Od 179 "posebno zaštićenih" preduzeća u restruktuiranju i njihovih 105 zavisnih društava, sa više od 52.000 zaposlena radnika, uspela je prodaja samo Radio JAT-a sa tri zaposlena, koji se ni po jednom kriterijumu nije mogao naći u ovoj grupi posebno zaštićenih preduzeća. Umesto da u tim vodećim srpskim sistemima bude sprovedene sistemske i prave ekonomske mere, kod njih su udaljeni poverioci od prava da naplate svoja potraživanja. Tako je Vučić sebi otvorio put u ambis, ali i sve razloge za predstojeće izbore. Ekonomski analitičar Magazina Tabloid, Miodrag K. Skulić, napravio je analizu ekonomskog sunovrata u koji je za samo tri godine, zlosrećni premijer gurnuo i narod i državu
Miodrag K. Skulić
Potpuni fijasko procesa restruktuiranja koji su u srpsku privredu još davne 2003. godine uveli Mlađan Dinkić i Miroljub Labus, ekonomisti, prvi asistent, drugi profesor političke ekonomije, koji nikada nisu vodili ni zanatsku ni zemljoradničku zadrugu, pokazuje svoje negativne rezultate. Naime, od 179 preduzeća u restruktuiranju i njihovih 105 zavisnih društava, sa više od 52.000 zaposlenih, uspela je prodaja samo Radio JAT-a sa tri zaposlena, koji se ni po jednom kriterijumu nije mogao naći u ovoj grupi posebno zaštićenih preduzeća! Umesto da u tim vodećim srpskim sistemima bude sprovedene sistemske i prave ekonomske mere, kod njih su udaljeni poverioci od prava da naplate svoja potraživanja.
Vlada Aleksandra Vučića Odlukom iz maja 2015. godine dodatno je zaštitila 17 velikih preduzeća i 30 njihovih zavisnih društava do kraja maja ove godine. U stečaju je veliki broj ovih ranije preduzeća u restruktuiranju, dok su kod drugog broja blokirani tekući računi za oko sto miliona evra. Po okončanju restruktuiranja u stečaj je otišlo 13 velikih preduzeća koja su imala više od pet hiljada zaposlenih.
Umesto restruktuiranja stečaj su doživela sledeća preduzeća; PIK, AD, Zemun, sa 93 zaposlena i 750 ha gradskog građevinskog zemljišta; BIP, AD, Beograd sa 530 zaposlenih i 5,5 hektara gradskog građevinskog zemljišta koje na toj lokaciji zatvara u "rupu" novu železničku stanicu u Beogradu; IMT, AD, Beograd koji je imao više od 800 zaposlenih; Želvoz, Smederevo sa 392 zaposlena; Preduzeće za puteve "Beograd" sa 561 zaposlenih; Fabrika vagona, Kraljevo sa više od 170 zaposlenih; MIN Vagonka, Niš sa 268 zaposlenih; MIN Lokomotiva, Niš sa 247 zaposlenih; Modna konfekcija "Rudnik", Gornji Milanovac , koja je imala 600 zaposlenih; Nitex, Niš gde je bilo više od 500 zaposlenih; Hemijska industrija "Župa", Kruševac sa više od 450 zaposlenih; Autotransport, Kraljevo sa više od 350 zaposlenih; Janko Lisjak, Beograd, sa više stotina zaposlenih.
O kakvom radu Agencije za privatizaciju se radi, najbolje pokazuje činjenica da ispravne godišnje bilanse za 2014. godinu nisu mogli da predaju: MK Rudnik, IMT, Fabrika vagona, Autotransport i konsolidovani bilans za Holding Janko Lisjak. Blokade tekućih računa za 100 miliona evra ima 14 velikih poslovnih sistema.
Odmah nakon dizanja rampe restruktuiranja i prestanka posebne zaštite tih preduzeća, njih dvadeset je otišlo u stečaj, a isti broj njih je doživeo blokadu tekućih računa. Analizirali smo 13 privrednih društava koja imaju blokirane račune za 81,3 milona evra i u 2014. godini imala su 6.636 zaposlenih.
Sva ona su u celini ostala bez sopstvenog kapitala, osim Utve i minimalno somborskog Borelia. Obaveze u ovih 13 privrednih društava na kraju 2014. godine dostigle su 490 miliona evra, dok je ukupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine iznosila samo 315 miliona evra, pa je jasno da su u tim privrednim društvima obaveze veće od imovine 175 miliona evra.
Na prihodu ostvarenom u 2014. godini od samo 66,3 miliona evra iskazan je gubitak u poslovanju te godine od, čak, 70 miliona evra. Prema tome, jasno je da svih ovih 13 privrednih društava očekuje stečaj, jer sa godišnjim ukupnim prihodom od 66,3 miliona evra ne mogu se servisirati obaveze od 490 miliona evra.
Jame bez dna
Vlada je pod kišobran stavila Železaru Smederevo, a pod nadzor trgovaca oružjem Fabriku stakla Paraćin i MSK Kikinda, dok Agroživu socijalisti još nisu otvorili kišobran
Železara doo Smederevo posluje, do pronalaženja strateškog partnera, pod rukovodstvom holandskog inženjeringa. U 2014. godini sa 5.025 zaposlenih na prihodu od 240 miliona evra iskazan je gubitak u toj godini, u iznosu 95 miliona evra, ili 39,4 odsto prihoda iskazanog u toj godini. Železara Smederevo je odavno ostala bez sopstvenog kapitala, pa su ukupne obaveze na kraju 2014. godine dostigle 307 miliona evra, dok je knjigovodstveno iskazana vrednost ukupne poslovne imovine 229 miliona evra, pa su obaveze veće od imovine za 78 miliona evra.
Srpska fabrika stakla iz Paraćina sa 863 zaposlena nije imala srećnu privatizaciju sa bugarskom firmom Rubin, jer je posle druge privatizacije otišla u stečaj bugarska banka koja je dala garanciju za investicije Rubin-a. U 2014. godini na prihodu od 10,2 miliona evra iskazan je gubitak u poslovanju te godine, u iznosu od 27 miliona evra. SFS je odavno ostala bez kapitala, pa su ukupne obaveze dostigle 96 miliona evra, dok je knjigovodstvena vrednost imovine vredna samo 57 miliona evra. Socijalistička partija imenovala je gospođu Matković, suprugu svog ranijeg jednog od čelnika, da uz pomoć kadrova te stranke stabilizuju poslovanje ovog njihovog preduzeća od posebnog interesa.
MSK, Kikinda
Krajem 2015. godine obezbeđene su sirovine za početak proizvodnje posle trogodišnjeg perioda prekida proizvodnog procesa. Za to vreme svih 496 zaposlenih primala je zarade iz republičkog budžeta. Odnosno uplata JP Srbijagas. U 2014. godini nije bilo nikakvih prihoda od prodaje, a u toj godini iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od skoro osam miliona evra.
Agroživ, AD, Žitište, privredno društvo koje je pod okriljem JP Srbijagasa. Za 2014. godini kadrovi Ministarstva privrede i Javnog preduzeća Srbijagas, nisu bili u stanju da obezbede ispravan godišnji bilans. Na kraju 2013. godine bilo je 513 zaposlenih i bez prihoda od prodaje u toj godini iskazan je gubitak u poslovanju veći od 11 miliona evra. Da je situacija bez izlaza potvrđuje činjenica da je Agroživ vodeće privredno društvo sa blokadom tekućeg računa u Srbiji, koja 19. Januara o.g. iznosi 32 miliona evra.
Ostali u bezvazdušnom prostoru
Simpo, AD, Vranje je od 31.10.2015. godine u većinskom vlasništvu Republike Srbije, gde Republika, Republički zavod za zdravstvo, Nacionalna služba zapošljavanja, Akcionarski fond I Fond PIO imaju 63,48% , grad Vranje 23,89%, opština Bujanovac 0,86%, opština Trgovište 0,57%, grad Beograd 0,46% i građani, kao fizička lica 10,03 odsto. I taman, kad je država konvertovala svoja potraživanja po osnovu poreza, doprinosa i drugih dadžbina u akcije, ta ista država u liku njenog predsednika Aleksandra Vučića nije zaštitila AD Simpo, kao i onih 17 zaštićenih preduzeća, sa većinskim društvenim, odnosno državnim vlasništvom. I šta se desilo? AD Simpo je u 2015. godini bio u blokadi 288 dana, a ta blokada se prenela i na ovu 2016. godinu, danas je račun blokiran za 24 milion dinara.
U 2014. godini iskazani su katastrofani rezultati u poslovanju. Prihod je ostvaren samo u iznosu 3,5 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u toj godini od 7,7 milijardi dinara. Prihod je manji u odnosu na prethodnu 2013. godinu za 50 odsto. Ukupne obaveze Kompanije Simpo iz Vranja sa njenih 13 privrednih društava u Srbiji i sa 3.913 zaposlenih, dostigle su 186 miliona evra, dok je ukupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine iznosila 165 miliona evra.
SP Lasta, AD, Beograd ima 3.602 zaposlena i još 417 u zavisnom privrednom društvu Lasta, doo iz Lazarevca. AD Lasta je u vlasništvu Akcionarskog fonda 44,62 odsto i Republike Srbije 10,93 odsto, dok građani, kao fizička lica poseduju 35,25 odsto. Vlada Aleksandra Vučića je potpuno ispustila iz vida ovu kompaniju i umesto da, ka svom podređenom privrednom društvu, pronađe partnera u vlasništvu, ona je digla ruke od ove kompanije. AD Lasta je na prihodu od 81,5 milion evra, koliko je ostvarila u 2014. godini, iskazala gubitak u poslovanju te godine od 4,4 miliona evra.
Vlada digla ruke od brojnih velikih sistema
Vlada Aleksandra Vučića "pustila je niz vodu" 15 velikih sistema i brojna njihova zavisna društva. To su: Goša, Minel, Petar Drapšin Mladenovac, EI, MIN, Šamot, Lola, Sloboda Čačak, HIP Azotara Pančevo, HIP Azotara Subotica, Zorka Šabac, FRA Čačak, Bratstvo Subotica, Majevica iz Bačke Palanke, IPH Prahovo...
Vlada je takođe odložila privatizaciju na godinu dana za 17 društvenih preduzeća
Ovih 17 društvenih preduzeća i 40 njihovih zavisnih društava na početku 2014. godine zapošljavalo je 24.800 radnika, pa je Vlada zaključila da postoje realne šanse da se njihovo poslovanje revitalizuje i da se za njih pronađu strateški partneri za privatizaciju. Obzirom da su istekli svi razumni rokovi za okončanje restruktuiranja, a i nerazumno je dalje produženje odlaganja rokova za izmirenje obaveza ovih preduzeća, jer je istekao rok po odluci Ustavnog suda, Vlada je posebnom odlukom imenovala 17 zaštićenih preduzeća. Poznato je da je prvo društveno preduzeće uvedeno u zaštitu od poverilaca, proglašenjem restuktuiranja, bio "21 oktobar" iz Kragujevca, koji je 20.02.2003. Agencija za privatizaciju uvela u postupak restruktuiranja. Do danas je od tada prošlo više od 13 godina.
Bivši ministar Dinkić u postupku restruktuiranja od 179 društvenih preduzeća i 102 njihova zavisna društva, uspešno je privatizovao samo Radio JAT sa tri zaposlena, a na suštinskom restruktuiranju ništa nije radio. Tako se mera restruktuiranja pretvorila u meru izigravanja poverilaca, koji su tim zakonom bili zaštićeni, jer nisu bili u obavezi izmirenja svojih obaveza prema dobavljačima, bankama, državi i zaposlenima.
Pet najvećih dužnika imaju ukupne obaveze 2,2 milijardi evra i to: RTB Bor milijardu i 170 miliona evra, Petrohemija 543, Galenika 243, Holding Industrija kablova Jagodina 143 i JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica 113 miliona evra.
O kolikim iznosima se radi najbolje potvrđuje činjenica da je Vlada zakinula penzionere za 2015. godinu umanjenjem njihovih penzija za ukupno 210 miliona evra, a državne i službenike u javnim preduzećima za 220 miliona evra. Ta mera nije dobronamerno primljena od oštećenih građana, jer se ispostavilo da se sa tih 430 miliona evra "puni" prazan republički budžet, a ne da se ta namenska sredstva upotrebe za otklanjanje posledica poplava ili za izgradnju brana, nasipa i jezera za sprečavanje štete od budućih padavina. To umanjenje nastavljeno je i u 2016. godini, uz minimalno povećanje dva do tri odsto zarada nekim zaposlenim, i minimalno povećanje najnižih penzija.
RTB Bor
U sastavu RTB Bor posluju Rudnici bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek, Topionica i Rafinacija Bor, bitni privredni subjekti zaštićeni ovom izmenom zakona do kraja maja o.g., jer su Fabrika lak žice i Fabrika opreme i delova u stečaju, dok se Industrija za preradu (Zlatara, Majdanpek, nalazi u odvojenom postupku privatizacije, a Institut za bakar nema neki poseban značaj u ukupnoj privatizaciji ovog giganta. Ukupan broj zaposlenih u ova tri zaštićena privredna društva i matičnoj Grupaciji je 5.059 radnika. Ukupna knjigovodstveno iskazana vrednost poslovne imovine (stalne i obrtne) 790 miliona evra, a obaveze RTB Bor su milijardu i 170 miliona evra. Da bi se prikazala ta vrednost poslovne imovine RTB Bor pribegao je proceni po tržišnoj fer vrednosti nepokretne imovine i istu uvećao za 277 miliona evra, što nema ekonomsku potporu, jer RTB posluje sa gubicima. Ukupan poslovni prihod RTB Bor u 2014. godini bio je 218 miliona evra, uz iskazivanje gubitka u poslovanju te godine u iznosu od 113 miliona evra. Umesto da pristupi istraživanju ko su potencijalni partneri i samom "čišćenju" bilansnih pozicija direktor Spaskovski se odlučio da otpiše veći deo dugova sa 90 odsto, a da preostali deo plati u narednih pet godina po dva odsto, te su sastavljeni Planovi reorganizacije i podneti poveriocima pred Privrednim sudom u Zaječaru na usvajanje. Ono što zabrinjava je činjenica da u tih hiljadu stranica planova ni reči o predstojećoj privatizaciji, kao da Rudarsko metalurški kombinat iz Bora, kome država isplaćuje date garancije na teret republičkog budžeta, će prihvatiti njegovo buduće poslovanje, kao posebnu rashodnu poziciju budžeta.
Petrohemija, AD, Pančevo
Petrohemija, Pančevo je osnovana 8. jula 1975. godine i do danas posle punih 40 godina. Ukupne obaveze HIP Petrohemije dostigle su na kraju 2014. godine 543 miliona evra. U ovom hemijskom kompleksu ima 1.738 zaposlenih. Na ukupnoj knjigovodstveno iskazanoj vrednosti poslovne imovine od 122 miliona evra obaveze su veće 4,5 puta. Ako se uzme u obzir ukupan ostvareni prihod u 2014. godini od 249 miliona evra i u toj godini iskazanim gubitkom u iznosu od 91 milion evra, ili 36,5 odsto prihoda, jasno je da Petrohemija ako uopšte nađe kupca, ceh će platiti poverioci, jer će biti zakinuti za nekoliko stotina miliona evra.
Galenika, AD, Zemun
U ovom farmaceutskom kompleksu koji u toj delatnosti jedini u Evropi posluje sa gubicima zaposleno je 1.447 radnika i još 89 u dva zavisna društva, koja su, takođe zaštićena do kraja maja ove godine (Galing i Klirit). Ukupna knjigovodstveno iskazana vrednost poslovne imovine na kraju 2014. godine iznosila je 151 milion evra, a ukupne obaveze Galenike, AD dostigle su 243 miliona evra. Kadrovi Socijalističke partije Srbije sahranili su ovu farmaceutsku kuću. U 2014. godini na ostvarenom prihodu od 44 miliona evra iskazan je gubitak u toj godini od 26 miliona evra. Galenika, AD ima kupca, ali neko mora preuzeti pretežan deo obaveza, ili poverioci moraju preuzeti taj teret na sebe.
JP Resavica
Podzemnu eksploataciju uglja čini devet rudnika sa 3.957 zaposlenih (Vrška Čuka, Ibarski rudnici, Rembas Resavica, Bogovina, Sokobanja, Jasenovac Krepoljin, Štavalj i Aleksinački rudnici) kao i dva zavisna društva sa 100% kapitala JP Resavica, za koje je Odlukom vlade utvrđena zaštita da kraja maja 2016. godine; Đula, doo za ugostiteljstvo, sa 136 zaposlenih i Rembas trans, doo za prevoz putnika, sa 101 zaposlenim.
Ukupne obaveze ovog javnog preduzeća na kraju 2014. godine iznosile su 113 miliona evra, a knjigovodstveno iskazana vrednost ukupne poslovne imovine samo 68 miliona evra. Treba, ipak, imati u vidu da je ugalj i sami rudnici u državnom vlasništvu. U 2014. godini JP Resavica ostvarila je ukupan prihod u iznosu od 60 miliona evra, uz iskazivanje dobitka u toj godini u iznosu od 24 miliona evra, što je prvi put u poslednjih nekoliko godina da ovo privredno društvo ne iskaže gubitak u poslovanju.
Grupa Zastava vozila
Grupu Zastava vozila prema Odluci vlade čine, pored te grupacije i sledeća četiri zavisna preduzeća Zastava Kamioni, Zastava Specijalna vozila Sombor, Zastava Inpro, Zastava Promet i posebno društvo za zdravstvenu zaštitu zaposlenih. Samo u Zastava Kamionima bilo je 614 zaposlenih, a u drugim društvima u 2014 bilo je 572 zaposlena. Ukupne obaveze ove grupacije na kraju 2014 godine dostigle su 660 miliona evra, dok je ukupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine samo 40 miliona evra. Na prihodu ostvarenom u toj godini od 10 miliona evra iskazan je gubitak u poslovanju te godine od 69 miliona evra.
Prva Iskra Holding, Barič
Pored Holdinga Prva Iskra, Odlukom vlade o posebnoj zaštiti do krajsa maja 2016. godine, stavljeno je i sledećih pet zavisnih društava: Bazna hemija, FIM - proizvodnja izolacionih materijala, LAB - proizvodnja linearnog alkil benzola, FRAK - proizvodnja regulacione armature i kola i Energetika. Obaveze matičnog i svih zavisnih društava na kraju 2014 godine dostigle su 12 miliona evra, a imovina samo 3,3 miliona evra. Matično I ova zavisna društva u 2014 godini imala su prihode od samo 220 hiljada evra, a na tim prihodima iskazan je gubitak u poslovanju u toj godini u iznosu od, čak, 6,5 miliona evra.
Holding Industrija kablova, Jagodina
Kablovi sa 1.980 zaposlenih imaju ukupne obaveza od 143 miliona evra. Knjigovodstveno iskazana vrednost ukupne poslovne imovine Kablova iznosi 113 miliona evra. U toj godini ostvaren je ukupan prihod u iznosu od 24,6 miliona evra, uz iskazivanje neto gubitka u poslovanju te godine od 14 milion evra. Vlada je svojom odlukom zašttila i zavisno društvo MKS Toplana.
FAP, AD, Priboj
FAP ima 969 zaposlenih, a pored matičnog društva odlukom vlade su zaštićeni i: Livnica sa nadgradnjom u Prijepolju, FAP LIM, FAP Stan i FAP Transport. Matično sa zavisnim društvima raspolaže sa ukupnom vrednošću poslovne imovine od 51 miliona evra, dok su ukupne obaveze ovog proizvođača kamiona dostigle 105 miliona evra. U 2014 godini ostvaren je ukupan poslovni prihod od samo dva miliona evra i na tom prihodu iskazan gubitak u poslovanju od šest miliona evra.
Trayal Korporacija, Kruševac
Pored Korporacije, kao matičnog društva, odlukom vlade zaštićeno je i zavisno društvo Trayal-Hem. Ukupna knjigovodstveno iskazana vrednost celokupne poslovne imovine iznosi 82 miliona evra, dok su ukupne obaveze Trayala iznosile 83 miliona evra. Korporacija je u 2014 godini sa 1.980 zaposlenih ostvarila ukupan prihod od 38,8 miliona evra i na tom prihodu iskazan je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od devet miliona evra.
PKB Korporacija
Pod zaštitom odluke vlade su i zavisna društva: Institut, Privredna avijacija, EKO Lab i Veterinarska stanica PKB. Vlasništvo nad akcijama PKB Korporacije u Centralnom registru hartija od vrednosti upisano je da sto odsto pripada Gradu Beogradu. Korporacija zapošljava 2.108 radnika i raspolaže sa ukupnom vrednošću poslovne imovine od 285 miliona evra, dok su ukupne obaveze ovog poljoprivrednog kombinata znatno manje i iznose 87 miliona evra. Kapital PKB na kraja 2014. godine iznosi 198 miliona evra i sa tim iznosom pokriva 70 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine. U toj godini ostvaren je ukupan poslovni prihod od 44 miliona evra i na tom prihodu iskazan neto dobitak u poslovanju od dva miliona evra.
Yumco AD, Vranje
Pamučni kombinat Yumco iz Vranja koji ima 2.035 zaposlenih, obuhvaćen je zaštitom, uz zaštitu još sledećih privrednih društava: Bivoda, Commerce, Prizosi, Biznis Inkubator Centar i Društvo za profesionalnu rehabilitaciju. Kombinat raspolaže sa nešto više od 34,5 miliona evra ukupne vrednosti poslovne imovine. Ukupne obaveze iznose 51 miliona evra. U toj godini Yumco je ostvario poslovne prihode od samo 11 miliona evra, uz iskazivanje gubitka u poslovanju 3,3 miliona evra.
Ikarbus, AD, Zemun
Ovaj zemunski proizvođač autobusa ima 274 zaposlena, a na kraju 2014 godine raspolaže ukupnom vrednošću poslovne imovine, iskazanu u knjigovodstvu, od 19 milion evra, dok ukupne obaveze iznose 29 miliona evra. U toj godini ostvaren je prihod od samo 1,4 miliona evra, uz iskazivanje gubitka u poslovanju te godine u iznosu od 2,3 miliona evra.
FAM AD, Kruševac
Fabrika maziva, AD, Kruševac ima 216 zaposlenih, a raspolaže ukupnom knjigovodstvenom vrednošću poslovne imovine od 45 milion evra i ima sopstveni kapital u iznosu od 2,9 miliona evra. U 2014. godini ostvaren je prihod od 15 miliona evra, uz iskazivanje gubitka u poslovanju te godine u iznosu od 25 miliona evra.
Politika AD, Beograd
Akcionarsko društvo Politika ima 302 zaposlena. Ukupna vrednost poslovne imovine, u knjigovodstvu iskazane, iznosi 35,4 miliona evra, dok je preostali sopstveni kapital 4,8 miliona evra. U 2014 godini ostvaren je ukupan prihod od 7,5 miliona evra, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 6,2 miliona evra.
Prva Petoletka, AD, Trstenika, sa devet zavisnih društava
Odlukom vlade posebnu zaštitu, pored Holdinga Prva petoletka dobilo je još devet zavisnih privrednih društava, koja su sva posebna akcionarska društva, u njenom sastavu, i to: Industrijska pneumatika, Cilindri, Hidraulika, NIC - Naučno istraživački centar, Promet, Transport, Ishrana, Obezbeđenje, Remont i Energetika. U Holdingu, kao matičnom društvu ima samo 12 zaposlenih, a u zavisnim društvima 1.103 radnika, od kojih najviše u AD Hidraulika, njih 400, u AD Cilindri 252 i u AD Industrijska pneumatika 235 zaposlenih. Broj zaposlenih u Holdingu i zavisnim društvima u odnosu na prošlu 2013. godinu smanjen je za 271 zaposlenog. Ukupna knjigovodstvena vrednosti imovine ovih deset privrednih društava na kraju 2014. godine iznosi 41 milion evra, dok su obaveze dostigle 62 miliona evra.
Na prihodu ostvarenom u toj godini od 11, 2 miliona evra iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 6,7 miliona evra.
PPT posebna privredna društva izvan Prve Petoletke, PPT - Servo uređaji, AD i PPT - Zaptivke, AD PPT Servo uređaji, AD, Trstenik sa 263 zaposlena istupili su Iz Holdinga, posluju i samostalno upravljaju. Na imovini od 4,5 miliona evra iskazane su obaveze 7,8 miliona evra, a na prihodu od 4,2 miliona evra iskazan je gubitak u poslovanju 715 hiljada evra.
PPT Zaptivke, AD, Trstenik sa 278 zaposlena istupili su iz Holdinga, posluju i samostalno upravljaju. Na imovini od 7,1 milion evra iskazane su obaveze 8,9 miliona evra, a na prihodu od 2,1 miliona evra iskazan je gubitak u poslovanju milion evra.
Svih pet dosadašnjih vlada, od 2001. godine, vodile su haotičan proces privatizacije, a Agencija za privatizaciju obrazovana je na partisko-rođačkoj liniji, sa kadrovima koji nisu imali nikakvo praktično znanje iz tržišta i tehnologije pojedinih proizvodnih procesa, već samo i samo znanje stranih jezika. Sama činjenica da je izolovano još od početka 2003. godine 179 velikih poslovnih sistema, koji su nezakonito i protivustavno zaštićeni od poverilaca, u kojima nije sprovedeno nikakvo restruktuiranje, a napred smo istakli da je jedina uspešna prodaja Radio JAT-a, sa tri zaposlena, govori da su vlade, Ministarstvo privrede i Agencija za privatizaciju sklanjali problem "pod tepih".
Na drugoj strani dati tri neprezadužene šećerane jednom od stranačkih prvaka prodate su za po tri evra Demokratska stranka, kao vladajuća u desetogodišnjem periodu, nagrađivala je svoje kadrove, dajući im i bivšu zgradu Centralnog komiteta, sa još dodatka dva hektara zemlje, a restruktuiranje je prepustila da izvede njen koalicioni partner "G 17plus". To što te privatizacije nisu poništene od naredne vlade Socijalista i Naprednjaka, kao i što nije donet zakon, kao u Hrvatskoj, o nezastarevanju kriminala u privatizaciji, je abolicija ministra Dinkića, jer lično mu sadašnji predsednik vlade, garantuje imunitet. Međutim, kad do kraja ove godine nastanu lokalni problem zbog neizvedenog restruktuiranja 179 privrednih subjekata na stub srama dođi će Srpska napredna stranka i njen jedini vođa, pa će nerešeni problem isplivati na površinu. Zato se naprednjacima žuri da sad sprovedu izbore.
Ukupne obaveze ovih 17 preduzeće, koja zapošljavaju 24.800 radnika, na kraju 2014. godine bile su 3,5 milijardi evra, dok je njihova poslovna imovina po knjigovodstvu iznosila 1,9 milijardi evra, a 16 ovih preduzeća izgubilo je celokupan svoj kapital, pa su njihove obaveze veće od vrednosti imovine 1,6 milijardi dinara, među njima prednjači RTB Bor, Grupa Zastava vozila i Petrohemija. Samo u 2014. godini na prihodu od 745 miliona evra 16 ovih preduzeća iskazalo gubitak 384 miliona evra.