Književnost

Odlomci iz najnovijeg romana novinara i književnika Dragana Jovanovića

„Tanasko i Usnija"

Jedan od poznatih srpskih novinara, dugogodišnji urednik nedeljnika NIN, Dragan Jovanović, bavio se tokom svoje duge i uspešne karijere i književnošću. "Žitije Savino od Bogumila, monaha", "Marijino jevanđelje", "Memoari Pontija Pilata" i drugi njegovi romani, dali su jednu novu dimenziju srpskoj književnoj sceni. Iz najnovijeg romana Dragana Jovanovića "Tanasko i Usnija", Magazin Tabloid za svoje čitaoce, objavljuje odabrane odlomke

......

Jebem li ga, kude sam!? Mož da bude da sam u zatvor, u samicu, al mož da sam si u Toponicu, u ludnicu? El, samo jedno prozorče s rešetke uznad men, gvozden krevet, natkasna i klozet čučavac u ćoše, i, kandiše si, bre, na govna...

I ne mogu se,bre, setim kako sam dospel u ovaj ćumez!? Poslednje što se sećavam je da sam bijo sa Apisa, kapetana Tankosića i Gavrila Principa u Pejčovske livade, u Ravnište, iznad Mokru i da smo vedžbali kako da utepamo Baraka Obamu kad dojde za Vidovdan u Sarajevo...Ete, toj je poslednje što se sećavam. A posle šta je bilo, jebem li ga!

Osvrtam se, zagledžujem se; nit na sebe imam robijaško, nit ludačku košulju. U moe drešće sam si oblečen. I nit sam gladan, nit mi se sere. A dosadno mi, dosadnooo! Da nema kude! Ne mož se, bre, ni šetaš! El sobčeto je tri sa dva!? Ko živog u grob da su me turili, majće im ga, koji su da su!

Kad, čujem neći s čizme tropa po hodnik. I tija s čizmete stade pred mojata vrata metalna sas prozorče. A kroz prozorčeto, vide se na čovekatog samo oči, a one crne ko gar. I obrve guste, sastavljene kao kod đavola. I šta će mi kaže?

„Eve ti plajvaz i artija! I napiše sve, koji si, odkude si? Kad si se rodil i zašto si se rodil!? Zapisuj sve što je bilo, do današnji dan! Pa će vidimo; da li si za streljanje il za ludnicu! I da znaš; nema ni sunce, ni leb i vodu da vidiš, dok ne napišeš i potpišeš šta si teo sa Apisa i Gavrila Principa u Suvu planinu! "

Toj reče Crnooki, pa mi vrlji kroz prozorčeno plajvaz i artiju.

Misle se, misle; kvo da rabotim? Da l da pisujem? Il da se izvrnem na krevet i da konjošem dok ne crknem! El mogu da priznam kad sam se rodil i zašto sam se rodil. Al da napišem i da potpišem da sam sa Apisa i Gavrila Principa teo da utepam Obamu, e toj ne dolazi u obzir! Zaklel sam se, bajo, na kamu i bombu, i sg, kvo?! Da izdadem Gavrila!? Će se jebu, da im toj priznam!

Te lego na krevet i poče da pojem onuj staru komitsku iz Maćedoniju: „Ako umram il zaginam, pesmu da mi pojete..."

Pojem, bre, zidovi ječe, rešetke se tresu, kad, prozorčeno na vratana, pak, se otvara. A onija Crnooki bulji u men: „ Bolje bi ti bilo da počneš da pisuješ nego što roveš ko birov!"

A ja ću: „Reč iz men nema da iscedite, majće vi ga, naprednjačke!"

Tuj se Crnooki usmivka pa kazuje: „Ako, ako! Nemoj da pisuješ! Samo da znaš da su ovi tvoji iz 'Crnu ruku' sve priznali!"

I, tras, zatvori prozorčeno!

Poče pa da pojem onuj komitsku „Ako umram, il zaginam..." , al po glavu mi se mota onoj što mi Crnooki reče za moi „crnorukci". Da l su sve priznali !? Il su toj žandarski marifetluci? A nesm som iz Nišavu pa da se vatam na bućkalo...

Smrkava se, a sijalica se ne pali. I, ete, pa čizme, pa Crnooki otvara prozorče na vratana.

„Štaaa!? Još nisi počeo da pišeš!?" reče Crnooki i vrlji mi nekakvu ceduljku u ćeliju.

Ustado od krevet, digo ceduljkunu, pa ajd na prozoran s rešetke dok se neje skroz stvnilo. I kvo ću pročitam?

„Ja, Gavrilo Princip, priznavam da sam sa Tanaska iz Mokru teo da utepam Baraka Obamu, da ga gadžamo sas ruske raketle i toj iz Rakoš, iz Suvu planinu."

Rukopis si je na Gavrila, nema šta! Stvni mi se pred oči, okrenu mi se ćelija, vata me mala snaga te sedo na krevetan... Pa si reko sam na sebe: „ E, pa ako je takva rabota, Tanasko, sedi i pisuj kako je bilo, kad he, ete, izdaja i kad je sve otišlo u pičku majčinu!"

Legomo s Usniju, i, ćecamo se kao da nije, bože me prosti, zadnje jebanje. Kad, tiruli, tiruli, prećida me mobilan u rabotu. I kuj će bude? Gavrilo Princip! I kvo če mi kaže? „Dođi, noćas, u gluvo doba, gore, u Ravnište, u Pejčovske livade. I počni, izdalek, da zavijaš ko kurjak. Toj ni je lozinka!"

Kad reko na Usniju da ću u gluvo doba da idem u Ravnište, ona poče da rove ko da joj je mati umrla!

„Nemoj da roveš, Usnijo! Vidiš li kakvo je vreme došlo? Mora da započne Treći svetski rat... Nego daj da si ponesem nešto za jedenje i flašu rakiju..."

Usnija mi tura sve što trebe u torbiče, pa mi kazuje: „ Tanasko, pazi se! Ja sam ti u drugo stanje!"

„Ne boj se, Usnijo, nesm dete! Svi moi su bili komite i ajduci..."

„Bre, Tanasko, el moraš baš ti da utepuješ Obamu?"

„Pa, el vidiš, Usnijo, da je Srbija ostala bez junaci!? El vidiš da je i Gavrilo Princip morao da dođe, posle sto godine, da skenjamo bitangu!"

„Kako će utepate Obamu kad je, čak, u Ameriku?"

„Će dojde, bre, devojče u Sarajevo!Al nemoj to da širiš po Mokru!"

„Neću, ako mi obećaš da će živ da se vratiš!"

„Ću se vratim, Usnijo! A ako se ne vratim, deca će me uče u školu, u čitanke...A ti će primaš herojsku penziju!"

„Ne trebu mi mene čitanke, ne trebe mi herojska penzija, Tanasko! Mene mi trebeš ti, živ, i sa tvoju patku!"

I zalete se u men, pripilo se ko pijavica, pa vika li, vika...

„Dobro, de, ne vikaj više, ne kukaj! Će uzbuniš komšilk!Oč li da me Časlav prijavi za nasilje u porodicu!?"

I smiri se Usnija, pa samo šmrca, briše se sa rukav.

Te reko: „A sg, aj doviđenje, Usnijo!"

Izlezo nadvor, na ulicu na Maršala Tita, a tam Ahmet! Šeta li, šeta sa ruće na dupe...

„Gde ćeš, komšo, u gluvo doba?" pituje Ahmet.

„A pitujem li ja teb, komšo, kvo se lanzaš u gluvo doba po ulicu na Maršala Tita?! I da te ja teb još nešto pitam; el si ti rod sa onog tvog imenjaka Davutoglua što dolazi, onomad, kod Vučića!?"

Nego Ahmet se usmivka, pa će prizna: „Rod smo, rod smo...Svi mi Turci smo rod!Zato će i zavladamo, opet, sa Srbiju, komšo! Zato, ja Ahmet bude kmet u Mokru..."

„E će budeš kurc od ovcu kad Rusi dođu u Srbiju i toj sa roboti!"

„Da, da, komšo, vi Srbi budeš, robovi kod Turci il kod Rusi!" svirnu mi ga Ahmet pa će dojebava: „Komšo, znam da oćiš da begaš za Danska sa Usnija. Onda, Tanasko, da pređeš u islam..."

„Što, bre, da prelazim u islam, Ahmete?!"

„Bolje ti je, Tanasko, da si musliman u Dansku. El onda u Kopehagen mož da imaš, pored Usniju, još žene. Mož da imaš i žena od šes godina, i od devet godina i od deset godina..."

„Men si je dosta Usnija, Ahmete! Ne trebu mi dečišta da me zamočuju u krevet!"

„Ah, Tanasko, Tanasko! U Danska ni Usnija nema da spava kod tebe..."

„Pa, kude će!?"

„U dom za nezbrinuta deca! Samo za vikend mož da uzmiš Usnija ako imaš dokaz da si musliman i da ti je žena. I, samo za vikend jebiš Usnija dok ne napuni osamnaes godini..."

„Nemoj me više jebavaš, Ahmete!"

„Ne jebem ja, Tanasko! Jebe ti danska država,takvi zakon..."

„A otkude ti sve toj znaješ, Ahmete!?"

„Moj sin Ibrahim živi u Danska i uzima, za vikend, njegove žene iz obdanište..."

„Što iz obdanište!?"

„Zato što jedan njegov žena ima šes godina, a druga sedam godine..."

„Taj tvoj Ibrahim, bre, baš ga pretera! Baš pedofil!"

„Pa, Tanasko i srpski kralj Milutin bilo pedofil! Njegovo žena imalo sedam godine!" smeška se Ahmet.

I, ajd, kvo da mu kažeš!? Ujeba me Ahmet, načisto.

Pozdravljam se sa Ahmeta, a on će mi kaže:

„Znam i kude ideš, komšo, u gluvo doba! Nego, ajd, srećno! Mašala, mašala!"

Da l, stvarno, znaje, majće mu ga, da idem na zborno mesto kod Apisa i Gavrila Principa?! Da li će javi u belopalanačku policiju? Il će direktno da javlja na Erdogana i Ciju? A vidim i kod Časlava svetlo, nazrta kroz zavesu...Da l su Ahmet i Časlav zaduženi da me špijuniraju? I za kuga tg radi Časlav?

...........

Prođo pored zadrugu, zabravenu sa tri katanca zbog Ciganji,, i, ajd uzbrdo komto Gornju malu, pored Kosilanovci, pa pored Jovu Kafanu i Vučka Spasića, Veku Šonju...Izlezo iz Mokru, prođo pored Krivu krušku. I poče rovem ko dete po majku, slza slzu stiza, bate! Kao da se opraštam od Mokru, od Srbiju, od ovaj svet! El koj sa Gavrila Principa tikve sadi taj na svašta mora da računa!

Zaminu i Raskrsje, pa poče da zavijam ko kurjak. Zavijam, zavijam, a iz Pejčovske livade lozinka mi se vraća: zavija i Gavrilo.I čim skrenu od asfalt komto Ackovu krečanu, na šumski put iskača Gavrilo, pa će kaže: „Dođe li, pobratime!?"

„Eve, dođo! Nego da nesmo poranili? Daleko je Đurđev danak hajdučki sastanak..."

„Ne boj se, Tanasko! Dok se okreneš, te ga Đurđevdan, a po njeg će brzo i Vidovdan! A onda zna se, Sarajevo, ko devestočetrnaeste...Ne može se više trpi ovo njino! Ne mogu, bre, više judeomasonci i pederi da ni jebu u glavu!"

I samo što Gavrilo toj reče, a iz mrak se pojavljuje Apis sa kapetana Tankosića, bato! Nođe da ti se otseču kad ji vidiš!

Apis mi prilazi, strelja me sa pogled, pa kao prvi put da me vidi, pa kazuje: „Tanasko, bre, za teb priča cela Srbija! Mi, crnorukaši i mladobosanci utepamo Ferdinanda, a, danas, na stogodišnjicu, u Srbiju se poviše priča za tebe kako si tel da jebeš Eru Ojdanića!?"

„Taj sam, pukovniče!" stanu mirno ko regrut u vojsku i udaram s pete.

Tg me Apis pituje direktno: „El si ti, ljudino i junače, i dalje spreman da ubiješ Baraka Obamu?!"

„Spreman sam, pukovniče, da ga utepam ko zeca!" odgovaram oštro, vojnički.

„E, pa onda je red da znaš kakvo ćeš govno da skenjaš! Na tog Obamu ne zna se ni bašta, ni mater! Rođen je, bađim, na Havaji, al pre će da bude da je smućkan u epruvetu u Ameriku i da si ni nema baštu ni mater, nego samo surogat majku!"

„Kvo je pa toj surogat majka!?" izliće se Gavrilo.

„Kako, bre, Gavrilo ne znaš kvo je surogat majka!? Toj ti je kao kad kravu ne zajaši vol nego ju osemeniš sa epruvetu u Veterinarsku stanicu! Toj se, danas, raboti na veliko! Eve, i ovaj jevrejski ambasador u Beograd, pošto živi u pederski brak, naručil dete, čak, iz Avganistan sa sve surogat majku..."

Tg Apis stavlja ruke na dupe, šeta se, natam navam, pa ovak da nastavi:

„Daklem,Obama je na Havaji išl u školu, i, još na koledž je počel da se kolje u dupe! Na koledž mu je ljubavnik bil neći Čunga Lunga što je imal patku ko bezbol palicu..."

„Kakvo mu je toj ime Čunga Lunga?" upadam sa pitanje.

Apis seva sa oči, pa nastavlja: „Pa, ne mož se zove Boris Tadić kad je rođen n Havaji! I, ne prećidaj me više, Tanasko, dok govorim! El jasno!?"

„Jasno, pukovniče!" povrtam poslušno.

„E, pa onda, slušaj vojsko, ovamo! Baraka Obamu je, posle Čunga Lungu, počel da kolje u bulju Abongo Malik Obama, brat od čiču na Baraka Obamu. A taj Abongo je jebal sve živo, i muško i žensko, neje pravil razliku, a i on si je imal patku ko bezbol palicu!Za toj postoje provereni podaci od M-6, a i tam su, uglavnom, sve pederi! A sa englesku tajnu službu sam na vezu još od atentat u Sarajevo, a i danas sam si na vezu sa Toni Blera."

Tuj se Apis, malko, nakašljuje pa će nastavi:

„I, ajd, što je Obama dupedavac nego mu je ženata muškarac!"

„Izvini, pukovniče, a el to provereno!?" javlja se Tankosić.

Apis zagrme: „Tankosiću, el ti, bre, ličim na nećega kuj nema proverene informacije!? El vi reko da sam na vezu sa Toni Blera!I kako da u vas imam poverenje, kad vi sumljate u mene!? Reč neću više da čujem!"

Tg se Apis nakašljuje, priseća se:

„ Gde stado u izlaganje, majće mu ga!? E, da! Žena na Obamu je muško i pravo ime joj je Majkl! A roditelji na tog Majkla su, ubi bože! Bašta mu se zove Frejzer Robinson, čuveni njujorški trgovac sa drogu, a mati mu se zove Marijana, inače, njujorška ulična kurava!"

„A izvinete, pukovniče, kako je od tog Majkla postala Mišel!?" okuraži se da pita Gavrilo Princip.

„Hormoni, Gavrilo, formoni! Ubrizgali su na Majkla inekcije sa ženski hormoni te je Majkl postal Mišel! Al još si ima patku! Pokazuvaše, bre, na televiziju kako se na Mišel Obamu skrozira patka kroz aljinu!"

Sg ću i ja da se prajim pametan: „ A otkude tg na Obamu dve ćerke?"

Apis se tuj udara sa šaku u čelo: „Jaooj, s kakve budale, ja, Apis, trebe da utepujem Obamu!? Ćerkete su usvojene, Tanasko! One su rođene u Maroko! Nataša i Malija su usvojena deca iz uglednu muslimansku porodicu što vode poreklo od proroka Muhameda!"

„Lele, bre, pukovniče, kvo ni sve napriča za Obamu..." oglasi se kapetan Tankosić.

„Neje toj ništa, Tankosiću! El, slušaj ovamo! Mišel Obama je i javno, na televiziju rekla, i to kod onuj poznatu voditeljku Oprem Fino, da na Baraka Obamu smrdi iz usta, a kad prestane da bude presednik na Ameriku će se vrne na Havaje da si tam dava dupe pod kiriju..."

„A Mišel li neće s njeg!?" kopka Gavrila.

„Naravno da neće! Mišel, će si ostane kod baštu i mater u Njujork, da si se drogeriše i kurviše!"

„Lele, lele, ako je i pola istina, mlogo je!" ote se na Gavrila.

„Gavrilo, nemoj da sumljaš u men ko, onomad, devestočetrnaeste u Sarajevo!?" grmi Apis.

„Izvini, Apise, al ovoj što ni napriča nema ni na 'Pink'! Nema ni u turske serije!"

Tuj se Apis vata za pištolj: „Žgoljo, žgoljavi, zbog teb zamalko da i Ferdinand ostane živ! Eeej, da ga promašiš sa tri metra, pa su morali solunski Jevreji da ga utepuju!Jebali te tvoji Mladobosanci! A jebali te i Mladoturci na čelo sa Kemala Aturka!"

„A što da me jebu i Mladoturci?!" buni se Gavrilo.

„Zatoj što je i Kemal Ataturk bil solunski Jevrejin! A ovija Erdogan je Jevrejin! Ataturk je načel Turci, a Erdogan će ji dokrajči! Toj su smisleli judeomasonci!"

Tuj Gavrilo gleda u zem ispred seb, ko nevesta na prosidbu.

Tg Apis nastavlja: „El vi sg jasno zašto moramo da utepujemo Obamu!? Taj dupedavac, svaki čas, mož da pritisne nuklearno dugme! A važno je kuj će prvi da pritisne dugme u Treći svetski rat! Inače, jebe se na pedera Obamu šta će da bude posle njega! Peder nema potomstvo i posle njeg može da bude i potop!"

Tuj se ućutamo, el šta da kažeš kad je sve jasno.

............

Poče, polk, savinjalo, a Gavrilo Princip će me pituje: „Tanasko, el smem nešto da te pitam, a da se ne naljutiš?"

A ja se mislim kvo li će me pituje?

Tg će Gavrilo da ponavlja pitanje:

„Nećeš li sigurno da se naljutiš?"

„De, pituj više!" podoknu na njeg.

A on, atentator na Ferdinanda, pazi, će me pituje:

„Istin li si, Tanasko, teo da jebeš Eru Ojdanića, onomad, u 'Farmu' kad si bio?"

„Idi, bre, Gavrilo u majčinu! Ja sam misleo će me pitaš nešto za Obamu, el za Putina..."

„Dobro, priznaj; el si teo da nategneš Eru?"

„Teo sam! Al se snađe Era, podmetnu mi jednu kuravu!"

Tuj će i Gavrilo da se pofali:

„E, pa da znaš da sam i ja tel da naguzim onog masonca Ivu Andrića..."

„Što bš nobelovca da naguziš!?"

„ Doznal sam još pre atentat na Ferdinanda, da je IvoAndrić ubačen ko krtica među nas 'mladobosanci'! On nas je druknuo u sarajevsku policiju! Zatoj Ivu Andrića skloniše u Maribor, a nas oteraše, čak, u Terezin, u Češku. I teka, ne naguzi budućeg nobelovca..."

„Ono i na Obamu dadoše Nobelovu nagradu!" kazujem.

A Gavrilo će: „ E pa neće mu trebe posle Vidovdan! Mož si ju odma turi u dupe!"

Nego men me svrbi jezik: „Dobro, bre, Srbi! Aj, će utepamo Obamu! A šta ako neći utepa Putina! Kvo ćemo tg!?" Apis se usmivka: „Ne sećiraj se za toj Tanasko! Ima pet Putina! Ne mogu svi pet da utepaju! Nego, da si mi, ovde, u Ravnište treniramo za atentat na Obamu?!"

„Će treniramo, bre, Apise! Će čekamo Obamu da, za Vidovdan, dojde u Sarajevo kod Bakira Izetbegovića!" podnosi raport kapetan Tankosić.

„ A el dolazi sigurno!?" pitujem strogo.

„Dolazi, bre, sigurno za Vidovdan! Javio mi je Toni Bler! Dolazi da ukine Republiku Srpsku! Sa sve Dodika! I, sve se, bre, znaje! Će ide prvo sa Bakira na Baš čaršiju na ćevapi, a posle u džamiju da se pomoli el si je musliman! I, bš, tuj ispred džamiju će roknemo Obamu!"

„ A kad roknemo Obamu tg li pa će ni šalju na robiju, u Terezin, u Čehoslovačku!?" pituje Gavrilo Princip.

„Nema robija, bato! El dok mi utepujemo Obamu u Sarajevo, u taj momenat, Putin sa ruskog carevića Aleksandra Nemanjića stiza na Kosovo sa tries iljade tenkovi i roboti! Usput će pregaze Tursku i će uleznu u Carigrad da se carević Aleksandar kruniše u Aja Sofiju..."

„Što se, bre, Apise, ne kruniše u Pećku patrijaršiju?"

„E, pa oće, prekonoć, da Aja Sofija pa da postane vaseljenska crkva!A će vidiš! Od Tursku nema da ostane ništa! Će ju izedu Kurdi i Rusi! Kad toj obave tg Putin sa cara Aleksandra Nemanjića kreće sa tenkovi i roboti preko Bugarsku i Rumuniju i ulaze u Srbiju, i, pravac, Kosovo! Će bude 'Čunga Lunga 2016'! Tako se zove taj tajni plan za ulazak na Kosovo!"

Vergla Apis ko navijen, a mi ga slušamo kao omađijani.

Tuj se ubacujem: „A kvo će bude sa Šiptari?!"

„Oni će si begaju za Albanija, a kad propadne i Albanija tg će zajedno, Šiptari i Albanci da begaju za Siciliju! Neći sa lađe i čamci, a neći će si i plivaju na stari bojleri i zimske gume od auto! Će si se vrtaju odkude su i došli!" „Neje loše, neje loše!Samo me jedno brine..." kazujem.

„Kvo te pa sg brine, Tanasko!?" breca se Apis.

„Pa, brine me da l će ruskiti car Aleksandar Nemanjić da obnaroduje kako i Nemanjići vode poreklo od Isusa..."

„Kako, bre, od Isusa!? El Isus neje Ćivutin!?" dere se Apis.

Al, tuj mu se ne plašim: „De, polk, Apise! Ću vi objasnim! Isus neje Ćivutin iz Galileju nego si je naš Rista iz Ohrid. A bašta mu je Aleksandar Maćedonski!"

Tuj se Apis i Gavrilo Princip zgledaše. A kapetan Tankosić skinu šapku pa se prvi poče krsti i će kaže: „Jes, bre! I ja sam ko dete čul od mog dedu da su bogumili pričali da si je Rista, naš čovek, Srbin! Zatoj su Nemanjići proganjali i utepuvali bogumiliti..."

„Ne seri, bre, Tankosiću!" breca se pukovnik Apis na kapetana Tankosića. „Što bi Nemanjići zbog toj proganjali bogumili?!"

Tg uzo u zaštitu Tankosića:

„ Apise, kapetan Tankosić si je u pravu! Bogumili su širili da je Hrist sin na Aleksandra Maćedonskog, a Nemanjići su bili jajare! Nesu smeli da se zamere na Vatikan i na Vizantiju! El je na Nikejski sabor odlučeno da je Isus iz Galileju, ej tam nekude iz pičku majčinu! A toj je odlučil naš čovek, car Konstantin iz Niš, majće mu ga nišlijske!"

Sg se Apis zacrvene u lice, pa se vata za revolver i pituje:

„Kude je sg tija Konstantin da mu se najebem majke!? El ladi muda u Medijanu el u Nišku banju!? Ću ga streljam, odma, ko pseto!"

Tuj Gavrilo smiruje Apisa:„ De, pukovniče, smiri se! Umreo je u tuđinu , u Istambul.." kazujem.

„A što je selio prestonicu iz Niš, majće mu ga zamlatene!? I što je proglasio da je Isus Ćivutin iz Palestinu, nanče mu blesavo!?"

„ E, bre, pukovniče! Ja li Tanasko iz Mokru da ti toj objašnjavam, a ovamo si na vezu sa Toni Blera!?"

„Aj, ne seri, nego pevaj!" ljutnu se Apis.

„Konstantin je bil kopile na cara Dioklecijana, a mati mu je bila krčmarica da ne kažem kurava! I pošto neje bil od lozu Karanovića, od lozu na Aleksandra Makedonskog, Konstantin je tel zatre lozu Aleksandrovu i Hristovu! A Jevreji i Grci vide budalu, pa ga nagovore da, na Nikejski sabor, proglasi da Rista neje iz Ohrid nego da je iz Galileju! I da je obrezan! Eeej, da Srbi slave Obrezanje Hristovo!"

Apis me strelja sa pogled, pa će sikće: „Tanasko, nemoj da ješ gomna?!"

„ Pukovniče, u crkveni kalendar ti je Obrezanje Hristovo obeleženo sa crveno slovo! A proveri i kod tvoji masonci! Oni ovoj sve znaju! Samo si ćute el i na nji odgovara da je Isus Ćivutin iz Nazaret, a ne da je Srbin iz Ohrid!"

„Da znaš, Tanasko, da ću da proverim kod Toni Blera!" oka Apis. „Proveri! Ako lžem, eve, streljaj me!"

Tuj Apis poče da šeta, gore dole, suče brci pa će kaže:

„E, pa ako je teka, ondak i ruski car Aleksandar Nemanjić, kad dojde na Kosovo sa tenkovi i roboti, mora odma da se izjasni; da l je za Isusa Srbina il za lažnog Isusa Jevrejina?"

„Tako je, pukovniče!" ubacuje se Tankosić. „Ako kaže da je Jevrejin, ondak, zna se! Atentat i na ruskog carevića! Nema, bre, više niko da zajebava nas Srbi, narod najstariji!"

Nego tuj Gavrilo Princip smiruje Tankosića: „ De, polk, kapetane! Oladi malko! Nemoj zbog Isusa Ćivutina da zaratimo i sa Rusi! El i Rusi se još klanjaju na tog Ćivutina!?"

„Ti, Gavrilo, nemoj da sereš mlogo! El i vi Mladobosanci ste bili na vezu sa Poćoreka, al i sa solunski judeomasoni..."

„A što si me tg, Tankosiću učil da gađam sa revolver?"

„ More, gađam li ti ga majci, Gavrilo! Moralo je odma da mi bude jasno da nesi za kriv kurac! Ej, da promašiš celu kravu na gađanje od pet metra! Da neje bil onaj što je sedel u auto pored šofera da utepa Ferdinanda, ode mas u propas! Eeej, da ga promašiš sa četiri metra!" podseća se Tankosić.

Tuj Gavrilo će se kurči: „Boli me kurc! U čitanke pisuje da sam ja utepal Ferdinanda!"

Tg kapetan Tankosić pocrvene od bes pa prilazi na Pricipa te mu zviznu šamarčinu, a ovaj pade ko sveća!

Pa malko toj na Tankosića pa poče Gavrila da psuje i da ga rita ko fuzbal: „I ti si solunski Ćivut, majće ti ga! Ćivut sa lažni srpski pasoš! Vi, judeomasoni iz Solun sjebaste Srbiju! Da sam znal šta će bude, utepal bi te još u Kumanovo kad te dovedoše u komitski logor da te učim gađanje!"

Tg se Apis umeša: „Dosta Tankosiću! Mani ga više ritaš će lipše! A trebe ni atentatori, makar, i kilavi! El sa ti kilavi atentarori, bar, će zavaramo tragovi! A sarajevski atentat je smišljen u Švajcarsku još devestodvaneste godine. E, sg da l se tuj umešala švajcarska masonska loža 'Alpina' el naša 'Tajna Srbija', jebem li ga toj ni ja ne znam! Znam samo da ga nigde nema četvrti revolver, sa njeg je utepan Prestolonaslednik! Mora da ga je Samuilo Faj vrljil u Miljacku..."

Tuj ću se istrčim i ja, Tanasko, pa ću pitujem: „ A kuj je pa sg Samuilo Faj?"

Apis me gleda, gleda, pa će kaže: „Bolje da ne znaš, Tanasko! Al, ajd, da ti kažem! Samuilo Faj je pravo ime na Ivu Andrića!"

„Ma na ovog li našeg nobelovca!?"

„Da, da, Tanasko! I Ivo Andrić ti je solunski judeomason! On ti je bijo zaštićeni svedok na suđenje i sve ih je otkucao! Zatoj su svi atentatori zaglavili tešku robiju u Češku, a on je jedini robijao u Maribor, a tam zatvor ko u hotel! A posle, valjda, znaš da je bio diplomata i da je dobijo Nobelovu nagradu! Jebem te i tebe, Nobele!"

Tuj Apis, malko, zastade pa mi prilazi, ckli se u mene: „Nego da te ja pitam nešto drugo, Tanasko!? El i ti misliš da trebe da se prislonimo uz Rusi?"

Stado mirno pred Apisa, pa ću ko iz haubicu:

„Gospodine pukovniče, ja sam da se prislonimo uz Srbi! Ja si jesam pedofil, al sam si i srbofil! A Rusi, ako oće, nek se prislanjaju uz Srbi! El Srbi su Rod sa Boga, a od Srbina svi ostali narodi su naprajeni, pa i Rusi! El, eve, i Rogozin si je Srbin po majku! Od Jovanovići je! Će ispadne da je od Pejčovci! A i Putin si je iz Putinovo, iz Frušku goru, pa, i tija ruski carević Aleksandar si je od Nemanjići...Sve si se vrti oko nas Srbi!"

„Odlično, Tanasko, odlično Pavloviću!" oka Apis.

A ja povrtam: „Služimo narodu, pukovniče!"

.......

U taj momenat, Dragička me obaveštava na mobilan da jutre Vučić ide u Staničenje da otvori Koridor 10! El je završen od Crvenu reku do Čiflik i Staničenje. I da će, normalno, da projde i kroz Belu Palanku.

Kazujem kvo mi Dragička javlja, a kapetan Tankosić se izliće:

„Dok čekamo Vidovdan za Obamu, ajd da skenjamo i ovu bitangu! Aj ga skenjamo tuj, kod sićevački tuneli..."

Al Apis, bato, ne dava: „Nećemo da si prljamo ruće sa taj govna! Njeg će narod da obesi nasred Terazije! I toj će ga obese za nođe, naglavačke, ko što su si Talijani obesili Musolinija u Rim!"

Kapetan Tankosić čkilji sa onej njegove okice, pa će kaže:

„Apise, ti li štitiš Vučića el je službenik kod Toni Blera?!"

Tuj se Apis vata za pištolj: „Al el oč Tankosiću da, sg, momentalno, skenjam tebe!?"

A kapetan Tankosić mu drčno odgovara: „Skenjaj me, Apise, skenjaj me! Ne smeš da skenjaš Vučića, a ovam će skenjavaš Obamu?!"

Apis polude te vadi pištolj iz futrolu i upravlja ga na Tankosića! I vidim će bude sranje te se tuj ispreči između nji dvojicu.

I će mi izlete iz usta: „ Apise, utepaj prvo mene! El i ja sam za toj da utepujemo Vučića!"

U taj momenat i Gavrilo Princip stade na našu stranu:

„Prejebi i mene, Apise! El ne vidiš li, pukovniče, da će Vučić da ni dovede i Turci i Arapi!? Će okupiraju Srbiju ko što je Austrougarska okupirala Bosnu! Oč li aneksiju na Srbiju!?"

Kad vide da smo sva trojica protiv njeg, tg Apis spušta pištolj i gleda ni, meri ni, te reče:

„Pustete me da, malko, porazmislim! A moram i da porazgovaram sa Tonija Blera, da vidim da l im Vučić, baš, tolko treba..."

A Tankosić mu povrnu: „ Pričaj si ti, Apise, sa Toni Blera, a mi odomo da utepujemo Vučića!"

Tg će Apis: „Čekajte, bre, taj što dolazi u Čiflik neje pravi Vučić! Taj dolazi je kloniran, taj je Vučić broj dva!"

I Apis si je u pravu, al Tankosić tvrdoglav: „Ako je broj dva! Će utepujemo i klonovi!"

Apis uzdisa, pa će kaže: „Kude će ga skenjavate?"

Tuj ću kažem: „Najzgodnije je, ej tam, kod kamenolom, kod Dolac, kude je i i turskana kafana na Ahmeta..."

„Što baš tam!?" interesuje se pukovnikat.

„Kako što!? Da se pomisli da su Turciti u atentat umešani! A tuj je i zgodno mesto! Taman kad izlaze iz trinaesti tunel..."

„A s kvo će ga gađate?"

„ Sa 'zolju' je najbolje! A ako ga ne dokusurimo sa 'zolju', tuj su i pištolji i kalašnjikovi, kašikare, a nadokrajću, tuj su i kame komitske..."

„Dobro, rabotite kvo ste naumili! Al, još jednuš da vi kažem; taj kog će utepujete, napravljen u epruvetu!"

„Kako, bre, Apise, onolkog bizgova da napraje u epruvetu!?" pitujem.

„Tanasko, glupčo! Ako su naprajili Obamu iz epruvetu što da ne napraje i Vučića!?"

„Kolko tg ima Vučići!?" pituje Tankosić.

„Ja znam za dvojicu! Za ovog iz epruvetu, i za onog što ga pravijo Fahri Musliju! A kolko ih još ima, jebem li ga!?" maje ni Apis.

A Gavrilo će: „Ama šta ni košta da utepamo i ovog Vučića iz epruvetu!? Moramo da treniramo za Sarajevo, za atentat na Obamu! Nećemo, ovde, samo da jedemo letnju salamu i da od nju prdimo ko konji!"

Tuj se Apis ljutnju el vide da ni ne mož odvrati od atentat na Vučića. Pa će kazuje: „Idite, utepujte, al da se razumemo! Ja sa taj atentat na Vučića nemam ništa! Nemoj posle men da uplićete, mislim, ako bude trte mrte!"

„Ne boj se, pukovniče! Neće da te pominjemo! Ne mož te mi na silu teramo da uđeš, još jednuš, u istoriju!" reče si mu Gavrilo.

„A vi li će uđete u istoriju što ste utepali Vučića iz epruvetu!?" svirnu ni ga Apis.

Al mi ko da ne čujemo Apisa vatamo si put pod noge.

..............

Pred zoru, zapucamo iz Ravnište, pešće, preko Novosel, Špaj, pa ajd iznad Crvenu reku, udaraj po puteljice iznad Dolac! Sustizamo izbeglice što su ušle iz Bugarsku i oni šibaju pešće za Niš. El kvo će?! Prevrnul im se kamijon kod Sićevo, pa begaju po šumarci da ji ne vane policija..

Stigomo ispred Ahmetovu ortačku kafanu, i, biramo najzgodnije mesto otkude da ga gađamo žrtvu sa 'zolju'.

A Gavrilo Princip će baksuzira: „Neće se, valjda, obrukamo kao kad sa 'zolju' čekamo Đinđića kod Bubanj potok..."

„Aj, ćuti ne maleriši!" sikće Tankosić. „ Srao si i kad vrljamo bombu na Ferdinanda, pa ga promašimo, te ga posle, jedva, utepamo!"

„A kuj ga je utepao!?" prči se Gavrilo, malko mu što je dobil ćotek od Tankosića.

„ A ti li, Gavrilo, oč pa da te šutiram!?" breca se Tankosić.

„ Šutiraj me koloko oč!Al u istoriju je zapisano da sam ja utepal Ferdinanda, a ti sg dokazuj sa Kusturicu kuj ga je utepal!" izaziva Gavrilo kapetana Tankosića, a ovaj seva sa oči i škrguće sa zubi...

„De, zajebite da se karate! Nesmo zatoj došli ovde!" smirujem atentatorivi na Vučića.

I čekaj, čekaj u busiju. Pola deset, deset, a Vučić ga nema da prolazi...

Kvo je, bre, ovoj? Da nesu išli po onaj put preko Ploču?

Uključi moeno tranzistorče da čujemo; šta se dešava? A na tranzistorče čujem Vučić drži govor u Staničenje!? Presekal vrpcu u Čiflik, pa sere li, sere... Al čuje se i na tranzistor kako narod oka: „Vrtaj penziju, pederu!"

Posle čumo da je Vučić u Staničenje stigo sa helikopter!

I prvo što mi pade na pamet beše da ni je Apis otkucao kod Toni Blera! Će vidite, toj će se pokaže! Kazujem toj na Tankosića i Gavrila Principa, a oni mrmore:

„Mož da bude, mož da bude!"

Vrtamo se u Ravnište, ko zamočani. I po puteljice susrećemo izbeglice što su ušli u Srbiju kod Dimitrovgrad. I pituju ni što se vrtamo, el misle da smo i mi izbeglice...A Gavrilo ji zajebava: „Begamo iz Niš, el tamo haraju naprednjaci, a oni su ti gori Islamsku državu!"

A izbeglice ni gledaju, ništa ne razbiraju...

Gavrilo se bađim, priseća: „Ovako je, kazuju, bilo za vreme Milana Nedića! Izbeglice iz celu Kraljevinu Jugoslaviju su begale od ustaše u Srbiju! A posle ispade da je Nedić fašista!"

„Englezi, Englezi! Oni oće od Nedića da napraje fašistu", dodava Tankosić.

„A što Englezi?!" pitujem.

„Pa zatoj što Srbi oće da rehabilituju Nedića kao 'srpsku majku'! A Englezi rade sve kontra Srbi. Reptili, bre, reptili! Ne mogu da podnesu što su Srbi došli sa Sirijus, a oni negde iz pičku majčinu, iz neku guštersku planetu! El znaš, bre, da su potepane sluge i sobari koji su videli da engleska kraljica Elizabeta ima reptilska krilca kad se sturi u spavaćicu da odmori dušu!? Eli reptili si imaju dušu..."

Zevam u Gavrila; otkude on znaje da su Srbi došli od Sirijus, a da su Englezi došli iz „neku guštersku planetu"? Nesu, valjda, Gavrilo Princip i Velja Baletan na vezu? Ima tuj nešto, mora da ima...El, da nema ne bi imalo.

..............

Stizamo u Ravnište, tek, predveče. Gladni, žedni, umorni, razglavimo se od pešačenje. Prepešačili smo, brat bratu, četeres kilometri!

A Apis si sedi na tronošku i vrti prase na ražanj, ej tam, kod Ackovu krečanu. Usmivka se, pa još podjebava: „Utepaste li džukelu iz epruvetu?"

„Utepali bi ga da ti nisi javil na Toni Blera da smo na Vučića naprajili sačekušu u Sićevačku klisuru!" reče si Tankosić na Apisa.

„Šta si rekooo!?" džipa se Apis od tronožac.

„Toj što si čuo, pukovniče!" povrta Tankosić.

Apis se vata za pištolj i dere se: „Povuci reč, Tankosiću! Povuci reč..."

„Ma mož me, Apise, povučeš za kurac!" strelja Tankosić pukovnika sa pogled.

„Opaaa! Ma koga ti toj da kažeš!?" reče Apis i tras, tras, tras! Upuca, bre, Tankosića u grudi sa tri metka!

A kapetan Tankosić uzrnu, uzrnu u nebo, kao da si gleda u zvezde, pa pade pored ražanj, pored praseno pečeno...

Tg pred Apisa stade i Gavrilo Princip: „Pucaj i u mene pukovniče! Sg je jasno, Apise, da si engleski špijun! Bil si toj i pre sto godine, a, eve, i danas!"

I tras, tras, tras! Utepa Apis i Gavrila Principa.

Ondak se Apis okreće komto men! Unosi mi se u lice i pituje: „I ti li misliš da sam pod komandu na Toni Blera? Da sam engleski masonac!?"

Tuj se oćuta da ne izazivam budalu, el vidim će utepa i men ko džukelu.

I, aj će kopamo grobovi za Gavrila Principa i kapetana Tankosića da ji ne razvlače suvoplaninski kurjaci i šakali. A na grobovi ne stavimo ništa; ni krstače, ni kamene ploče. Da nema nikakav trag kude su i kako su završili slavni „crnorukci" od Apisa, utepani. Jebem te Srbijo, što li još postojiš da mi je da znam?!

Prolaze si dni, a Apis i ja ko pustinjaci, ko ajduci. Slunjamo se po Suvu planinu, a sve gledamo da ni nekoj ne vidi. El, ako ni neći vidi, mora ga utepujemo! Ne sme, bre, da ima svedoci da se na Suvu planinu kriju atentatori na Obamu. Varkamo se od seljaci i lovci el oni, ako ne progovori na usta, će progovori na dupe!

Kad, jedno jutro, posle Sretenje, oka me Dragička na mobilan:

„Kapitulacija, kapitulacija!"

„Kakva, bre, kapitulacija, Dragičke!?"

„Vučić potpisal sa NATO kapitulaciju! Mož da ulaze sa tenkovi u Srbiju, da si lete slobodno po naše nebo. A NATO vojnik mož da siluje, da utepa kuga oće a da ne odgovara! Ko da je utepal pseto, a ne Srbina!"

„De, ne sećiraj se, Dragičke! Lžu da je Vučić potpisal kapitulaciju. Vučić je, onomad, pobego za Mojtevideo..."

„Otkude, pa, toj znaješ, Tanasko!?"

„Videl sam ga, bre, na aerodrom u Beograd kad je ulazil u avijon za Mojtevideo sa Soroša i Sinišu Malečkog..."

„Pa, kuji je tg mogo da potpiše kapitulaciju!?"

„Dvojnik, klonirani dvojnik, Dragičke! I zatoj njegov potpis za kapitulaciju ne mož da važi! El, ti jasno!?"

„A kako će se dokaže da je potpisat na dvojnika?" tera si svoje Dragička.

„Će propeva, Dragičke, će propeva dvojnikat na poligraf! Al na ruski poligraf! Kad dojde Rogozin sa tries iljade tenkovi, kad preore Kosovo, kad stpka Bonstil sa sve Amerikanci, i, kad produži za Crnu Goru i izađe na Jadransko more, da se pročapka, malko, u Miločer na Kraljevsku plažu!Dosta je, bre, više bilo zajebavanje sa Srbi i Rusi!"

„Dobro, dobro, Tanasko, kad ti kažeš teka će si i bude! Na teb sve verujem što kažeš..." smiri se, nekako, Dragička.

Al tg Apis poče da se ape za dupe: „Trebalo je da vi puštim da utepate kloniranu džukelu kod Sićevo! A ja, budala, javljam na Toni Blera da ga čekate kod sićevački tuneli sa 'zolju'! Jebo me Toni Bler, da me jebo!"

Tuj ću tešim Apisa: „Pukovniče, bre, će ga roknemo! Će se namesti prilika! Možda kad Obama dojde u Srebrenicu il u Sarajevo za Vidovdan. Ovija klonirani Vučić će, sigurno, tg da ide za Bosnu da ljubi u dupe Obamu! Tg će ji sjebemo, svi nji, na gomilu!"

„A kvo će rabotimo sa Tomu Nikolića, ako i on potpiše kapitulaciju?" pituje Apis.

„Će sjebemo i njega, majće mu ga grobarske!"

Tg se Apis ućuta, al me gleda ispod oko, vidim, sprema se nešto da me pituje. A ondak se nakašljuje, pa će kaže: „Tanasko, da li bi ti utepal i Toni Blera, ako dojde u Sarajevo sa Obamu?"

„Naravski! Prečistijo bi tog pedera, načisto!" kazujem si pošteno.

„A mene, Tanasko!? El bi utepal i mene ako se pokaže da radim za Englezi!?"

„Lele, bre, Apise! Kako me toj pituješ!? Moral bi da te utepam!"

U taj momenat, tiruli, tiruli, iz džep mi se javlja mobilni.I kuj će bude? Časlav iz Mokru! Kako li je samo ubol dugmići na njegov mobilan sa oni njegovi debeli prsti!?

I kvo oće, kvo će pituje?

„Tanasko, el istina da je princ Čarls došl iz Englesku u Srbiju i da je jašil kamilu? El neje mogl iz London da dojde sa avijon?"

„A kuj ti je rekl da je jašil kamilu do Srbiju?" pitujem

„Pa, Kokočan teka čul..."

„Časlave, pozdravi Kokočana i kaži mu da te mlogo zajebava! Kamila je, bre, ime na Čarlsovu ženu! On ju, mož jaši noću na legalo, al sumljam da bi izdržala da ju jaši od Englesku do Srbiju..."

„Znači, Kokočan se šoljća s men! Dobro da sam prvo teb pital da ne širim po Mokru, pa da mi se svi smeju. A što je, Tanasko, princat Čarls došo sa Kamilu u Srbiju?"

„Svašta se priča, Časlave! Jedni kazuju da stisne muda na Vučića i Tomu Nikolića da vrnu imovinu na njegovog kuma Aleksandra Karađorđevića što, eve, ne plaća ni račun za struju! A račun mu, bato, sedamdese iljade evra! Drugi, pak, kazuju da je Čarls došo sa Kamilu u Srbiju da si nabavi bebići za njegovu majku kraljicu Elizabetu ljudožderku što, eve, puni devedese godine el se hrani sa bebeće meso i pije njinu krv..."

„Pa, el nema, bre, Tanasko, bebići u Englesku!?"

„ Eee, Časlave, u Srbiju još nema zakon za bebići, pa si se bebići mož kradu iz porodilišta ko da su prasići!"

„Lele, lele, pa toj ni Turci nesu radeli! Nesu jeli bebići nego su uzimali mladići za tursku vojsku! Tg ispada da je Kokočan u pravu kad kazuje da Ahmeta trebe da izglasamo za kmeta nego li da padnemo pod Englezi! Ima ni, bre, sve izedu! A sg, ajd, doviđenje, moram da si varkam Jorgovanku da ne napraji neku štetu kod Drađišu, pa da si posle s njeg imam daviju!"

............

Pade noć, dremem pored vatru sa Apisa, ispred Ackovu krečanu.

Kad, pa mobilan. I kuj će sg bude!? Mojini kum Joca Galija iz Pirot! Što li zove, el se nesmo čuli tolće godine. Nešto se beosmo skarali, al da me jebeš ne znam za kvo! Srpska rabota...

„De se, be, kume!?" počinje Joca Galija. „Kvo rabotiš?"

„Eve, vatam zjala u Ravnište! Sa moe društvo čekamo divlje svinje..." lžem si, a da ne trepnem.

„A el u toj tvoje društvo ima i neki Piroćanci?" podjebava kumat Joca Galija, i tuj, odma kapiram da znaje da sam sa Apisa.

„Ima, ima i jedan Piroćanac..."

„A koji je? Možda ga poznavam..."

„Ovog, kume, sigurno ne poznavaš el je odavno ušo u istoriju."

„Znači, kume, istina je da je Apis došo kod tebe u Pejčovske livade!"

„Kako znaš, kume!?"

„Ceo, bre, Pirot samo toj priča! I Piroćanci su mlogo uvređeni! Ljuti su na Apisa! Eej, da se vrne iz istoriju, a da ne svrne, prvo, u Pirot nego u Mokru, u Ravnište!"

„E, pa zamislete se Piroćanci što Apis nije teo da dođe prvo kod vas! Mora da ste ga nešto ujeli za srce..."

„A kvo priča Apis!? Što se vrnuo iz istoriju!? Kuga će sg da prejebujete!?"

„E, toj ti, kume, ne mogu kažem! Pod zakletvu sam na kamu i bombu! Znaš kako je kod 'Crnu ruku', sve se raboti tajno!"

„Kakva, bre, tajna, kume! Po Pirot se, naveliko, priča da oćete da utepate Obamu kad dojde za Vidovdan u Sarajevo! Nego, Tanasko, kume, zajebite atentati! Toma Nikolić je danas raspisao vanredni izbori! A ja s teb, kume, imam golemi planovi!"

„Mani me, kume, ja ti ne izlazim na izbori. I ne ulazim ti ni u jednu partiju!"

„Ama, ovoj neje partija,Tanasko, kume!Ovoj je pokret! Marksiza!"

„Kakva, bre, Marksiza, kume! El toj nešto ko ova grčka Siriza!?"

„Ma, kakva Siriza, kakav Cipras! Našava 'Marksiza' je nešto ko Marks, al neje Marks!"

„ A što, kume, ne vidiš sa Dačića, Vulina il Borka Stefanovića..."

„Toj je bućkuriš smuti pa prospi! Nemaju oni vezu sa levicu! Mi, iz 'Marskizu', će ji sve prejebemo! I levicu i desnicu! Imamo, bre, program u pičku majčinu!"

„A kvo vi je u program!?"

„Naš program je prost ko pasulj!"

„Pa, de, kaži ga više!"

„Naš program je da svi građani budu na republički budžet, a ne samo ovija iz javni sektor! Ako je, recimo ga, u javni sektor zapošljeno milion i dvesta duše, da se zaposle još tolko, i, da više nema nezaposleni u Srbiju! I, onda svi da rabote samo po četiri sata! Razbiraš li!?"

„Ne razbiram te, baš, kume!"

„Kako ne razbiraš, kume! Recimo ga, kafe kuvarica kod Vučića ima četerese iljade platu i radi osam sata. Mi, iz 'Markizu' predlagamo da taj kuvarica kuva samo četiri sata kafu na Vučića za dvaes iljade platu, a da druga novozaposlena kuvarica kuva isto za dvaes iljade platu, takođe, četiri sata kafu! A isto bi važilo i za kuriri i ostali službenici i javni sektor! El ti sg jasno, kume!?"

„Jasno, be, kume Joco, jasno! Al s koje pare će se puni budžetat na Srbiju, ako svi budemo na budžet!?"

„ A što postoji MMF i Svetska banka!?" kazuje kumat.

„Čekaj, bre, Joco Galijo! Ako svi Srbi budu na budžet, koj će tg da privređuje, kuj će se oporezuje? Kuj će vrta krediti na MMF i Svetsku banku!?"

„A što te pa teb boli kurc, kume, koj će vrta krediti!? Još je Nikola Pašić reko: 'Naše je da uzimamo krediti od stranci, a njino je da misle kako će im vrtamo!' I ako je Pašić toj uradeo što i mi, iz 'Markizu' da se po Pašića ne upravljamo!?"

Tuj se umisle, umisle, pa ću reknem: „Alal vera, kume! Toj samo Piroćanci mogu da se dosete! A Vučić, ako ima malko akl u glavu, trebe odma da vi uzme u koaliciju i da vlada još sto godine sa Srbiju!"

„Vidiš, kako kapiraš, kume! I ako Vučić nas iz 'Markizu', ne uzme u koaliciju, ima posle da se ape za dupe, al će mu bude kasno..."

„Kume Joco, da ti kažem nešto u poverenje, al da ne širiš po Pirot!"

„Kaži, kume!"

„Vučić je, sa Soroša i sa Sinišu Malečkog, pobego odavno za Mojtevideo sa dve milijarde evrići! A ovaj što se pojavljuje u izbornu kampanju, toj je Vučić broj 2!"

Tuj se Joca Galija ućuta, ne pušta glas od sebe.

„Alo, alo, kume Joco! El si još na vezu?!"

„Na vezu sam, kume..."

„Pa što se ućuta?"

„ Mislim se, kume Tanasko, da l me zajebavaš..."

„A što da te zajebavam, kume!? Video sam ga u Beograd na aerodrom kad je odleteo za Mojtevideo!"

„Pa i ti li s njeg teo da begaš za Mojtevideo?"

„Ne, bre, ja teo da begam sa moju Usniju za Dansku!"

„A el si, baš, videl da se Vučić ukačil u avijonat za Mojtevideo?"

„Videl sam ga, bre, kume, uleze sa tepsiju burek! Jebem mu mater kuj lže! A ovija što se izdava za Vučića je napravljen iz epruvetu! El ne vidiš da je sav, nekako, prozuko!?"

„Jes, bre, sav je, nekako, zemljosan u lice! Ko da ga je Toni Bler pravijo od ilovaču!!? Nego el si ti spreman, kume Tanasko, da uđeš sa našu 'Marksizu' u predizbornu kampanju, u javni nastupi!? Dosta je samo, kod Marića na 'Hepi' televiziju, da kažeš da je Vučić pobego u Mojtevideo sa dve milijarde, a ovaj da je napravljen od ilovaču!?"

„Spreman sam, bre, kume! Što da nisam spreman!"

Onda Joca Galija će me ponudi: „ Kvo oč, kume, da budeš u moj izborni štab !? El oč da budeš portparol za 'Marksizu'? Teb te zna cela Srbija zbog Eru Ojdanića! Ima da naprajimo lom na izbori! Veruj mi, samo mi mož da pobedimo naprednjaci!"

Tuj se poče razmišljam ozbiljno, pa ću pitujem: „A kuj ti je još u izborni štab?"

„Olja Bećković, kume!"

„Lele, kude nju nađe, kumašine!?"

„Ona će ni navleče dosta glasovi, kume!"

„Ma, će ni navleče, kurc! Za nju, bre, ni njen bašta Matija nema da glasa!"

„Ti ga, kume, sg pretera!"

„Lele, bre, Joco Galijo! Kako ne znaš da Matija Bećković nije teo da ide kod ćerku Olju u emisiju, u 'Utisak nedelje'! A kad su ga pitali što neće da si ide kod ćerku na televiziju, Matija je rekl: Neću kod nju u emisiju, el ona nema ni domaće vaspitanje!"

„ Ne mogu, kume, da verujem da si Matija rekl toj za ćerku!"

„A ti se, kume, raspitaj, malko, kod obavešteni ljudi!"

„Kume Tanasko, a da ti nesi ljubomoran na Olju Bećković što je popularnija od teb?"

Tuj me Joca Galija ujede za srce te si mu reko: „ E, pa, biraj kume; ili Olja Bećković ili ja! A sg, aj zdravo, ene, jedan vepar se promolji iz šumarak!" izlaga si kuma i prećinu vezu.

I, tek tad primetim da je Apis sve slušao, pa će me pituje:

„A ti li, Tanasko, će prelaziš iz moju 'Crnu ruku' u 'Marksizu' na Jocu Galiju!?"

„Ma, jok, bre, Apise! Samo si se šoljćam sa kuma Jocu Galiju..."

A Apis me strelja sa pogled: „Ti, znaš, Tanasko, da sa 'Crnu ruku' nema zajebancija i da si pod zakletvu!?"

„Znam, bre, pukovniče! Kako da ne znam!"

„Dobro, dobro, nemoj posle i ti da se apeš za dupe!"

Tuj vidim da sam se našo u govna do gušu! Što Piroćanci mogu da ti napraji daviju, toj nići ne može! Jebo me i Apis, a i Joca Galija! Kude nađo da se zavatam s nji!

Poče da se pazim od Apisa, el znam s kakvog si čoveka imam rabotu. A on se meškolji u legalo, ustaje, bađim, na močanje, pa se vrta. Pa opet ustaje, al mi sg prilazi s leđa. Tuj se naprajim da spim, a sve si ga gledam kroz trepavice i stiskam si komitsku kamu u ruće...

I u jedan trenutak, Apis vadi pištolj iz futrolu da me skenja u potiljak! Tuj se, brzo, džipnu i rgnu s kamunu Apisa u škembe! I vrtim, vrtim, da mu iskidam sva creva, da ga ne mož ušiju deset hirurzi!

Apis se iskolačil u men, krklja i jedva će kaže: „Tanasko, pobratime, kvo napravi? Kvo je ovoj!?"

„Toj je kama od mog dedu Aleksandra koji je, zbog Pašića i kralja Aleksandra, iz Solun pobego u Legiju stranaca kad je videl gde upropastiše srpsku vojsku i državu!"

„Pa men...Tanasko...Pašić i kralj Aleksandar streljaše u Solunsko polje..."

„ A ti li me oč da streljaš u Ravnište, i to zbog Toni Blera!" derem se na Apisa u lice, a kamu mu zakrkujem ko Miloš Obilić na cara Murata...

E, a šta je posle bilo, toj se ne sećavam...El me neći mlatnu s cepanicu u potiljak. Sumljam na belopalanački naprednjaci. Sigurno su čuli da oću iz „Crnu ruku" da prejdem u „Marskizu" na Jocu Galiju. A možda si me sredila BIA, el CIA, a nji si, u Srbiju ima puno, ko govna.

....

ROMAN „TANASKO I USNIJA" DRAGANA JOVANOVIĆA MOŽETE NARUČITI NA TELEFON 064 143 1348