Rusija
Pad kamena iz
svemira teškog desetak tona na prostore Urala, otvorio pitanje svetske saradnje
u odbrani planete Zemlje
Mali
poklon velikog neba
Ujutro, 15.
februara, iznad pet uralskih oblasti, izlila se kiša meteora. U Tjumenskoj, Sverdlovskoj, Kurganskoj
oblasti, Baškirskoj republici i Kazahstanu je
primeæena samo karakteristièna svetlost na nebu, a na teritoriju Èeljabinske oblasti, kako tvrde struènjaci, pali su i delovi meteorita. Veæ sledeæeg dana, pojavilo se
mnogo verzija o tome kakav nam je poklon, ovoga puta, pao sa neba. O tome za
Tabloid piše Viktor Hlistun, dopisnik iz Moskve
Viktor Hlistun
(dopisnik iz
Moskve)
Ruski,
preciznije uralski seljaci, pojavu meteorita su doèekali psovkama. Upravo tako reaguju u Rusiji na neobiène pojave. Ovoga puta, ujutro se nebo u bukvalnom smislu rasplamsalo,
zatim se èula eksplozija koja je udarila
poput groma, stakla su se polomila na prozorima, prekinute su telefonske
veze...Dolazak meteorita trajao je 20-30 minuta. Pa kako onda èovek da ne opsuje!
Tokom dana,
kada je sunce osvetlilo zemlju, postalo je jasno koliko je ozbiljna šteta koju je proizveo noæni
posetilac iz svemira. Hvala Bogu, nije bilo ljudskih žrtava: strano telo je eksplodiralo iznad zemlje, ali ne
iznad naseljenog dela, veæ iznad jezera Èebarkulj i moèvare. Ipak, ranjeno je
1.240 ljudi - iseklo ih je staklo, dobili su prelome od pada iz porušenih kuæa itd. Mnoge rane su
dobijene, kako to èesto biva, iz gluposti. Niko se
nije dosetio, na primer, da posle pojave svetleæih
tela na nebu, skloni decu od prozora, pa su zadobili posekotine kada su prozori
pukli od sile udara koja je nastala nakon eksplozije. U Èeljabinskoj oblasti nastradalo je skoro 3.000 zgrada i
objekata, 361 škola. U tri mesta pukle su cevi
za gas. Šteta se procenjuje na milijardu
rubalja. Na sreæu, ni komadi meteorita, ni udarni
talas od eksplozije, nisu stigli do Belojarske nuklearke koja se nalazi ne tako
daleko od mesta katastrofe. A što se tièe stakla, njih æe brzo zameniti, nateraæe ih zima. Napolju je minus 20-25 stepeni.
Pozdrav
od Marsa i Jupitera
Struènjaci NASA procenjuju snagu eksplozije meteorita do koje
je došlo u trenutku ulaska u atmosferu
ovog nebeskog tela nad Èeljabinskom, na 300 do
500 kilotona. Prema zvaniènim informacijama,
nebesko telo preènika 15 metara, koje je
obrazovalo vatrenu kuglu, ušlo je u atmosferu Zemlje
brzinom od 64 hiljade km na èas i eksplodiralo je na
visini od 19-24 kilometra iznad površine naše planete. „Rep" koji je kugla ostavila
za sobom protezao se 480km. Kako smatra predstavnik odeljenja NASA za istraživanje meteorita, Bil Kuk, objekat koji je pao na
teritoriju Rusije je komad koji se odvojio od „pojasa asteroida" koji se nalaze izmeðu Marsa i Jupitera i
pretvorio se u meteorit u Zemljinoj atmosferi. Predstavnik NASA je izjavio da
je bilo veoma teško ranije opaziti ovo kosmièko telo: da bi to bilo moguæe,
potrebno je da teleskopi na Zemlji budu okrenuti u „pravom smeru", u strogo odreðeno vreme.
Pozdrav
iz Amerike
Ruski nauènici su dugo vremena æutali povodom ovog dogaðaja, iako su veæ u petak pronaðeni komadiæi meteorita u rejonu
jezera Èebarkulj. Zato se odmah oglasio deputat
Državne dume, Vladimir Žirinovski, izjavivši da su to Amerikanci
ispitivali novo oružje. Nikakvi meteoriti ne padaju sami od sebe, veli
Žirinovski. To je mali amerièki udar po nama. Udar ogromne
snage, koji bi uništio gradove, oni se boje da nam
nanesu, jer zanju da æemo odgovoriti. Zato oni
napadaju pomalo. Da izlazimo na okean, i cunami bi izazvali. Sada nas zasipaju
kosmièkim otpadom. Zato je potrebno da zabravimo
nebo iznad zemlje, tako da niko bez našeg odobrenja ne leti
iznad Rusije. Zašto nismo oborili taj asteroid, zašto ga nismo pretvorili u prah daleko od naše teritorije? Evo èime treba da se bave naši struènjaci, a ne da objašnjavaju ono što se veæ dogodilo.
Moram da
naglasim da u Rusiji mišljenje Žirinovskog podržava solidan broj, posebno
starijih, ljudi.
Prodaja
komadiæa
Ostaci eksplodiranog
meteorita od skoro 10 tona, trebalo je da padnu na zemlju. Skupljanju ovih
ostatak pristupili su odmah svi koji su mogli i hteli. U tamne vode jezera Èebarkulj (vaš dopisnik je tamo služio vojsku i zna da je ta uralska zona veliki vojni
poligon) gotovo odmah su zaronili ronioci. Nažalost,
nisu uspeli. Pronaæi u muljevitoj i mutnoj vodi,
ispod leda, male komadiæe gvožða, nemoguæa je misija. Više sreæe su imali nauènici. Oni su skupljali ostatke meteorita po snežnom pokrivaèu jezera, ali tamo ih je
bilo malo. Doduše, dovoljno da bi se odredilo
njegovo poreklo. Analiza je pokazala da èeljabinski meteorit (koji
zovu i èebarkuljski) pripada najrasprostranjenijem
tipu meteorita - kamenim hondritima.
U potrazi za
komadiæima meteorita najbolje su prošli deèaci iz jednog seoceta
koje se nalazi južno od Èeljabinska. Šetajuæi, videli su u snegu sveže
rupe, pa su odatle poèeli da vade komadiæe metala raznih oblika. Ovi deèaci su prvi saznali da je njihovo selo zasuto kosmièkim otpadom. Po komadiæ svemirskog tela su, bez
izuzetka, uzeli svi stanovnici sela. Naravno, sada svako od njih mašta kako æe što skuplje prodati svoje svemirske eksponate. Za sada je
cena 500-1000 dolara za komadiæ. Mnogi ne žele u ovom trenutku da prodaju komadiæe gvožða sa neba, nadajuæi se veæoj ceni.
I u
šali, i ozbiljno
Odnos prema meteoritu
je razlièit. Predlažem da proèitate beleške moje koleginice Tatjane Resinaje o tome da li meteorit
ima isceliteljsku moæ:
O sliènim stvarima ljudi su razmišljali
još od drevnih vremena, kada su za
lekovima, kao i za opstankom, tragali po tlu, u granama drveæa, u dubinama voda. Ali, za razliku od lekovitih trava,
kamenju koje je palo sa neba pripisivana su univerzalna lekovita svojstva.
Meteoriti koji su pali na zemlju smatrani su èudesnim
lekom za sve bolesti (panacejom). Uz njihovu pomoæ leèeno je apsolutno sve. A da li su uspevali i da izleèe bolest, ili ne, to nije poznato, jer se sa svojim
zabludama èoveèanstvo
preko volje rastaje, greške ne priznaje, a
neuspehe ne razglašava naokolo veæ ih sakriva što dublje pod tepih.
Zbog
sujeverja, uvek dolazi do tragikomiènih anegdota. Belorusi
su, na primer, negde u brojanju „izgubili" jedan meteorit. Prema
procenama njihovih nauènika, na belorusku zemlju
palo je šest komada nebeskog kamenja, a naðeno je samo pet. Specijalisti ne bez osnova smatraju da
su šesti kamen žitelji sela u èijoj okolini je pao,
jednostavno pojeli. Èemu su se nadali? Veènom zdravlju ili veènom životu?
Istina, šamani i veštice imaju sledeæi recept - samleti kamen i njegovu prašinu pomešati u napitak. Kažu da od tog napitka telo dobija neverovatnu snagu, a
slabost nestaje. Ni drugi recepti nisu manje ekstravagantni: razmutite u vodi
komadiæ meteorita - i sve vaše patnje æe nestati.
Valja
priznati da su recepti narodnih lekara - raznovrsni. Na primer, ako neko pati
od polne nemoæi ili neplodnosti, tada kamen
treba stavljati na strateška mesta. Ili, kamenom
treba, do krvi, trljati nezarasle èireve kako bi svi otrovi
nestali. Mentalno zaostalu decu tuku kamenom po èelu.
Kod bolesti srca, meteorit se ženama stavlja ispod
grudi, a muškarcima ispod pazuha.
Kako se
odnose ljudi prema leèenju meteoritima? Mirno.
Poznato je da su „blaženi oni koji veruju". Pa ako neko doživi sreæu zato što je dodirivao meteorit
- neka mu bude. Štete svakako ne može biti. A placebo efekat je sasvim moguæ. Generalno, nauènici ignorišu taj efekat, ne bave se njegovim prednostima i
nedostacima. Mislim da su u placebo ukljuèeni veoma zanimljivi
mehanizmi. Ali, nije o tome ovde reè, veæ o tome da nauènici što pre treba da pronaðu èeljabinski meteorit. Ako ga narod prvi naðe, onda se kod nas u najskorije vreme može pronaæi novi, univerzalni lek
za sve bolesti.
Zakljuèak autora
Može se beskrajno prièati o padu meteorita na uralsku
zemlju. Ali, evo šta me onespokojava. Svemir je
spustio na Zemlju mali kamen (èak i po zemaljskim
merilima) - težak 10, a možda i nešto manje tona. A prodrmao
je èitav svet. Ispostavilo se da niko
nije spreman za pad i tako malog gosta. Sada se nauènici pravdaju da je teško primetiti takve meteorite.
Zašto teško? Mi veæ imamo razlièite fotografije svemira,
pratimo kretanje satelita, a ne možemo da vidimo meteorit.
Moj odgovor je nedvosmislen: sve se dešava zbog toga što ne saraðujemo jedni s drugima,
iako je vreme da mislimo o spasu naše mile Zemlje. Ni u
Americi, ni u Rusiji, ni u Kini, ni u bilo kojoj drugoj zemlji se ne bave tim
problemom.
Dakle, poenta
je u ujedinjavanju. Da li nam upravo to, još jednom, poruèuje èeljabinski meteorit?