Pljačka
Ko će rudarima rudnika "Resavica"
objasniti da su godinama uzalud radili
Dublja budžetska rupa od rudarske jame
Javno preduzeće za eksploataciju uglja
"Resavica" u restruktuiranju ima 4.281 zaposlena i ogromne gubitke od
74 miliona evra preko vrednosti kapitala, sa ukupnim obavezama od 141 milion
evra, a tek treba da se izloži prodaji, kako kaže ministar Mlađan Dinkić.
Pitanje je samo- kome, kad je vladinom politikom ovo javno preduzeće potpuno
uništeno!
Igor Milanović
Javno preduzeće za
podzemnu eksploataciju uglja „Resavica" je u restruktuiranju, već duži
period vremena. Na početku ove godine bilo je u matičnom preduzeću 4.070
zaposlenih, a u zavisnim društvima još 211. Sa 67,6 miliona evra ostvarenog
ukupnog prihoda u 2012. godini iskazalo je gubitak u matičnom i zavisnim
preduzećima od dvadeset miliona evra, ili 29,6 odsto ostvarenih ukupnih
poslovnih prihoda.
Dakle, da bi izbeglo
poslovanje sa gubitkom, a sa gubicima posluje već više godina, u 2012. godini
trebalo je da mu prodajne cene tone uglja budu veće za jednu trećinu. Ali, tu
jednu trećinu od 20 miliona evra trebalo je da plati elektroprivreda, ili, u
krajnjem slučaju građani, kao krajnji potrošači. U toj istoj godini za bruto
zarade i naknade zarada isplaćeno je 40 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Bruto zarade, kao osnovna stavka rashoda, dostigle su skoro 60 odsto ukupno
ostvarenih poslovnih prihoda, ali je samo polovina tih zarada realizovana na
tržištu, dok je druga polovina teretila iskazane gubitke.
Sa takvom politikom
cena i vođenja ovog javnog preduzeća Srbija ne može ići dalje. Ukupna poslovna
imovina ovog gubitnika iz Resavice, prema godišnjem bilansu za 2012. godinu, po
knjigovodstveno iskazanoj vrednosti, je 67,3 miliona evra, a gubici iznad
kapitala 74 miliona evra. U te gubitke nisu uračunati gubici do vrednosti
kapitala od 91 milion evra. Prema tome, ukupni iskazani gubici u poslovanju
ovog javnog preduzeća su 165 miliona evra. Ministar za privredu i finansije
Mlađan Dinkić, vodeći vladin privrednik, koji u poslednjih dvanaest godina vodi
srpsku ekonomiju, kaže da će ovo preduzeće u restruktuiranju izložiti prodaji.
Ali ko će kupiti
ili biti partner - finansijer preduzeća koje ima ukupne obaveze 141 milion
evra?
Nema niko drugi
do Republike Srbije, koja ne zna šta da radi sa gubitnicima Petrohemijom iz
Pančeva, Srbijagasom iz Novog Sada, Galenikom iz Zemuna, JP Putevima Srbije, JP
Železnicama Srbije, JAT Airways-om i brojnim drugim, kad je republički
budžet u minusu za oko dve milijarde evra i kad država „krvari" da bi
rashode pojedinim ministarstvima smanjila, kako bi se izbegao veći deficit u
republičkom budžetu, koji se mora pokriti novim zaduživanjem, a za kamate na dosadađnja
zaduženja država već izdvaja skoro milijardu evra godišnje.
Postavlja se razumno
pitanje: zašto republička vlada i ministarstvo privrede već duži period vremena
tolerišu politiku stalnog zaduživanja, bolje reći prekomernog zaduživanja
Republike Srbije, a da nikad ne razmatraju suštinske analize poslovanja
republičkih javnih preduzeća i po tome ne donose odgovarajuće zaključke, već
dozvoljavaju da taj javni „brod" plovi bez kompasa, više od jedne
decenije, tokom trajanja takozvane nove demokratske vlasti.
Šta će biti sutra
ako Republika Srbija ne da garancije za nove kredite Javnom preduzeću „Resavica"?
Šta će se desiti kad tih četiri hiljade radnika dođe pred Vladu Srbije, ko će
stati pred njih i šta reći rudarima koji u podzemnoj eksploataciji vade ugalj?
A teže će biti
ako se rudarima priključe i zaposleni koji uvozni gas prodaju znatno ispod
uvoznih cena, te ako u red sa njima stanu i železničari koji u dobroj meri
transportuju resavički ugalj.
Vladi to nije bitno,
već se ministri bave kako i kome, i uz koji bonus da prodaju domaćeg
avioprevoznika, jer ministrima i domaćim biznismenima trebaju udobni letovi sa
inostranstvom, a njih uopšte ne interesuje sudbina više od četiri hiljade
zaposlenim u rudničkim jamama.
Ako postoji cena
iskopane tone uglja, a sigurni smo da postoji, zašto se ugalj prodaje za
trećinu ispod tržišne cene? Ko je taj u zemlji Srbiji koji obezvređuje rad
rudara i čije je to "fakultetsko obrazovanje" koje naš narod usmerava
u Evropu, kad su odluke Vlade da se ne prizna rad rudara, da se
administrativnim merama određuju cene tone uglja, da se gubici gomilaju na
teret Republike...?
GLOSA
Šta će se desiti
kad tih četiri hiljade radnika dođe pred Vladu Srbije, ko će stati pred njih i
šta reći rudarima koji u podzemnoj eksploataciji vade ugalj?