Vojska
"Raketni
sporazum" Srbije i Emirata: šta će biti kad Arapi shvate da kupuju
zastarelu vojnu tehnologiju?
Pucanj u prazno
Srbija, kako rekoše
njeni savremeni vladari i njihovi mediji, nudi Ujedinjenim Arapskim
Emiratima "iz svoje proizvodnje", prodaju rakete "Alas".
Ova raketa može biti za javnost interesantna, ali samo kao relikvija prošlosti,
jer je kod svih bitnih proizvođača protivoklopnih
oružja ovaj "program" napušten, ili se napušta,
jer baš i nema neku perspektivu u vremenu kad se uloga oklopa u ratovanju
promenila, a mogućnosti presretanja, blokiranja i ometanja tehnički
i taktički usavršeni da je učešće takvih sistema vrlo mala. Mada to zvuči apsurdno, ali "na razvoju rakete
"Alas", radi beogradska firma EDePro uz neizbežnu
"logistiku" SDPR-a.
Pukovnik
Milan Jovanović
EdePro
d.o.o. je privatna kompanija iz Beograda, registovana kao
Preduzeće za proizvodnju, trgovinu, istraživanje i eksperimentalni razvoj, i
zavedeno je u Agenciji za privredne registre 27.12.1996. godine.
Sedište EdePro je u Beogradu, u ulici Kralja Milutina broj 33. Pretežna
delatnost preduzeća je istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim naukama.
Zakonski zastupnici ove firme su Cveta Delić, Slobodan Petković zamenik
direktora; Goran Žižić-direktor. Takođe, EdePro je zavedena u Agenciji za privredne registre, ali iz te
evidencije nije potpuno jasno koje su njene delatnosti. Šifra delatnosti pod kojom je ova firma zavedena je 73102,
a kao naziv delatnosti upisano je „Istraživanje i eksperimentalni razvoj u tehničko-tehnološkim naukama". Upisani kapital firme je 4.565 evra.
Kada je raketa "Alas" promovisana prvi
put na sajmu u Abu Dabiju, ova firma je prema godišnjem finansijskom izveštaju
u 2007. godini imala 26 zaposlenih. Nedavno je ova firma ponovo postala
zanimljiva onima koji prate "razvojne programe" Ministarstva odbrane
i srpske namenske industrije, jer je došlo do, kako ga sada u žargonu zovu,
"raketnog sporazuma", između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Raketni sistem bez perspektive
Agencija
za privredne registre upisuje delatnost privrednih subjekata prema Zakonu o klasifikaciji
delatnosti koji datira iz 1996. godine. U njemu ne postoji posebna šifra
delatnosti koja se odnosi isključivo na proizvodnju raketnih
goriva i eksploziva. Preduzeće „EdePro" d.o.o.
registrovano je u Trgovinskom sudu pre 2005. godine (pre osnivanja Agencije
za privredne registre). Branislav Jojić,
direktor ove firme pri osnivanju, vlasnik je kompanije, i redovni profesor i šef
Katedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu. Očigledno je da Mašinski fakultet iz Beograda u poslovanju Branislava Jojića i EdeProa ovde služi kao paravan. Za njegovo ime, domaća javnost je saznala maja 2002. godine, kada su SAD dostavile
jugoslovenskim i srpskim vlastima dokument u kojem tvrde da imaju dokaze da mreža jugoslovenskih preduzeća godinama pruža podršku raketnom programu Libije u razvoju raketnog naoružanja i izradi krstarećih raketa. Srbiji je
tada prećeno sankcijama.
Stručnjak
za eksploziv, sagovornik „Tabloida" iz Uprave za
tehnologiju odbrane MO (na čijem čelu
se sada nalazi brigadni general Nebojša Zrnić- poznat javnosti kao agent više obaveštajnih
stranih službi, školovan na britanskom kraljevskom koledžu, zadužen da u potpunosti
uništi vojnu industriju Srbije) koji je želeo da ostane
anoniman, tvrdi da je firma „EdePro" nastala kao istureno odeljenje i ogledni centar beogradskog Mašinskog
fakulteta u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Katedru
je tada vodio Momčilo Milinović, brat Gorana Milinovića, tadašnjeg šefa Miloševićevog kabineta.
Tabloidov
sagovornik tvrdi da je i tada, kao i sada, u poslove „EdePro-a"
zapravo uključen veliki broj aktivnih i penzionisanih generala, uži deo bivšeg
i sadašnjeg rukovodstva SDPR-a, koji su razvili posao trgovine naoružanjem i
vojnom opremom zahvaljujući visokim pozicijama i poznanstvima u svetu, te da je
brigadni general Zrnić, poznat po nadimku "Uvlakač", vrlo česti gost
pomenute kompanije i da je uspeo svojom slatkorečivošću da se ulaguje ministru
odbrane i da ga ubedi u celishodnost realizacije projekta "Alas".
"Taj tip raketa postoji još od osamdesetih godina", kaže naš sagovornik. Razvoj su započeli Amerikanci. Domet im je
bio do 10 do 15 kilometara. Vode se kao EFOGM. Kasnije su Nemci i
Francuzi započeli razvoj rakete (Polyphem) koja ima domet od 60 kilometara.
Naši takođe spominju 60 kilometara dometa. Kao da su uzeli njihovu raketu i prepakovali
u našu! Ovo je, ustvari, na neki način modifikovana
"Maljutka" sa lepim željama koje treba doraditi,
kako po povećanju dometa gađanja tako i po pitanju vođenja.
Inače, razvoj raketnih sistema tog tipa koji je prvenstveno namenjen uništenju oklopa, kod svih bitnih proizvođača protivoklopnih oružja je napušten ili se napušta jer baš i nema neku perspektivu u vremenu kad se uloga oklopa u ratovanju
promenila, a mogućnosti presretanja, blokiranja i ometanja tehnički i taktički usavršeni da je učešće takvih sistema vrlo mala.
I zaista, sledeće
činjenice o "Alasu", i laiku i stručnjaku jasno govore da je reč o
jednom oružju koje polako postaje prošlost...
Raketni sistem ALAS (sastav i
mogućnosti)
:dužina: 2040 mm, prečnik: 175 mm, razmah krila: 1440 mm, ukupna masa: 50 kg, bojeva
glava : 10 kg, maksimalna brzina: 180 m/s, dolet: 5 - 25 km, radna temperatura:
-30 do 70 C