Do koske
Dokle će srpski političari hraniti građane lažnim
investicijama
Beograd na hlebu i vodi
Od obećanih sto milijardi investicija, koje su najavili
naprednjaci pretprošle godine, nema ništa. Ali vođe naprednjaka idu dalje -
obećavaju nove milijarde investicija, koje će nam doneti, niko drugi do šeici
iz islamističkih zemalja, sa kojima nas ništa ne veže, niti imamo diplomatske
odnose
Mersiha Hadžić
Megalomansko ludilo čelnika Srpske napredne stranke
nije od juče. Još u vreme predizborne kampanje, ni Tomislav Nikolić ni Aleksandar
Vučić nisu se ustezali da obećavaju kako će, čim oni preuzmu svu vlast, u
Srbiju biti uloženo 100 milijardi evra stranih investicija!
Slepo prateći šizoidnu propagandu svojih
političkih šefova, nedavno je naprednjački
ministar Milan Bačević šokirao javnost navodnim kineskim investicijama
od 10.000 milijardi evra u zemlje jugoistočne Evrope i regiona kome pripada i
Srbija, senzacionalno otkrivši kako će Beograd biti sedište nepoznatih kineskih „dobrotvora".
Mada je Bačević već sutradan demantovan, on se pravdao „lošim prevodom" i počeo da upada u tragikomično
tumačenje cifre sa kojom nije mogao da
izađe na kraj. Zbog toga su ga napale
i stranačke kolege, među prvima ministarka energetike Zorana Mihailović, ali, nije prošlo ni dva dana, epidemiju
megalomanije vrha SNS-a potvrdio je i Aleksandar Vučić. Naime, tek što se cirkus oko Bačevićevih faraonskih fantazija stišao, „prvi potpredsednik" je stao pred srpsku javnost i samouvereno najavio kako je već ugovorena investicija od 3,1 milijarde evra za projekat „Beograd
na vodi", a da će šeik iz Emirata, Mohamed
Al Abar, čovek koji je izgradio najveći deo Dubaija i Abu Dabija, sve da sredi. Vučić je ovu senzacionalnu
vest ovako sročio:
„...Njegov (Al Abarov)
idejni plan je da počistimo sve odatle, da to
bude jedini zadatak Srbije. On obezbeđuje tri milijarde i 100 miliona dolara za
izgradnju svega. Onda treba da vidimo kako ćemo i mi da se naplatimo prodajom toga kad se završi...".
Dakle, da bude srušeno sve pored beogradskih obala Save, pa će onda šeik možda nešto da gradi. A kako ćemo i da li ćemo „da se naplatimo", videćemo...
Tako je ona prethodna Bačevićeva izjava o deset
hiljada milijardi evra kineskih investicija, data u okolnostima njegovog posleprazničnog mamurluka, odmah postala samo mala humoristička epizoda naprednjačkog pozorišta za decu i omladinu. Vučić je za razliku od Bačevića spreman da sruši pola Beograda i pokloni
pola Srbije, ako treba!
Mafija demokratske provinijencije
kojoj Vučiću
odano služi (i oni njemu), odmah je priskočila u pomoć. Naime, predsednik
Privremenog gradskog veća Beograda, Siniša Mali, „pojasnio" je rušenje ovog dela Beograda: „...Ceo projekat je rađen po uzoru na gradove koji su sličnog položaja kao Beograd - nalaze se na rekama. To su
Kopenhagen, Linc, Mančester". Gde je Mali video taj projekat?
Zašto nije predstavljen javnosti ako postoji? Koliko će to da košta Srbiju? Hoće li se Beograd zadužiti još neku milijardu evra?
Pravi je trenutak da se srpska
javnost priseti kako je Aleksandar Vučić „vozao" preko reke Save bivšeg gradonačelnika Njujorka, mafijaškog sina, Rudolfa Đulijanija. Tom prilikom
je Đulijani i predložio da se ovaj deo takozvanog savskog platoa „očisti". Valjda zato što ga NATO bombardovanje 1999. godine nije sravnilo sa
zemljom. Arapski šeici su navikli da grade na pesku,
pa je ovaj deo Beograda neko namerio da prethodno pretvori u pustinju. A, šta će biti posle toga i da li
će biti, nije važno.
Ideja „silaska Beograda ne
reke" nije od juče. Daleko pre Vučićevog "preporoda", još 1995. godine,
napravljen je projekat „Europolis - Beograd na Savi", autora Darka Tatića, sina Rajka Tatića,
jednog od autora kompleksa Sajmišta. On je predlagao da se u
međunarodni konkurs uvrsti i obnova kompleksa Staro
sajmište. I to je ondašnja vlast iskoristila u svrhe predizborne kampanje.
Vlasti DOS-a posle 5. oktobra 2000. godine, takođe su nudile „projekte" za izgradnju takozvanog savskog amfiteatra.
Zbiru neverovatnih, nebuloznih i
ničim utemeljenih izjava u vezi sa „investicijom vrednom
tri milijarde", svoj doprinos je dao i
sadašnji direktor projekta "Beograd na vodi", Srđan
Rupar. On
je pokušao da umiri javnost izjavom da će sve ovo
projektovati i graditi srpske firme:
"...Govorim o milion
i po kvadratnih metara novih površina i prostoru od oko 90 hektara koji treba infrastrukturno opremiti, a to
su, saobraćajnice, pešačke staze pristupne staze,
biciklističke staze, velike zelene
površine".
Šeik Mohamed Al Abar izgleda uopšte ne misli tako, barem kad je projektovanje u pitanju.
On ima svoj projekat. Vučić i sam tvrdi da se od Srbije očekuje samo da „očisti teren" a ostalo će Al Abar da sredi.
Malo detaljnijom pretragom
Interneta, lako je ustanoviti da je šeik Al Abar u svetu poznat kao
"ugledni gej". Ako je njegov izbor da sarađuje sa srpskim vlastima,
onda je izabrao pravo mesto. Toliko njemu srodnih duša, kao što ima u srpskoj
izvršnoj vlasti, nigde neće naći!
Ali, čak i ako se u nekoj dalekoj budućnosti desi da neko baci novac na izgradnju novog lica
savskog platoa u Beogradu, treba znati da je najmanje pet odsto zemljišta i objekata (ostalo je
u posedu države) potrebno regulisati kroz eksproprijaciju. A to ovde zna da traje godinama.
Idu izbori, to je sad već izvesno. Novi izbori, nove fantazije. Beograd jeste na
vodi, ali su mnogi Beograđani samo na hlebu i vodi.