda bilo al danas
su stvari malo drugačije. Kad
kriza stegne, čojstvo
prvo strada. A sve što se
događa po svetu, stavlja se na pleća neke krize, koja je u Francuskoj na
zavidnom nivou ali rečima
gotovo neiskazive. Zato
su tu brojke, te čudne
boljke , rečitije od svake
političke
propagande. Cifre
udaraju u sridu. Primera radi ; kad vam neko kaže da u
Francuskoj zbog krize mnogi ljudi ostaju bez posla, vi pomislite da
ih ima na stotine svakog meseca. Reč mnogo ne znači ništa precizno, ali ako joj algebra priskoči u pomoć tada mnogo postaje tačno 1.000. Čim matematika zameni
gramatiku račun za
krizu postaje papreniji.
X radnika minus 1000 otpuštenih dnevno,
jednako više od
krize a manje od bilo kakvog rešenja! Jer 30 puta 1000 šut-karti dnevno
jednako je 30. 000 novih besposličara svakog meseca, sem sledećeg koji na svu
sreću ima
tri dana manje.
Suma-sumarum, preko 350. 000 unesrećenih familija
svake godine. Dodajte to na pet miliona onih koji godinama traže bilo kakvo zaposlenje
i sve će vam
biti jasno. To više nije
kriza to je onaj obećani kraj
sveta za koga su svi pomislili da nas je omašio... Jer kriza je nešto uslovno, i jednog dana mora da prođe. Ova
promena sveta je definitivna, na vek vekova i nikada se više neće vratiti ni
senka onih starih vremena. Tako se na početku godine izjasnila i predsednica udruženja svih
industrijalaca Francuske Lorans Parizo : - Posla nema, neće ga ni biti,
svet se menja i počinje
nova era zasnovana na novim principima i drugim vrednostima. Drugim
rečima: proleteri
svih zemalja maknite se, nikome više niste potrebni. Posao rade roboti i Kinezi,
proizvode prodaje internet a pare su tu da prave nove pare. Možda u ovakvoj
situaciji i nije mnogo suluda ideja pojedinih medija koji smatraju da bi jedan
dobar građanski
rat stavio stvari na svoje mesto Jedino je opasna revolucija jer u njoj
stradaju i bogati. Odnosno nevini, kako se to satiričari izjašnjavaju. Ovo
nije samo naivna prognoza bez kredita već suma cenjenih mišljenja intelektualaca koji jedu evropski lebac i
znaju o čemu pričaju.
Ono što se vešto krije
Zna li se u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu da u
bogatoj Francuskoj ima devet miliona ljudi koji žive ispod granice bede, a to
je 15% njihovog stanovništva ili skoro koliko Srba u totalitetu. Zna li
se da u pojedinim predelima velikih gradova, punih svetlosti, ima 40%
mladih ljudi bez posla, što je prava vojska (i to peta kolona) od milion besposličara
koji ugrožavaju civilni mir. Čak i oni Francuzi koji rade ne mogu sa bednim
platama da izađu na kraj. Preko tri miliona zaposlenih su gola beda a oko 700.
000 nemaju ni stan već spavaju na ulici, u automobilu ili kod rođaka u šupi.
Oko četiri miliona imaju stan ali bez kupatila i grejanja. I to nije sve.
Oko 20 % Francuza više ne ide kod lekara. U zemlji najveće socijale na svetu
svaki peti čovek štedi na svom zdravlju. Šest i po miliona ljudi preživljava od
socijalne pomoći. Na francuskim bulevarima je samo prošle godine besplatno
podeljeno 300 miliona porcija. Oko 750. 000 gostiju narodne kuhinje
se tiskalo u redovima kao za vreme velikog rata i to uglavnom majke sa decom,
same i bez posla.
Bogata zemlja nema šta. Jedino su ljudi siromašni.
Banke su očajne jer im 6 miliona ljudi duguju pare pa su im oduzeli čekove i
kartice, a 800. 000 ljudi je prekoračilo svaku meru prezaduženja i to je
katastrofa za banke, dok sama država duguje preko 1. 820 milijardi evra, 90%
nacionalnog dohotka. Francuska sve više postaje Grčka. Postoje i druge brojke
koje nisu ekonomskog karaktera. To su takozvane kulturološko-zabavne
manifestacije mladih bez zaposlenja.
Specijalitet Francuske je paljenje kola. Zna li se
igde da u Francuskoj svake noći i to tokom cele godine plane po 120 automobila? Za
specijalne prilike, kao što je
novogodišnja noć omladina se
greje na 1. 200 lomača.
Ministar za brojanje uništene
imovine, mrtav hladan objavljuje rezultate nadmetanja u paljevini kola i dodaje
da je to već
godinama francuski narodni običaj. Samo što ne kaže koliko je to pozitivno za automobilsku
industriju. Ej bre, narodni običaj da ljudima pale parkirana kola! U poslednjoj
akciji ove godine je bilo i bacanje zapaljivih flaša u pune
automobile sa očiglednom
namerom da se zapale i putnici. To je ta visoka francuska kultura kojoj
teže naše snobovske vlasti. Iako je stvarno tako šta će nam onda takva Evropa koja će svoje
narodne običaje da
donese i u naše
krajeve. Već su nas
podosta i zarazili. Nastavimo li izgubićemo sve a dobiti nećemo skoro ništa jer je takva
politika sila koje žive na
tuđ račun i topuzinom
pišu zakone.
Prosperitet velikih sila je uvek na račun propasti malih država sa korumpiranim društvom.
Nova vlast, stare ideje
Novi francuski Predsednik Fransoa Oland već je postao polovni šef
države, odbačen od većine. 70% Francuza mu ne veruje bar kad je
u pitanju bolje sutra, koje normalni predsednik stalno obećava. Njegove
glavne mane su što ne ispunjava obećanja I što sprovodi skoro istu politiku kao
njegov prethodnik. Šegrt, kako ga nazivaju pojedini mediji je za mnoge pravi
amater u odnosu na mesto koje zauzima. Gotovo da nije napravio ni jedan potez
koji Francuzi priželjkuju ili bar odobravaju. A on u nedostatku ideja ili
mogućnosti da bilo šta pomeri, krije se iza svojih ministara i čeka da
Amerika prva krene u ekonomsku reprizu pa da se onda okeša za nju i sebi
pripiše lovorike. Nada se u kraj ove godine. A do tada vlada pokušava da
zabavlja raju i ubija dosadu bezveznim polemikama i zakonima koji treba da
zbune Francuze I pomere im pažnju na gluposti: novi zakon o ženidbi
pedera i usvajanja dece, veštačko oplođivanje lezbejki, na legalnu eutanaziju
starih i bolesnih, na pravo glasa za strance, podržavanje svih islamskih
pobunjenika po Africi ili udaranje globe na uspešne poslovne ljude u samoj
državi.
Ovo
poslednje se prvo osvetilo novoj vladi. Naime već na startu svoje karijere Oland
je polovinom juna napravio grešku kada je zanesen svojom uobraženom veličinom
novog naslednika Napoleona, skoro naredio svome gostu Vladimiru Putinu
da digne ruke od Sirije i Bašara. Sve to javno pred kamerama. Ovako početničku
grešku nijedan normalan Predsednik ne bi smeo da napravi. Naravno, Putin mu
nije ostao dužan i ispred Jelisejske palate mu je odgovorio da je Bašar mnogo
češće dolazio u Pariz nego u Moskvu. Putin je otkazao
porudžbinu dva broda i stvar je mogla na tome i da se završi. Onda je
izbila i afera Depardje i njegova ubitačna rečenica da je
Rusija velika demokratija, što je dovelo Francusku vlast i sve medije do
autentičnog
ludila.
Da im naj Francuz poriče primat na demokratiju, on, ikona u
vidu Obeliksa ili Sirana de Beržeraka i da im taj nesuđeni Raspućin
utekne sa platnog spiska državne kase, to je više od veleizdaje. Da je
cela ova afera veštački
naduvana najbolje pokazuje cifra da oko 1.000 bogataša beži od pljačkaške
politike oporezivanja svake godine. Gotovo da nijedan sportista, nijedan
pevač ili poznatiji glumac već godinama ne stanuje u Francuskoj! Kao naši
teniseri, na primer. I sve te ekonomske izbeglice su dobro viđene, sem onih
koji su bili podrška opoziciji za vreme izbora. Cela afera ruskih pasoša su
ustvari dve male osvete. Depardje treba da plati svoju naklonost bivšem
predsedniku a Oland treba da plati svoju drskost prema Putinu. Tako se rezimira
situacija u francuskoj štampi koja je inače mahom na strani vlasti, (a gde bi
inače?).
Zbog toga se sada iz arhive vade slike i iznosi prljav veš ogavno masnog pijandure,
kako iz milošte nazivaju do jučerašnjeg idola Žerara Depardjea.
Sad
su se setili i da je taj čovek nedavno podržavao predsednika Čečenije, mafioza,
i da je pevao sa ćerkom uzbekistanskog diktatora i da je posetio
teroristu Fidela Kastra i još mnogo drugih smrtnih grehova. Na veliko
nezadovoljstvo vlasti Depardje je ipak ostao popularan u Francuskoj a
zakon o oporezivanju od 75% prihoda najbogatijih je poništen od strane senata,
kao nelegalan. Da bi se stvar još više zapetljala i Brižitka Bardo
je zatražila pasaport made in Rusia. Doduše iz drugih razloga koji više
imaju veze sa slonovima nego sa ljudima. Zaraza ruskih pasoša će verovatno
napraviti velike smetnje budućem susretu Olanda i Putina u Moskvi i to za vrlo
kratko vreme, kako je najavljeno.
Možda
će dotle moda ruskih pasoša i da prođe u Francuskoj ali će svakako ostati po
ostalim delovima sveta gde se građani plaše. Primer; 20. 000 Srba sa Kosova je
pisalo Dumi sa molbom da i njima Putin dodeli crveni pasoš kao poslednju nadu i
jedini spas, obzirom da ih vlada ne brani kako treba a da su Šiptari već pod
američkom protekcijom. Ali to bi već bila nova priča za neki drugi članak
u rubrici domaće teme...
.