Natrag
Zaječar
„Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u (srednji) PRS (6)
Građevinske egzibicije estradnog menadžera
Dok je u Zaječaru više od trećine ulica bez asfalta, a oko dve trećine bez izgrađenih trotoara, svemogući predsednik Skupštine želi da zaseni svog prethodnika skupim i besmislenim građevinskim poduhvatima
Vuksan Cerović
Kratkotrajno službovanje aktuelnog gospodara Zaječara, estradnog menadžera Saše Mirkovića u Ministarstvu saobraćaja, proizvelo je dramatične posledice u komunalnoj izgradnji grada na Timoku. Pojačan Milanom Božovićem, koga je doveo u Zaječar i dodelio mu funkciju pomoćnika gradonačelnika za bezbednost u saobraćaju, glavni zaječarski PRS-ovac i uzurpator svekolike vlasti u gradu na Timoku zaključio je, izgleda, da samo on zna šta je Zaječaru potrebno i prioritetno kada je komunalna izgradnja u pitanju. Pri tome se uopšte ne obazire na Prostorni plan i Generalni urbanistički plan grada, a brojnim rebalansima gradskog budžeta planove komunalne izgradnje je pretvorio u lavirint iz koga će Zaječar teško izaći.
Uzgred, valjda zbog "budućnosti u koju verujemo" u Zaječaru je za godinu dana održano sijaset predavanja seminara i simpozijuma o bezbednosti saobraćaja, pri čemu je potpuno zanemarena činjenica da je u gradu više od 30 odsto ulica bez asfalta, a procenat ulica bez izgrađenih trotoara, ili onih na kojima su trotoari propali, verovatno je između 60 ili 70 odsto. Nažalost, PRS-ovska vlast maskirana u SNS za to ne haje, nego se, po ugledu na prethodnu vlast URS-a, bavi izgradnjom "spomenika", koji će Zaječarce skupo koštati.
"Novi kasapi pod rep kolju"
Kada neko radi nešto naopako naš narod sa ogorčenjem ili rezignacijom kaže: "Novi kasapi pod rep kolju". Tako je i sadašnja, estradna zaječarska vlast umesto da sredstva iz budžeta i kredita usmeri u izgradnju novih ulica i rekonstrukciju onih koje su najviše oštećene, rešila da uđe u dva velika i skupa poduhvata, od kojih korist svakako neće biti proporcionalna uloženim sredstvima, a uzgred rečeno njihova izgradnja uopšte nije prioritetna.
Nakon što su se u 2013. godini bavili bezmalo svakodnevnim smenjivanjem i postavljanjem v.d. direktora javnih preduzeća i ustanova, gradskih većnika i pomoćnika, likvidacijom ustanova, d.o.o. mrtvorođenčadi i sahranjivanjem JKP „Kraljevica", a uzgred završavali neke ulice iz programa koji su nasledili od dotadašnje vlasti, ove godine su krenuli u krupnije „poduhvate". Batalili su nastavak rekonstrukcije Ulice Svetozara Markovića, koja više liči na seoski sokak nego na gradsku ulicu i za koju je u budžetu za 2013. godinu bilo planirano 14.525.285 dinara. U Odluci o budžetu za 2014. godinu ta ulica se uopšte ne pominje, kao ni poprečne ulice koje na nju izlaze i za koje je bilo planirano nešto više od 30 miliona dinara.
Umesto te ulice već uveliko traju radovi na rekonstrukciji Ulice Nikole Pašića. O tom poduhvatu na ulici koja je izgledala veoma pristojno u odnosu na ulicu Svetozara Markovića i još mnoge druge u Zaječaru, na zvaničnom sajtu grada, za koji građani pojma nemaju čija je kreacija i ko ga održava i po kojoj ceni, 23. jula ove godine objavljen je sledeći hvalospev:
„Ulica Nikole Pašića biće kompletno renovirana. Na trotoarima će biti postavljene behaton ploče, a kolovoz će dobiti novi asfalt. Biće urađene i biciklističke staze sa dekorativnom ogradom, kao i dva velelepna kružna toka, na početku i na kraju, koji će omogućiti bezbedniji i funkcionalniji saobraćaj. U nastavku, od kružnog toka kod Dva brata, ulica će biti presvučena. Vrednost radova je 72 miliona sa PDV-om."
Osim cirkusa koji povremeno navrate u Zaječar, teško da je nešto izazvalo pažnju Zaječaraca kao izgradnja kružnog toka kod Trga oslobođenja u strogom centru grada. Svakog dana se oko gradilišta okupljaju gomile građana koji ne mogu čudom da se načude kome je palo na pamet da na prostoru koji je, po svim dosadašnjim generalnim urbanističkim planovima (planova detaljne regulacije uglavnom nema) bio rezervisan za trgovačko pešačku zonu - gradi kružni tok!? U važećem Generalnom urbanističkom planu grada Zaječara, koji je Skupština grada usvojila 6. juna 2012. godine o saobraćaju u centru Zaječara piše:
„Primenom saobraćajnog rešenja stvorili bi se uslovi da se u samom centru naselja, koje je prepoznatljivo kao deo Ulice Nikole Pašića, od SUP-a do Generala Gambete, deo Ulice Ljube Nešića do Ulice 4. jula i deo Ulice Svetozara Markovića do Ulice Vojvode Mišića, pretvori u trgovinsku zonu rezervisanu samo za pešake, što bi dalo novu dimenziju ovom prostoru zajedno sa centralnim parkom."
Tako je, koliko nam je poznato, bilo i u prethodnom dokumentu tog ranga, ali se Mrkonjićev „stručnjak za crni led" i njegov ekspert Božović, koji je na doktorskim studijama od 2009. godine, na to uopšte nisu obazirali. U strogom centru grada, koji po svim dosadašnjim strategijama treba da bude administrativni i trgovački centar Timočke krajine, grade dva kružna toka kojima su tim vizijama definitivno presudili. Ili možda iza svega toga postoji nešto drugo?
Najpre ambicija da se kinđurenjem Ulice Nikole Pašića i izgradnjom najveće makete kružnog toka, kako je zaječarsko graditeljsko „remek delo"kod Trga oslobođenja nazvao poznati pesnik Saša Jelenković, podigne „spomenik" čoveku koji je uzurpirao svu vlast u Zaječaru. Osim toga ima dosta ljudi koji smatraju da su graditeljski poduhvati nove PRS-ove vlasti (rekonstrukcija ulice Nikole Pašića i gradnja mosta na Crnom Timoku) u funkciji izvlačenja novca iz Zaječara, jer poslove su dobile firme izvan Zaječara. To su za sada uglavnom špekulacije, ali podatak da je delimična rekonstrukcija i presvlačenje 6500 metara ulica pre nepune dve godine koštala 190, a takođe delimična rekonstrukcija i presvlačenje 1157 metara Ulice Nikole Pašića 72 miliona, nedvosmisleno upućuje na razmišljanje, da li su se cene građevinskih radova u međuvremenu udvostručile.
Grade most zbog šetača!?
Izgradnja novog mosta koji povezuje centar Zaječara sa naseljem Kotlujevac, u kome živi oko 20 hiljada stanovnika, uopšte nije bila predviđena budžetom za ovu godinu, niti su sredstva za to do slanja ovog teksta faktički obezbeđena, kao ni za Ulicu Nikole Pašića. Tender za nabavku finansijskih sredstava (kredita) je u toku. Otvaranje ponuda je zakazano za 5. septembar, a „odluka o dodeli ugovora biće doneta u roku od 25 dana". Prema tim podacima, koji su objavljeni na oficijalnom sajtu lokalne samouprave, radovi u Ulici Nikole Pašića se za sada izvode na veresiju.
Tek negde u februaru ove godine, glavni zaječarski vlastodržac i njegovi poslušnici, počeli su da govore o izgradnji novog most umesto sadašnjeg, koji je izgrađen sedamdesetih godina prošlog veka. Tada je Zaječarcima obećavano da će novi most biti izgrađen ne samo preko Crnog Timoka, nego i preko obližnje železničke pruge, koja je glavni kočničar u saobraćajnoj komunikaciji Kotlujevca i centra Zaječara. Tu priču je 2. 7. 2014. godine u izjavi objavljenoj na oficijelnom satu lokalne samouprave, potvrdio i Velimir Ognjenović, gradonačelnik Zaječara, koga Zaječarci ironično zovu Sašin faksimil:
"...Za desetak dana biće raspisan tender za izbor izvođača za izgradnju mosta u Kotlujevcu. Novi most biće savremeniji, širi, funkcionalniji, i što je najvažnije, ići će preko pruge, tako da železnički saobraćaj neće ugrožavati ni usporavati pešake i vozače, koji iz Kotlujevca idu u centar grada i obrnuto".
Kasnije je priča o prelasku mosta preko pruge „zaboravljena" i zamenjena pričom da će biti građen po najsavremenijoj tehnologiji, koja je do sada korišćena samo u Japanu i Francuskoj!? A svemu tome prethodio je jedan izveštaj o „senzorskom ispitivanju mosta" koji su uradili stručnjaci Instituta za građevinarstvo i arhitekturu Građevinsko - arhitektonskog fakulteta u Nišu, koji nije stavljen na uvid Zaječarcima, osim što je na oficijelnom sajtu lokalne samouuprave 26. juna 2014. godine objavljeno da je predloženo da se ograniči brzina vozila koja prelaze preko njega na 30 kilometara, težina tereta na 25 tona i zabrani pešački saobraćaj na pešačkim stazama!? Na sajtu grada je još rečeno da su stručnjaci predložili da se postojeći most rekonstruiše ili izgradi novi, a u prilogu Best televizije, koji je o pomenutom izveštaju objavljen 16 dana ranije pominje se samo predlog da se most rekonstruiše.
Bilo kako bilo ugovorena je izgradnja novog mosta u vrednosti od bezmalo 140 miliona dinara sa firmom MBA „Miljković" d.o.o. Beograd (čija ćerka firma „Ratko Mitrović" izvodi radove na rekonstrukciji Ulice Nikole Pašića), uz posebno naglašenu obavezu izvođača da rešenje mosta je potrebno da bude takvo da svojim donjim strojem ni malo ne pravi smetnje protoku reke Crni Timok...
Izvršilac se usmerava da posebnu pažnju posveti estetskom rešenju mosta i svih njegovih elemenata, s obzirom da se most nalazi u centru grada. Takođe je podvučeno da je potrebno omogućiti slobodan prolaz pešaka - šetača, kejom ispod mosta, pešačkim stazama na obe strane reke, imajući u vidu da je postojeći obalni stub na desnoj obali onemogućio prolaz pešaka ispod mosta... Uzgred rečeno, kej koji je izgrađen u drugoj polovini prošlog veka, PRS-ova vlast je potpuno zapustila, pa šetača zbog kojih će most biti izgrađen - nema.
Ima, zato, mnogo problematičnih saobraćajnica koje su bile neuporedivo prioritetnije od gradnje mosta. Osim Ulice Svetozara Markovića, to je i Olimpijska ulica u Kotlujevcu, čije je asfaltiranje odavno planirano, ali nikako da se dogodi. U toj ulici automobili i pešaci se neretko susreću na trotoaru, pa je potpisnik ovih redova imao susret sa policijskim kombijem, koji je sišao na ulicu punu rupa, tek kada je vozač shvatio da se pešak neće skloniti. Ljudi koji žive u toj ulici kažu da je bilo verbalnih konflikata vozača i pešaka zbog korišćenja trotoara i da je oko 120 građana potpisalo peticiju da se ulica asfaltira, ali da nije predata nadležnima, jer je zaključeno da neće biti vajde.
Zbog ova dva skupa projekta, čija će vrednost biti nesrazmerna uloženim sredstvima, bez podrške iz kredita ostalo je tridesetak planiranih objekata u vrednosti od preko 100 miliona dinara. Neki od njih verovatno neće biti realizovani, bez obzira što su uvršteni u program komunalne izgradnje za ovu godinu, a neki će biti samo delimično realizovani. Uzgred rečeno, građevinske egzibicije estradnog menadžera koji vedri i oblači u Zaječaru i njegovog saobraćajnog ortaka, nemaju blage veze sa Planom kapitalnih investicija, koji su odbornici Skupštine grada Zaječara usvojili 3. 12. 2010. godine za period od četiri godine. Najvažnije stavke iz tog plana (formiranje regionalne deponije, izgradnja novog groblja na Malom Stupnju, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, spa centra Nikoličevo i pijace u naselju Kotlujevac) ostali su nerealizovani. Za to su zaslužne i prethodna i sadašnja vlast.
Do ova dva skupa građevinska poduhvata, sredstvima iz budžeta grada Zaječara, građeni su uglavnom neki sitniji objekti, pre zbog političkih nego ekonomskih razloga od kojih ćemo pomenuti samo neke. Primera radi, na periferiji Zaječara, u naselju Podliv i kod Hipodroma, izgrađena su dva košarkaška igrališta koja se samo sporadično koriste. U selu Leskovac, na obali Grliškog jezera iz koga se Zaječar snadbeva vodom za piće, izgrađen je sportski teren, mada u selu živi šezdesetak staraca, a Programom zaštite životne sredine takva izgradnja je u tom selu zabranjena. Na te i još neke slične sitne objekte (prostor oko dve česme, prilaz spomeniku učesnicima Timočke bune koji je prektiven grafitima i odavno je pravo ruglo, kanalizaciju za kamp „Gitarijade" i mobilijar u ulicama Timočke bune i Miloša Velikog, uloženo je petnaestak miliona dinara. Posebna „atrakcija" je fontana na uglu ograde oko crkve Roždestva Pr. Bogorodice na raskrsnici Timočke bune i Miloša Velikog koje su zatvorene za saobraćaj, a na malom prostoru načičkane sa 76 žardinjera i 52 klupe sa kojih se, osim na crkvu i zaječarsko pozorište, pruža pogled na nekoliko radnjica i frizerskih salona.
Posebna priča je što se dva „spomenika" grade iz kredita. Zaječar već poodavno ima ozbiljne finansijske probleme i sve do pre nekoliko dana je obećavano da nova vlast neće zaduživati decu Zaječaraca. To obećanje, kao i mnoga prethodna nije održano, a Izveštaj o šestomesečnom izvršenju budžeta, koji se pažljivo krije od odbornika i javnosti, pokazuje da je grad nelikvidan. Zbog kašnjenja u otplati kredita plaćaju se zatezne kamate, plate pojedinih budžetskih korisnika kasne po nekoliko meseci, a za novčane kazne i penale po rešenjima sudova za šest meseci je premašen iznos od 23 miliona, koliko je bilo planirano za celu godinu. Naravno, svemogući predsednik Skupštine grada Zaječara i njegovi poslušnici se na to ne obaziru.