Rocky Stars Club:
ureðuje Rajko Roki Dvizac
Hleb i èokolada…
Od predgraða do Tvitera
Da nije bilo
vladike Danila Krstiæa i velikog pesnika Miroslava
Mike Antiæa ko zna da li bi danas
bilo grupe Garavi sokak i kakav bi bio životni
put Branislava Baneta Krstiæa,frontmena najpopularnije
vojvoðanske grupe Garavi sokak,
pesnika koji sve dublje ore pesnièke metafore, zagovornika
i pobornika autentiène tamburaške muzike, pevaèa sa dušom u srcu i slavujem u glasu. A ja sam jedan od glavnih
krivaca što je Garavi sokak prekoraèio prag anonimnosti i izašao
iz okvira Novog Sada. Preciznije,iz njenog predgraða Klise.Èinjenica da su sa
periferije ,bila je dovoljna da ih vlastiti grad bojkotuje stavljujuæi ih na marginu. A da stvar bude još „gora" oni su svirali pop
muziku sa elementima vojvoðanskog etno zvuka što „nije bilo u modi".
Naravno,"moderno" je bilo da to rade
sarajevske grupe ali vojvoðanska, e, to ne može!
Iz inata
pozvao sam ih u Inðiju da prvi put gostuju van Novog
Sada na ovdašnjem Radiju a onda sam napisao
tekst u "TV Novostima" i poèeo da širim popularnost grupe se
„nezgodnim imenom" i nezgodnim
poreklom od Ljubljane do Skoplja. Talas je krenuo i ništa ga više nije moglo zaustaviti.
Moram da
dodam još dve sitnice. I grupa „Prljavo
kazalište" je iz zagrebaèkog predgraða a niko im to nije uzeo za zlo. Naprotiv. Drugi detalj je
i do dan danas ostao neobjašnjiv - Garavi sokak je
praktièno startovao iz Inðije a èudno je da ova grupa nikad
nije imala koncert u ovoj varoši?! Svirali su u svim
gradovima pa i veæini sela u Vojvodini, jedino nisu
u Inðiji gde su poèeli. Zašto?! Prièu o sebi najbolje je da isprièa sam Bane. Ja sam tu tek da ga pitanjima usmeravam…
-Kako bi ti napisao svoju „liènu kartu"?
- Roðen sam i odrastao u Novom Sadu. U
predgraðu zvanom Klisa, gde se zaustavlja
asfalt i poèinje široko prostranstvo od zlatnog žita. Moj muzièki ukus formiran je na
dve muzike. Jedna su tamburaši koji su svirali po
kafanama oko „Najlon pijace" gde smo ih slušali još od kada su nas roditelji
vodili na „10 sa lukom". Druga su „Bitlsi" koje sam otkrio u sedamnaestoj godini.
Obe ih volim
i dan-danas. Završio sam Mašinsku tehnièku školu i apsolvirao poljoprivrednu tehniku. Ali kad su me
posle nekoliko godina pisanja „sustigle i opèinile" pesme Solunska, Teci, teci Dunave, Ruzmarin,
Skeledžija, Maðarica itd. Našao sam se na životnom putu po kome koraèam još uvek.
-
Posle?
- Posle je sve išlo samo od sebe.Ime bendu
je dao kum,veliki pesnik Miroslav Mika Antiæ.Nije uvek bilo lako ali sam u meðuvremenu zavoleo stvaranje i pevanje pesama.Kao i ushiæenje koje taj život donosi…Na svakoj ploèi publika je za sebe otkrila poneku pesmu,koje su postali
hitovi: Neko,neko ko je daleko, Kao ja što sam tebe voleo, Æiri bu-æiri ba, Biæe bolje ako budeš tu, Ko te ima taj te nema, Svako ima nekog koga više nema, Sagradiæemo brod, Doviðenja tugo…
-Pred tvojom grupom je mali jubilej.
-Da.Upravo se pripremamo da snimimo 10.CD. Došli
smo otprilike do pola.Trenutno radimo na petoj pesmi…
-Koje su za tebe vrednosti porodice?
-Porodica,pa i familija su danas na udaru civilizacije ali uprkos tome onda je i
dalje glavni oslonac kako opstanka,tako i napretka. Teško je stremiti više i dalje bez podrške tih „leða".
-A vrednosti tradicije?
-Moj pokojni stric Danilo Krstiæ je bio vladika.On mi je
,još od malih nogu poklanjao bisera
iz svog eruditskog znanja ali i iz narodnog predanja.Uputio me je na vrednost i
lepotu srpskog jezika i narodnog stvaralaštva.Ono je vrhunsko i teško ga je dostiæi a još teže prevaziæi.
- Šta za tebe znaèi zavièaj?
- Ono za èim ti srce zaigra. Za èim nekad i srce krene. To je mesto mog detinjstva. Dunav
ali i širina i lepota zvana Srbija.
Mesto sreæe i mesto bola na kojem se još uvek živi oskudno ali ljudski.
Samo su tu suza i osmeh iskreni. Mesto gde još možete sresti èoveka u èoveku.Gde se još uvek gleda u oèi i svakom kaže „Dobar dan".
-Iz Novog Sada povukao si se u Vrdnik, zašto?
-Tu sam pronašao svoj mir. I duhovni i
kreativni a i ljudi su mnogo opušteniji.
- Kakav je tvoj odnos prema našim ljudima u
dijaspori?
- Spletom okolnosti koje nismo birali, našli smo se tu gde jesmo. Život je na celoj planeti i atraktivan i težak i lep. Zapad je razvio sistem koji daje šansu da vredni ljudi sa pameæu i hrabrošæu postignu željeni uspeh. Kod nas to još
uvek nije tako lako. Danas fizièka adresa gubi na znaèaju. Civilizacija se pomerila u tom pravcu. Delimo
zajednièko vreme bez obzira na prostor na
kome se nalazimo….
- Dok su drugi zaraðeni novac ulagali u kafiæe i butike,ti si osnovao Radio.
- Da, to jeTamburaški radio za društvo u æošku i ceo svet. Radio 24 sata neprekidno emituje tamburašku muziku i èuje se preko sajta www.tamburasionline.com.
Poslušajte, neæete se pokajati. A oni
koji hoæe da kupe preko interneta pesme
Zvonka Bogdana, Janike Balaža, romskih tamburaša sa èardi sa Dunava, pa i Garavog
sokaka, mogu to da uèine preko adresa www.songcastmuzic.com.
Imamo preko 300 pesama najbolje Srpske tamburaške
muzike.
-Odlaziš li èesto u inostranstvo?
- Uvek se radujem gostovanju u inostranstvu i susretu sa našim ljudima iz dijaspore.Imali smo fantastièno druženje u Parizu za
Svetosavski bal. Nadam se da æe se to ponoviti i nekom
drugom prilikom.Interesuju nas gostovanja u Austriji,Nemaèkoj,Švajcarskoj, Danskoj…Ma, svuda
gde ima naših ljudi koji vole tamburaše i „Garavi sokak". Zovite nas - dolazimo!
-Šta misliš o sve popularnijim,takozvanim
društvenim mrežama?
-Ja praktikujem Tviter. Preko njega èesto emitujem svoje
impresije, emocije, oseæanja, razmišljanja, maštanja, stihove…
-Da li bi hteo da neke svoje stihove za naše èitaoce da kažeš?
-Svakako. Evo na primer ove: "Ako u snu naiðete na zreo grozd,pružite ruku…kad se probudite,bar jedno puce æe vam ostati u ustima…Dovoljno da zasladite novi dan".