Dežurna
Metode i putevi: kako je za deset godina iz Srbije izneto više od 51
milijarda dolara
Pare iznete, pljačkaši ostali
U periodu od 2001. do 2010. godine, vladajuća politička elita je iznela iz
zemlje 51 milijardu dolara. Ono što niko ne želi da vidi, jeste način iznošenja para ispred nosa stručnih službi, ali i
njihovo vraćanje u
Srbiju. Upravo u vreme najintenzivnijeg odliva novca, došlo je do „privatizacije" mnogih
privrednih društava
koje su danas proglašene
spornim. Uprkos tome, ova pljačka epohe, i njeni dobro zaštićeni protagonisti,
još uvek uživaju u slobodi i učestvuju u političkom životu, nastavljajući i
dalje da pljačkaju, nakon što su platili reket novom Gazdi. O tome za Tabloid
piše magistar ekonomskih nauka i revizor, Nikola Kaluđerović
mr Nenad
Kaluđerović
Zvuči
neverovatno, ali, osim Narodne banke
Srbije, Agencije za privatizaciju,
Državnog revizora i ovdašnjih poslovnih banaka, danas svako zna da je u
periodu 2001-2010 neevidentirano izneto više od 51 milijardu dolara na of
šor račune (o tome je i američka vladina agencija Agencija Global Financial Integrity
podnela izveštaj američkom Kongresu)?
Kako to da revizorske kuće koje su
davale mišljenja na godišnje finansijske izveštaje poslovnih banaka, velikih
poslovni sistema, srednjih preduzeća i brokerskih kuća, pre toga u revizijske
izveštaje nisu konstatovali neevidentirane promete?
Od navedenih institucija i banaka
niko ne može dobiti informaciju da li su kontrolisali sve promete koji su
prikazani u poslovnoj evidenciji.
Naime, treba podsetiti i to da su
revizorske kuće i druge nadležne institucije za kontrolu, mogle imati i više
podatak na raspolaganju, samo da su od Narodne banke Srbije (NBS) tražili
podatke o robno-novčanom prometu. Jer, NBS redovno sastavlja i razvrstava te
podatke po imenima zemalja, subjektima, po vrsti roba, vrsti transfera i
slično.
Nije teško zaključiti da se ovde
radilo o organizovanom i institucionalnom iznošenju sredstava, i to tako da ona
nisu evidentirana kod nadležnih kontrolnih ustanova.
Činjenice o ogromnoj količini novca koji
je neevidentirano iznošen (što je obelodanila agencija Global Financial Integrity), potvrdio je i u svom
detaljnom izveštaju i Dev Kar, bivši viši ekonomista u Međunarodnom monetarnom fondu, koji je prikazao i
dinamiku neevidentirano iznošenog novca.
U periodu od 2001 -2010. godine na čelu
Narodne banke Srbije bili su guverneri Mlađan Dinkić, Kori Udovički, Radovan
Jelašić i Dijana Dragutinović, koji su imali vlast nad finansijskim
sistemom, i imali su instrumente kontrole.
Postavlja se pitanje: kojim putevima su
nestajale ovako ogromne svote novca? Odgovor je jasan: u većini slučajeva u
pitanju je ostvarena novčana masa po osnovu neevidentirane prodaje
nepokretnosti i pokretnosti, ostvarena novčana masa po osnovu simuliranih
investicionih aktivnosti, ostvarena novčana masa po osnovu raščlanjavanje
prometa (jedan deo sredstava ide u Srbiju, dok drugi pod imenom srpske
firme ide na of šor račune), novčana masa stečena po osnovu
isplata raznih komisija...
Naravno, najznačajniju novčanu masu
čine sredstva stečena preko simuliranih plasmana privrednih subjekta
Srbije, i njihovo dalje efektuiranje na spoljnim računima.
Kako to da Devizna dokumentaciona
kontrola nije uočila postojanost neevidentiranog prometa, iako je
bila stalno prisutna i aktivna, i imala je preko određenih baza podataka
pristup evidenciji o robno-novčanim tokovima? Šta je to što čini
potencijalne transfere da budu neevidentirani?
I tu je odgovor više nego jasan: njih čine
vešti modaliteti prikrivanja preko odabranog „kanala"
kojim se vrši prenošenje sredstva. Mada o svemu postoji prateća
dokumentacija, naš finansijski sistem nije bio spreman da ga
uoči iako je imao sve institucionalne mehanizme kontrole. Još bolje: ili nije
hteo ili nije smeo da prepozna očigledan kriminal!
Podsetimo javnost na jedan značajan
podatak koji je ostao skoro nezapažen, a to je da je veći deo predstavništava
koja su likvidirana u tom intervalu (2001-2010) imao ogroman promet i
putem takozvanog transfera kapitala ili simuliranih obaveza, izdatih menica
i intenzivnim protestom menica. Značajna sredstva su prebačena uz
asistenciju cesija i asignacija na druge račune, a u poslovnim knjigama ostali
su nezatvoreni plasmani koji na kraju nisu evidentirani kroz robno-novčane
tokove.
Američka Ford
Fondacija objavila je podatke koji na direktan i indirektan
način prikazuje nezakonite
finansijske tokove zemalja u razvoju u periodu od 2001- 2010.
godine. Nezakonitost se ogleda u visini neevidentiranog robno-novčanog prometa preko poslovnih knjiga. Izvedene
podatke su potpisali Dev Kap i Sara Freitas
uz pomoć datih stručnih komentara od strane Rajmonda Bejkera
na izvedene činjenice kao i ostalih stručnih lica GFI (Global Financial Integrity).
Tako su došli do podataka da našu zemlju rangiraju
u prvih dvadeset zemalja po nezakonitom (ilegalnom) iznošenju sredstava
iz zemlje i postave je na mesto broj 16.
Nesumnjivo je
da su naše centralne monetarna vlasti bile
upoznate sa ovim činjenicama. One su takođe znale
da je u navedenom periodu neevidentiranih robno-novčanih transakcija bilo u svakoj godini, jer se
takozvanim metod GER (koji pokazuje podatke zemlje izvoza i dostavlja ih
određenim međunarodnim institucijama i podatke uvoza iz te zemlje)
redovno upoređuju. Za našu
zemlju takve robno-novčane bilanse obrađuje NBS preko svoje posebne institucije.
Iste te
podatke svaka zemlja dostavlja Svetskoj banci, zatim se ti podaci takođe upoređuju.
Prikupljene
podatke treba posmatrati u odnosu na broj stanovnika u Srbiji po
godinama, te ga svesti na izneti novac (po svakom stanovniku u
Srbiji) i dobiti na osnovu toga podatak po broju radno aktivnog
stanovništva i uporediti takav odnos sa zemljama koje su svrstana u prvih
dvadeset rangiranih po visini nezakonitog novca koji je iznet. Prema demografskoj
strukturi stanovništva u Srbiji, uočeno je da je
najviše novca po stanovniku izneto u 2004 godini (videti tabelu)...
Prema svim
ovim pokazateljima, najviše novca je izneto
neposredno posle ubistva Zorana Đinđića, u vreme kada je vlada
bila privremena, uoči predstojećih izbora. Ovu činjenicu
ne treba zanemariti, jer se sada može objašnjavati zašto su se ove aktivnosti intenzivirale. Dakle, centralna
monetarna vlast je ta koja je prećutno odobravalo ove
aktivnosti.
Sve
ovo može se hronološki vezati sa periodima kada nastaje agonija sa
mnogim privrednim subjektima, kao što su kompanije: "Fidelinka",
"Navip" i "Agrohem"... Njih treba posmatrati kroz
poseban kontekst i izvedene činjenice jasno vezati
u lepezu neevidentiranih transfera. Prema tome treba poći od izvora sredstava.