Nismo mi od juče

 

Epizoda 109

 

Zoran Milojević

 

Otoič sretnem komšiju Raku, a on mi sažaljivo kaže: "Bata komšija, vi Srbi se svađate kao Cigani. Ta, vi ste, živ mi ti, mlogo gori od nas, nego mi."

  Progutah knedlu zbog otužne istine i zamakoh u klub "Dno života", a tamo Drakče Bakalin. Cevči pivo, čačkalicom trebi ostatke zuba od ra(ha)tluka koji mezetiše i blene u plafon. Pitam ga: "Šta si se smrk'o, da nije Tito po drugi put među Srbima?"

  "Razmišljam o zakonu kojim su ravnogorci i partizani izjednačeni u pravima."

  "To je za radovanje," uzviknem.

  "To je za brigu", diže prst Drakče, "Sada će ravnogorski i partizanski sinovi i unuci moći ravnopravno da nastave bratoubilački rat!"

  Već dugo pišem i govorim da ne postoji evropska Nemačka, već nemačka Evropa. Njen cilj je "Evropa bez granica", a to je ideja Adolfa Hitlera kome Nemci samo jedno zameraju: što nije pobedio! Tu ideju je podržao i Vinston Čerčil, ali je od nje odustao kad su Nemci umarširali u Pariz. Nemačka Evropa i njen šef  "muško u ženi", Angela Merkel smislili su i način kako da konačno otmu Kosovo i Metohiju Srbiji. Naravno da su lako našli Srbe za svoju nakanu. Nemci polako ostvaruju snove koje su vekovima unazad ostvarivali Britanija, Francuska, Holandija, Španija i druge zapadnjačke zemlje. U njihovim nacionalnim programima osnovni plan glasi: na svetu ne postoji dovoljno siromašna zemlja koja se ne može opljačkati.

  Vojvotkinja od Kembridža rodila sina! Srpski mediji izgiboše od radoznalosti: te kojeg je pola, te kako je prošao porođaj, te koliko je srećan otac... Taj mali će biti kralj kad muljošu prababa-kraljica, pa deda Čarls, a onda će čekati da njegov otac istera svoju zversku pizmu na svet. Za to vreme Srbiju ne zanima hoće li neka Rada iz Takašnice ili Desa iz Čibutkovca roditi kćer ili sina da bi jednog dana preteklo štogod Srba kada novorođena beba preuzme krunu. Da smo normalni zanimalo bi nas da naše kolevke budu pune, a ne da se radujemo sreći onih koji nam donose nesreću. Da ne spominjem neku Miljanu iz Kosovske Mitrovice i njenu brigu hoće li njeno dete živeti u slobodi.

  Ako rekonstrukcija vlade podrazumeva promenu ministara, to samo znači da ministri nisu slušali predsednike svojih stranaka, tj. da Dijete Ivica i Bolani Vučić nisu sposobni ni svoje stranke da vode. a kamoli državu. Nepogrešivost ove dvojice je očita, nepogrešivo izvršavaju zadatke koji stoje pred njima. Bože, ugasi mi se lampa na trenutak! Šta sam hteo da kažem? Ah da, što Bolani Vučić ima divna odela! Sve nova i nova!

  Bogomi, popuštiše i oba crnogorska prkna: crvendaćko i zelenaško! Nekad se nije smijelo golijem prknom međ pijane Turke,. Od danas se može, vala, i na Cetinje i u Brisel. Nekad smo govorili: prkno je k'a mišljenje: svako ima svoje. Od danas nezavisno crnogorsko prkno može svakom da se pokaže, k'a crnogorska loza ili pansion u Budvu. To više nije srpsko prkno, da nam na njega Srbi navlače gaće! A u Budvu bješe k'a na Žutu gredu, mi kamenice na prkno i guzice, oni kamenčine na junačine! Milova policija juriša k'a da smo u bitku na fundine. Jedan naš dobio po prknu, pa kuka ka sinja kukavica. A njihov sav srećan, htio bi još po prknu, navik'o se, ne valja prkno da zvrji prazno. Jedan njegov simpatizer, pevač-guzičar, kaže:

  "Od Beograda nama zli vjetar duva!"

  "Duva, duva", odgovara postariji Crnogorac, "Duva da nam razdvoji lice od guzice."

  Pošto će ovi redovi jednom biti knjiga, napisaću i nešto zbog čega će se mnogi nasmejati, ali ja ću napisati. Na godišnjicu zemljotresa u Skoplju tvrdio sam da je taj zemljotres bio opomena Makedoncima zbog otuđivanja od Srba. Poruku nisu shvatili i danas su Šiptari na levoj obali Vardara. Napisah ovo i spasih svoju dušu!