Srpski sudovi jo donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi drutva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje dre na vezi i apanai veći broj sudija i dravnih tuilaca. Za razliku od dravnih tuilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na alost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaa - nasilno, priprosto, ne potujući zakonitost ni javni moral. Za tuioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loi studenti i jo loiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selakovi. Zato se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno to Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu. O tome pie urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, nekadanji načelnik uprave u policiji.
Milan Glamočanin
O početku pregovora sa Evropskom unijom nema ni govora, a ne pominje se ni otvaranje poglavlja o pravosuđu. Biva ministarka pravde, kao glasovogornik mafije Borisa Tadića, razorila je srpsko pravosuđe. Reizborom sudija i tuilaca, za delioce pravde su dovedeni provereni partijski kadrovi, spremni da potpiu svaku presudu, koja se od njih očekuje.
Biva ministarka je, zajedno sa svojim ljubavnikom, tuiocem za organizovani kriminal Miljkom Radisavljevuićem, uvela takav sistem odlučivanja u pravosuđu, da je svaki građanin u Srbiji mogao biti uhapen, osuđen, opljačkan, izbačen iz stana, i oduzeta mu sva imovina, a uz to, preko medija, oklevetan i uprljan za sva vremena.
Aleksandar Vuči je takođe doveo mladoumnog ministra pravde. Nikolica Selakovi nema ni poloen pravosudni ispit, ali je njegov brat Dragan Selakovi, vlasnik jedne nevladine organizacije za zatitu gey populacije, opljačkao u SAD-u oko milijardu dolara, prodajući piratske softvere, debelo platio srpskog
''prvog potpredsednika Vlade Srbije" da Nikolica postane ministar.
Raspad pravosudnog sistema u Srbiji nastavljen je pod čizmom Aleksandra Vučića.
Svi zakoni, koje izglasava Narodna skuptina Srbije, upereni su protiv građana, jer ograničavaju njihova prava, i svode ih na nivo robova. Radno zakonodavstvo, zakoni iz oblasti zdravstvene zatite i socijalnog osiguranja, liavaju građane svake zatite.
Nakon to je Ustavni sud Srbije ponitio odluke Visokog saveta sudstva i Dravnog veća tuilaca, očekivalo se da će u zatvoru zavriti oni koji su doneli protivustavne odluke, i tako otetili budet Srbije za nekoliko miliona evra.
Po nalogu Aleksandra Vučića, Dravno veće tuilaca, na čijem čelu je ve est godina Zagorka Zagor Dolovac, predloilo je narodnoj Skuptini Srbije da se Zagor ponovo izabere za Javnog tuioca Srbije, počev od 1. januara sledeće godine, kada joj ističe dosadanji mandat, na period od est godina!
Drutvo sudija Srbije i Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca su nakon to je nekoliko stotina sudija i javnih tuilaca ostalo bez posla, pokazala snagu profesije, i nakon to su sa ovim kriminalnim odlukama Visokog saveta sudstva i Dravnog veća tuilaca upoznate njihove kolege iz evropskih drava i nadlene institucije u Evropskoj uniji i OEBS-u, sudije Ustavnog suda Srbije su smogle snage da donesu odluku kojom su, kao nezakonite, ponitili odluke koje su doneli Visoki savet sudstva, na čijem je čelu bila Nata Mesarovi i Dravno veće tuilaca, na čijem je čelu , jo uvek, Zagorka Zagor Dolovac.
Umesto da je ve u Poarevcu, na izdravanju kazne, Vuči je, iz njemu znanih razloga, naloio da Zagorka Dolovac-Zagor ponovo bude reizabrana.
Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca nije se protivilo izboru Zagorke Dolovac. Na čelu ovog Udruenja je dr Goran Ili, inače zamenik gospođe Dolovac. On se, inače, istakao u borbi za prava nereizabranih tuilaca.
Ipak, svi ne ćute. U pismu koje je uputio predsedniku i članovima Vlade Srbije, vrilac funkcije tuioca u Osnovnom javnom tuilatvu u Mladenovcu Dragan Jovanovi, koje je uputio 26. juna ove godine, upozorava članove Vlade Srbije na posledice reizbora Zagorke Dolovac.
"...alosno je činjenica da ste donoenjem ove odluke pokazali apsolutnu emocionalnu tupost prema onome to se dogodilo 2009. godine kada je organizovana kriminalna grupa, koju je predvodila tadanja ministarka pravde gospođa Malovi, a glavni izvrioci bili Visoki savet sudstva na čijem je čelu bila gospođa Nata Mesarovi, prvi saziv Dravnog veća tuilaca, a potom i stalni saziv, čiji predsednik je sadanji Republički javni tuilac gospođa Zagorka Dolovac, zatim gospodin, ako se tako moe nazvati gospodinom advokat Boko Risti i dravni sekretar Ministarstva pravde Homen, koji su na sviojstven način kroz reformu srpskog pravosuđa izvrili dravni udar. Obično bi to neki filozovi nazvali nekom mekom revolucijom, mada, kada se sagledaju posledice po dravu Srbiju, taj čin apsolutno nema nikakvu mekoću'' - navodi se u pismu tuioca Dragana Jovanovića.
On u pismu upozorava predsednika Vlade Srbije da je predlog za ponovni izbor Zagorke Dolovac za javnog tuioca Srbije donelo Dravno veće tuilaca, na čijem je ona čelu od osnivanja ove pravosudne institucije, čije odluke o nereizboru javnih tuilaca i njihovih zamenika je ponitio Ustavni sud Srbije, a potom je morala da im se isplati ogromna odteta.
Naravno, niko ne moe da plati okaljani ugled nereizabranih javnih tuilaca, njihove, i patnje članova njihovih porodica. I umesto da je izvedena pred krivično veće, Zagorka Dolovac je opet izabrana za najviu tuilačku funkciju.
''...Sa sajta Dravnog veća tuilaca sam saznao da je pred komisijom koju je Dravno veće izabralo bilo predstavljanje programa kandidata za Republičkog javnog tuioca pa mi se nameće zaključak da se funkcija javnog tuioca, na način na koji je vidi gospođa Dolovac, polako ali sigurno pretvara, umesto u tuioca u ekonoma, odnosno menadera koji će nabavljati toalet papir i druge potreptine za normalno funkcionisanje tuilatzva, dok će naravno, sprovođenje osnovne funkcije koju m je propisao Zakon o krivičnom postupku, kao i Krivični zakonik, biti preputena nekom drugom, pa ćemo tako u nekoj liberalnoj samostalnosti zamenika tuilaca koju pojedini članovi tuilačke organizacije zagovaraju, dobiti potpunu anarhiju na čijem će čelu biti glavni anarhistički vođa Zagorka Dolovac'' - navodi se u pismu tuioca Dragana Jovanovića. On dodaje da su članovi Vlade Srbije trebali da se zamisle i upitaju koliko je ona odgovorna za sudbine onih koje je proglasila nedostojnim da budu dalje na funkciji tuioca, ili zamenika tuioca, bez ikakvog obrazloenja.
Vlada Srbije, naravno, nije odgovorila na pismo v.f. tuioca Osnovnog javnog tuilatva u Mladenovcu. to si veća baraba i lopov, miliji si srcu predsednika i ministara srpske vlade.
Ustavnom sudu Srbije 26. juna, ove godine, podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti vie odredaba Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za izbor nosilaca javnotuilačke funkcije, koji je, ove godine, donelo Dravno veće tuilaca, na predlog Zagorka Dolovac. Inicijativu su podneli Udruenje sudijskih i tuilačkih pomoćnika Srbije i Udruenja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
Na deset stranica ove inicijative se veoma stručno osporava ustavnost pojedinih odredbi Zagorovog pravilnika. U ime Udruenja javnih tuilaca inicijativu je potpisao dr Goran Ili, inače zamenik Zagorke Dolovac. ta god da uradi Zagorka Dolovac, milo je Aleksandru Vučiću. Njega ispunjavaju sva zla koja se čine građanima Srbije. Njega ne dotiču sudbine onih koji su rtva njegove zle politike
Skočila kroz prozor
Biva sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, Maja Pavlovi, ubila se 9. juna uveče, zbog nematine, javili su mediji.
Komije su videle kad je Maja skočila i odmah su joj pritrčale u pomo. Ubrzo su stigli i lekari, koji su je na nosilima odneli do vozila Hitne pomoći.
- Video sam da jo die. U blizini nae zgrade je Urgentni centar, pa su medicinski radnici brzo reagovali - ispričao je jedan od komija.
Sudija je, kako saznajemo, u sredu oko 18 sati skočila kroz prozor sa visine od oko 11 metara i pala na beton. Pretpostavlja se da je to učinila zbog bede i nematine. Maja Pavlovi 2009. godine nije reizabrana na mesto sudije, a od tada je sve vreme bila nezaposlena. Komije kau da se razbolela zbog nerviranja oko posla, a zapala je i u teku materijalnu situaciju.
Maja Pavlovi je, naalost, nekoliko sati kasnije podlegla povredama. Ona je u stanu ivela s maloletnim sinom, koji je nedavno zavrio osmi razred. U vreme tragedije dečak je s drugovima bio na bazenu.
- Kad se vratio, pazili smo ta govorimo pred njim. Rekli smo mu da mu se majka povredila i da je operisana. Pozvali smo Majinog brata, koji je doao po dečaka. Maja je u međuvremenu preminula. Ne znam kako će njen sin preiveti ovu tragediju. Ostao je sam - kae komija, i dodaje da je Maja. u poslednjih dvadesetak dana vie puta htela da skoči sa zgrade, ali u tome ju je sprečio sin.
Nesrećna ena, kau stanari, razvela se od supruga nakon rođenja deteta. Otac joj je davno preminuo, a pre dva meseca umrla joj je i majka, s kojom je ivela.
Maja nije mogla da nađe posao. Zbog nerviranja i stresa imala je i psihičkih problema, razbolela se i znatno smrala. Ona i dete iveli su od bakine penzije. Nekako su sastavljali kraj s krajem. Međutim, kad je baka umrla, Maja i njen sin vie nisu imali primanja. Tek kad se sve ovo desilo, čulo se da nisu imali novca ni za hleb.
Nikad nije bila ni u jednoj stranci, sigurno se zbog toga nije ni zaposlila, dok tatini sinovi kupuju diplome i rade kao direktori , kau njene komije.
Nakon to su primili reenje o nereizboru, vie sudija je umrlo od stresa. Neki su dobili modane ili srčane udare...Bilo je i razvoda braka. Deca su se stidela jer su im roditelji javno igosani kao korumpirane sudije, ili tuioci.
Posle odluke Ustavnog suda Srbije, proces rehabilitacije onih koji nisu reizabrani, dugo je trajao. A trebalo je to sve izdrati...
Banda koja je sprovela ovu zločinačku kaznenu ekspediciju i dalje uiva u blagodetima. Sneana Malovi je poslanik u Narodnoj skuptini Srbije. Čuvaju je vojni specijalci, i krca milione opljačkanih evra i dolara. Nata Mesarovi je otila u penziju, po sili zakona. Sina je postavila za sudiju Vieg suda u Beogradu, u odeljenje za organizovani kriminal. Sačuvala je sve stanove koje je dobila. Ima oko 10 ari stambenog prostora!
Zagorka Dolovac je ponovo imenovana za javnog tuioca Srbije!
A bolesnom Aleksandru Vučiću, usta su puna hvale na račun stanja i u pravosuđu.
A 1. Privremeno odsutan
I srpska advokatura je u punom rasulu. Nakon to su est meseci trajkovali, advokati su kapitulirali. Vuči nije hteo da primi njihove predstavnike, a odbio je da smeni Nikolicu Selakovića.
Upućeni tvrde da je u razbijanju trajka advokata imao udela i bivi advokat Aleksandar Đorđevi, koji je direktor BIA (Brkićeva Informativna Agencija).
U pismu upućenom Magazinu Tabloid, grupa advokata tvrdi da Komorom i dalje vlada Aleksandar Đorđevi. Advokatska komora Beograda, poznatija kao okićeva komora, ima svoje organe. Disciplinski tuilaca je jedna od najvanijih funkcija. Protiv advokata se često podnose prijave građana na njihov rad. Od odluke disciplinskog tuioca zavisi i sudbina advokata. On odlučuje da li će nekog advokata suspendovati i privremeno mu zabraniti rad. Ili traiti da to učini disciplinski sud Komore. Pozvali smo okićevu komoru, i na broj 3244-085 traili smo da nam zakau razgovor sa disciplinskim tuiocem. Odgovorio nam je mlađi enski glas rečima - Znate, predsjednik je privremeno odsutan, moete razgovarati sa nekim od zamjenika!
Na nae pitanje da li je, moda, disciplinski tuilac na porodiljskom odsustvu, mlađa dama nam je saoptila da je ''rije o mukarcu''. Potvrdila nam je da je disciplinskom tuiocu ime Aleksandar Đorđevi!
Zapoljavanjem na drugom poslu, advokat se brie iz imenika Komore, i ne moe, po tom osnovu, ostvarivati nikakva prava. Ovo je prvi slučaj da je direktor tajne slube disciplinski tuilac u advokatskoj komori. Ona je, dodue, privatizovana od strane grupe Milogoraca, na čelu sa advokatom Slobodanom okićem.
A 2. to propusti dijete Grujica...
Apelacioni sud u Beogradu, od kada je na njegovom čelu sudija Duko Milenkovi, svim sredstvima pokuava da se, zloupotrebom sudijskih funkcija, obračuna sa izdavačem magazina Tabloid i njegovim urednikom i novinarima.
U grubom krenju zakona ističu se sudije Milanka Vukčevi, Zorica Bulaji, Zorana Delibai, a predvodi ih zamenik predsednika suda, sudija Milica Popovi Đuričkovi.
Odlučujući po albi koja je uloena protiv presude Vieg suda u Beogradu, sudija Milanka Vukčevi je predmet vratila prvostepenom sudu, sa nalogom da reenjem falsifikuje tubu, tako to će, umesto da to uradi advokat tuioca, označi pravi naziv izdavača Magazina Tabloid, i odredi svojstvo Milovana Brkića, kao urednika javnog glasila. Sudija Slobodan Keranovi odbio je da falsifikuje sopstvenu presudu, jer je pun naziv stranaka, tuioca i tuenih u presudi označio onako kako su označeni. Presuda se ispravlja reenjem sudije, ako je u kucanju očigledno dolo do omake u navođenju broja, ili nekog imena i naziva.
Sudija Milica Popovi Đuričkovi ukinula je presudu Vieg suda u Beogradu, kojom je odbijen zahtev trojice policajaca čija fotografija je obavljena pre sedam godina u listu, jer nije navedeno da li je tueni Milovan Brki odgovorni urednik lista. U obrazloenju je navela da sud treba da na ''lukav način" ispita tuenog (Brki) i da ga pitanjima navede da on potvrdi da je bio odgovorni urednik lista u to vreme!
Apelacioni sud u Beogradu je je stecite najgoreg ljama, partijskih sudija koje sude da bi se dodvorile vlastima, čak i kada one to od njih ne trae. Potpisanom novinaru pruene su čvrste garancije da niko od političara ne zna za predmete koje imamo u ovom sudu, ali da sudije same nastoje da se pokau koliko su lojalne vlastima, tako to, grubo kreći zakon, ele da se obračunaju sa Magazinom Tabloid.