SPC

Nezapamćena tragedija na crkvenom imanju u Johanesburgu

Nesreća dolazi iz Patrijaršije

Na crkvenom imanju u Johanesburgu, Božić, najradosniji hrišćanski praznik, pretvorio se u nezapamćenu tragediju: drugi dan Božića, na praznik Sabora Presvete Bogorodice, pucnjem iz pištolja, smrtno je stradao Srbin N. C. (38). Samo pet dana posle tog potresnog događaja, a dva dana pre sahrane, na mestu tragedije - na crkvenom imanju, sveštenik, Crkveni odbor i Kolo srpskih sestara, organizovali su svečanu proslavu Nove Godine, uz pesmu, igru, veselje i muziku uživo, uz zabranu fotografisanja i snimanja. Srbi u Južnoj Africi se sa strahom pitaju: kakve će biti posledice ove užasne tragedije i skandaloznog ponašanja i učešća odgovornih?

Arhimandrit Pantelejmon (Jovanović)

Kada sam završavao izveštaj o predivnoj božićnoj proslavi naše Eparhije Raško-prizrenske u egzilu, ovde u Johanesburgu, do mene je stigla potresna vest da je na drugi dan Božića (na praznik Sabora Presvete Bogorodice) na crkvenom imanju srpske parohije u Johanesburgu, život izgubio Srbin N. C. (38) iz Pretorije.

Božićna radost pravoslavnih Srba u Južnoj Africi - pretvorila se u nezapamćenu tragediju i žalost. Ovaj tragični događaj je prekriven velom tajne i vrlo malo informacija je dostupno čak i ocu nastradalog čoveka. Nadležni sveštenici, C.O. i K.S.S. već dvadeset dana koordinisano i sinhronizovano kriju od javnosti i srpske zajednice u Južnoj Africi vest o ovom užasnom događaju. Prijavljeno je samoubistvo, a policija sprovodi istragu o ovom slučaju koji se dogodio u crkvenom stanu koji se nalazi neposredno pored svešteničke kuće na crkvenom imanju.

Sada, posle tragedije, uprkos veštom skrivanju vesti o ovom događaju, veliki broj ogorčenih i uplašenih parohijana i članova srpske zajednice u Johanesburgu i Pretoriji, među kojima su i neki koji su mi preneli ovu užasnu vest, zamolili su me i inicirali da posle sahrane i razgovora sa pokojnikovim ocem i njegovim najboljim prijateljem, napišem izveštaj kako bi se u srpskoj javnosti u otadžbini i rasejanju saznalo šta se dešava u crkvenoj opštini u Južnoj Africi, koliko su stvari izmakle kontroli i kakvo dramatično stanje ovde vlada. Oni su insistirali i pomogli da se napiše ovaj izveštaj.

Nadležni sveštenik Isajlo Marković je prilikom uviđaja policiji izjavio da ništa nije čuo (iako se u vreme tragedije nalazio svega nekoliko metara udaljen u crkvenoj kući). On je, malo kasnije, pronašao telo nesrećnog čoveka (N.C.) u susednom stanu u lokvi krvi.

Pokojnikov otac nije dozvolio svešteniku Isajlu da dođe na sahranu njegovom sinu, optužujući ga za direktnu ili indirektnu odgovornost za smrt svoga sina, potvrđujući da je sveštenik pre nekoliko meseci angažovao njegovog sina da mu bude telohranitelj uz izvesnu novčanu nadoknadu i odobrio mu da može živeti u stanu na crkvenom imanju.

Otac stradalog čoveka još svedoči i da je vladao nezdrav odnos među njima, da je sveštenik zaključavao čoveka na crkvenom imanju, da mu je otimao i proveravao mobilni telefon, da mu je redovno davao nepoznate lekove, kao i da je bilo još nekih neraščišćenih računa i čudnih odnosa...

Ukoliko policijski izveštaj potvrdi da je reč o samoubistvu, to bi bilo treće samoubistvo u ovoj parohiji u poslednjih godinu dana (nedavno su i dva rođena brata, samo nekoliko meseci pošto ih je Isajlo krstio), u kratkom vremenskom periodu, izvršili samoubistva u Johanesburgu.

Da su veoma mogući veliki problemi u crkvi u Johanesburgu, ljudi koji ovde žive su upozoravali poslednje dve godine kada je odgovornost za parohijsku crkvu preuzeo neiskusni sveštenik koji je već ranije, za veoma kratko vreme, napravio velike probleme u prvoj parohiji gde je službovao, ali poslednja tragedija je prevazišla i najcrnje slutnje.

Najstariji Srbi u Južnoj Africi pamte iskušenja koja su bivala u ovoj Crkvenoj opštini ali da su sveštenik i Crkveni odbor za godinu i po dana, dva puta tuženi južnoafričkom sudu za dva različita prestupa i da je pala nevina krv na mestu svetom - na crkvenom imanju i da je izgubljen ljudski život. To ne samo da ne pamte ni najstariji već su zaprepašćeni i zatečeni i oni sa najpesimističnijim slutnjama.

Srbi koji žive u Južnoj Africi su u nedoumici, vidno potrešeni i uznemireni. Mnogi su ljuti i u stanju šoka, ne samo zbog tragedije koja se dogodila, već i zbog postupaka koji su usledili neposredno posle toga i ponašanja nadležnog sveštenika Beogradske patrijaršije i članova crkvenog Odbora i Kola srpskih sestara koji su odgovorni ispred SPC i srpske zajednice u Južnoj Africi za tu svetinju. Ono što je izazvalo gnušanje našeg naroda ovde je činjenica da je sveštenik danima vešto krio od parohijana vest o tragičnom događaju i smrti na crkvenom imanju.

Razlog zato je da bi samo posle pet dana, a dva dana pre sahrane, uspešno proslavio unapred organizovani svečani doček Nove Godine u crkvenoj sali koja se nalazi samo nekoliko metara udaljena od mesta tragedije.

Naš narod još uvek ne može da veruje da je moguć takav pristup sveštenika, C.O. i K.S.S. da prirede muziku uživo, hranu, pesmu, igru, opšte veselje.... na istom mestu gde je nekoliko dana pre toga smrtno stradao član naše srpske zajednice u svojim najboljim godinama, koji nije stigao da se oženi i zasnuje svoju porodicu.

Ova teška sablazan nas je sve ostavila neme i bez reči. Verovatno zbog svoje nemirne savesti ili da javnost ne bi bila upoznata sa ovim nehrišćanskim, nečuvenim, nemoralnim i nesavesnim postupcima i odlukama, sveštenike na novogodišnjoj proslavi zabranio fotografisanje i snimanje kamerom.

Srbi u Južnoj Africi se sa strahom pitaju: kakve će biti posledice ove užasne tragedije i skandaloznog ponašanja i učešća odgovornih?

Da li ćemo biti kažnjeni zbog svog greha ćutanja i indiferentnosti pa samim tim i saučesništva i opravdavanja odgovornih (što čine svi oni koji podržavaju, pomažu i pravdaju ovakvog sveštenika, C.O. i K.S.S.) i šta još treba da se dogodi da bi nadležni preduzeli radikalne i pravedne mere da se iz korena promeni situacija, da se odgovorni za ovu tragediju pozovu na odgovornost i da se blagoslov, mir, duhovnost i blagodat vrate u srpsku pravoslavnu parohiju u Johanesburgu.

Strah i nedoumice su još veći ako se ima u vidu kakva atmosfera vlada u vrhu SPC u Beogradu (po onoj narodnoj da vrana vrani oči ne vadi) i da je patrijarh, koji je i poslao ovog sveštenika u Južnu Afriku, već duboko ogrezao u jeres ekumenizma i zagazio blatnjavim putem gaženja svetih kanona Pravoslavne Crkve.

Molimo se Svemilostivom Bogu Životodavcu, Darodavcu svih dobara, da tragično izgubljen ljudski život na crkvenom imanju u Johanesburgu bude poslednja žrtva i najskuplja cena koju smo platili zbog naše indiferentnosti, okretanja glave i servilnosti zabludelim moćnicima Beogradske patrijaršije, njihovim bezakonim odlukama i njihovim predstavnicima koji izgone blagoslov, donose nemir, neslogu i nesreću, gde god se pojave i preuzmu stvari u svoje ruke, zastrašujući i ucenjujući narod svojom vlašću i pretećim nekanonskim i nezakonitim aktima.

Neka Gospod upokoji dušu našeg tragično nastradalog parohijanina, oprosti mu sve grehe voljne i nevoljne i naseli ga u naseljima svetlim i cvetnim gde nema tuge, žalosti ni uzdisanja, već gde je život beskonačni, a njegovoj porodici podari utehu spasenja i vere u večni život! Amin!

Arhimandrit Pantelejmon (Jovanović)

SPC, Eparhija Raško-prizrenska i Kosovsko-metohijska u egzilu

Johanesburg - JužnaAfrika